Начелник општине Млађан Драгосављевић одржао је данас састанак са представницима Пољопривредног кластера ГЛС (Градишка-Лакташи-Србац), менаџером кластера Бојаном Чикићем и координатором радионица „Здрави залогаји“, магистром воћарства Бојаном Петровићем.

На састанку је разговарано о јавном позиву за младе на селу који је Кластер ГЛС расписао крајем априла у оквиру програма „Село Републике Српске – моје мјесто за живот“, а чији је рок за пријаве истекао 10. маја.

Овим позивом млади са подручја Градишке, Лакташа, Српца и Прњавора имали су прилику да кандидују мале пројекте руралног развоја у три области – заједничка инфраструктура малог обима, манифестације на селу и унапређење агротуристичких потенцијала. Право учешћа имале су групе од најмање пет родбински неповезаних особа млађих од 40 година из руралних подручја, као и физичка лица која се баве агротуризмом.

Менаџер Пољопривредног кластера ГЛС Бојан Чикић рекао је да је циљ пројекта подршка омладинским иницијативама и стварање бољих услова за живот младих на селу.

„Када је ријеч о Српцу, стигло је седам пријава које се односе на заједничку руралну инфраструктуру. Неколико група младих се организовало и кандидовало пројекте који су у потпуности оправдани и који би могли бити препознати и подржани. Тренутно смо у процесу евалуације пристиглих пријава, али без обзира на исход јавног позива наш циљ је да наставимо да пратимо ове групе и подржавамо њихове иницијативе кроз друге активности и фондове које кластер реализује“, рекао је Чикић.

Он је додао да је данашња посјета Српцу организована са намјером да се локалној заједници представе људи који стоје иза пројеката, размјене искуства и информације, али и да се сагледају могућности за заједничко дјеловање.

„Видјели смо да постоји јасна подршка Општине Србац младим људима који су и раније добијали подршку за своје идеје. Такође, постоји намјера да одређене пројекте заједнички суфинансирамо и на тај начин допринесемо јачању и развоју наших села“, нагласио је Чикић.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је састанак био прилика да се детаљно анализирају све апликације које су пристигле из Српца и размотре могућности за наставак сарадње са Кластером ГЛС.

„Прошли смо кроз све апликације које су поднесене из Српца на конкурс за мале пројекте руралног развоја и видјели опредјељеност Кластера ГЛС да пружи максималан допринос када су у питању ови пројекти. Установили смо да постоји подршка и са стране општинске управе, како за реализацију будућих пројеката у руралним срединама и мјесним заједницама, тако и за бројне пројекте који су намијењени неформалним групама младих. Настојаћемо да ту подршку синхронизујемо и додатно ојачамо“, рекао је Драгосављевић.

Он је истакао да је Кластер ГЛС важан партнер локалној заједници када је ријеч о развоју руралних подручја и оснаживању младих људи.

„Разговарали смо и о будућим правцима сарадње и начинима на које можемо заједнички дјеловати. Очекује се расписивање новог јавног позива у области агротуризма, што ће бити још једна прилика за унапређење живота у руралним дијеловима наше општине и подршку људима који желе да остану и развијају своје активности на селу“, рекао је начелник Драгосављевић.

У Српцу је данас одржана 12. сједница Одбора за финансије и јавну имовину Савеза општина и градова Републике Српске, на којој се разговарало о кључним питањима везаним за финансијско функционисање и развој локалних заједница.

Дневни ред обухватио је презентацију Нацрта методологије за управљање програмима, пројектима и активностима које се суфинансирају из буџета јединица локалне самоуправе, као и презентацију Регистра комуналних накнада – софтверског рјешења намијењеног општинама и градовима за евиденцију, праћење реализације и наплату комуналних накнада. Представљен је и „Буџет за грађане“, израђен у оквиру Пројекта општинског еколошког и економског управљања (МЕГ), уз разматрање и других актуелних питања.

У име Општине Србац, сједници су присуствовали замјеник начелника Владимир Гужвић и начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић.

Стаменићева је истакла да је посебан акценат стављен на размјену искустава, мишљења и примјера добре праксе из области финансија и управљања јавном имовином.

„Током дискусије донесени су и заједнички закључци који ће допринијети унапређењу рада локалних заједница“, рекла је Стаменић.

Предсједница Одбора за финансије и јавну имовину Савеза општина и градова РС, Маја Кунић из Приједора, навела је да је представљен Нацрт методологије који је припремила радна група, те да су чланови одбора имали прилику да изнесу своје сугестије и приједлоге.

Она је додала да је остављен рок од петнаест дана како би чланови могли доставити евентуалне измјене и допуне, након чега би методологија за управљање грантовима јединица локалне самоуправе требало да буде коначно усвојена.

„На дневном реду била је и презентација регистра комуналних накнада, односно софтверског рјешења намијењеног за евиденцију и праћење реализације комуналних накнада. Општина Власеница представила је своја искуства из ове области, што је било веома корисно за све учеснике“, изјавила је Кунићева.

Она је додала да је у оквиру МЕГ пројекта одржана и презентација „Буџета за грађане“, како би општине и градови који још немају овакав документ могли да се упознају са начином његове припреме и имплементације, што је од великог значаја за унапређење транспарентности рада локалних заједница.

Састанку су присуствовали и гости из Београда, стручњаци из области информационих технологија.

У оквиру Споразума о успостављању братских односа између Српца и града Моршанск у Тамбовској области у Руској Федерацији, који је потписан у јуну 2024. године, данас је путем видео-линка одржана телеконференција на тему „Прошлост, садашњост и будућност братских градова“.

Представници двије локалне заједнице разговарали су о проширењу и унапређењу сарадње у областима културе, привреде, образовања и спорта.

Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да су договорени правци дјеловања, нарочито када је ријеч о области културе.

“Расписали смо јавни позив за ликовне радове ученика наших школа под називом ‘Свијет у очима дјетета’ и већ сада постоји велико интересовање, а конкурс траје до 19. јуна. Прогласићемо побједника у септембру, када почне нова школска година и уручити награде“, рекао је начелник Драгосављевић.

У јуну ће у Моршанску бити организована изложба слика поводом годишњице потписивања уговора о братимљењу и дани посвећени великом руском пјеснику Александру Пушкину, уз друге културне садржаје.

“Разговарали смо и о привредним аспектима сарадње, па је за крај октобра планирана видео-конференција на тему могућности привредне сарадње и економског развоја градова“, рекао је начелник.

Према његовим ријечима, у септембру ће поводом Дана града Моршанска бити организована изложба слика, док ће слични садржаји бити уприличени и у Српцу поводом Дана и крсне славе општине од 12. до 14. октобра.

Испред локалне управе у Српцу у разговору су учествовали начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Споразум о братимљењу између Српца и Моршанска потписан је у Српцу 27. јуна 2024. године са циљем јачања културних, економских и пријатељских веза између српског и руског народа.

Паралелно са општинским споразумом, споразум о успостављању побратимских односа потписали су и Удружење војних ветерана града Моршанск и Борачка организација општине Србац.

Сарадња је заснована на његовању традиције ослободилачких ратова, размјени делегација, као и реализацији образовних и културних пројеката за младе.

Представници Општине Србац боравили су у дводневној студијској посјети Републици Словенији, која је организована за партнерске локалне заједнице из Босне и Херцеговине с циљем унапређења знања и капацитета у области одрживих јавних набавки, као и размјене позитивних искустава и пракси.

Током посјете одржан је радни састанак у Државној ревизорској комисији Републике Словеније, уз учешће представника Канцеларије за ревизију јавних набавки БиХ, градова Лакташи, Босанска Крупа и Дервента, те општина Рудо, Србац, Илијаш, Велика Кладуша, Прозор-Рама и Стари Град. Састанку су присуствовали и аналитичари за одрживе јавне набавке ангажовани у оквиру BET-PFM пројекта Развојног програма Уједињених нација (UNDP), као и чланови Државне ревизорске комисије предвођени њеним предсједником Самом Червеком.

Организатор студијске посјете била је Дирекција за јавне набавке Министарства јавне управе Републике Словеније, у сарадњи са Државном ревизорском комисијом и Ревизорским судом Републике Словеније, а уз подршку UNDP BET-PFM пројекта. Један од главних циљева пројекта односи се на јачање система јавних набавки у БиХ, с посебним акцентом на интеграцију зелених и родно осјетљивих елемената у поступке јавних набавки локалних заједница.

Имајући у виду да је Република Словенија остварила значајне резултате у примјени јавних набавки као инструмента за подршку еколошким и друштвено одговорним политикама, ова студијска посјета представљала је важну прилику за стицање нових практичних знања и размјену искустава која могу допринијети даљем развоју и унапређењу система јавних набавки у локалним заједницама широм Босне и Херцеговине.

Резидентни представник Развојног програма Уједињених нација (УНДП) у БиХ Рено Мејер посјетио је данас са сарадницима општину Србац, гдје је у згради општине разговарао са начелником општине Млађаном Драгосављевићем и његовим сарадницима.

Током разговора истакнуто је да сарадња са УНДП-ом значајно доприноси развоју локалне заједнице, те да реализовани пројекти додатно позиционирају Србац као пожељно мјесто за живот, инвестиције и нове идеје.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да први пут у вишедеценијској историји постојања УНДП-а резидентни представник долази у овакву посјету Српцу.

“Током разговора, прошли смо кроз бројне пројекте које смо заједно реализовали и импонује заинтересованост да се сарадња настави кроз нове пројекте“, рекао је начелник Драгосављевић и додао да је посебна пажња посвећена пројекту МЕГ, кроз чије су двије фазе обезбијеђена значајна средства за општину Србац.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић, који је и координатор за МЕГ пројекат у општини Србац, захвалио је УНДП-у на подршци и нагласио да је пројекат МЕГ показао правце којима локална управа треба да иде уколико жели постићи виши степен развоја.

„МЕГ пројекат нам је показао како треба да развијамо локалну управу и комунално предузеће ‘Водовод’. Један од резултата овог пројекта је оснивање Одсјека за развој преко којег смо донијели Стратегију развоја по новом закону у Републици Српској за период од 2022. до 2028. године, уз техничку подршку УНДП-а“, рекао је Гужвић.

Он је навео да су реализовани и други пројекти, међу којима су EU4Agri и пројекат везан за мјесне заједнице, кроз које су такође обезбијеђена значајна грант средства.

„Било је и других пројеката, а данас смо сазнали да нам је одобрен и један пројекат енергетске ефикасности и очекујемо значајна средства за унапређење ЛЕД расвјете на подручју општине. Наш Одсјек за развој аплицирао је ове године на око 20 различитих пројеката код домаћих и међународних донатора. Све то успјешно реализујемо захваљујући Стратегији развоја која представља наш кровни документ“, рекао је Гужвић.

Представницима УНДП-а представљени су и планови за снажнији развој туризма у Српцу, међу којима је и идеја изградње марине на ушћу Врбас у Саву.

Резидентни представник УНДП-а Рено Мејер рекао је да је ово његова прва посјета овом дијелу Босне и Херцеговине и нагласио да УНДП и општина Србац имају дугу историју заједничких пројеката.

„Највећи пројекат о којем смо данас разговарали био је МЕГ пројекат који се односио на унапређење водних услуга у корист грађана. Данас смо посјетили резултате неколико пројеката везаних за водну инфраструктуру“, рекао је Мејер.

Додао је да је током разговора исказан интерес за проширење партнерске сарадње и на друге области.

„Разговарали смо о даљем унапређењу и развоју туризма, а уколико буде потребе радићемо и на питањима енергетске ефикасности, нарочито у контексту зелене транзиције кроз коју БиХ треба да прође. Важна област је и дигитализација јавних услуга с циљем њиховог унапређења према грађанима“, рекао је Мејер.

Он је нагласио да рурална подручја имају велики потенцијал не само за економски развој већ и за заштиту биодиверзитета.

„Главни циљ ове посјете био је да сазнамо више о општини Србац, њеној визији, приоритетима и потребама, како бисмо боље разумјели на који начин УНДП може допринијети даљем развоју општине“, закључио је Мејер.

Посјета општини Србац од стране представника УНДП-а окончана је обиласком производног погона предузећа МПМ-Машинска прерада метала из Српца и пластеника самосталног предузетника Борислава Лазића из Повелича који се успјешно бави пољопривредном производњом.

Општина Србац учествује у реализацији пројекта који финансира Европска унија под називом „Техничка помоћ за побољшану искористивост материјала из отпада кроз одвојено прикупљање, поновну употребу и рециклажу засновану на принципима циркуларне економије“ (CETAP).

У оквиру овог пројекта, Општини Србац одобрена је техничка подршка за израду Локалног плана управљања отпадом, чиме је направљен значајан корак ка унапређењу система управљања отпадом и заштите животне средине на подручју локалне заједнице.

Подршка обухвата стручну и савјетодавну помоћ у процесу израде планског документа који ће дефинисати мјере, активности и приоритете у области управљања комуналним отпадом у наредном периоду.

Циљ плана је успостављање ефикаснијег и одрживог система прикупљања, селекције, рециклаже и одлагања отпада, у складу са важећим прописима и стандардима заштите животне средине.

Представници Општине Србац истакли су да ће израда Локалног плана управљања отпадом за период од 2027. до 2031. године допринијети бољем планирању инфраструктурних и организационих капацитета, као и јачању свијести грађана о значају одговорног поступања са отпадом.

Kроз пројекат ЦЕТАП (Circular Economy Transition Action Plan) локалним заједницама пружа се подршка у јачању административних и техничких капацитета, с циљем унапређења одрживог развоја и заштите животне средине.

На подручју општине Србац од септембра 2024. године се реализује пројекат усмјерен на истраживање и обнову биодиверзитета мочварног комплекса Бардача.

Тим поводом данас је у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу одржана презентација пројекта којој су присуствовали представници Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Центра за животну средину, Центра за истраживање биодиверзитета, Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, Општине Србац и јавних предузећа и установа.

Циљ пројекта је, прије свега, научно истраживање тренутног стања екосистема, континуирани мониторинг биодиверзитета, али и израда конкретних приједлога мјера које би у будућности могле омогућити да се Бардача, уколико се испуне потребни услови, врати у пријашње стање.

Руководилац пројекта, Драгана Шњегота, истиче да је ријеч је о дијелу великог међународног Хоризон пројекта који са проводи испред локалне заједнице, уз подршку Општине Србац, док је извођач активности Центар за истраживање биодиверзитета.

Тврди да је посебан фокус стављен на укључивање локалне заједнице и едукацију младих, те се тако у оквиру пројекта организују радионице за ученике и студенте, као и теренски одласци на Бардачу.

“Једна од кључних активности јесте формирање експерименталне водене површине која служи као отворена лабораторија на терену. На тој локацији проводе се анализе воде, земљишта и пестицида, као и мониторинг биљних и животињских врста. На експерименталној површини углавном су присутни бескичмењаци, а извршено је и порибљавање млађи шарана и толстолобика како би се подстакао развој екосистема”, навела је Шњегота.

Према њеним ријечима, један од највећих изазова остаје управљање водним режимом, због чега планирају ангажовати стручњаке који ће анализирати могућности допремања воде из бунара или околних водотока.

“Због растреситог земљишта вода се брзо губи, стога је планирано увођење пумпи на соларни погон које би омогућиле стално одржавање нивоа воде уз смањење трошкова енергије”, рекла је она.

Поручила је да пројекат завршава у мају 2027. године, али се нада наставку активности кроз нове пројекте и додатна финансирања, јер обнова оваквих екосистема захтијева дугорочан рад и континуирану подршку.

У оквиру међународне сарадње, Шњегота ће крајем маја учествовати на састанку у Шпанији, гдје ће представити досадашње активности и покушати обезбиједити подршку за наредне фазе заштите и ревитализације Бардаче.

Начелник општине Млађан Драгосављевић поручио је да је реализација овог пројекта значајан корак ка поновном отварању питања будућности Бардаче и њеног могућег опоравка.

„За нас из локалне заједнице и општинске управе ово представља нову покретачку снагу. Желимо да кроз овакве активности поново анимирамо и више нивое власти, којима ћемо приступити одлучније с циљем враћања Бардаче на њене основне поставке. Иако је свима јасно да потпуно враћање у стање какво је некада имала представља изузетно захтјеван, готово немогућ задатак, важно је наставити борбу и покушати макар дјелимично обновити вриједности и предности које је ово подручје некада носило“, поручио је Драгосављевић.

Он је истакао да се свијест о значају природних ресурса данас значајно промијенила, те да заједница све јасније увиђа колико је изгубила нестанком еколошких и природних вриједности које је Бардача некада имала.

„Постајемо свјесни колико смо изгубили, али вјерујемо да нисмо закаснили. Управо зато желимо наставити активности и дати подршку свим иницијативама које воде ка њеном опоравку”, тврди начелник.

Професорица Биолошког факултета Универзитета у Београду, Вера Николић, која је такође учесница овог пројекта, истакла је да им је задатак да утврде колике су могућности побољшања биодиверзитета Бардаче, те да на основу резултата израде акциони план који ће садржавати препоруке локалној заједници и надлежним институцијама о томе које мјере би могле допринијети обнови екосистема.

“Већ смо реализовали једно јесење узорковање. Сада се налазимо у прољетној сезони, која је веома важна за истраживања, па ћемо поново прикупљати узорке организама који настањују експерименталну водену површину. Фокусирани смо на ситне организме који живе у води и на дну водних станишта. Иако су мали и често невидљиви голим оком, они су изузетно важни јер представљају основу водених екосистема и врло добро показују какво је стање животне средине”, појаснила је Николићева.

По завршетку презентације, присутни су боравили у Бардачи, гдје су из прве руке имали прилику да виде демонстрацију анализе на експерименталној површини.

Примјери из региона показују да су слична мочварна подручја, која су била исушена и изгубила статус станишта, успјешно обновљена кроз дугорочан и системски приступ. Управо таква искуства дају наду да би и Бардача могла поново постати значајан мочварни комплекс.

Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, данас је организовао потписивање уговора са привредним субјектима којима су одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање за 2025. годину.

За ове намјене из општинског буџета издвојено је укупно 52.500 KМ, чиме је обухваћено 43 радника, као вид подршке развоју привреде и јачању локалног тржишта рада.

Директор “Перутнине Птуј С” Повелич Србац, Велибор Поповић, изјавио је да је овој компанији одобрен максималан износ подстицаја.

“Добили смо 7.500 KМ за девет радника. Иза нас је добра пословна година, али и врло изазовна, суочавали смо се са проблемима попут птичијег грипа и затварања граница. Имамо и потешкоћа са обезбјеђењем радне снаге, због чега смо запослили осам радника из Непала и поднијели захтјев за додатни број радника. Тренутно имамо 409 запослених, а план за ову годину је 453”, рекао је Поповић.

Подстицај је добила и фирма „ДМ Агро“ из Доњих Срђевића. Власница и директорица, Драгица Ђукић Татић, истиче да је помоћ значајна у актуелним условима пословања.

“Добили смо 4.500 KМ за четири радника и то нам заиста значи. Бавимо се свињогојством, а цијене су од средине прошле године веома неповољне. Уз то, почиње сјетва и свака марка је важна. Прошле године смо отворили нови погон за прераду меса и клаоницу, па очекујемо и нова запошљавања током ове године”, рекла је Ђукић Татић.

Бојан Вечерновић из Студија “Дигитал“ добио је подстицај од 2.000 KМ за једног радника.

“Бавим се израдом сајтова, веб апликација и софтвера, а споредне дјелатности су фотографисање и писање. Тренутно сам једини запослени, али планирам проширење током ове године”, навео је Вечерновић.

Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да, упркос глобалним економским изазовима, локална заједница биљежи позитивне трендове.

“Драго нам је да смо, без обзира на изазове, успјели задржати број запослених, па чак и остварити благо повећање и прећи цифру од 3.000 запослених. Број незапослених на евиденцији Завода за запошљавање смањен је на нешто више од 500, док је раније прелазио 2.000. Разлози су дијелом повећање запослености, а дијелом и економске миграције. Нажалост, поремећаји на тржишту, посебно од почетка рата у Украјини, највише су погодили текстилну индустрију, што потврђује и чињеница да ниједан субјект из ове области није испунио услове за подстицаје”, нагласио је Драгосављевић.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић нагласио је да су резултати у области запошљавања охрабрујући.

„Иако је година била тешка, задржан је број запослених на нивоу из 2024. године. Ако упоредимо са 2013. годином, када је било око 2.300 запослених, у марту је тај број износио 3.050. Просјек за 2025. годину биће око 3.000 запослених, што је значајно за нашу локалну заједницу“, рекао је Михољчић.

Након проведеног јавног позива, за запошљавање код послодаваца издвојене су 33.000 KМ за укупно 34 радника са високом или средњом стручном спремом, који су засновали радни однос у периоду од 1. јануара до 22. децембра 2025. године, без обзира на претходно радно искуство. Максималан износ подстицаја по привредном субјекту износио је 7.500 KМ.

Од укупног износа, за самозапошљавање девет лица издвојено је 19.500 KМ. Ријеч је о женама до 30 година старости за покретање предузетничке дјелатности, као и лицима до 40 година која су први пут покренула властити посао у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2025. године.

У оквиру пројекта који се финансира средствима Министарства одбране Републике Словеније, данас и сутра у згради Општине Србац се одржава обука за службенике општинске администрације Општине Србац те градова Дервента и Градишка на тему „Сајбер сигурност“.

Обуку организује Одсјек за цивилну заштиту општине Србац а циљ је унапређење знања и капацитета локалних заједница у области заштите информационих система и безбједности података, односно потенцијалним пријетњама из сајбер простора и начинима заштите од њих.

Предавач на радионици је Милан Габор из Словеније, власник специјализоване фирме која се бави сајбер заштитом, а који ће кроз интерактивно излагање учесницима приближити актуелне изазове о методе превенције у овој области.

Учеснике обуке позравио је начелник општине Млађан Драгосављевић који је пожелио успјешан рад и истакао да је ово наставак добре сарадње Општине Србац са Министарством одбране Словеније.

У петак, 27. марта, са почетком у 14.30 часова, биће уприличена церемонија током које ће учесницима бити додијељени сертификати о успјешно завршеној обуци, као и извршена примопредаја рачунарске опреме за наведене локалне заједнице.

Том приликом, конзул Републике Словеније у Босни и Херцеговини уручиће по пет лаптоп рачунара за сваку од локалних заједница.