Radni odnosi
Уговор о раду
УГОВОРИ И УСЛОВИ
Радни однос се заснива уговором о раду којим се уређују права, обавезе и одговорности између послодаваца и радника.
Општи услови за заснивање радног односа закључивањем уговора о раду између послодавца и радника, уређени су Законом о раду („Службени гласник Републике Српске“, број 01/16 и 66/18).
Посебни услови за заснивање радног односа се утврђују у односу на конкретно радно мјесто и утврђују се Општим колективним уговором и правилником о раду.
Форма и садржина уговора о раду дефинисана је чланом 35. Закона о раду и Правилником о обрасцима уговора о раду („Службени гласник Републике Српске“, број 18/16).
Детаљније о законској регулативи која уређује ову област можете сазнати на интернет страници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.
ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Радник који ради са пуним радним временом има право на одмор у току радног времена у трајању од 30 минута.
Радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од намјање 12 часова, а радници запослени у пољопривреди и на сезонским пословима, најмање 10 часова непрекидно.
Радник има право на седмични одмор у трајању од најмање 32 часа непрекидно.
Радник који има најмање шест мјесеци неприкидног рада, има право на годишњи одмор у трајању од најмање 20 радних дана.
Детаљи о одморима радника су прописани чланом 75. до 95. Закона о раду (“Службени гласник Републике Српске” број 1/16 и 66/18)
Радници имају право и на плаћено одсуство најмање 5 радних дана у календарској години у случајевима прописаним чланом 89. Закона о раду и неплаћено одсуство до три дана у календарској години сходно члану 92. Закона о раду.
ОТКАЗ УГОВОРА
Престанак уговора о раду је могућ из више разлога, сходно члану 175. Закона о раду (“Службени гласник Републике Српске”, број: 1/16, 66/18). Престанак радног односа детаљније је дефинисан члановима 175. до 197. Закона о раду. (“Службени гласник Републике Српске”, број: 1/16, 66/18).
Отказ уговора о раду од стране послодавца је могућ:
Ако радник изврши тежу повреду радних обавеза;
Ако се из економских, организационих и технолошких разлога укаже потреба за престанком рада радника;
Ако радник, с обзиром на своје стручне и радне способности, не може успјешно извршавати радне обавезе из уговора о раду;
Ако се радник, у року од пет радних дана од дана истека неплаћеног одусуства или мировања права из радног односа, не врати на рад.
Отказ уговора о раду од стране радника:
Радник има право да послодавцу отакаже уговор о раду ако
Послодавац изврши повреду својих обавеза из уговора о раду;
Ако су те повреде такве да се с основом не може очекивати да радник настави рад код послодавца;
Као и у случају да радник не жели да настави рад код послодавца.
ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
Систем пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске устројен је у складу са начелом међугенерацијске солидарности и припада системима који се уобичајено означавају као ПАYГ системи.
Постојећи систем пензијског и инвалидског осигурања, у суштини функционише тако што се из зарада запослених издвајају доприноси из којих се финансирају права из пензијског и инвалидског осигурања.
Законом о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“, бр. 134/11, 82/13 и 103/15), установљено је обавезно пензијско и инвалидско осигурање и уређена су права и обавезе по основу тог осигурања. Такође, законом је установљена и могућност да се лица која нису обухваћена обавезним осигурањем осигурају на добровољно пензијско и инвалидско осигурање.
Осигурани ризици у смислу Закона су старост, инвалидност и смрт осигураника или корисника права. У зависности од наступања осигураног ризика, права из пензијског и инвалидског осигурања су за случај старости – старосна пензија, за случај инвалидности – инвалидска пензија и права по основу преостале радне способности, за случај смрти осигураника, односно корисника личне пензије – породична пензија. Услови за стицање ових права утврђени су Законом.
За остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, као и утврђених потреба и интереса у области овог осигурања, основан је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, чија је дјелатност од посебног друштвеног интереса. Фонд је основан и постоји ради обезбјеђења и остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања за територију Републике Српске. На интернет страници Фонда објављују се новости из области пензијског и инвалидског осигурања, а могу се пронаћи одговори на различита питања из ове области.
На основу Закона о пензијском и инвалидском осигурању, донесени су и сљедећи подзаконски акти:
Уредба о медицинском вјештачењу у пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“, број 2/13),
Правилник о листи тјелесних оштећења („Службени гласник Републике Српске“, број 116/12),
Правилник о листи професионалних болести („Службени гласник Републике Српске“, број 116/12) и
Правилник о поступку утврђивања радних мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем („Службени гласник Републике Српске“, бр. 57/13 и 45/14).
Међународни уговори (споразуми) о социјалном осигурању
За систем пензијског и инвалидског осигурања, од великог значаја су међудржавни уговори о социјалном осигурању које је Босна и Херцеговина закључила са другим државама ради регулисања међусобних права и обавеза у овој области. Закључени су и ратификовани билатерални споразуми са Аустријом, Хрватском, СР Југославијом, Турском, Македонијом, Словенијом, Белгијом, Мађарском и Луксембургом.
У току су преговори за закључивање споразума о социјалном осигурању са Црном Гором, Канадом, Аустралијом, Холандијом, Швајцарском, Чешком и Њемачком.
Иницирано је закључивање споразума о социјалном осигурању, и поступци су у различитим фазама, са сљедећим државама: Република Француска, Нови Зеланд, Шведска, Данска, Италија, Грчка, Уједињени Арапски Емирати, Бугарска, Молдавија, Румунија, Норвешка и Индија.
Према Бечкој конвенцији о сукцесији држава, за државе насљеднице на простору бивше СФРЈ, настала је, између осталог, и обавеза прузимања и извршавања задатака бивше федералне државе из уговора о социјалном осигурању затечених на снази и у примјени приликом престанка њеног постојања. Ријеч је о сљедећим државама: Бугарска, Чешка, Данска, Француска, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Румунија (само здравство), Њемачка, Шведска, Швајцарска, Велика Британија и Египат (реципрочна исплата пензија).
ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Обавезним здравственим осигурањем обухваћени су сви грађани РС и друга лица у складу са Законом о здравственом осигурању («Службени гласник РС» бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09).
Страни држављани који су у радном односу у Републици Српској пријављују се на здравствено осигурање у Пореској управи РС.
Лица која долазе из земаља са којима БиХ има потписан споразум о социјалном осигурању здравствену заштиту остварују на начин предвиђен потписаним споразумима.
Земље са којима је закључен споразум:
Србија http://www.rzzo.rs/
Црна Гора http://fzocg.me/
Хрватска http://www.hzzo-net.hr/
Словенија http://www.zzzs.si/
Македонија http://www.fzo.org.mk/
Њемачка http://www.dvka.de/
Аустрија http://www.sozialversicherung.at
Турска http://www.sgk.gov.tr/
Холандија http://www.cvz.nl/
Италија http://www.ministerosalute.it/
Швајцарска http://www.kvg.org/ (само у случају повреда на раду)
Мађарска
Белгија http://www.inami.fgov.be/
Белика Британија http://www.nhs.uk/
Луксембург
Чешка www.mvcr.cz/clanek
Словачка
Више информација о здравственом осигурању у Републици Српској можете прочитати на интернет адреси http://www.zdravstvo-srpske.org/
Заштита и здравље на раду
Заштиту и здравље на раду обезбјеђује и спроводи свако правно и физичко лице које запошљава једног или више радника. Запослено лице /радник/ца остварује заштиту и здравље на раду у складу са Законом о заштити на раду („Службени гласник Републике Српске“, број 1/08 и 13/10), и подзаконским актима из области заштите и здравља радника.
Сваки послодавац дужан је након отпочињања са радом, дјелатношћу којом се бави да од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите прибави рјешење о испуњености услова из области заштите и здравља на раду, с тим да је разлика у достављању документације, ако послодавац запошљава до 10 радника или преко 10 радника. За подношење захтјева за прибављање рјешења о испуњености услова, без обзира колико послодавац запошљава радника такса је 10 КМ.
Послодавац има обавезу да изврши процјену ризика на радном мјесту и у радној средини за све запослене раднике, а процјену обављају лиценциране институције које посједују лиценцу Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.
Више информација из ове области налази се на сајту Министарства рада и борачко-инвалидске заштите (област заштита на раду).