Пољопривредни сектор је значајна компонента у укупној привредној структури наше општине Србац, гдје је пољопривреда основна привредна грана у руралним подручјима. Осим економског, значај пољопривредног сектора се огледа у социјалним и еколошким аспектима, те формалном и неформалном запошљавању становништва.
Потенцијали пољопривреде на нашој територији су велики и огледају се у повољним агроклиматским условима, гајењу великог броја пољопривредних култура, квалитетном и незагађеном пољопривредном земљишту, производима одличног квалитета и традиције, великом броју аутохтоних и изворних производа, традицији производње те труду и знању и труду пољопривредних произвођача.
Од укупне површине од 45.250 ha, обрадиве површине по катастaрском операту заузимају чак 49% или око 22.000 ha. По подацима надлежног ресора за пољопривреду на подручју опшптине Србац реалне обрадиве површине износе око 12.000 ha, док остатак површина представљају пашњаци, баре, мочваре и зарасло земљиште које се и даље води као обрадиво у катастарском операту.
Највеће пољопривредне површине заузима ратарска производња и то житарице (67% површине), индустријско и крмно биље (25% површине), те поврће (8% површине).
Површине које се засијавају ратарским културама варирају из године у годину, па тако за кукуруз износе износе од 6.000 ha до 7.500 ha, за соју од 1.200 ha до 1700 ha (са тенденцијом раста) и пшеницу од 350 ha до 800 ha. Приноси кукуруза, соје и пшенице у сливовима ријека Саве и Врбаса при оптималним временским условима су значајно виши од републичког просјека. Томе доприноси и константна модернизација пољопривредне маеханизације као и све већа улагања у иригационе системе. У периоду до 2010. године, поврће је традиционално гајено на отвореном са релативно малим приносима по јединици површине. Као резултат увођења система наводњавања и интегралне заштите приноси су повећани за 30%-40% у односу на претходни период. Велике могућности за развој се односе на изградњу пластеника за производњу поврћа и садног материјала, као врсту контролисане производње у заштићеним условима.
Овакви бенефити су препознати од стране пољопривредних произвођача и локалне Управе гдје је у периоду од 2015-2021. год., кроз разне пројекте увећана пластеничка производња са 2 ha на 6,5 ha, чиме су значајно повећани приноси као и квалитет произведеног поврћа.
План Општине Србац је да у периоду до 2027. године кроз подстицајне мјере и учешће кроз пројекте обезбиједи повећање пластеничке производње са 6,5 ha на минимално 9 ha површине. Општина Србац има традицију и препознатљивост у воћарској производњи, првенствено по производњи коштичавог воћа (шљиве), као и јабучастих воћних врста.
У пријератном периоду на територији општине је постојало око 150 ha интензивних засада воћа, од чега је око 40% било заступљено коштичаво воће, 40% јабучасто воће и око 20% остале воћне врсте, док су приноси били доста нижи него у данашњем периоду. Падом демографске слике општине Србац у задњих 15 година, дошло је до смањења свих врста пољопривредне производње као директна посљедица недостатка радне снаге, од чега су највише штете претрпиле воћарска и дијелом сточарска производња. Из тог разлога данас на територији општине Србац постоји око 80 ha под интензивним засадима воћа, од чега коштичаво воће заузима 40%, јабучасто воће 30%, језграсто 20% и око 10% јагодичасто бобичасто воће које у ранијем периоду није било значајно заступљено.
Паралелно са смањењем површина под воћарским културама дошло је до модернизације дијела преосталих воћарских засада, у смислу унапређења мелиоративних и агротехничких услова као и увођење интегралног мониторинга. Као резултат ових активности имамо евидентно повећања приноса и квалитета произведеног воћа за око 25-30% по јединици површине у односу на пријератни период. Повољни агроклиматски услови пружају шансу и за производњу јагодасто-бобичастог воћа поготово боровнице, која се показала као веома захвална култура у интегралној производњи гдје се могу остварити завидни резултати унутар малих пољопривредних газдинстава. Површине под овом културом на подручју општине Србац износе 4,3 ha, а подигнуте су у периоду од 2016. године до данас и имају тенденцију раста.
Од сточарства на подручју општине највише је заступљено живинарство, по чему је општина Србац и препознатљива у БиХ. Укупан број активних фарми за тов бројлера је око 165 са капацитетом од 2.000 до 30.000 комада у турнусу, док је укупни капацитет 2.000.000 бројлера у једном турнусу или око 12.000.000 утовљених бројлера годишње, тј. 24.000 тона пилећег меса. У последњих 10 година се број фарми повећао, тј. један дио произвођача је повећао производњу и модернизовао фарме за тов бројлера, а све захваљујући томе што на подручју општине постоји клаоница пилића која један дио своје производње пласира на инострано тржиште. Живинарство се овим ставља на прво мјесто што се тиче сточарске производње на подручју општине. Остале гране сточарства (говедарство, свињарство, овчарство и козарство) у последњих десет година имају тенденцију опадања производње, односно смањење броја грла, а све због одлива становништва у веће градове или иностранство што је довело до тог да број фарми које се баве товом јунади и свиња, као и оних које се баве производњом млијека драстично смањи.
Предвиђа се да ће ратарство, повртларство и живинарство и даље бити значајан извор прихода руралног становништва. У наредним годинама се очекује да ће на подручју општине доминирати производња кукуруза и пшенице као основне врсте жита, а примјетан је и нагли раст производње соје у периоду од 2018-2022. године, са тенденцијом даљег раста.
