Добродошли у Србац
СРБАЦ – ИМЕ СА ИСТОРИЈОМ И ПОТЕНЦИЈАЛОМ
Све што данас чини Србац, коријене има у богатој прошлости. Насеље под именом Свињар постојало је још прије доласка Турака, добивши име по сточарима који су га насељавали. Захваљујући погодном положају и природним ресурсима, овај крај је био повољан за живот, а свињогојство у шумама Мотајице доносило је значајну економску добит.
До краја 19. вијека, Свињар је већ имао основну школу и здравствену задругу, а 1875. године био је административно средиште за 12 околних насеља. На основу одлуке из 1993. године, назив Свињар замијењен је именом Србац, из више разлога:
-
- Географски: По оближњем брду Српац, које се у хроникама 19. вијека такође назива Србац;
- Историјски: По значајним биткама против Турака на брду Србац 1875. године;
- Етнички: Због истрајности српског становништва у очувању вјере, традиције и идентитета.
ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД
Подручје данашњег Српца било је насељено још у праисторији, а најстарији становници били су припадници келтских и илирских племена. Римљани су владали овим простором око четири вијека, што потврђују и археолошка открића (нпр. римске гробнице у селу Кладари).
Честе миграције и освајачки походи утицали су на касно формирање сталних насеља. Током турске владавине (1535–1875) дошло је до расељавања, али и каснијег повратка становништва у вријеме аустроугарске управе (1878–1918), када долази и до организованог досељавања Пољака, Чеха, Украјинаца и Муслимана. Упркос тим кретањима, Срби су и даље чинили већину – више од 85%.
Према подацима из 1885. године, Србац је имао 8.363 становника, а 1910. тај број се више него удвостручио – на 16.740. До краја 20. вијека број становника је углавном стагнирао или полако растао. Године 1980., Србац је проглашен најчистијим мјестом у БиХ.
ПРИРОДНЕ И ПРИВРЕДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Општински центар Србац смјештен је близу ушћа Врбаса у Саву и броји око 6.000 становника. Општина обухвата 453,72 km² и 39 насељених мјеста.
Рељеф је претежно брдовито-брежуљкаст, са равничарским дијеловима у Лијевче пољу. Највиша тачка је на планини Мотајици (652 m), а најнижа у Влакничком пољу (89 m). Обрадиво земљиште покрива 60% територије.
Привреда
Србачка привреда темељи се на пољопривреди, с нагласком на:
- Живинарство – најразвијенија грана, позната у цијелом региону;
- Ратарство и сточарство – производња житарица и сточне хране;
- Повртларство и воћарство – посебно развијено у Лијевче пољу и брежуљкастим дијеловима;
- Рибарство – производња рибе у топловодним рибњацима.
Традиционално су развијене и индустријске гране попут текстилне, дрвне (која чини највећи дио извоза), као и рударство – експлоатација каолинита на Мотајици и шљунка из Саве и Врбаса.
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Србац се налази на крајњем сјеверу Републике Српске и БиХ, у мезорегији Бања Лука, субрегија Градишка. Захвата површину од 453,72 km. Граничи са општинама Дервента, Прњавор, Лакташи и Градишка, док је на сјеверу граница са Републиком Хрватском – ријека Сава.
Према попису из 2013. године, општина Србац имала је 16.933 становника (8.638 жена и 8.295 мушкараца).
