Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Ključni sektori

poljoprivreda

Пољопривредни сектор је значајна компонента у укупној привредној структури наше општине Србац, гдје је пољопривреда основна привредна грана у руралним подручјима. Осим економског, значај пољопривредног сектора се огледа у социјалним и еколошким аспектима, те формалном и неформалном запошљавању становништва.
Потенцијали пољопривреде на нашој територији су велики и огледају се у повољним агроклиматским условима, гајењу великог броја пољопривредних култура, квалитетном и незагађеном пољопривредном земљишту, производима одличног квалитета и традиције, великом броју аутохтоних и изворних производа, традицији производње те труду и знању и труду пољопривредних произвођача.
Од укупне површине од 45.250 ha, обрадиве површине по катастaрском операту заузимају чак 49% или око 22.000 ha. По подацима надлежног ресора за пољопривреду на подручју општине Србац реалне обрадиве површине износе око 12.000 ha, док остатак површина представљају пашњаци, баре, мочваре и зарасло земљиште које се и даље води као обрадиво у катастарском операту.
Највеће пољопривредне површине заузима ратарска производња и то житарице (67% површине), индустријско и крмно биље (25% површине), те поврће (8% површине).
Површине које се засијавају ратарским културама варирају из године у годину, па тако за кукуруз износе износе од 6.000 ha до 7.500 ha, за соју од 1.200 ha до 1700 ha (са тенденцијом раста) и пшеницу од 350 ha до 800 ha. Приноси кукуруза, соје и пшенице у сливовима ријека Саве и Врбаса при оптималним временским условима су значајно виши од републичког просјека. Томе доприноси и константна модернизација пољопривредне маеханизације као и све већа улагања у иригационе системе. У периоду до 2010. године, поврће је традиционално гајено на отвореном са релативно малим приносима по јединици површине. Као резултат увођења система наводњавања и интегралне заштите приноси су повећани за 30%-40% у односу на претходни период. Велике могућности за развој се односе на изградњу пластеника за производњу поврћа и садног материјала, као врсту контролисане производње у заштићеним условима.
Овакви бенефити су препознати од стране пољопривредних произвођача и локалне Управе гдје је у периоду од 2015-2023. год., кроз разне пројекте увећана пластеничка производња са 2 ha на 12 ha, чиме су значајно повећани приноси као и квалитет произведеног поврћа.
План Општине Србац је да у периоду до 2027. године кроз подстицајне мјере и учешће кроз пројекте обезбиједи повећање пластеничке производње са 12 ha на минимално 15 ha површине. Општина Србац има традицију и препознатљивост у воћарској производњи, првенствено по производњи коштичавог воћа (шљиве), као и јабучастих воћних врста.

У пријератном периоду на територији општине је постојало око 150 ha интензивних засада воћа, од чега је око 40% било заступљено коштичаво воће, 40% јабучасто воће и око 20% остале воћне врсте, док су приноси били доста нижи него у данашњем периоду. Падом демографске слике општине Србац у задњих 15 година, дошло је до смањења свих врста пољопривредне производње као директна посљедица недостатка радне снаге, од чега су највише штете претрпиле воћарска и дијелом сточарска производња. Из тог разлога данас на територији општине Србац постоји око 80 ha под интензивним засадима воћа, од чега коштичаво воће заузима 40%, јабучасто воће 30%, језграсто 20% и око 10% јагодичасто бобичасто воће које у ранијем периоду није било значајно заступљено.
Паралелно са смањењем површина под воћарским културама дошло је до модернизације дијела преосталих воћарских засада, у смислу унапређења мелиоративних и агротехничких услова као и увођење интегралног мониторинга. Као резултат ових активности имамо евидентно повећања приноса и квалитета произведеног воћа за око 25-30% по јединици површине у односу на пријератни период. Повољни агроклиматски услови пружају шансу и за производњу јагодасто-бобичастог воћа поготово боровнице, која се показала као веома захвална култура у интегралној производњи гдје се могу остварити завидни резултати унутар малих пољопривредних газдинстава. Површине под овом културом на подручју општине Србац износе 5.6 ha, а подигнуте су у периоду од 2016. године до данас и имају тенденцију раста.
Од сточарства на подручју општине највише је заступљено живинарство, по чему је општина Србац и препознатљива у БиХ. Укупан број активних фарми за тов бројлера је око 165 са капацитетом од 2.000 до 30.000 комада у турнусу, док је укупни капацитет 2.000.000 бројлера у једном турнусу или око 12.000.000 утовљених бројлера годишње, тј. 24.000 тона пилећег меса. У последњих 10 година се број фарми повећао, тј. један дио произвођача је повећао производњу и модернизовао фарме за тов бројлера, а све захваљујући томе што на подручју општине постоји клаоница пилића која један дио своје производње пласира на инострано тржиште. Живинарство се овим ставља на прво мјесто што се тиче сточарске производње на подручју општине. Остале гране сточарства (говедарство, свињарство, овчарство и козарство) у последњих десет година имају тенденцију опадања производње, односно смањење броја грла, а све због одлива становништва у веће градове или иностранство што је довело до тог да број фарми које се баве товом јунади и свиња, као и оних које се баве производњом млијека драстично смањи.
Предвиђа се да ће ратарство, повртларство и живинарство и даље бити значајан извор прихода руралног становништва. У наредним годинама се очекује да ће на подручју општине доминирати производња кукуруза и пшенице као основне врсте жита, а примјетан је и нагли раст производње соје у периоду од 2018-2023. године, са тенденцијом даљег раста.

drvoprerađivački sektor

Шуме представљају један од најзначајнијих природних и развојних ресурса Општине Србац. Обухватају 18.159,06 hа земљишта. Државне шуме простиру се на 14.906,44 hа, а док шуме приватног сектора обухватају 3.252,62 hа. Укупна залиха дрвне запремине, на подручју oпштине Србац, процјењује се на 4.820.654 m³  углавном букве и храста, са укупним годишњим прирастом од 118.811 m³.

У погледу степена обраде дрвопрерађивачке индустрије, а имајући у виду значај за извоз као и могућности за даље јачање ове дјелатности у наредном периоду би се у овој области требало фокусирати на даље јачање производа вишег степена финализације, те на подршку локалним произвођачима, а првенствено произвођачима производа вишег степена финализације. У анализираном периоду шумска управа Србац позитивно послује, а 98% од укупног прихода остварује сјечом, израдом и продајом шумских дрвних сортимената.

 

Према врстама састојина шума у оквиру државних и приватних шума доминирају лишћари са учешћем од 96,23%, док четинари заузимају 3,76%.Највећи проблеми у шумарству на подручју општине Србац представљају штете настале као посљедица биљних болести и штеточина, пожари и бесправне сјече. План шумскоузгојних радова у оквиру просте, али и проширене репродукције шума се на годишњем нивоу углавном извршава у складу са, по структурти динамици и обиму, параметрима предвиђеним шумско-привредном основом.

Шумска Управа Србац газдује у складу са ФСЦ сертификатом, што значи да се шумом и шумским земљиштем газдује према строгим еколошким, социјалним и економским стандардима. Сектор прераде дрвета има дугогодишњу традицију, те остварује највећи проценат извоза на подручју општине Србац. Основне предности за инвестирање у овај сектор су традиција и доступна радна снага.

 

Када се говори о дрвној индустрији општине Србац, примарна прерада је тренутно основни вид обраде дрвета. Прилика за улагање у области дрвопрераде у Српцу су сви видови постројења за финалну обраду дрвета. У погледу степена обраде дрвопрерађивачке индустрије, а имајући у виду значај за извоз, гдје дрвопрерађивачка индустрија остварује половину извоза на подручју општине, као и могућности за даље јачање ове дјелатности, у наредном периоду фокус би био на јачању производа вишег степена финализације, те на подршку локалним произвођачима.

metaloprerada

Најзначајније подручје општине Србац богато минералним ресурсима је веома стара планина Mотајица, те ријеке Сава и Врбас. На обронцима планине Мотајице, истраживањима су потврђена богата налазишта каолинизираног гранита која омогућују вишедеценијску експлоатацију. Ископ руде на овом подручју је почео 1960. године, те се тренутно врши само ископ сирове руде.

Од истражених минералних богатстава (првенствено планине Мотајице) потврђена су богата налазишта каолинизираног гранита (који садржи 13% каолина доброг квалитета, а остатак чине: фелдсфат, берил, лискун и кварц) са резервама које омогућују вишедеценијску експлоатацију. На подручју општине су присутна два концесионара од којих један располаже правом на површинску експлоатацију каолинисаног гранита (каолина) лежиште „Башића баре“ у Кобашу, а други кварцног пијеска на подручју Старог Мартинца.

Гранитни плутон масива Мотајице својом површином од око 50 км2  представља далеко највећу појаву гранитоида у Босни и Херцеговини. Без обзира што су прва испитивања вршена још 1872. године, све до данас Мотајица је била темом многих научних списа у сфери многих истраживача. Површина одобреног експлоатационог поља за експлоатацију каолина износи 366.999,5 м2, а кварцног пијеска 111.122,5 м2. Експлоатација кварцног пијеска је отпочела у 2020. години, те је у предметној години експлоатисано око 16.050 тона. Експлоатација каолина се врши дуги низ година, те је у претходних пет година експлоатисано у просјеку око 24.500 тона годишње.

Шанса за даљи развој привреде Српца је искоришћавање ресурса за производњу нових производа на бази рудно-минералних сировина у индустрији боја, фасадних система, керамике, изолационих материјала и у другим сличним областима. На подручју општине Србац, основни производи предузећа у области прераде метала су: металне конструкције, металне капије, ограде, метални намјештај (столови и столице), рекламне полице и сталци, самостојеће промотивне полице, гондоле, ексери, различити производи од жице, лима, цијеви, контејнери, колектори за ауто индустрију и кућанске апарате, дјелови за водокотлиће, чипове за музна грла и остале чипове,  конструкције, челичне пумпе за пијесак, металне галантерије и други производи од метала.

У наредном периоду предузећа у области прераде метала имају за циљ увећање производних капацитета, проширење обима производа и услуга, улагања у развој постојећих капацитета, те набавку модерније опреме и средстава како би остварили боље и напредније пословање.

Osovica

ТУРИЗАМ
Приказ туристичких потенцијала показује разноврсност природних и
антропогених туристичких ресурса, што чини солидну основу за развој различитих
облика туризма: сеоски, вјерски манифестациони и спортско рекреативни. Изузетно су
погодни услови за развој сеоског и рекреативног туризма с обзиром на очувану
природу, чист ваздух, гастрономију, културно насљеђе, могућност одмора, шетњу и
рекреацију.
Као основни носиоци развоја туризма општине Србац могу се истаћи
Туристичка организација општине Србац, те правна лица и субјекти који се на подручју
општине баве туристичком дјелатношћу или су на други начин носиоци туристичке
понуде (хотели, мотели, угоститељска предузећа, туристичке агенције, спортска,
културна и друга удружења и организације).
На територији општине могу се препознати сљедећи ресурси у туризму и назначити
као потенцијални за развој у блиској будућности:
– природни ресурси: Мочварно-барски резерват Бардача, Планина Мотајица,
ријеке Врбас и Сава те лов и риболов
– културно – историјска баштина: вјерски објекти, археолошка налазишта
– манифестације
– смејештајни објекти

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
Мочварни комплекс Бардача обухвата истоимено насеље и вјештачка језера
рибњака смјештена у сјевероисточном дијелу Лијевча поља. Позната је и у свијету
цијењена као риједак резерват природе и рекреационо еколошко подручје. 2. фебруара
2007. године проглашена је „рамсарским мјестом“ односно уврштена је на свјетску
листу заштићених мочварних подручја од међународног значаја.
Бардача је последњих децeнија изгубила свој некадашњи значај али су задржани
неки од садржаја, туристичких производа и услуга, као што су: риболов, лов,
фотосафари, гастро понуда, стазе за шетњу, школе у природи, ђачке екскурзије, разне
манифестације (Гастро фест и Ликовно-еколошка колонија), излетнички туризам
сакупљање љековитог биља, и др. Бардача данас представља рај за риболовце и
посјетиоце жељне мира и тишине.
Риболов на подручју Бардаче има веома дугу традицију, од давнина су се људи
овдје бавили риболовом који је представљао и једну од најзначајних активности
становништва овог краја. Изградњом сојеничког насеља на обалама старог корита
ријекле Стублаје и уређењем риболовачких прилаза развио се викенд туризам који се у
основи заснива на риболовном туризму. Љубитељима спортског риболова су, поред
рибом богатог језера Стублаја, на располагању рјечица Матура и канали изван
рибњака.

На подручју општине постоје богати потецијали за развој ловног и риболовног
туризма. Бригу о заштити дивљачи и заштити вода воде ловачко друштво „Срна“ и
риболовачка друштва „Бистро“ и „Стублаја“.
На простору Бардаче налази се туристичко-угоститељски комплекс Kоноба и
базени Бардача који у својој понуди има ресторан традиционалне кухиње капацитета
око 150 мјеста. У љетним данима на располагању је вањски олимпијски базен, стазе за
шетњу, дјечије игралиште и простор за пикник.

Планина Мотајица представља најомиљеније мјесто излетника и љубитеља
природе, располаже великим шумским богатством и идеална је за развој ловног
туризма, јер представља станиште многобројних врста високе и ниске дивљачи, у
првом реду дивље свиње, срндаћа и лисице. Поред могућности за развој ловног
туризма, Мотајица пружа услове и за развој излетничког туризма, планинарење, брање
гљива и љековитог биља, одмор, шетњу и друге видове рекреације.
На простору планине Мотајице налази се неколико уређених пјешачких стаза,
излетишта и кампова од којих се издвајају излетиште „Градина“ које уједно представља
и највиши врх Мотајице (526 м нв), излетиште „Златибор“, излетиште „Љесков
Kонак“, а најатрактивније и најпосјећеније дестинације су „Ено камп Платане“ и „
Kоначиште Дурова“ у селу Горња Лепеница те туристички комплекс „Круг љубави“ у
селу Ножичко.
Горња Лепеница, је смјештена у подножју Мотајице, на удаљености од 17 км
од Српца, на тромеђи општина Дервента, Прњавор и Србац. Од села Горња Лепеница
преко планине Мотајице води асфалтни пут до Манастира Осовица који је удаљен око 6
KМ.
„Етно камп Платане“ окружен је буковом и храстовм шумом и смјештен је
одмах поред бистрог шумског потока. У својој понуди има два бунгалова за смјештај
гостију укупног капацитета 16 лежајеве, спортске терене за фудбал, одбојку,
бадмингтон, боћање, стони тенис, висећу куглану, кафе бар и простор за роштиљ. За
љубитеље шетње постоји обиљежена планинарска стаза која води до врха Мотајице
који се налази на 652 м н.в. Овај камп је погодан за одржавање спорстких кампова,
прославе рођендана , пословне ручкове, школске излете, све врсте боравка у природи и
сл. Kамп је удаљен 6 км од манастира Осовица до којег води асфалтирани шумски пут
тако да је идеалан и за смјештај гостију који посјећују овај манастир.
Туристички комплекс “Kруг љубави” налази се у подножју планине Мотајице,
у селу Ножичко, на површини од 45 хектара. Туристички центар окружен је воћњацима
који заузимају највећи дио простора. Изузетан амбијент за одмор, са понудом
кулинарских специјалитета, преноћишта у дрвеним кућицама, разних рекреативних
активности и могућности различитих радионица. Мјесто за одмор и релаксацију.
За оне који воле активнији одмор у понуди су спортски терени за одбојку,
фудбал, кошарку, вожњу бициклом шумским путевима који се такође могу користити
за шетњу, трчање, столни тенис, билијар, пикадо и столни фудбал.

Смјештај је у дрвеним кућицама са 8 двокреветних и 2 трокреветне просторије.
Свака просторија посједује купатило. Kуће су направљене од природних материјала и
намјештене су у старинском духу овдашње традиције.
Мјесто се може посјетити уз претходну најаву

КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКА БАШТИНА
Последњих нeколико година значајан сегмент у развоју туризма општине Србац
представља вјерски туризам, захваљујући Манастиру Осовица који привлачи све већи
број посјетилаца.
Манастир Осовица се налази на обронцима планине Мотајице, на ушћу потока
Манастирица у рјечицу Осовицу у насељу Нова Вес. Од Српца, који је
административни центар општине, удаљен је око 27 km. До манастира се може доћи
магистралним путем Србац-Дервента гдје се у насељу Нова Вес скреће на локални
асфалтни пут који води до манастира. Остаци Манастира који датира из 14. вијека
пронађени су 2003. године када су и почела систематска ископавања локалитета а 2010.
године почела је изградња садашњег манастира. Данас се манастирски комплекс
састоји од саборне цркве посвећене Благовјестима пресвете Богородице, зимске цркве
посвећене Светом Прокопију, капеле Васкрсења Христовог као и капеле Светог
Николаја Mирпикијског у звонику и пратећих манастирских објеката.
У саборној цркви се налази икона, једне од наших највећих светиња, Пресвете
Богородице Тројеручице, која је дар Свете Царске Лавре манастира Хиландар
манастиру Осовица .
У склопу Манастира постоји и пјешачка стаза за шетњу као и споменик посвећен
мајци.

МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Значајан сегмент туристичке понуде општине Србац чине и манифестације. У
току године организује се читав низ туристичких манифестација под покровитељством
ЈУ Туристичке организације општине Србац и других субјеката.
„Србачка џипијада „ (мај)
Оф роуд секција онилачког клуба „Жабац“ из Српца традиционално организује
манифестацију Србачка џипијада. Манифестација обухвата такмичарски дио у оквиру
отвореног првенства РС и представљање професионалних возача-кросера из цијеле
БиХ и региона.

„Србачка бициклијада“ (мај)
Манифестација представља једнодневно рекретивно дружење бициклиста. Одвија се на
релацији Србац – Манастир Осовица у џини од око 55 км. Број учесника се креће око
250-300 бициклиста различитих узраста. Организатор манифестације је Туристичка
организација општине Србац и Бициклистички клуб Србац.

„Бик Фест“ (јун)
Манифестација је први пут организова 2018. године у селу Ситнеши а жеља
организатора је да врате дух прошлих времена када су се организовали зборови и
сеоска прела, због чега је у програм манифестацију уврштен концерт фолклора и
игранку у друштвеном дому а главна кулинарска атракција је печење бика на ражњу.

„Ликовно еколошка колонија Брадача“ (јул)
Ово  је најстарија ликовна колонија у Босни и Херцеговини. Основана је 1984 године у
Природном резервату Бардача и њен рад није никада прекидан. У досадашњем раду
колоније настао јевелики број умјетничких дијела велике вриједности од којих многе
красе институције Републике Српске

„Урбан фест“ (јул)
У организацији Удружења жена Србац од 2021. године организује се музички фестивал
„Урбан фест“ у склопу ког се организују наступи многобројних поп-рок бендова уз
богату понуду улучних штандова са храном, пићем и производима Удружења жена
Србац.

„Србачка регата“ (јул)
Манифестација представља спуст чамцима низ ријеку Врбас од села Kукуље до Српца
и није такмичарског карактера. Организује са се циљем ширење свијести о значају
заштите водотока и очувања здраве природне средине. Одржава се од 2005. године а
окупља око 100-150 учесника тј. око 30-40 чамаца .

„Србачка моторијада“ (август)
Манифестација која окупља љубитеље мотора и мото спорта. Учесници су бајкери из
великог броја европских земаља а окупи више стотина учесника. У склопу дружења се
организују и рок концерти на отвореном те бројни други забавни садржаји.

„Гастро фест Србац – Бардача“ (септембар)
Централна активност манифестације је гастрономско такмичење у припремању
рибљег паприкаша и јела од пилетине а поред такмичарског дијела у склопу
манифестације се одржаваи мини сајам произвођача домаће хране и пића, народних
рукотворина и сувенира, презентација и дегустација домаће хране и културно
умјетнички програм. Циљ манфестације је промоција привредних грана, рибогојства и
перадарства, који представљају својеврстан бренд општине те промоција туристичког
локалитета Мочварног комплекса Бардача и његове понуде. На манифестацији
учесвује око 400 учесника и излагача и више хиљада посјетилаца.

„Србачки Михољдански вашaр“ (12- 15 октобар)
Вашaр у Српцу се одржава преко 100 година. У току три дана, колико траје,
обиљежава се слава и дан општине Србац тако да се организују бројни културни и
забавни садржаји. Kако налаже традиција у склопу вашaра се организује и забавни парк
за дјецу те бројни штандови са разном робом, храном и пићем.

СМЈЕШТАЈНИ ОБЈЕКТИ
Од смјештајних капацитета на подручју општине Србац најзначајнији су:

– Хотел „Лантерна“ који се налази у центру Српца. Располаже са 5
двокреветних, 3 трокреветне собе и 2 апартмана. Укупан капацитет хотела је 30 кревета. Хотел
jе почео са радом 2023. године тако да су све собе намјестене по најновијим
стандардима.

– Мотел „Храст“ смјештен у ширем центру Српца. Располаже са четири собе и
два апартмана (укупно 15 кревета). У склопу мотела налази се ресторан
националне кухиње у коме можете уживати у специјалитетима домаће и стране
кухиње, као и у широком асортиману пића.

– Мотел “Ћубић” се налази на регионалном путу Србац-Прњавор на три
километра удаљености од града Српца.Располаже са 12 удобно намјештених
соба од којих су два апартмана. Укупан капацитет мотела је 30 кревета. Све
собе имају могућност кориштења: клима уређаја, фриго бара, телефона,
телевизора и интернет конекције. Лијеп и угодан мотелски ресторан располаже
са 120 мјеста и љетном баштом, гђе гостима нуди специјалитете домаће и
интернационалне кухиње. Мотел Ћубић располаже салом за састанке са 50
сједишта.

Од смјештаја у сеоским подручјима у селу Горња Лепеница налази се “Етно камп
Платане“ гдје у два бунгалова постоји 16 кревета за смјештај, а у селу Ножичко
регистрован је туристички комплекс „Круг љубави“ у оквиру фирме „МД Импекс“, са
22 лежаја у бунгаловима.

Приоритети даљег туристичког развоја општине су сеоски туризам у насељима
око планине Мотајице, вјерски туризам, ловни и риболовни туризам, излетнички
туризам, спортско-рекреативни туризам као и бројне традиционалне манифестације.