Добродошли у Србац

Добродошли у Србац

СРБАЦ ИМА СВОЈЕ ИМЕ И СВОЈУ ПРОШЛОСТ

Све, дакле што постоји данас има своје клице у оном што је било јуче. То србачко јуче, када је у питању народно просвјећивање, школство па и историја, мјери се вијеком и вјековима. Насеље Свињар постојало је и прије турских освајања. Име је добило по сточарима-свињарима који су на оближњим брдима имали склоништа. Овај посао у то доба био је веома уносан јер је исхраном свиња у мотајичким шумама, за само једну сезону, знатно побољшан квалитет меса, а тиме и постизана већа цијена. Године 1875. Свињар је био сједиште сеоске општине која је обухватала 12 насељених мјеста. Око 1888. године имао је основну школу, те крајем 1929. године основана је Здравствена задруга. На основу члана 1 Закона о именима мјеста, улица и обиљежавању кућа бројевима одлучено је 02.11.1993. године да се досадашње име „Свињар“ промјени у „Србац“.

За избор имена Србац, у основи била су пресудна три разлога:

• Географски – по брду Српац, које неки хроничари у 19. вијеку зову и Србац;
• Историјски – јер су се на овом брду у прошлости одиграли важни догађаји везани за одбрану овог краја, а посебно по великим побједама устанка Мотајичке чете над много бројнијом турском војском, у октобру и новембру 1875. године;
• Етнички – по чињеници да су Срби овдје остали, бројно се увећали, сачували своју вјеру и своје обичаје. Тако име Србац представља сибол мјеста и околине.

Повољни геостратешки, саобраћајни и климатски услови, плодно земљиште, богатство шума, обиље воде и пашњака омогућили су насељавање овог простора у далекој прошлости. Најстарији становници, како наводи проф. др Здравко Марјанац (”Живот у мочвари”, Урбанистички завод РС 2004) били су племена Осеријата, Мезеја, Јапода, Бреуца и Келта. Римљани су овим простором владали четири вијека о чему, поред осталог, свједоче римске гробнице откривене у селу Кладари 2003. године. Предјели око Мотајице и доњег тока Врбаса били су изложени честим миграцијама па су стална и већа насеља формирана релативно касно. Ово се може објаснити чињеницом да су се на овом подручју често укрштали путеви различитих освајача и пљачкаша. Миграције су биле нарочито честе за вријеме турске владавине овим подручјем (од 1535-1875. године). Период аустро-угарске владавине (од 1878-1918. године) карактерише повратак исељеног хришћанског становништва и организовано досељавање из других крајева БиХ и других земаља. Досељени су Пољаци, Украјинци и Чеси који су од 1894. до 1905. године формирали насеља Кобашки луг (Нова Вес), Нови Мартинац, Раковац, Гумјера, Кунова, Грабашница и Расавац. По програму такозване унутрашње колонизације, на ово подручје досељавани су муслимани који су 1890. године формирали насеља Инађол, Брњавицу, Селиште и Ситнеше. У периоду између два свјетска рата (1922. године) доселило се на подручје Ситнеша 18 домаћинстава Хрвата. Доминантно становништво и послије свих досељавања (више од 85%) били су Срби. Први званични попис становништва према европским критеријима обављен је 1979. године. Према попису из 1885. године број становника износио је 8.363, да би на сљедећем попису из 1910. године био удвостручен и износио је 16.740. Од тада број становника био је у благом порасту или је стагнирао. Године 1980., Србац је проглашен за најчистије мјесто у Босни и Херцеговини. Србац дакле има своју прошлост, али има и будућност.

ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Привредни, културни и административни центар општине је Србац, смјештен у непосредној близини ушћа Врбаса у Саву, са око 6 хиљада становника.

Брдовито-брежуљкасти облици рељефа заузимају око двије трећине србачког подручја, док остали дио чине равнице. Највиша надморска висина од 652 m налази се на планини Мотајици, а најнижа 89 m у Влакничком пољу. Обрадива земља заузима 60% територија.

Према геолошким, морфолошким, хидрографским, климатским и осталим факторима, србачко је подручје погодно за узгој житарица.Стога, окосницу привредног развоја општине Србац чини пољопривреда, а најзаступљеније производње су: сточарство, повртларство, ратарство са фокусом на производњу житарица, воћарство и производња рибе у топловодним рибњацима. Највећи обим производње и приход се остварују од живинарске производње. Производња и прерада пилећег меса је грана индустрије по којој је општина Србац позната, не само у БиХ, већ у цијелом региону. Ова производња уједно веже и производњу сточне хране.

Највећи дио ратарске производње се валоризује кроз сточарску производњу, док је повртларска производња готово искључиво концентрисана у равничарском дијелу општине, тј. Лијевче пољу и фокусирана на производе за потрошњу у свјежем стању, са нешто мало сировинске базе за индустријску прераду.

Подручје Лијевче поља има идеалне услове за интензивну пољопривредну производњу (квалитетно земљиште, лако доступна површинска и подземна вода одличног квалитета за наводњавање). На дијелу општине који се одликује брежуљкастим теренима постоје идеални услови за плантажну производњу воћа.

Традиционално развијене индустрије на подручју општине су перадарство, текстилна индустрија, те дрвна индустрија (највећи проценат извоза на подручју општине) и рударство-експлоатација руда и минерала (каолински гранити – рудник каолина на Мотајици – површински коп), ријечног шљунка и пијеска из Саве и Врбаса.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Општина Србац, са територијом установљеном 1958. године, налази се на крајњем сјеверу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Захвата површину од 453,72 km². Према Просторном плану РС општина Србац спада у субрегију Градишка и мезорегију Бања Лука. Граничи: са истока, југа и запада са градовима Дервента, Прњавор, Лакташи и Градишка, а са сјевера ријеком Савом, која је уједно граница БиХ са Републиком Хрватском. Општина Србац има 39 насељених мјеста, мјесто Србац и још 38 села. По задњем попису (из 2013. године) имала је 16.933 становника, од тога 8.638 жена и 8.295 мушкараца.

Положај општине Србац у РС, БиХ

САОБРАЋАЈНА ПОВЕЗАНОСТ

Србац	Вријеме трајања пута	Удаљеност (km)
Удањеност од градова
Бања Лука	55 min	53
Београд	3 h 20 min	272
Сарајево	3 h 30 min	238
Загреб	2 h 15 min	169
Подгорица	7 h 30 min	459
Љубљана	3 h 35 min	307
Будимпешта	4 h 40 min	417
Беч	5 h 50 min	540
Минхен	7 h 38 min	715
Удаљеност од аутопутева
Аутопут Градишка-Бања Лука	30 мин	28
Аутопут „9“ јануар“ Бања Лука-Добој	35 min	34
Гранични прелаз
Гранични прелаз Градишка	35 min	34
Удаљеност од аеродрома
Аеродром Бања Лука	40 min	36
Аеродром Тузла	2h 20 min	153
Аеродром Сарајево	3h 20 min	250
Аеродром Загреб	2h	180