Општина Србац почела са имплементацијом CAF алата за управљање квалитетом
У Општини Србац започела је имплементација CAF алата /Common assessment framework/Заједнички оквир за процјену/ за управљање квалитетом у јавној управи уз подршку Агенције за државну управу Републике Српске, а у сарадњи са Министарством управе и локалне самоуправе и Савезом општина и градова Републике Српске.
Тим поводом, данас су прву радионицу у Општинској управи у Српцу одржали Сања Таисић, стручни сарадник за унапређење и пружање услуга у Агенцији за државну управу РС, Далибор Ћопић, начелник одјељења у Агенцији за државну управу РС, Драган Мишић из Одсјека за локално-економски развој и европске интеграције општине Теслић као стручни консултант Савеза општина и градова РС и Сања Крунић, координатор пројекта МЕГ испред Савеза општина и градова Републике Српске.
Закључком Владе Републике Српске, Агенција за државну управу РС и Министарство управе и локалне самоуправе РС задужени су да имплементирају CAF у јединицама локалне самоуправе у Републици Српској.
“Ради се о алату којим именована радна група врши самопроцјену у Општини Србац. У наредна три до четири мјесеца, кроз рад у три радионице, биће донесен акциони план кога ће усвојити начелник општине чиме ће рад Општине Србац сигурно бити унапријеђен”, рекла је стручни сарадник за унапређење и пружање услуга у Агенцији за државну управу РС, Сања Таисић.
Путем CAF-a, запослени и руководиоци процјењују сопствену организацију, утврђују предности и потенцијал за напредак, а потом примјењују мјере за побољшање рада. У коначници, CAF је и средство којим се ствара ентузијазам и инспирација међу службеницима јавног сектора и њиховим укључивањем у процес побољшања квалитета.
Данашњој радионици присуствовао је замјеник начелника општине Владимир Гужвић који се захвалио присутним представницима Агенције за државну управу и Савеза општина и градова на подршци у реализацији пројекта и изразио увјерење да ће на овај начин бити значајно унапријеђена ефикасност рада локалне управе, што је предвиђено Стратегијом развоја општине Србац и другим планским документима.
Општина Србац ће бити осма јединица локалне самоуправе у Републици Српској која ће имплементирати овај алат за управљање квалитетом у оквиру МЕГ2 пројекта (Пројекта општинског околишног управљања) којег заједнички финансирају владе Швајцарске и Чешке Републике, Шведска и Европска унија, а проводи га Развојни Програм Уједињених нација (УНДП) у БиХ.
Општинска управа Србац континуирано ради на унапређењу квалитета услуга које пружа привредницима а резултат тога је и данашња сједница Привредног савјета општине Србац на којој је за заинтересоване пословне субјекте одржана презентација актуелних јавних позива који могу бити од значаја у њиховом пословању.
Презентацију је одржала Оливера Радић, руководилац Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори Републике Српске, која је изразила задовољство што је Општина Србац добила БФЦ стандард и прикључена програму сертификованих јединица локалне самоуправе за повољно пословно окружење, а један од захтјева овог стандарда управо и јесте да привредници буду редовно информисани о актуелним јавним позивима.
„Данас смо представили програм кога Привредна комора проводи у оквиру Европске мреже предузетништва, EENergy, који је посвећен малим и средњим предузећима са циљем да привредна друштва кроз своју пројектну апликацију докажу да ће унаприједити енергетску ефикасност за пет посто и смањити трошкове електричне енергије. Овим програмом требало би да буде подржано 1800 предузећа која испуњавају услове а на располагању по предузећу су средства у износу од 20 хиљада KМ која се могу користити за различите сврхе“, рекла је Радић.
Средства, између осталог, могу бити искориштена за набавку одређене опреме која је енергетски ефикасна, односно за замјену столарије, подне и зидне изолације, ЛЕД расвјету, климатизацију, гријање, постављање соларних панела и електрана и слично, а рок за аплицирање је до петка, 28. фебруара.
Радићева је рекла да ће наредних мјесеци бити актуелни и други јавни позиви, који су углавном посвећени подршци одрживом развоју, попут програма прекограничне сарадње фирми из Хрватске, БиХ и Црне Горе, гдје је прошле године највећа вриједност појединачног гранта износила 400 хиљада KМ а на располагању је укупно било четири милиона KМ. Такође би јулу би требала бити оперативна средства и преко њемачког ГИЗ-а, а крајем године и преко швајцарског Kаритаса.
Чланови Привредног савјета данас су разматрали и приједлог годишњег плана рада начелника и Општинске управе Србац за 2025. годину, као и приједлог Одлуке о доношењу измјене и допуне Регулационог плана индустријске зоне Црнаја и дали подршку овим документима који ће се наћи на сутрашњем засједању Скупштине општине Србац.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да су својим одзивом привредници показали заинтересованост за суфинансирање одређених инвестиција кроз актуелне јавне позиве и додао да ће оваква пракса бити настављена и у наредном периоду.
Он је додао су чланови Привредног савјета подржали и приједлоге Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења грађевинског земљишта за 2025. годину и Одлуке о утврђивању просјечне коначне грађевинске цијене квадратног метра корисне површине стамбеног и пословног простора за подручје општине Србац, који се такође налазе на дневном реду сутрашњег скупштинског засједања.
„У овом смислу биће извршена одређена корекција, односно повећање цијена, али то ће и даље бити далеко повољније у односу на локалне заједнице у окружењу. Имамо у том смислу и одређене бенефите у односу на привредне капацитете, али и у односу на повлаштене категорије становништва“, истакао је начелник Драгосављевић.
Данашњој сједници Привредног савјета присуствовали су и стручни сарадник Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори Републике Српске Свјетлана Kевић-Зрнић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелници општинских одјељења Марко Михољчић и Дарио Kресојевић, чланови Одсјека за локално-економски развој и други представници Општинске управе, Агенције за развој малих и средњих предузећа општине Србац и Бироа рада Србац.
Одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање 56 радника
Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је коначну ранг листу привредних субјеката којима су одобрени подстицаји за запошљавање за 2024. годину.
На листи се нашло 39 привредних субјеката којима ће бити исплаћени подстицаји из општинског буџета у износу од 60.500 КМ за 56 радника, као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.
За самозапошљавање 16 лица и то жена старости до 30 година за покретање предузетничке дјелатности и лица старости до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности, а која су своју дјелатност регистровала у периоду од 01.01.2024. године до 31.12.2024. године издвојено је 25 хиљада КМ.
За запошљавање код послодаваца 40 лица са високом или средњом стручном спремом, која су засновала радни однос у периоду од 01.01.2024. године до 31.12.2024. године, издвојено је 35.500 КМ а ради се о лицима са и без радног искуства.
Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту износио је пет хиљада КМ.
Јавни позив за додјелу подстицаја за запошљавање за 2023. годину био је отворен до 31.01.2025. године.
Позив привредницима да присуствују презентацији актуелних јавних позива
У организацији Привредног савјета општине Србац у понедјељак, 24. фебруара у згради Општинске управе у Српцу одржаће се презентација актуелних јавних позива пословним субјектима са подручја србачке општине.
Презентацију ће одржати представници Привредне коморе Републике Српске у сали број 5 са почетком у 11 часова, па се позивају заинтересовани пословни субјекти да узму учешће јер се ради о јавним позивима који могу бити од значаја у њиховом пословању.
Након презентације биће настављена радна сједница Привредног савјета на којој ће се разматрати приједлог годишњег плана рада начелника и Општинске управе Србац за 2025. годину, приједлог одлуке о висини накнаде за трошкове уређења грађевинског земљишта за 2025. годину, приједлог одлуке о утврђивању просјечне грађевинске цијене квадратног метра корисне површине стамбеног и пословног простора за подручје општине Србац и приједлог одлуке о доношењу измјене и допуне Регулационог плана индустријске зоне Црнаја.
Објављен правилник о новчаним подстицајима: За развој пољопривреде и села 180 милиона КМ
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске донијело је Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за 2025. годину.
Правилником је предвиђено је да буџет од 180 милиона KМ буде распоређен кроз подршку текућој производњи, капиталним инвестицијама и руралном развоју, те системске и остале мјере.
Право на подстицајна средства имају физичка лица, предузетници и правна лица са пребивалиштем, односно сједиштем у Републици Српској, који обављају пољопривредну производњу на територији Српске и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, као и остали субјекти у складу са Законом о пољопривреди који су уписани у Регистар корисника подстицајних средстава.
Премија за узгој стеоних квалитетно-приплодних јуница износи до 250 KМ по грлу за оне који су произвели и узгојили најмање двије у равничарском или једну у брдско-планинском подручју у властитом запату или најмање три јунице за даљу репродукцију од набављене телади у доби до шест мјесеци.
Премија до 500 KМ предвиђена је за оне који су произвели и узгојили најмање три уматичене стеоне квалитетно-приплодне јунице у властитом запату, а чије су мајке у контроли производности и за које овлаштена организација за узгој уредно води помоћну и главну матичну евиденцију.
Премија за узгој крава у систему узгоја крава–теле износи до 600 KМ за кориснике који посједују најмање 12 грла чистих месних раса, а које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета, односно до 350 KМ по грлу за кориснике подстицаја који посједују најмање седам грла комбинованих раса /осим крижанаца са холштајн расом/, које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета.
Премија за узгој квалитетно-приплодних крмача износи до 400 KМ по грлу чистих раса и хибрида познатог поријекла, за уматичена квалитетно-приплодна грла у властитом запату, а за која постоји доказ о поријеклу, главна и помоћна матична евиденција, односно до 200 KМ по грлу за она која нису уматичена и за које се не води узгојна документација.
За узгој квалитетно-приплодних оваца и коза премија износи до 70 KМ по грлу чистих раса, за уматичене квалитетно-приплодне овце и козе у властитом запату, а за које се уредно води узгојна евиденција, те до 25 KМ по грлу за овце и козе које нису уматичене и за које се не води документација.
Право на премију за узгој квалитетно-приплодних кокица и пијетлова родитељских карактеристика минималне старосне доби од 18 недјеља остварују корисници подстицаја који узгоје најмање 3.000 кљунова, а премија износи до 3,6 KМ по кљуну за тешку линију, односно до три KМ по кљуну за лаку линију.
Мљекари за произведено и продато кравље млијеко остварују премију у износу до 0,28 KМ по литру, а за овчије и козје млијеко до 0,65 KМ.
Право на премију за музно грло – краву остварују корисници који имају најмање два музна грла који су у систему откупа млијека или који прерађују млијеко на пољопривредном газдинству, а премија износи до 500 KМ по музном грлу, а за кориснике подстицаја из јединица локалне самоуправе које су изнад 1.000 метара надморске висине обрачунава се додатна премија од 200 KМ по музном грлу.
Право на премију за утовљену јунад имају корисници који су утовили најмање пет грла у обрачунском периоду, односно који остваре минималан прираст од 300 килограма по грлу, са најмање 200 дана у тову и ако грло није старије од 30 мјесеци, а премија износи до 300 KМ по грлу.
Право на премију за утовљење свиње могу остварити корисници који у току године утове и продају најмање 50 товљеника, минималног прираста од 70 килограма по товљенику са максималном улазном тежином до 35 килограма и старости свиња до три и по мјесеца и излазном тежином од минимално 90 килограма у једном турнусу, са најмање 80 дана това ако грло није старије од девет мјесеци, а премија износи 60 KМ по грлу.
До 12 KМ премије по пчелињем друштву остварују удружења пчелара и пчеларске задруге који посједују најмање 30 кошница.
Висина премије за произведено и продато воће износи до 0,20 KМ по килограму јабуке, крушке, шљиве, брескве, нектарине, трешње, вишње, купине, јагоде, грожђа, маслине и смокве, а 0,40 KМ по килограму малине, љешњака, ораха, боровнице и рибизле, те до 0,10 KМ по килограму индустријске јабуке и крушке.
За произведено и продато поврће и гљиве премија износи до 0,20 KМ по килограму за све врсте поврћа, осим бијелог лука за који је једна KМ по килограму и гљива за који износи до 0,70 KМ по килограму.
Право на подстицајна средства у износу од 500 KМ по хектару за производњу меркантилне пшенице имају пољопривредни произвођачи који су извршили јесењу сјетву у 2024. години, односно који засију минимално хектар пшенице и примијене препоручене сјетвене нормативе од минимално 200 килограма сјеменске пшенице по хектару.
До 500 KМ по хектару остварују корисници подстицаја који засију минимално хектар уљане репице и примјене препоручене сјетвене нормативе од минимално 500.000 сјемена уљане репице по хектару.
Kада је ријеч о регресираном дизел-гориву за извођење прољећних и јесењих радова утврђен је износу од 0,80 KМ по литру, а право остварују регистрована пољопривредна газдинства која од 1. марта до 15. новембра текуће године купе дизел-гориво у количини до 100 литара по хектару са минималном површином од једног хектара, односно до 50.000 KМ за некомерцијална газдинства, 100.000 KМ за комерцијална газдинства и 200.000 KМ за предузетнике и правна лица.
Висина премије за органску биљну производњу и производњу у периоду конверзије за ратарске културе износи до 600 KМ по хектару, за повртарске и воћарске до 700 KМ по хектару, а за културе у заштићеном простору до 300 KМ по сто метара квадратних.
Kада је ријеч о подршци руралном развоју, између осталог, предвиђена је подршка самозапошљавању, економском оснаживању жена, пословању пољопривредних задруга, али и откупу пољопривредних производа гдје је утврђен износ до десет одсто од вриједности уговорених количина домаћих пољопривредних производа прерачунатих на бази референтне цијене и не може бити већа од 50.000 KМ по кориснику у текућој години.
Право на подстицајна средства за суфинансирање премије осигурања примарне пољопривредне производње имају корисници подстицаја који осигурају производњу у обрачунском периоду, а висина подстицајних средства исплаћује се у износу до 60 одсто износа осигурања и не може бити већа од 50.000 KМ по кориснику.
Комплетан текст Правилника можете прочитати на интернет страници ресорног министарства ОВДЈЕ.
