ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Општина Србац, са територијом установљеном 1958. године, налази се на крајњем сјеверу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Захвата површину од 453,72 m2. Граничи: са истока, југа и запада са општинама Дервента, Прњавор, Лакташи и Градишка, а са сјевера ријеком Савом, која је уједно граница БиХ са Републиком Хрватском. Општина се састоји од 39 насеља. По задњем попису (из 2013. године) имала је 16.933 становника.
Највиши орган власти, Скупштина општине, броји 25 одборника. Општинску управу чине начелник, замјеник начелника и 5одјељења.
Привредни, културни и административни центар општине је Србац, смјештен у непосредној близини ушћа Врбаса у Саву, са око 6 хиљада становника.
Брдовито-брежуљкасти облици рељефа заузимају око двије трећине србачког подручја, док остали дио чине равнице. Највиша надморска висина од 652 m налази се на планини Мотајици, а најнижа 89 m у Влакничком пољу. Обрадива земља заузима 60% територија. Према геолошким, морфолошким, хидрографским, климатским и осталим факторима, србачко је подручје погодно за узгој житарица. Стога, окосницу привредног развоја општине Србац чини пољопривреда, а најзаступљеније производње су: сточарство, повртларство, ратарство са фокусом на производњу житарица, воћарство и производња рибе у топловодним рибњацима. Највећи обим производње и приход се остварују од живинарске производње. Производња и прерада пилећег меса је грана индустрије по којој је општина Србац позната, не само у БиХ, већ у цијелом региону. Ова производња уједно веже и производњу сточне хране. Највећи дио ратарске производње се валоризује кроз сточарску производњу, док је повртларска производња готово искључиво концентрисана у равничарском дијелу општине, тј. Лијевче пољу и фокусирана на производе за потрошњу у свјежем стању, са нешто мало сировинске базе за индустријску прераду. Подручје Лијевче поља има идеалне услове за интензивну пољопривредну производњу (квалитетно земљиште, лако доступна површинска и подземна вода одличног квалитета за наводњавање). На дијелу општине који се одликује брежуљкастим теренима постоје идеални услови за плантажну производњу воћа. Традиционално развијене индустрије на подручју општине су текстилна индустрија, индустрија стиропора, те дрвна индустрија (највећи проценат извоза на подручју општине) и рударство-експлоатација руда и минерала (каолински гранити – рудник каолина на Мотајици – површински коп), ријечног шљунка и пијеска из Саве и Врбаса.