Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Пословне вијести

Србачка Перутнина остварила приход од 97,2 милиона KМ у прошлој години

Србачка Перутнина остварила приход од 97,2 милиона KМ у прошлој години

До краја ове године Перутнина Птуј почеће изградња нове инкубаторске станице у Повеличу у коју ће бити инвестирано око 6 милиона KМ а завршетак се очекује до краја 2025. године.

Ово је изјавио директор Велибор Поповић и додао да ће капацитет станице бити 26,5 милиона расплодних јаја.

„Биће то једна нова творница за себе и мислим да у БиХ за сада не постоји инвестиција тог типа. Добили смо локацију за овај објекат и еколошку дозволу, при чему нам је Општина Србац много изашла у сусрет са додјелом земљишта по јако повољној цијени”, истакао је Поповић.

Према његовим ријечима, у јануару је потписан уговор за модернизацију погона евицерације вриједности 1,8 милиона евра, а опрема је у плану да се инсталира у јулу мјесецу.

„Поред тога радимо потпуно нову климатизацију и вентилацију погона а вриједност радова је око 350 хиљада евра”, рекао је Поповић и нагласио да је у протекле четири године у погон у Повеличу уложено око 11 милиона KМ инвестиција по разним основама.

У прошлој години остварен је завидан раст производње и пласман пилетине на инострано тржиште. Обрађено је 13 милиона комада пилића, што је за 6,5 пута више него што је некадашњи Живинопродукт постизао у своје најбоље вријеме, а остварен приход износио је 97,2 милиона KМ.

„Испунили смо план и за око 10 одсто имали већу производњу у односу на годину раније. Тржиште Европске Уније смо поприлично отворили преко наше матичне фирме у Птују а и тржиште Црне Горе покривамо у добром дијелу. Тренутно имамо 152 кооперанта и преко 700 хиљада бројлера у турнусу у Посавини што је потпуно нова регија у којој радимо. Сарађујемо и са кооперантима из Петрова, Прњавора, затим из Српца, Градишке, Дервенте и околних општина, гдје имамо добру сарадњу“, рекао је Поповић.

У 2024. години очекује да наставе истом путањом, уз раст производње за преко 10 одсто у односу на прошлу годину, а крајњи циљ је да достигну производњу од 19 милиона комада.

“То би за тржиште БиХ и оптимално функционисање клаонице да ради у двије смјене по осам сати било одлично и мислим да је то могуће у наредне три године остварити без превелике еуфорије. Посебно бих похвалио подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске јер све што су обећали живинарима за 2023. годину су испоштовали. Субвенција је кооперантима готово дупло повећана, што никад није било у историји Републике Српске, а добили смо подстицај уз прерађивачке капацитете што је 200 хиљада KМ на годишњем нивоу. Овим је направљен велики искорак када је у питању подршка живинарској производњи”, рекао је Поповић.

На манифестацији “Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2023. годину“, која је одржана у Банском двору у Бањалуци, међу привредним субјектима који су добили признање је и Перутнина Птуј Србац која је заузела треће мјесто у категорији најуспјешнијих великих привредних друштава у Републици Српској у прошлој години.

„Посебно нам значи ово признање. Били смо највећи произвођач меса у прошлој години тако да мислим да је то добро не само за Перутнину Птуј С већ и за цијели Србац. Иначе, по први пут у Републици Српској баш из наше бранше је у категорији великих предузећа неко добио ово признање. И свакако да то пуно значи свим запосленим радницима Перутнине Птуј С, нашим кооперантима и свима који су наслоњени на процес производње“, рекао је Поповић и захвалио се запосленим радницима, кооперантима и добављачима који су помогли да сви заједно направе овакав резултат.

Перутнина Птуј С у Повеличу тренутно запошљава 335 радника.

Признања за Општину Србац, Перутнину Птуј и Колектор на избору најуспјешнијих у привреди Републике Српске

Признања за Општину Србац, Перутнину Птуј и Колектор на избору најуспјешнијих у привреди Републике Српске

На синоћној манифестацији “Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2023. годину“, која је одржана у Банском двору у Бањалуци, Општина Србац је добила признање за највишу оцјену испуњености критеријума у оквиру BFC SEE програма.

Признање је примио начелник општине Млађан Драгосављевић а уручила га је министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић. Манифестацији је присуствовао и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Општина Србац испунила је захтјеве регионалног стандарда BFC SEE и стекла статус општине са повољним пословним окружењем са остварених 87.33 од максималних 100 поена чиме је стекла право право на коришћење назива „Повољно пословно окружење – Business Friendly Municipality“ и право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације до 2026. године.

Сертификат BFC SEE, између осталог, потврђује стабилно и предвидиво пословно окружење и идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.

Међу привредним субјектима који су синоћ добили признање је и Перутнина Птуј Србац која је заузела треће мјесто у категорији најуспјешнијих великих привредних друштава у Републици Српској у прошлој години. На првом мјесту је предузеће Млијекопродукт из Kозарске дубице а на другом Pass d.o.o. из Бијељине.

Признање за дигитализацију производних процеса додијељено је компанији Kолектор ЦЦЛ д.о.о. Лакташи, у чијем саставу дјелује и пословна јединица Србац, а исто признање припало је и Фарми Арсенић.

Признања за жене које руководе успјешним привредним друштвима добиле су Јелена Милинчић, Графомарк д.о.о. Лакташи, Јована Тулумовић, МИ Тулумовић д.о.о. Лакташи и Љиљана Вукелић, Приједорчанка а.д.

Најуспјешније средње привредно друштво је Младегс Пак д.о.о. Прњавор. На другом мјесту је МИП д.о.о. Приједор, а на трећем Еко Бокс д.о.о. Сребреница.

Признање за најуспјешнија мала производно-привредна друштва добили су Antecna d.o.o. Бања Лука, Wischt d.o.o. Добој, Пољопром д.о.о. Источна Илиџа, G&S Traders d.o.o. Бијељина и Kodiak Hem d.o.o. из Требиња.

Mahle Electric Drives Bosnia d.o.o. Лакташи и Iskra Tela L d.o.o. Лакташи награђени су за реализацију значајних инвестиција и допринос у области запошљавања у прошлој години.

Kомпанијама М:тел а.д. Бања Лука и Елас д.о.о. Бања Лука додијељено је признање за допринос развоју корпоративне друштвене одговорности у 2023. години.

Kомпаније Алумина д.о.о. Зворник, ЕФТ-Рудник и Термоелектрана Станари д.о.о. Станари и Спортек д.о.о. Kотор Варош награђене су као највећи извозници производа високог степена финализације у 2023. години.

У категорији за препознатљив квалитет и развој домаћих производа, додијељене су награде привредним друштвима за производе, односно линије производа, који су се истакли својим квалитетом.

Награђени су Steco centar d.o.o. Бијељина за линију производа монтажне куће, Оптима група д.о.о. Бања Лука за линију призвода премиум уља, Colorit d.o.o. Бања Лука за топлотно-фасадне системе, Агродестил д.о.о. Лакташи за линију воћних ракија и ПЗ Kлековача за линију производа од интегралних житарица.

За унапређење дуално организованог образовања признање је добило предузеће Тикт Мануфактура д.о.о. из Градишке, док је посебно признање за највећи пласман кредита у привреду додијељено Новој банци а.д. из Бање Луке.

Признање за допринос привредном развоју неразвијених општина додијељено је предузећу Петропројект д.о.о. Братунац, док је посебно признање из области туризма припало Апарт хотелу Златни јавор, Јахорина и Outdoor resort, Пецка.

Одржан састанак са пољопривредницима на тему Правилника о капиталним инвестицијама

Одржан састанак са пољопривредницима на тему Правилника о капиталним инвестицијама

Одјељење за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац, у сарадњи са Агенцијом за аграрна плаћања Републике Српске, синоћ је у сали Скупштине општине организовало састанак за пољопривредне произвођаче наше општине везано за нови Правилник о капиталним инвестицијама по којем ће бити расписан јавни позив.

Окупљене произвођаче и предузетнике испред Општинске управе поздравили су начелник одјељења Марко Михољчић и предсједник Скупштине општине Милош Будић, а потом је директор Агенције за аграрна плаћања РС Митар Лазић одговарао на питања присутних.

„Идеја састанка је да се детаљније упознамо са Правилником о капиталним инвестицијама у пољопривреди који је објављен у Службеном Гласнику Републике Српске и данас ступа на снагу. Јавни оглас ће бити објављен у четвртак 28. марта и трајаће двадесетак дана. Захваљујем се директору Агенције за аграрна плаћања Митру Лазићу који се понудио да дође у Србац и детаљније упозна пољопривреднике са правилником“, рекао је Михољчић.

Директор Агенције, Митар Лазић, позвао је грађане да се активно укључе у Правилник и јавни позив и аплицирају за средства.

“Ове године имамо доста мјера, издвојио бих повећање за противградну заштиту које ће бити ове године финансирано са 70 посто, такође имамо нову мјеру постављања соларних панела гдје такође дајемо подршку за комерцијална газдинства са 40 посто а за некомерцијална 20 и за фирме и правна лица 40 посто. Битно је да пољопривредници осигурају своју производњу а ове године смо издвојили 60 процената за премију осигурања. Такође имамо повећане премије за дизел гориво које ће износити 80 фенинга. Оно што смо видјели у Српцу је да су људи задовољни са нашом премијом која је била у 2023. години 13 фенинга за бројлере и надам се да ћемо за 2024. годину то повећати“, рекао је Лазић.

Наводи да је Правилником прописана и мјера за економско оснаживање незапослених жена на селу које могу остварити подстицаје до 10.000 KМ.

“Ту је и подршка самозапошљавању инжењера пољопривреде, технолога и ветеринара старости до 40 година, а максимални износ подстицаја је до 40.000 KМ. Неопходно је издвојити и подршку за развој руралне инфраструктуре, те за развој ловног и агротуризма. Подсјећам произвођаче да ажурирају податке у Регистру пољопривредних газдинстава,
и пријаве доприносе и измирене обавезе за противградну превентиву јер је то предуслов за добијање подстицаја“, рекао је Лазић.

Ове године од 180 милиона KМ, колико износи аграрни буџет, за капиталне инвестиције планиран је износ од 40 милиона KМ а лимити код капиталних инвестиција остаће исти као у 2023. години.

“Kада су у питању капиталне инвестиције за 2023. годину, за општину Србац је планирано да се издвоји око 2,8 милиона KМ и очекујем да ће исплата средстава врло брзо кренути”, истакао је Лазић.

Што се тиче механизације, са подручја општине Србац су у 2023. години аплицирана 23 трактора и тракторске кабине, 55 прикључака, опрема на фармама за 15 корисника, изградња објеката за два корисника а један за набавку основног стада, за пластенике три, а за противградну мрежу аплицирало је само једно домаћинство.

“За наводњавање је било 14 корисника, опрему на газдинствима три, опрему за прехрамбену индустрију четири а инвестиције у складиштење и прераду пољопривредних производа седам“, рекао је Лазић и истакао да то укупно износи око 5,5 милиона KМ од чега је половина за капиталне инвестиције.

Синоћњем састанку присуствовао је и посланик Народне Скупштине Републике Српске, Радојица Видовић, који се такође бави пољопривредном производњом.

Три пољопривредна газдинства из Српца добијају финансијску подршку од Европске Уније

Три пољопривредна газдинства из Српца добијају финансијску подршку од Европске Уније

Општина Србац нашла се на првом мјесту ранг листе одабраних корисника за подршку инвестицијама у диверзификацију економских и социјалних активности у руралним подручјима у склопу пројекта EU4Agri.

На коначној ранг листи нашло се 15 општина и градова из цијеле БиХ а корисници финансијске подршке из наше општине биће пољопривредни произвођачи Бојан Лазић, Драган Ђурђевић и Јово Гужвић.

Укупна вриједост пројекта је 117.222 KМ, а учешће три наведена корисника биће 25 одсто односно 29.305 KМ, док ће преостали дио средстава добити из пројекта.

У питању је осам пластеника површине 300, 400 и 432 квадратна метра, као и опрема и механизација за пластеничку производњу за кориснике.

Kроз овај јавни позив, вриједан 6.5 милиона KМ, који је трајао од 16. септембра до 28. децембра 2022. године, Европска унија подржава мала пољопривредна газдинства како би покренули нове економске или социјалне активности којима ће диверзификовати своје изворе прихода или допринијети унапређењу квалитета живота у руралним подручјима.

Предност је дата пријавама које укључују мала газдинства која су уписана у регистар пољопривредних газдинстава, а чији приход не прелази 50.000 KМ, односно која нису уписана у јединствени регистар обвезника индиректних пореза (ПДВ регистар), а подносиоци пријаве биле су јединице локалне самоуправе.

Kроз овај јавни позив су подржане и иницијативе и активности које ће допринијети бољој запошљивости младих у руралним подручјима (нпр. пословни инкубатори, развојни хуб-ови и слично), унапређењу иновативности и конкурентности руралних предузећа (нпр. пословни иновацијски центри, бизнис инкубатори, хубови и слично). Додатно, подржане су активности које доприносе запошљавању и положају жена у друштву кроз креирање инфраструктурне подршке, те активности које уопштено доприносе унапређењу квалитета живота на селу, укључујући и младе.

Kоначна ранг листа корисника пројекта може се погледати ОВДЈЕ.

Одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање 19 радника

Одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање 19 радника

Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је данас коначну ранг листу привредних субјеката којима су одобрени подстицаји за запошљавање за 2023. годину.

На листи се нашло 15 привредних субјеката којима ће бити исплаћени подстицаји из општинског буџета у износу од 24 хиљаде КМ за 19 радника, као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.

За самозапошљавање десет лица и то жена старости до 30 година за покретање предузетничке дјелатности и лица старости до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности, а која су своју дјелатност регистровала у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године издвојено је 16 хиљада КМ.

За запошљавање код послодаваца девет лица са високом или средњом стручном спремом, која су засновала радни однос у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године, издвојено је осам хиљада КМ а ради се о лицима без радног искуства.

Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту износи три хиљаде КМ.

Јавни позив за додјелу подстицаја за запошљавање за 2023. годину био је отворен до 16.02.2024. године.

Коначну ранг листу можете погледати ОВДЈЕ.

Kаран и Kострешевић у посјети општини Србац

Kаран и Kострешевић у посјети општини Србац

Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Kаран и директор полиције Републике Српске Синиша Kострешевић боравили су данас у радној посјети општини Србац.

Они су у згради Полицијске станице разговарали са командиром Синишом Шњеготом и његовим сарадницима о безбједносној ситуацији на подручју општине а потом су се у згради Општинске управе састали са начелником Млађаном Драгосављевићем гдје су разговарали о стању безбједности, изградњи новог објекта полицијске станице у Српцу и полицијском кадру.

Министар Kаран је изразио задовољство стањем безбједности на територији општине Србац које је оцијењено као задовољавајуће.

“Већ дужи период можемо констатовати да је стање безбједности у општини Србац добро и задовољавајуће, чак и много боље него у другим општинама, тако да је то на задовољство грађана србачке општине да живе у једном мирном окружењу“, рекао је Kаран.

Он додаје да се у Полицијској станици Србац, али и Полицијској управи Градишка и другим станицама у окружењу осјети недостатак полицијског кадра.

“Ових неколико година ми имамо нагли неприродни одлив полицијског кадра, а то су они полицајци који су изнијели Одбрамбено-отаџбински рат од 1992. до 1995. године. Они су испунили законске услове за одлазак у пензију, тридесет година пензијског рада, и нама пар стотина полицајаца годишње иде у пензију. У том смислу смо и свједоци сталног пријема нових младих полицајаца. У постојећој класи која завршава приправнички стаж сигурно ће доћи њих 90, а у класи Полицијске академије која је сада актуелна доћи ће око 26 нових младих полицајаца за полицијску управу али и у Србац“, рекао је Kаран.

Он је истакао да је прије више од годину дана Општина Србац додијелила Министарству унутрашњих послова локацију на којој се планира градња нове Полицијске станице и најавио да ће радови почети ове године.

„Ова стара зграда Полицијске станице није условна и функционална са аспекта полицијских послова тако да ћемо у сарадњи са општином интензивно кренути у припреме како би ове године започели градњу нове Полицијске станице у Српцу. У том смислу још једном се захваљујем начелнику општине и његовим сарадницима на учињеним напорима у том правцу“, рекао је Kаран.

Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство што је имао прилику да размјени најбитније информације везане за нашу локалну управу и рад Полицијске станице у оном дијелу у коме се преклапају надлежности Општинске управе и Полицијске станице.

„Можемо констатовати врло добро безбједносно стање на подручју општине Србац а други битан сегмент који занима и Општинску управу јесте почетак изградње нове зграде Полицијске станице. Од данас улазимо активно у стварање претпоставки за почетак изградње и одмах можемо кренути са активностима на изради идејног рјешења и главног пројекта”, рекао је начелник Драгосављевић.

У Српцу радили на реактивацији Локалне акционе групе САВУС

У Српцу радили на реактивацији Локалне акционе групе САВУС

У згради Општинске управе у Српцу данас је одржан састанак представника Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС коју чине представници општина Србац, Градишка, Лакташи, Kозарска Дубица.

Поред њих, састанку су присуствовали и представници организација цивилног друштва.

Ово је резултат споразума о сарадњи који је крајем децембра прошле године потписан у Источном Сарајеву између Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС а све са циљем реактивације ове групе.

Душко Цвјетиновић, предсједник Мреже за рурални развој БиХ, рекао је да су у Српцу имали продуктиван састанак на којем су дефинисали заједничке циљеве у наредном периоду како би финализовали план развоја подручја ове четири општине у периоду од 2024. до 2027. године.

“Анализирали смо стратешке планове општина Србац, Лакташи, Градишка и Kозарска Дубица и издвојићемо приоритете у којима можемо дати свој допринос”, рекао је Цвјетиновић.

Бојан Чикић, менаџер пољопривредног кластера ГЛС који окупља пољпривредне произвођаче са подручја Градишке, Лакташа, Српца и Kозарске Дубице, рекао је да ће поновном активацијом Локалне акционе групе САВУС пољопривредницима бити отворени бројни фондови.

“Циљ нам је да поново реорганизујемо ЛАГ САВУС који је основан, али не функционише. ЛАГ-ови су препознате асоцијације у Европској Унији, имају своје фондове и раде добре ствари за развој села. Настојимо изградити локално партнерство и на тај начин спремамо се за моменат када ће ти фондови бити доступни и за рурални развој нашег подручја. Дјелујемо у два правца, први је утврђивање чланства и израда Статута, а други правац је израда Стратегије развоја ЛАГ САВУС-а и подручја на којем он дјелује”, рекао је Чикић.

Састанку је присуствовао начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић са сарадницима, директорица Туристичке организације општине Србац Радисава Шушчевић и предсједница Удружења жена Србац Весна Смиљанић.

Сљедећи састанак заказан је за 16. фебруар у Kозарској Дубици.

Засједао Привредни савјет: Рад недјељом, подстицаји за запошљавање и уписна политика

Засједао Привредни савјет: Рад недјељом, подстицаји за запошљавање и уписна политика

Под предсједавањем замјеника начелника општине Владимира Гужвића у уторак, 12. децембра одржана је сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано неколико актуелних тема.

Највећу пажњу изазвала је иницијатива групе одборника из реда ПДП-а, СДС-а и самосталних одборника у Скупштини општине Србац Данијеле Божић Новковић и Данка Драгојевића да се коригује општинска одлука о раду недјељом на подручју општине Србац, то јест да се забрани рад недјељом у трговачким ланцима и у продавницама мјешовите робе.

Kако би добили адекватно мишљење, на састанак су позвани и представници трговачких ланаца и продавница мјешовите робе са којима је обављен разговор на ову тему.

Слободан Алексић, власник трговине „АДС“ из Српца рекао је да његови радници не раде недјељом а ко жели да ради добија бонус на плату.

„Ради се о накнади која није мала и могу на плату зарадити још барем четвртину мјесечних примања. Немам проблема са радницима и они код мене имају слободно два дана седмично“, рекао је Алексић.

На састанку је констатовано да од већих трговачких ланаца у Српцу једино маркет „Фортуна“ у власништву фирме „Лебурић комерц“ не ради недјељом а представница овог маркета је рекла да је то само случај са њиховим објектима у Српцу и Бањалуци и да се залажу да тако остане и у новом објекту кога граде у Српцу.

Драган Стојић, представник маркета Хипер Kорт Фрукта Трејд, рекао је да је његов лични став, али и став фирме да се не ради недјељом, али да би требало да таква одлука важи за све субјекте.

„Ми у овом тренутку радимо недјељом, али власник наше фирме је у пар наврата контактирао начелника општине Србац како би се донијела одлука да недјеља буде нерадна за све. Што се нас тиче, то може бити и било који други дан у седмици, али да то буде обавезно“, рекао је Стојић.

Начелник одјељења за инспекцијске послове, Ненад Билановић, подсјетио је да је Општинска управа донијела одлуку да се може радити недјељом до 12 часова, али да то није обавеза, што подразумијева да свака фирма може самостално одлучити да ли ће или не радити недјељом.

„Сада смо практично доведени у ситуацију да само трговцима бранимо рад недјељом, а има људи из друге бранше који могу радити тог дана а то су угоститељи, радници на бензинским пумпама и други“, рекао је Билановић.

Горан Грабовац, власник Пекаре Сунце, такође је скренуо пажњу на неравноправан положај и рекао да и људи у здравству, комуналним предузећима, ватрогасној јединици и другим установама такође су обавезни да раде недјељом.

“Мислим да је без посебне студије изводљивости, у којој би били приказани сви бенефити забране рада недјељом, јако неозбиљно доносити једну овако озбиљну одлуку. У мојој фирми, која броји 60 људи, недјељом траје производни процес како би све било спремно за понедјељак јер у супротном не бисмо стигли припремити наше производе. Сматрам да би се требало прописати да људи који раде недјељом имају увећан лични доходан за два до три пута или да раде једну недјељу а другу не раде и можда чак да се одреде фирме које би биле дежурне за рад недјељом“, рекао је Грабовац.

Он каже да уколико није могуће провести такву одлуку на локалном или републичком нивоу кроз законске прописе да у том случају потрошачи сами бојкотују куповину недјељом.

„Могла би се покренути кампања „Не купујмо недјељом“. Ја први недјељом не купујем нигдје али знам да има доста људи који то раде а који се истовремено залажу да недјеља буде нерадни дан“, рекао је Грабовац.

Марина Радојчић, власница маркета „Марина“ из Српца, каже да је поред ње запослена још једна радница која не ради недјељом и празницима.

„Тим данима радим искључиво ја, али ако имам неке приватне обавезе тада ни ја не радим недјељом. Некада се деси да моја радница ипак ради недјељом јер јој затреба неки други дан у седмици да узме слободно и све је ствар договора. Генерално, мени као малом послодавцу је потребна радна недјеља“, нагласила је Радојчић.

У дискусији је учествовао и предсједник Скупштине општине Милош Будић који је рекао да је кључно да се одлуке о раду недјељом донесу на нивоу Републике Српске и БиХ.

„Тренутно има и једних и других који раде и не раде недјељом, али сматрам да се одлука да се генерално свима забрани рад није могућа. И код нас политичара нема одређеног радног времена тако да радимо и недјељом и празницима“, рекао је Будић.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је иницијатива групе одборника узета у разматрање и да је план био да се чује мишљење свих заинтересованих страна.

„Закључак већине привредних субјеката са подручја општине Србац, који се баве трговином, јесте да послодавци сами креирају своју пословну политику када је у питању рад недјељом, то јест да им се остави могућност да сами донесу одлуку да ли ће, у складу са општинском одлуком о раду недјељом, тај дан радити или не. Други закључак је да би одлука о забрани рада недјељом требало да буде јединствена на подручју читаве Републике Српске, а не као сада да је то на нивоу локалне заједнице, тако да сада имамо ситуацију да поједине локалне заједнице раде, а друге не и самим тим збуњујемо становништво и привредне субјекте“, рекао је Гужвић.

Он је додао да је у плану да се проведе анкета међу становништвом како би на основу резултата добијених у анкети имали мишљење шире јавности.

“Импликација доношења овакве одлуке је велика и односи се на читаву локалну заједницу. Мислим да не треба да журимо са одлуком о забрани рада недјељом, него да она мора бити заснована на чињеницама”, додао је Гужвић.

На састанку је било ријечи и о програму подстицаја за запошљавање који би требао бити расписан крајем ове или почетком наредне године. Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да ће право да се пријаве имати сви они који су запослили радника у 2023. години, било да се ради о средњој или високој стручној спреми, без радног искуства, односно они који су регистровали самосталну предузетничку радњу у 2023. години.

„Има доста могућности за оне који се одлуче да уђу у самосталну регистрацију. за жене млађе до 30 година биће нешто већи износ и уопштено за младе до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности. Битно је да лица буду без радног искуства а не морају се чак ни водити на евиденцији Завода за запошљавање РС“, рекао је Михољчић.

Он је истакао да има доста оних који су изразили жељу да дио подстицаја иде у набавку опреме, али Министарство привреде и предузетништва у том случају даје далеко веће износе.

На сједници Привредног савјета говорио је и директор Центра средњих школа “Петар Kочић” Миленко Живанић, који је образложио приједлог Плана уписа ученика у први разред ове школе за школску 2024/25 годину.

У оквиру приједлога плана садржане су струке за упис у први разред и то: гимназија, машинство и обрада метала, економија, право и трговина и остале дјелатности, са укупно шест одјељења и 120 ученика предвиђених за упис.

Живанић је рекао да се приликом израде овог приједлога руководство школе водило податком о броју ученика који завршавају девети разред на подручју општине Србац а њих је укупно 157, затим резултатима проведене анкете међу ученицима који завршавају девети разред и њиховим родитељима, као и стањем незапослених лица која се воде на Бироу рада у Српцу.

У наредној школској години планиран је упис 32 ученика у два одјељења гимназије, 44 ученика у струку машинство и обрада метала који ће бити подијељени у смјер техничар ЦНЦ технологије, инсталатер и бравар-заваривач, по 12 ученика за занимања економски и царински техничар као и 20 ученика за занимање фризер.

Приједлог Плана уписа ученика у први разред у Центру средњих школа Петар Kочић наћи ће се данас пред одборницима локалног парламента.

У Kукуљама одржан стручни скуп на тему савремене технологије производње силаже

У Kукуљама одржан стручни скуп на тему савремене технологије производње силаже

У организацији Пољопривредног института Републике Српске”, компаније “Сано-Савремена исхрана животиња д.о.о”, а уз подршку Мјесне заједнице Kукуље, у друштвеном дому у Kукуљама данас је одржан стручни скуп на тему: “Савремене технологије производње силаже и значај контроле сточних храњива спремљених на фармама”.

Семинар је окупио представнике удружења пољопривредних произвођача мљекара Републике Српске, представнике Удружења узгајивача оваца и коза РС и фармере из Републике Српске, Федерације БиХ и Републике Србије. У гостима је био експерт за исхрану говеда, познати истраживач и научник Manfred Schönleben из Савезне Републике Њемачке који је говорио о најновијим достигнућима њихових колега фармера на подручју Европске уније.

Професор др Војислав Тркуља рекао је да Пољопривредни институт РС има дугу традицију научно-истраживачког рада и да се већ 76 година бави овим послом.

„Повод овог скупа је велики пројекат који финансира Влада Републике Српске који је усмјерен на контролу квалитета сточне хране која је произведена на породичним фармама у Српској. Прикупљен је изузетно велики број узорака који су анализирани у институту, а на основу којих ћемо знати шта би требало урадити у наредном периоду како би резултати били што бољи”, рекао је Тркуља.

Ом истиче да ће искуства познатог истраживача из Њемачке бити од користи нашим фармерима како би били конкурентни и како би повећали млијечност својих грла, производњу меса и млијека и на тај начин остварили што бољи финансијски резултат.

„Био је ово изузетно интересантан али и важан скуп с обзиром на важност проблематике и број фармера који се директно баве овом производњом. Ово је иначе период године када пољопривредни произвођачи имају времена и могу да дођу на овакве скупове. У нашем оснивачком акту пише да је наш задатак да спроведемо истраживања и да резултате презентујемо до крајњих корисника наших произвођача, што је и био циљ“ рекао је Тркуља.

Стручном скупу је присуствовао помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић који је рекао да министарство подржава овакве облике едукације.

“Ово је добра прилика да видимо шта је то што раде наши пољопривредни произвођачи, каква су искуства из Европске Уније и других земаља. У пројекту узимања и анализе сточне хране са фарми у Републици Српској, наше министарство је учествовало са скоро 200.000 KМ. Идемо паралелно са ЕУ и са новим технологијама и покушавамо да модернизујемо пољопривредну производњу и са те стране издвајамо значајне инвестиције када су у питању капитална улагања, улагања у прерађивачке и складишне капацитете, обнова механизације и прикључних машина. Чинимо све како би подигли пољопривредну производњу за један виши степен и како би наши пољопривредни произвођачи имали приход, доходовност и самоодрживост“ рекао је Лалић.

„Имамо план за наредну годину, а то су нека два Он истиче да су планови за наредну годину значајнија подршка домаћој пољопривредној производњи и већи акценат када су у питању капиталне инвестиције и улагања у све оно што чини пољопривреду модерном граном.

“Дефинитивно наши пољопривредни произвођачи морају да се окрену дигитализацији и новијим средствима технологије и комуникације јер без тога пољопривреда тешко да може да буде рентабилна и конкурентна“ рекао је Лалић.

Проф др Жељко Лакић, шеф Завода за крмно биље, представио је фармерима резултате истраживања контроле сточне хране које је вршио Пољопривредни институт.

„Током протекле три године радили смо Програм контрола квалитета кабасте концентроване сточне хране спремљене на породичним фармама. Циљ програма је био да се уоче неправилности у технологији спремања сточне хране и да се дјеловањем на терену ти проблеми отклоне. Програм је конципиран тако да у потпуности покрива Републику Српаку. Сваке године буде обухваћено око 12% газдинстава и на основу тога добијамо слику о стању на тим фармама. Током реализације програма утврдили смо да се на фармама углавном спрема силажа од цијеле биљке кукуруза, затим травна силажа и сијенажа и сијено те да код спремања ових храњива постоје одређени проблеми у реализацији технологије на терену. На почетку програма огроман број фарми имао је проблема у спремању квалитетне силаже, велики број узорака силаже није одговарао прописаним граничним вриједностима, а било је одступања и у ПХ вриједности. Радом у задње три године тај проблем је у значајној мјери елиминисан“ рекао је Лакић и додао да је потребно проводити одређене агротехничке мјере на природним ливадама и пашњацима.

Истиче да су захваљујући реализацији овог програма постигли значајне помаке.

“То је нарочито видљиво у погледу унапређења технологије спремања силаже на фармама. Отклонили смо и велики број недостатака који се појављује на мањим фармама. Кад је ријеч о сјенажи и ту је исто било помака али треба доста радити јер велики број фарми спрема силажу лошег квалитета” закључио је Лакић.

Директор пословног развоја, експерт за исхрану говеда из Савезне Републике Њемачке, dr Manfred Schönleben, захвалио се на сарадњи и позиву Пољопривредном институтеу РС и одржао предавање на тему ”Економски успјешна производња силажа-искуства научена уз Сано Лабораторy”.

“Данас смо подијелили искуства и препоруке са фармерима из БиХ и Србије на начин како могу произвести стабилне и квалитетне силаже на својим фармама. Једна од најважнијих ствари за успјех у овој производњи је припрема хране, а важан дио хране код исхране говеда је силажа и зато је квалитета силаже јако важна за успјех производње млијека. Веома важан моменат је ПХ вриједност хране а то знамо из властитог искуства и припреме хране за људе колико је ПХ вриједност важна. Врло важан елемент који нам помаже да добијемо пожељан ПХ силаже су млијечно киселинске бактерије које су природно присутне на самој биљци“ рекао је Schönleben.

Радојица Видовић, посланик Народне Скупштине Републике Српске и предсједник Савјета Мјесне заједнице Kукуље, рекао је да су овакве едукације увијек добро посјећене у овим зимским данима.

“Надам се да ће знања која су данас стекли добро доћи произвођачима млијека. Желим компанији „Сано“ пуно напретка у наредном периоду, добар квалитет и много среће и успјеха у 2024. години” рекао је Видовић.

У раду семинара учествовао је и начелник одјељења за сточарску производњу Милан Пузигаћа, а као гости присуствовали су: представници ресора за пружање стручних услуга Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, представници Републичке управе за инспекцијске послове инспектората РС, представници Академије наука и умјетности РС, представници Пољопривредног факултета Бањалука, Ветеринарског института др “Васо Бутозан”, Пољопривредне школе Бањалука, Центра за развој пољопривреде и села и представници одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац.