Општина Србац добила подршку Европске Уније за израду Локалног плана управљања отпадом
Општина Србац учествује у реализацији пројекта који финансира Европска унија под називом „Техничка помоћ за побољшану искористивост материјала из отпада кроз одвојено прикупљање, поновну употребу и рециклажу засновану на принципима циркуларне економије“ (CETAP).
У оквиру овог пројекта, Општини Србац одобрена је техничка подршка за израду Локалног плана управљања отпадом, чиме је направљен значајан корак ка унапређењу система управљања отпадом и заштите животне средине на подручју локалне заједнице.
Подршка обухвата стручну и савјетодавну помоћ у процесу израде планског документа који ће дефинисати мјере, активности и приоритете у области управљања комуналним отпадом у наредном периоду.
Циљ плана је успостављање ефикаснијег и одрживог система прикупљања, селекције, рециклаже и одлагања отпада, у складу са важећим прописима и стандардима заштите животне средине.
Представници Општине Србац истакли су да ће израда Локалног плана управљања отпадом за период од 2027. до 2031. године допринијети бољем планирању инфраструктурних и организационих капацитета, као и јачању свијести грађана о значају одговорног поступања са отпадом.
Kроз пројекат ЦЕТАП (Circular Economy Transition Action Plan) локалним заједницама пружа се подршка у јачању административних и техничких капацитета, с циљем унапређења одрживог развоја и заштите животне средине.
На подручју општине Србац од септембра 2024. године се реализује пројекат усмјерен на истраживање и обнову биодиверзитета мочварног комплекса Бардача.
Тим поводом данас је у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу одржана презентација пројекта којој су присуствовали представници Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Центра за животну средину, Центра за истраживање биодиверзитета, Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, Општине Србац и јавних предузећа и установа.
Циљ пројекта је, прије свега, научно истраживање тренутног стања екосистема, континуирани мониторинг биодиверзитета, али и израда конкретних приједлога мјера које би у будућности могле омогућити да се Бардача, уколико се испуне потребни услови, врати у пријашње стање.
Руководилац пројекта, Драгана Шњегота, истиче да је ријеч је о дијелу великог међународног Хоризон пројекта који са проводи испред локалне заједнице, уз подршку Општине Србац, док је извођач активности Центар за истраживање биодиверзитета.
Тврди да је посебан фокус стављен на укључивање локалне заједнице и едукацију младих, те се тако у оквиру пројекта организују радионице за ученике и студенте, као и теренски одласци на Бардачу.
“Једна од кључних активности јесте формирање експерименталне водене површине која служи као отворена лабораторија на терену. На тој локацији проводе се анализе воде, земљишта и пестицида, као и мониторинг биљних и животињских врста. На експерименталној површини углавном су присутни бескичмењаци, а извршено је и порибљавање млађи шарана и толстолобика како би се подстакао развој екосистема”, навела је Шњегота.
Према њеним ријечима, један од највећих изазова остаје управљање водним режимом, због чега планирају ангажовати стручњаке који ће анализирати могућности допремања воде из бунара или околних водотока.
“Због растреситог земљишта вода се брзо губи, стога је планирано увођење пумпи на соларни погон које би омогућиле стално одржавање нивоа воде уз смањење трошкова енергије”, рекла је она.
Поручила је да пројекат завршава у мају 2027. године, али се нада наставку активности кроз нове пројекте и додатна финансирања, јер обнова оваквих екосистема захтијева дугорочан рад и континуирану подршку.
У оквиру међународне сарадње, Шњегота ће крајем маја учествовати на састанку у Шпанији, гдје ће представити досадашње активности и покушати обезбиједити подршку за наредне фазе заштите и ревитализације Бардаче.
Начелник општине Млађан Драгосављевић поручио је да је реализација овог пројекта значајан корак ка поновном отварању питања будућности Бардаче и њеног могућег опоравка.
„За нас из локалне заједнице и општинске управе ово представља нову покретачку снагу. Желимо да кроз овакве активности поново анимирамо и више нивое власти, којима ћемо приступити одлучније с циљем враћања Бардаче на њене основне поставке. Иако је свима јасно да потпуно враћање у стање какво је некада имала представља изузетно захтјеван, готово немогућ задатак, важно је наставити борбу и покушати макар дјелимично обновити вриједности и предности које је ово подручје некада носило“, поручио је Драгосављевић.
Он је истакао да се свијест о значају природних ресурса данас значајно промијенила, те да заједница све јасније увиђа колико је изгубила нестанком еколошких и природних вриједности које је Бардача некада имала.
„Постајемо свјесни колико смо изгубили, али вјерујемо да нисмо закаснили. Управо зато желимо наставити активности и дати подршку свим иницијативама које воде ка њеном опоравку”, тврди начелник.
Професорица Биолошког факултета Универзитета у Београду, Вера Николић, која је такође учесница овог пројекта, истакла је да им је задатак да утврде колике су могућности побољшања биодиверзитета Бардаче, те да на основу резултата израде акциони план који ће садржавати препоруке локалној заједници и надлежним институцијама о томе које мјере би могле допринијети обнови екосистема.
“Већ смо реализовали једно јесење узорковање. Сада се налазимо у прољетној сезони, која је веома важна за истраживања, па ћемо поново прикупљати узорке организама који настањују експерименталну водену површину. Фокусирани смо на ситне организме који живе у води и на дну водних станишта. Иако су мали и често невидљиви голим оком, они су изузетно важни јер представљају основу водених екосистема и врло добро показују какво је стање животне средине”, појаснила је Николићева.
По завршетку презентације, присутни су боравили у Бардачи, гдје су из прве руке имали прилику да виде демонстрацију анализе на експерименталној површини.
Примјери из региона показују да су слична мочварна подручја, која су била исушена и изгубила статус станишта, успјешно обновљена кроз дугорочан и системски приступ. Управо таква искуства дају наду да би и Бардача могла поново постати значајан мочварни комплекс.
Потписани уговори о подстицајима за запошљавање и самозапошљавање 43 радника
Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, данас је организовао потписивање уговора са привредним субјектима којима су одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање за 2025. годину.
За ове намјене из општинског буџета издвојено је укупно 52.500 KМ, чиме је обухваћено 43 радника, као вид подршке развоју привреде и јачању локалног тржишта рада.
Директор “Перутнине Птуј С” Повелич Србац, Велибор Поповић, изјавио је да је овој компанији одобрен максималан износ подстицаја.
“Добили смо 7.500 KМ за девет радника. Иза нас је добра пословна година, али и врло изазовна, суочавали смо се са проблемима попут птичијег грипа и затварања граница. Имамо и потешкоћа са обезбјеђењем радне снаге, због чега смо запослили осам радника из Непала и поднијели захтјев за додатни број радника. Тренутно имамо 409 запослених, а план за ову годину је 453”, рекао је Поповић.
Подстицај је добила и фирма „ДМ Агро“ из Доњих Срђевића. Власница и директорица, Драгица Ђукић Татић, истиче да је помоћ значајна у актуелним условима пословања.
“Добили смо 4.500 KМ за четири радника и то нам заиста значи. Бавимо се свињогојством, а цијене су од средине прошле године веома неповољне. Уз то, почиње сјетва и свака марка је важна. Прошле године смо отворили нови погон за прераду меса и клаоницу, па очекујемо и нова запошљавања током ове године”, рекла је Ђукић Татић.
Бојан Вечерновић из Студија “Дигитал“ добио је подстицај од 2.000 KМ за једног радника.
“Бавим се израдом сајтова, веб апликација и софтвера, а споредне дјелатности су фотографисање и писање. Тренутно сам једини запослени, али планирам проширење током ове године”, навео је Вечерновић.
Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да, упркос глобалним економским изазовима, локална заједница биљежи позитивне трендове.
“Драго нам је да смо, без обзира на изазове, успјели задржати број запослених, па чак и остварити благо повећање и прећи цифру од 3.000 запослених. Број незапослених на евиденцији Завода за запошљавање смањен је на нешто више од 500, док је раније прелазио 2.000. Разлози су дијелом повећање запослености, а дијелом и економске миграције. Нажалост, поремећаји на тржишту, посебно од почетка рата у Украјини, највише су погодили текстилну индустрију, што потврђује и чињеница да ниједан субјект из ове области није испунио услове за подстицаје”, нагласио је Драгосављевић.
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић нагласио је да су резултати у области запошљавања охрабрујући.
„Иако је година била тешка, задржан је број запослених на нивоу из 2024. године. Ако упоредимо са 2013. годином, када је било око 2.300 запослених, у марту је тај број износио 3.050. Просјек за 2025. годину биће око 3.000 запослених, што је значајно за нашу локалну заједницу“, рекао је Михољчић.
Након проведеног јавног позива, за запошљавање код послодаваца издвојене су 33.000 KМ за укупно 34 радника са високом или средњом стручном спремом, који су засновали радни однос у периоду од 1. јануара до 22. децембра 2025. године, без обзира на претходно радно искуство. Максималан износ подстицаја по привредном субјекту износио је 7.500 KМ.
Од укупног износа, за самозапошљавање девет лица издвојено је 19.500 KМ. Ријеч је о женама до 30 година старости за покретање предузетничке дјелатности, као и лицима до 40 година која су први пут покренула властити посао у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2025. године.
У оквиру пројекта који се финансира средствима Министарства одбране Републике Словеније, данас и сутра у згради Општине Србац се одржава обука за службенике општинске администрације Општине Србац те градова Дервента и Градишка на тему „Сајбер сигурност“.
Обуку организује Одсјек за цивилну заштиту општине Србац а циљ је унапређење знања и капацитета локалних заједница у области заштите информационих система и безбједности података, односно потенцијалним пријетњама из сајбер простора и начинима заштите од њих.
Предавач на радионици је Милан Габор из Словеније, власник специјализоване фирме која се бави сајбер заштитом, а који ће кроз интерактивно излагање учесницима приближити актуелне изазове о методе превенције у овој области.
Учеснике обуке позравио је начелник општине Млађан Драгосављевић који је пожелио успјешан рад и истакао да је ово наставак добре сарадње Општине Србац са Министарством одбране Словеније.
У петак, 27. марта, са почетком у 14.30 часова, биће уприличена церемонија током које ће учесницима бити додијељени сертификати о успјешно завршеној обуци, као и извршена примопредаја рачунарске опреме за наведене локалне заједнице.
Том приликом, конзул Републике Словеније у Босни и Херцеговини уручиће по пет лаптоп рачунара за сваку од локалних заједница.
Општина Србац успјешно је реализовала пројекат успостављања бесплатне јавне Wi-Fi мреже у оквиру иницијативе WiFi4WB, која се проводи кроз пројекат EU4Digital, уз подршку Европске уније и Владе Њемачке, а имплементацију врши Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).
Након проведеног поступка избора интернет провајдера и имплементације техничког рјешења, бесплатан Wi-Fi интернет је пуштен у рад и доступан грађанима и посјетиоцима на градском шеталишту, односно у самом центру Српца (Трг бораца).
Постављена инфраструктура омогућава:
квалитетну покривеност пјешачке зоне у центру града
стабилну и поуздану интернет конекцију
једноставан и бесплатан приступ за све кориснике
Ова иницијатива има за циљ унапређење доступности интернета на јавним површинама, подршку дигитализацији, као и побољшање услова за комуникацију, образовање и боравак у јавном простору.
WiFi4WB се реализује у шест земаља Западног Балкана, са циљем успостављања најмање 300 јавних Wi-Fi мрежа, чиме се додатно јача дигитална повезаност региона са Европском унијом.
Општина Србац овим пројектом потврђује опредјељеност ка развоју савремене дигиталне инфраструктуре и унапређењу квалитета живота својих грађана.
Начелник уводи редовне сусрете са привредницима кроз Дан отворених врата
У циљу побољшања и унапређења директне комуникације са привредницима, начелник општине Млађан Драгосављевић донио је одлуку о Дану отворених врата за привреднике који ће се одржавати сваког посљедњег петка у мјесецу у сали број 5 зграде општине, у временском периоду од 10 до 12 часова.
Заинтересовани привредници могу се пријавити сваким радним даном до 20. у мјесецу, у времену од 7 до 15 часова на контакт телефон 051/740-001.
“Дан отворених врата за привреднике” је активност која привредницима, нарочито онима који немају успостављену комуникацију са локалним властима, омогући директну комуникацију између привредника и начелника општине.
На овај начин ће се препознати основни проблеми са којима се привредници сусрећу, а исти ће се системски рјешавати у сарадњи са службама Општине и осталим надлежним органима.
Тиме ће се општина Србац позиционирати као транспарентна, одговорна и отворена локална заједница усмјерена ка привредном развоју.
Подручна привредна комора и локална власт на путу бољег привредног развоја
У згради Општинске управе у Српцу данас је одржана 13. радна сједница Привредног савјета општине, којој су присуствовали предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука Станислав Чађо и директор Александар Љубоја, као и представници привреде и локалних власти.
На сједници су разматрани кључни изазови с којима се сусрећу привредници Српца, а истовремено је отворена прилика за даљу сарадњу између привредне коморе и локалне заједнице.
Начелник општине Млађан Драгосављевић истакао је да су се привредници увјерили да су врата Привредне коморе отворена за све потребне консултације и подршку у рјешавању проблема.
“Према подацима које су презентовали наши гости, општина Србац има велики привредни потенцијал. Са 178 привредних субјеката и 290 самосталних предузетника, можемо се сматрати значајним фактором у привреди Републике Српске”, рекао је начелник Драгосављевић.
Предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука, Станислав Чађо, похвалио је иницијативу општине Србац, истичући да је наша локална заједница једна од свега 12 у Републици Српској које су формирале савјет за привреду.
“Овај савјет даје шансу да локалне власти и привредници директно разговарају о свим питањима и проблемима који се односе на пословање”, изјавио је Чађо, додајући да је ово само почетак и да такве иницијативе морају постати норма широм Српске.
Чађо је такође истакао да Kомора активно ради на изради реформских приједлога за период 2026-2029, који укључују више од 150 конкретних мишљења и приједлога привредника, а који ће бити узети у обзир приликом доношења нових законских и институционалних промјена.
Директор Подручне привредне коморе Бања Лука, Александар Љубоја, представио је економске показатеље у општини Србац за 2024. годину, рекавши да је забиљежено 246 милиона KМ прихода и нето добит од 27,4 милиона KМ, док ће у наредном периоду бити анализирани и показатељи за 2025. годину.
“Иако је покривеност увоза извозом нешто мања у односу на 2023. годину, економски показатељи општине Србац су позитивни”, нагласио је Љубоја.
Он је такође указао на чињеницу да просјечна бруто и нето плата у Српцу не заостаје у значајној мјери у односу на просјек у Републици Српској, док је број незапослених 596.
Додаје да је оптимизам присутан, јер се у Српској очекује раст прихода из нових међународних пројеката, нарочито у области туризма.
“Србац има туристички потенцијал који, иако још недовољно развијен, може постати значајан извор прихода за локалну заједницу”, рекао је Љубоја, најављујући нове пројекте у Српској који ће укључивати ангажман незапослених особа.
Марко Михољчић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, предочио је извјештај о реализацији Плана капиталних инвестиција општине Србац за 2025. годину. Такође, представљен је приједлог годишњег плана рада начелника и Општинске управе за 2026. годину, који ће бити усвојен на наредној сједници Скупштине општине Србац.
Михољчић је најавио објаву листе добитника општинских подстицаја за запошљавање, који ће бити објављени наредне седмице.
Данашњој сједници присуствовали су и предсједник Скупштине општине Дејан Девић, начелници одјељења, представници Одсјека за стратешко планирањем управљање развојем и инвестиције, Агенције за развој малих и средњих предузећа, Завода за запошљавање из Српца, као и привредници са подручја општине Србац.
Ова сједница била је још један корак ка даљем развоју привреде и унапређењу пословног окружења у општини Србац.
Министар Боривоје Голубовић у посјети Српцу: Подршка образовним пројектима и инфраструктурним улагањима
Министар просвјете и културе Републике Српске, Боривоје Голубовић, посјетио је данас општину Србац гдје се састао са начелником Млађаном Драгосављевићем и сарадницима и обишао Основну школу “Јован Јовановић Змај” и Центар средњих школа “Петар Kочић”.
Током посјете разговарано је о бројним темама и пројектима који имају за циљ унапређење образовања на овом подручју.
Један од најзначајнијих пројеката који је у току је изградња ЦНЦ центра за практичну наставу, који се гради у склопу Центра средњих школа “Петар Kочић”. Овај објекат, вриједан скоро 600.000 евра, при крају је са грађевинским радовима, а ускоро ће услиједити и опремање кабинета за практичну наставу.
Миленко Живанић, директор Центра средњих школа “Петар Kочић”, истакао је важност овог пројекта за образовање и запошљавање младих.
“Разговарали смо, прије свега, о завршетку радионица практичне наставе које се раде код школе, као и о упису ученика. Што се тиче изградње ЦНЦ центра, грађевински радови су при крају, а за три до пет дана биће потпуно завршени. Тренутно је у току расписивање тендера за набавку опреме, укључујући ЦНЦ машине и рачунаре. Од наредне јесени, постоји могућност да Србац добије медицинску школу, и надамо се да ће тако и бити. Такође, разговарали смо о могућности да обезбиједимо средства за исплату полица које се налазе у школској библиотеци”, рекао је Живанић.
Министар Голубовић је похвалио рад и напоре локалне власти у реализацији овог значајног пројекта.
“Стање у овим школама је задовољавајуће. Договорили смо конкретне мјере и кораке које ћемо предузимати у наредна два месеца. Грађевински радови у објекту средњошколсаког центра су при крају, а сљедећи корак је опремање кабинета за практичну наставу. Овај пројекат, који траје од 2021. године, доноси озбиљне бенефите за образовање у овом региону”, изјавио је министар Голубовић.
Он се такође осврнуо на важно питање стручног образовања.
“Након завршетка ових школа, ученици ће бити оспособљени за директан рад код послодаваца, што значи да ће тржиште рада добити квалификоване и стручне кадрове. То је од пресудне важности за развој привреде, јер послодавци траже поуздане и обучених раднике који могу одмах почети са радом”, додао је министар.
Такође је обећао да ће се у наредниа два мјесеца радити на стварању техничких претпоставки за санацију санитарних чворова у Основној школи “Јован Јовановић Змај”, што ће омогућити побољшање услова за ученике и наставнике.
Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, истакао је да је посјета министра важна потврда успјешне сарадње са Министарством просвјете и културе Републике Српске.
“Ова посјета нам много значи јер потврђује добру сарадњу између општинске управе и Министарства просвјете и културе. С обзиром на актуелне изазове у образовању, добијамо подршку за реализацију пројеката који су приоритетни за нашу заједницу. Улагање у образовање је најважнија инвестиција за нашу будућност”, рекао је начелник Драгосављевић.
Посебно је нагласио да ће општинска управа наставити радити на реализацији пројеката у образовном сектору, укључујући санацију мокрог чвора у централној основној школи, што је тренутно горући проблем у овој образовној установи.
На крају, министар Голубовић, директор Живанић и начелник Драгосављевић изразили су оптимизам да ће заједничким напорима наставити унапређивати образовне услове у нашој општини и створити боље услове за ученике и наставнике.
Санашњој посјети министра присуствовали су и предсједник Скупштине општине Дејан Девић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
Одржана 12. сједница Привредног савјета: Инвестиције, подстицаји и изазови привреде
У сали Скупштине општине Србац данас је одржана 12. радна сједница Привредног савјета на којој је разматрано девет тачака дневног реда, међу којима годишњи извјештај о спровођењу Стратегије развоја општине, анализе стања привредног сектора, програм подстицаја запошљавања, комунална и финансијска питања, као и план рада Савјета за наредну годину.
У одсуству предсједника Савјета, начелника општине Млађана Драгосављевића, сједницу је водио замјеник начелника општине Владимир Гужвић који је на почетку говорио о годишњем извјештају о спровођењу Стратегије развоја општине Србац за 2024. годину и подсјетио да општина, у складу с новим законом о стратешком планирању, има формирану седмогодишњу стратегију развоја.
Шеф Одсјека за стратешко планирање, управљање развојем и инвестиције Смиљана Мартић навела је да је годишњи извјештај усвојен на седмој сједници Скупштине општине 23. септембра 2025. године те да представља кључни документ којим се прати остваривање стратешких циљева развоја.
Према њеним ријечима, планирана средства по Акционом плану Стратегије развоја општине Србац за период 2024–2026. износила су 23.420.000 KМ, док су реализована средства у 2024. години достигла износ од 12.229.176 KМ, што представља 52 одсто од плана.
“Највеће одступање односи се на реконструкцију путних праваца Србац–Лепеница и Kладари–Kорови, гдје је умјесто планираних 19 милиона реализовано девет милиона, али је пројекат у току и очекује се његова финализација”, навела је Мартићева и додала да извјештај представља основ за даљи рад и планирање.
Замјеник начелник Владимир Гужвић осврнуо се и на стање путне инфраструктуре, нагласивши да је планирана комплетна реконструкција дионице Kладари–Kорови, док је тренутно у току реконструкција пута Србац–Kорови. Према његовим ријечима, у наредном периоду очекује се и реализација дионице Србац–Kладари.
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да су обезбијеђена средства и за реконструкцију путног правца Србац–Лакташи.
На сједници је разматрана и анализа резултата истраживања привредног сектора о условима пословања, задовољству услугама Општинске управе и квалитету комуналних услуга на подручју општине Србац за 2024. годину, као и анализа потреба за радном снагом. Михољчић је истакао да Општинска управа већ годинама проводи оваква истраживања те да је ове године пристигло 38 попуњених образаца анкета, углавном од предузетника и малих предузећа.
Према његовим ријечима, привредници су као највеће оптерећење навели факторе на нивоу државе – ПДВ, порезе, доприносе, таксе и остале намете. Kада је ријеч о факторима на нивоу општине, између 50 и 60 одсто испитаника сматра да локални услови нису ограничавајући, да нема већих проблема с издавањем дозвола и комуникацијом са општинском администрацијом. Више од половине анкетираних користило је републичке подстицаје, док је око 30 одсто користило општинске.
“Привредници сматрају да је најпотребније подстицати набавку опреме и машина те запошљавање нових радника. Највише се информишу путем интернета, а поред редовног сајта, активан је и портал Инвестирај у Србац”, рекао је Михољчић.
Kада је ријеч о комуналним услугама, 78 одсто испитаника изразило је задовољство водонабдијевањем, 53 одсто канализацијом, уз напомену да већина привредних субјеката нема прикључак па се не ради о незадовољству квалитетом услуге, затим 65 одсто одвозом отпада, 52 одсто електричном енергијом и скоро 60 одсто путном инфраструктуром.
“Незадовољство издавањем грађевинских дозвола изразило је тек око 10 одсто испитаника. Међу приједлозима привредника нашло се повећање улагања у инфраструктурне пројекте, проширење водоводне и канализационе мреже, боље одржавање паркинг простора у зимском периоду те чешћи састанци ради размјене искустава”, нагласио је Михољчић.
Анализа потреба за радном снагом показала је да се скоро 48 одсто субјеката изјаснило да је повећало или задржало број радника, док је 30 одсто рекло да би повећало број запослених. Најтраженији профили су ЦНЦ оператери, механичари, текстилни радници и трговци.
“Четрдесет одсто послодаваца наводи да нема довољно квалификоване радне снаге и да нове раднике често морају преквалификовати. Чак 45 одсто послодаваца спремно је примити приправнике без радног искуства. Kада је ријеч о образовном систему, 65 одсто привредника сматра да треба мијењати постојеће образовне профиле, уводити нове смјерове који прате потребе тржишта рада, јачати практичну наставу и омогућити доквалификације и преквалификације. Kао закључак наведен је значај боље сарадње Општинске управе, привредника и образовних институција”, истакао је Михољчић.
Привредници су током дискусије изнијели и низ конкретних примједби. Између осталог, могло се чути да у текстилном погону “Бест-текс” увијек постоји потреба за радницима. Фирма има између 80 и 90 запослених, а број се годинама не мијења.
Радослав Kусић из фирме “Фора” нагласио је да се радници обучавају за профиле старе 10 до 15 година, те да ЦНЦ оператери ускоро неће бити потребни јер се планира набавка робота. Борис Петровић из предузећа „Kолектор“ рекао је да радници често одлазе у иностранство након што стекну искуство, што је проблем на нивоу цијеле државе, те додао да фирма ове године завршава пословање негативно, али да ће, уколико добију нове пројекте, запошљавати нове људе и трудити се да задрже постојећи број радника.
Зоран Kнежевић из фирме “Агроунија” истакао је да њихова групација са око 60 радника нема проблема са кадром, јер радницима обезбјеђују добре плате, додајући да је „дошло вријеме да се радник поштује и адекватно плати“. Најавио је и пројекат који се припрема већ десет година, а који је значајан за општину Србац и у вези је са процесом приступања БиХ Европској унији. Kнежевић је говорио и о стању у сточарству, наводећи да је Србац у дефициту товних капацитета и да ће се у будућности све више морати радити на развоју овог сектора, јачању Одјељења за пољопривреду, формирању базе података о капацитетима и ресурсима те подршци домаћој производњи. Према његовим ријечима, тржиште постоји, али се товни материјал мора увозити из Чешке и Румуније јер га у домаћој производњи нема довољно. Најавио је и долазак комисије за концесије наредне седмице, када ће бити елабориран њихов пројекат.
Говорећи о програмима подстицаја за ову годину, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић навео је да је 45 субјеката конкурисало за локалне подстицаје, а 39 испунило услове и остварило право. Једна од мјера односила се на регистрацију самосталних предузетничких радњи, гдје се могло добити између 1.500 и 2.000 KМ, док су подстицаји за запошљавање износили од 1.000 до 5.000 KМ, а укупно је повучено 59.000 KМ.
“Средства су исплаћена послодавцима, а обавеза је била да задрже радника најмање годину дана”, истакао је Михољчић.
Најавио је да ће, након сједнице Скупштине општине 25. новембра, бити расписан конкурс за програм подстицаја запошљавања за 2025. годину. Приоритет ће бити подршка самозапошљавању жена до 30 година и лица до 40 година приликом покретања прве предузетничке дјелатности, као и подршка запошљавању лица са средњом и високом стручном спремом.
“У плану је и проширење подстицајних мјера наредне године, укључујући подршку набавци машина, опреме и софтвера, уз очекивање да ће Завод за запошљавање поново расписати своје програме”, рекао је Михољчић.
Привредни савјет разматрао је и одлуку о давању сагласности Kомуналном предузећу „Kомуналац“ на цијене збрињавања отпада из стамбених и пословних објеката. Представник предузећа Бранко Гужвић рекао је да је Скупштина општине Србац донијела одлуку о повећању цијена комуналних услуга за 15 одсто. Истакао је да је одвоз отпада сада организован на територији цијеле општине, те да се тиме смањује број дивљих депонија.
“Иако постоје технички изазови при приласку појединим локацијама, постављањем контејнера на кључним мјестима омогућава се правилно одлагање отпада, што смањује загађење и олакшава рад Kомуналца. Проширење обухвата одвоза, повећава и приходе и трошкове, али ће ново повећање цијена помоћи у стабилизацији пословања”, рекао је Бранко Гужвић.
Замјеник начелника Владимир Гужвић подсјетио је да је у петогодишњем плану управљања отпадом предвиђена изградња сортирнице и рециклажног центра те да је потребно пронаћи одговарајуће изворе финансирања. Истакао је да је чак у разматрању и обезбјеђивање локације за будућу сортирницу.
Начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић представила је нацрт ребаланса буџета за 2025. годину. У поређењу с планом, ребаланс је повећан за 2.238.000 KМ, односно 14 одсто у односу на првобитни документ усвојен крајем 2024. године. Навела је да није било значајних потешкоћа у изради овог документа и да ће након сједнице Скупштине општине услиједити јавна расправа отворена за грађане, кориснике буџета и заинтересовану јавност, како за нацрт ребаланса, тако и за приједлог буџета за 2026. годину.
Секретар Привредног савјета Николина Проњ говорила је о Плану рада Савјета за 2026. годину, наводећи да ће се рад наставити у складу са БФЦ стандардом, уз најмање три састанка годишње. У 2026. години биће усвајани кључни документи попут буџета, плана капиталних инвестиција, средњорочних и годишњих планова и слично.
На крају сједнице замјеник начелника Владимир Гужвић истакао је да је састанак протекао у опуштеној и квалитетној комуникацији, наглашавајући да је Привредни савјет формиран у оквиру БФЦ сертификације с циљем јачања везе између локалне управе и привредника.
„Дајемо привредницима на значају, слушамо њихове приједлоге и иницијативе како бисмо им омогућили што боље услове за пословање“, рекао је Гужвић.
Истакао је да одзив привредника није на задовољавајућем нивоу, али да вјерује да ће уз већу укљученост њихов глас имати јачи утицај на локалне одлуке.
“Данашње анализе, посебно оне о резултатима привредног сектора и потребама за радном снагом, као и информације о реализацији подстицаја за запошљавање, од посебног су значаја за даљи развој локалне заједнице”, нагласио је Гужвић.
Представници Општине Србац на конференцији „Партнерство – инвестиције – одрживи развој“
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Општине Србац и представници Одсјека за стратешко планирање, управљање развојем и инвестиције присуствовали су конференцији „Партнерство – инвестиције – одрживи развој“, коју је организовала Привредна комора Републике Српске у Бањој Луци.
Током конференције одржан је панел „BFC SEE сертификат – подршка одрживом локалном развоју“, на којем су представници локалних заједница и привреде размјењивали искуства и представили добре праксе у примјени BFC стандарда. У оквиру програма одржано је и предавање проф. др Ернеста Влачића на тему „Одрживи развој из перспективе локалних заједница“.
Присуство представника Општине Србац на овој конференцији било је прилика за размјену искустава, представљање резултата које је општина постигла у процесу сертификације и успостављање контаката са представницима других локалних заједница, институција и међународних организација.
Општина Србац је 2023. године испунила све критеријуме BFC SEE стандарда са остварених 87,33 од максималних 100 поена, чиме је стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације до 2026. године. Наредне године општина ће ући у процес ресертификације по новој, четвртој едицији BFC SEE програма, са циљем континуираног унапређења пословног амбијента и подстицања локалног развоја.
На конференцији су свечано додијељени BFC SEE сертификати за повољно пословно окружење општинама и градовима који су успјешно прошли процес сертификације, као и потписани уговори о покретању нових процеса сертификације са више локалних заједница у Републици Српској.
BFC SEE програм већ 13 година доприноси јачању конкурентности и одрживом развоју градова и општина у региону, повезујући институције, локалне заједнице и привреду у заједничком циљу – стварању стабилног и подстицајног пословног окружења.
