Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Ključni sektori

poljoprivreda

Пољопривредни сектор је значајна компонента у укупној привредној структури наше општине Србац, гдје је пољопривреда основна привредна грана у руралним подручјима. Осим економског, значај пољопривредног сектора се огледа у социјалним и еколошким аспектима, те формалном и неформалном запошљавању становништва.
Потенцијали пољопривреде на нашој територији су велики и огледају се у повољним агроклиматским условима, гајењу великог броја пољопривредних култура, квалитетном и незагађеном пољопривредном земљишту, производима одличног квалитета и традиције, великом броју аутохтоних и изворних производа, традицији производње те труду и знању и труду пољопривредних произвођача.
Од укупне површине од 45.250 ha, обрадиве површине по катастaрском операту заузимају чак 49% или око 22.000 ha. По подацима надлежног ресора за пољопривреду на подручју опшптине Србац реалне обрадиве површине износе око 12.000 ha, док остатак површина представљају пашњаци, баре, мочваре и зарасло земљиште које се и даље води као обрадиво у катастарском операту.
Највеће пољопривредне површине заузима ратарска производња и то житарице (67% површине), индустријско и крмно биље (25% површине), те поврће (8% површине).
Површине које се засијавају ратарским културама варирају из године у годину, па тако за кукуруз износе износе од 6.000 ha до 7.500 ha, за соју од 1.200 ha до 1700 ha (са тенденцијом раста) и пшеницу од 350 ha до 800 ha. Приноси кукуруза, соје и пшенице у сливовима ријека Саве и Врбаса при оптималним временским условима су значајно виши од републичког просјека. Томе доприноси и константна модернизација пољопривредне маеханизације као и све већа улагања у иригационе системе. У периоду до 2010. године, поврће је традиционално гајено на отвореном са релативно малим приносима по јединици површине. Као резултат увођења система наводњавања и интегралне заштите приноси су повећани за 30%-40% у односу на претходни период. Велике могућности за развој се односе на изградњу пластеника за производњу поврћа и садног материјала, као врсту контролисане производње у заштићеним условима.
Овакви бенефити су препознати од стране пољопривредних произвођача и локалне Управе гдје је у периоду од 2015-2021. год., кроз разне пројекте увећана пластеничка производња са 2 ha на 6,5 ha, чиме су значајно повећани приноси као и квалитет произведеног поврћа.
План Општине Србац је да у периоду до 2027. године кроз подстицајне мјере и учешће кроз пројекте обезбиједи повећање пластеничке производње са 6,5 ha на минимално 9 ha површине. Општина Србац има традицију и препознатљивост у воћарској производњи, првенствено по производњи коштичавог воћа (шљиве), као и јабучастих воћних врста.

У пријератном периоду на територији општине је постојало око 150 ha интензивних засада воћа, од чега је око 40% било заступљено коштичаво воће, 40% јабучасто воће и око 20% остале воћне врсте, док су приноси били доста нижи него у данашњем периоду. Падом демографске слике општине Србац у задњих 15 година, дошло је до смањења свих врста пољопривредне производње као директна посљедица недостатка радне снаге, од чега су највише штете претрпиле воћарска и дијелом сточарска производња. Из тог разлога данас на територији општине Србац постоји око 80 ha под интензивним засадима воћа, од чега коштичаво воће заузима 40%, јабучасто воће 30%, језграсто 20% и око 10% јагодичасто бобичасто воће које у ранијем периоду није било значајно заступљено.
Паралелно са смањењем површина под воћарским културама дошло је до модернизације дијела преосталих воћарских засада, у смислу унапређења мелиоративних и агротехничких услова као и увођење интегралног мониторинга. Као резултат ових активности имамо евидентно повећања приноса и квалитета произведеног воћа за око 25-30% по јединици површине у односу на пријератни период. Повољни агроклиматски услови пружају шансу и за производњу јагодасто-бобичастог воћа поготово боровнице, која се показала као веома захвална култура у интегралној производњи гдје се могу остварити завидни резултати унутар малих пољопривредних газдинстава. Површине под овом културом на подручју општине Србац износе 4,3 ha, а подигнуте су у периоду од 2016. године до данас и имају тенденцију раста.
Од сточарства на подручју општине највише је заступљено живинарство, по чему је општина Србац и препознатљива у БиХ. Укупан број активних фарми за тов бројлера је око 165 са капацитетом од 2.000 до 30.000 комада у турнусу, док је укупни капацитет 2.000.000 бројлера у једном турнусу или око 12.000.000 утовљених бројлера годишње, тј. 24.000 тона пилећег меса. У последњих 10 година се број фарми повећао, тј. један дио произвођача је повећао производњу и модернизовао фарме за тов бројлера, а све захваљујући томе што на подручју општине постоји клаоница пилића која један дио своје производње пласира на инострано тржиште. Живинарство се овим ставља на прво мјесто што се тиче сточарске производње на подручју општине. Остале гране сточарства (говедарство, свињарство, овчарство и козарство) у последњих десет година имају тенденцију опадања производње, односно смањење броја грла, а све због одлива становништва у веће градове или иностранство што је довело до тог да број фарми које се баве товом јунади и свиња, као и оних које се баве производњом млијека драстично смањи.
Предвиђа се да ће ратарство, повртларство и живинарство и даље бити значајан извор прихода руралног становништва. У наредним годинама се очекује да ће на подручју општине доминирати производња кукуруза и пшенице као основне врсте жита, а примјетан је и нагли раст производње соје у периоду од 2018-2022. године, са тенденцијом даљег раста.

drvoprerada

Шуме представљају један од најзначајнијих природних и развојних ресурса Општине Србац. Обухватају 18.159,06 hа земљишта. Државне шуме простиру се на 14.906,44 hа, а док шуме приватног сектора обухватају 3.252,62 hа. Укупна залиха дрвне запремине, на подручју oпштине Србац, процјењује се на 4.820.654 m³  углавном букве и храста, са укупним годишњим прирастом од 118.811 m³.

У погледу степена обраде дрвопрерађивачке индустрије, а имајући у виду значај за извоз као и могућности за даље јачање ове дјелатности у наредном периоду би се у овој области требало фокусирати на даље јачање производа вишег степена финализације, те на подршку локалним произвођачима, а првенствено произвођачима производа вишег степена финализације. У анализираном периоду шумска управа Србац позитивно послује, а 98% од укупног прихода остварује сјечом, израдом и продајом шумских дрвних сортимената.

 

Према врстама састојина шума у оквиру државних и приватних шума доминирају лишћари са учешћем од 96,23%, док четинари заузимају 3,76%.Највећи проблеми у шумарству на подручју општине Србац представљају штете настале као посљедица биљних болести и штеточина, пожари и бесправне сјече. План шумскоузгојних радова у оквиру просте, али и проширене репродукције шума се на годишњем нивоу углавном извршава у складу са, по структурти динамици и обиму, параметрима предвиђеним шумско-привредном основом.

Шумска Управа Србац газдује у складу са ФСЦ сертификатом, што значи да се шумом и шумским земљиштем газдује према строгим еколошким, социјалним и економским стандардима. Сектор прераде дрвета има дугогодишњу традицију, те остварује највећи проценат извоза на подручју општине Србац. Основне предности за инвестирање у овај сектор су традиција и доступна радна снага.

 

Када се говори о дрвној индустрији општине Србац, примарна прерада је тренутно основни вид обраде дрвета. Прилика за улагање у области дрвопрераде у Српцу су сви видови постројења за финалну обраду дрвета. У погледу степена обраде дрвопрерађивачке индустрије, а имајући у виду значај за извоз, гдје дрвопрерађивачка индустрија остварује половину извоза на подручју општине, као и могућности за даље јачање ове дјелатности, у наредном периоду фокус би био на јачању производа вишег степена финализације, те на подршку локалним произвођачима.

metaloprerada

Најзначајније подручје општине Србац богато минералним ресурсима је веома стара планина Mотајица, те ријеке Сава и Врбас. На обронцима планине Мотајице, истраживањима су потврђена богата налазишта каолинизираног гранита која омогућују вишедеценијску експлоатацију. Ископ руде на овом подручју је почео 1960. године, те се тренутно врши само ископ сирове руде.

Од истражених минералних богатстава (првенствено планине Мотајице) потврђена су богата налазишта каолинизираног гранита (који садржи 13% каолина доброг квалитета, а остатак чине: фелдсфат, берил, лискун и кварц) са резервама које омогућују вишедеценијску експлоатацију. На подручју општине су присутна два концесионара од којих један располаже правом на површинску експлоатацију каолинисаног гранита (каолина) лежиште „Башића баре“ у Кобашу, а други кварцног пијеска на подручју Старог Мартинца.

Гранитни плутон масива Мотајице својом површином од око 50 км2  представља далеко највећу појаву гранитоида у Босни и Херцеговини. Без обзира што су прва испитивања вршена још 1872. године, све до данас Мотајица је била темом многих научних списа у сфери многих истраживача. Површина одобреног експлоатационог поља за експлоатацију каолина износи 366.999,5 м2, а кварцног пијеска 111.122,5 м2. Експлоатација кварцног пијеска је отпочела у 2020. години, те је у предметној години експлоатисано око 16.050 тона. Експлоатација каолина се врши дуги низ година, те је у претходних пет година експлоатисано у просјеку око 24.500 тона годишње.

Шанса за даљи развој привреде Српца је искоришћавање ресурса за производњу нових производа на бази рудно-минералних сировина у индустрији боја, фасадних система, керамике, изолационих материјала и у другим сличним областима. На подручју општине Србац, основни производи предузећа у области прераде метала су: металне конструкције, металне капије, ограде, метални намјештај (столови и столице), рекламне полице и сталци, самостојеће промотивне полице, гондоле, ексери, различити производи од жице, лима, цијеви, контејнери, конструкције, челичне пумпе за пијесак, металне галантерије и други производи од метала.

У наредном периоду предузећа у области прераде метала имају за циљ увећање производних капацитета, проширење обима производа и услуга, улагања у развој постојећих капацитета, те набавку модерније опреме и средстава како би остварили боље и напредније пословање.

Osovica

Приказ туристичких потенцијала показује разноврсност природних и антропогених туристичких ресурса, што чини солидну основу за развој различитих облика туризма: културни, манифестациони, спортско рекреативни, сеоски и вјерски. Изузетно су погодни услови за развој сеоског и рекреативног туризма с обзиром на очувану природу, чист ваздух, гастрономију, културно насљеђе, могућност одмора, шетњу и рекреацију.

Као основни носиоци развоја туризма општине Србац могу се истаћи Туристичка организација општине Србац, те правна лица и субјекти који се на подручју општине баве туристичком дјелатношћу или су на други начин носиоци туристичке понуде (мотели, угоститељска предузећа, туристичке агенције, спортска, културна и друга удружења и организације).

На територији општине могу се препознати следећи ресурси у туризму и назначити као потенцијални за развој у блиској будућности:

  • природни ресурси: Мочварно-барски резерват Бардача, Планина Мотајица, ријеке Врбас и Сава те лов и риболов
  • културно – историјска баштина: вјерски објекти, археолошка налазишта
  • манифестације
  • туристичка инфраструктура.

На подручју општине егзистирају два мотела (Храст и Ћубић) чији је укупан капацитет 65 лежајева те постоје и два сеоска имања регистрована за пружање услуга смјештаја и исхране са капацитетом од 25 лежајева и један локалитет регистрован у оквиру фирме „МД Импекс“, а чија је примарна дјелатност производња воћа и алкохолних пића, са 22 лежаја у бунгаловима.

Широке могућности за развој туризма општине Србац нуде природне љепоте руралних подручја општине Србац, а нарочито подручје села Горња Лепеница. Овдје се налазе два сеоска газдинства (Еко камп Платане и домаћинство породице Сувајац) која пружају могућности за боравак и ноћење у бунгаловима уз разноврсне спортске и ректреативне саржаје те простором за пикник.

Дужи период у прошлости најпознатија туристича дестинација била је мочварни комплекс Бардача која је 2007. године проглашена Рамсарским мјестом чиме је уврштена на свјетску листу мочварних подручја од међународног значаја. Подручје Бардаче некада је престављало станиште и обитавалиште преко 200 врста птица те многих других мочварних биљних и животињских врста.

Барадача је изгубила свој значај у једном погледу, али и данас овдје постоји отворени базен са рестораном и пратећим садржајима који је посјећен током љетних мјесеци, а на овом простору одржавају се и познате манифестације „Гастро фест Србац-Бардача“ и „Ликовно еколошка колонија Бардача“. Гастро фест, најмасовнија манифестација на подручју општине, сваке године окупља неколико хиљада учесника и посјетиоца. Бардача је такође интересантна љубитељима риболова, а посебно ревир Стублаја на ком се налази специфично сојеничко викенд насеље.

Поред Гастро феста на подручју општине се организује читав низ туристичких манифестација под покровитељством ЈУ Туристичке организације општине Србац и других субјеката. Од 2005. године активна је регата на Врбасу на дионици од села Кукуље до ушћа Врбаса у Саву. Традиционално се одржава и Србачка бициклијада која је последњих година једна од најатрактивнијих манифестација на подручју општине.

Генерално бициклизам добија на значају захваљујући  раду бициклистичког клуба Србац који организује своју бревету (дугометражна бициклистичка вожња). Задњих година Србац је пролазна тачка многих бициклистичких трка и бревета (бициклистичка трка Боград- Бањалука). Значајне манифестације су и „Србачка моторијада“, „Џипијада“, „Тракторијада“, традиционални „Михољдански вашар“, „Ликовно еколошка колонија Бардача“ и друге. У организацији удружења жена Србац  2021. године први пут је организована и манифестација „Урбан фест“, који је био веома посјећен. Манифестациони туризам преставља  значајан елемент развоја туризма општине.

Последњих година општина Србац је препознатљива и по вјерском туризму захваљујући манастиру Осовица који је смјештен на обронцима планине Мотајице.

На подручју општине постоје и потецијали за развој ловног и риболовног туризма. Бригу о заштити дивљачи и заштити вода воде ловачко друштво „Срна“ и риболовачка друштва „Бистро“ и „Стублаја“.

Приоритети даљег туристичког развоја општине су сеоски туризам у насељима око планине Мотајице, вјерски туризам, ловни и риболовни туризам, излетнички туризам, спортско-рекреативни туризам као и бројне традиционалне манифестације. Један од приоритета је и ревитализација мочварног комплекса Бардача.