Европске интеграције и нове прилике за општину Србац
Представници Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске одржали су у Српцу презентацију о усклађивању домаћег законодавства са прописима Европске уније, намијењену запосленима у Општинској управи Србац.
Предавање су одржали Драган Вулин, стручни савјетник у Одјељењу за усклађивање законодавства Републике Српске са прописима ЕУ, и др Радмила Штрбац, помоћник министра за европске интеграције, уз учешће Дарија Лазића, службеника задуженог за фондове и програме Европске уније.
Истакнуто је да се око 70% прописа Европске уније примјењује на локалном нивоу, због чега су локалне заједнице кључан партнер у процесу европских интеграција. Наглашено је да познавање европских регулатива доприноси усклађивању законодавства, јачању конкурентности привреде и припреми квалитетних пројеката који могу бити финансирани из фондова Европске уније.
Представници Министарства разговарали су са замјеником начелника општине Владимиром Гужвићем, начелницима одјељења и запосленима у Општинској управи о могућностима даље сарадње, организовању обука и јачању капацитета за припрему нових развојних пројеката. Наглашена је спремност Министарства да пружи стручну и институционалну подршку локалним заједницама како би што успјешније користиле европске фондове и унаприједиле локални развој.
Отворен нови објекат Друштвеног дома у Горњим Срђевићима
Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић отворио је данас заједно са начелником општине Млађаном Драгосављевићем нови објекат Друштвеног дома у Горњим Срђевићима.
Заједно са премијером и начелником Српца нови објекат Друштвеног дома отворили су и министар финансија Републике Српске Зора Видовић и представник Савјета мјесне заједнице Срђевићи Живко Тодоровић. Свечаности су присуствовали бројни мјештани.
Друштвени дом у Горњим Срђевићима, укупне површине око 300 метара квадратних, саграђен је средствима Владе Републике Српске у износу од 382 хиљаде КМ и уз подршку општине Србац која је обезбиједила грађевинску дозволу, прикључке за струју и воду и сву потребну документацију.
Осим главне сале, објекат садржи просторије за амбуланту и рад мјесног уреда, а поред њега је формиран и спортско-рекреативно-терапијски центар.
Начелник општине Млађан Драгосављевић, каже да је дом у Горњим Срђевићима најљепши и најфункционалнији дом у србачкој локалној заједници.
“Поносни смо на чињеницу да имамо неколико изграђених друштвених домова на подручју наше општине, али исто тако максимално смо посвећени да се и у осталим мјесним заједницама друштвени домови реновирају. И читав низ тих објеката је реновиран, или је реновирање у току. Наравно, наша примарна мисија је да задржимо младе људе у руралном дјелу наше средине и подигнемо на виши ниво цјелокупан квалитет живота”, нагласио је начелник Драгосављевић.
Нова прилика за србачке пољопривреднике: Представљен пројекат за развој система за наводњавање
У сали Скупштине општине Србац данас је одржана презентација Пројекта отпорности и конкурентности пољопривреде намијењена србачким пољопривредницима.
Пројекат имплементира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Учесници су упознати са детаљима пројекта који се реализује уз подршку Свјетске банке, за шта је обезбијеђен кредит укупне вриједности 60,4 милиона евра за БиХ, од чега Републици Српској припада 30,7 милиона евра.
Пројект менаџер Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Зоран Ковачевић истакао је да ће највећи дио средстава бити усмјерен на изградњу система за наводњавање и вишефункционално водоснабдијевање.
Локалне заједнице учествоваће у суфинансирању извођења радова, док ће остале трошкове финансирати пројекат кроз средства Свјетске банке. Планирано је да се документација заврши у предвиђеним роковима како би радови могли почети већ наредне сезоне.
Начелник општине Млађан Драгосављевић нагласио је да овај пројекат представља значајну прилику за општину Србац и њене пољопривреднике да остваре веће приносе и сигурнију производњу.
План је да пројектом буде обухваћено око 3.000 хектара нових површина под системима за наводњавање у Републици Српској, уз поштовање свих стандарда заштите животне средине.
Презентацији су присуствовали замјеник начелника Владимир Гужвић и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
Почела рехабилитација пута од Српца до Лакташа у дужини од око 30 километара
У Српцу су данас озваничени радови на рехабилитацији 30,5 километара пута Србац-Лакташи, вриједни 19,75 милиона КМ. Пројекат је у потпуности финансиран средствима Владе Републике Српске и ЈП „Путеви Републике Српске“, а извођач радова су „Мркоњић путеви“.
Иако је уговорени рок за завршетак радова 24 мјесеца, надлежни очекују да ће реконструкција бити окончана већ за 12 мјесеци.
Предсједник Милорад Додик поручио је да је ова инвестиција дио великог циклуса обнове око 350 километара магистралних путева широм Републике Српске.
Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић истакао је да Република Српска улази у највећи инвестициони циклус у области путне инфраструктуре, са циљем повезивања свих крајева на будућу транссрпску магистралу од Новог Града до Београда.
Поред реконструкције пута, у центру Српца биће изграђена и нова кружна раскрсница ради веће безбједности свих учесника у саобраћају.
Начелник општине Србац Млађан Драгосављевић оцијенио је да је ово најзначајнији инфраструктурни пројекат за ову локалну заједницу у посљедњих неколико деценија.
Завршетком радова грађани Српца, Лакташа и околних општина добиће безбједнију, бржу и квалитетнију путну везу, што ће допринијети развоју привреде и бољој повезаности цијеле регије.
Данашњој свечаности присуствовали су и министар финансија Зора Видовић и министар саобраћаја и веза Зоран Стевановић.
Консултативни састанци у Српцу и Градишци у оквиру припреме пројекта “Село+”
Кластер ГЛС организовао је у сриједу, 1. јула посјету представника Јединице за координацију пољопривредних пројеката (APCU) и Међународног фонда за развој пољопривреде (IFAD) општини Србац и граду Градишка у оквиру припреме пројекта „СЕЛО+”.
У Српцу је одржан конструктиван састанак са представницима Општинске управе, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, након чега је услиједио разговор са групом младих из Мјесне заједнице Бардача о њиховим потребама, идејама и могућностима за развој предузетништва и останак у руралним срединама.
У Градишци су посјетили примјер добре праксе младог предузетника Данијела Прпоша, који успјешно развија камп „Буковица“ и своје пољопривредно газдинство. Том приликом Данијел је представио свој предузетнички пут и искуство, док је његова породица припремила традиционални ручак за учеснике посјете.
Током боравка у Градишци одржан је и састанак са представницима Одјељења за пољопривреду и рурални развој Града Градишка, на којем је разговарано о потребама младих у руралним подручјима и могућностима њихове подршке кроз будући пројекат „СЕЛО+“.
Током посјете представници IFAD-а разговарали су и са члановима ГЛС кластера о досадашњим резултатима сарадње и наредним активностима у оквиру пројекта „СЕЛО+“.
Минић присуствовао жетви у Кладарима: Добри приноси пшенице најављују једну од бољих година за пољопривреду
На имању Ђуре Цвијића у Кладарима данас је организована жетва пшенице и јавно вагање пољопривредних култура, којој су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, помоћници министра пољопривреде Републике Срспке Саша Лалић и Горан Бурсаћ, те начелник општине Србац Млађан Драгосављевић.
Минић је изразио задовољство добрим резултатима овогодишње жетве пшенице и очекује да ће ова бити једна од бољих година када је ријеч о пољопривредној производњи.
Према његовим ријечима, ове године је 1.500 хектара више засијане пшенице, што, како каже, значи да ће и род бити већи.
„У систему премирања имамо више од 27.500 хектара, што је рекорд, док генерално сјетвених површина има на око 43.000 хектара“, изјавио је Минић.
Он је напоменуо да је подршка Владе Републике Српске домаћинима и пољопривредним произвођачима константна и неспорна.
„Данашња посјета је прилика да чујемо са којим изазовима се произвођачи суочавају на почетку производње јечма и пшенице, те да нађемо начин да превазиђемо проблеме. Један од тих изазова су временске непогоде, али је ‘Противградна превентива Републике Српске’ спремна да реагује у сваком моменту, а само јуче је дејствовала више од 150 пута“, рекао је Минић.
Начелник за огледе у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Александар Мајкић тврди да је друго вагање приноса пшенице потврдило добре резултате овогодишње производње.
„До сада је извагано више од половине огледних сорти, а остварени приноси крећу се од девет до десет тона по хектару“, оцијенио је Мајкић.
Додао је да се резултати из огледа не могу у потпуности пресликати на производњу, али да и након одређених корекција постоје разлози за оптимизам.
„Када резултате преведемо на производне услове и умањимо их за око десет одсто, што је у неким случајевима и мање, може се очекивати да ће произвођачи остварити приносе од шест до осам тона по хектару. Сматрам да би то ове године био веома задовољавајући резултат“, закључио је он.
Како је појаснио, резултати огледа јасно показују колики утицај правилан избор сорте може имати на коначан принос.
„Уколико уз исту агротехнику и без додатних трошкова можемо одабрати сорту која ће дати десет умјесто осам тона, онда је јасно колико је то важно. Те двије тоне разлике често представљају границу између остварене зараде и пословања без добити“, тврди Мајкић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић је истакао да је ова локална заједница пољопривредни крај, те да веже за себе највећи број радно способног становништва.
„Данашње догађање је нама на понос, јер имамо оваквог пољопривредника који остварује значајне резултате и приносе. Посебно смо задовољни јер је премијер Минић присуствовао“, рекао је Драгосављевић.
Пољопривредник Ђуро Цвијић је истакао да није незадовољан, али да се ипак надао за нијансу бољим резултатима.
„Рачунали смо да ћемо имати просјек бербе око тоне, а ипак ће то бити око 970 килограма, што значи да смо по дулуму одбили 30 килограма“, појаснио је Цвијић.
Јуче је одржана сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано шест тачака дневног реда: годишњи извјештај о раду начелника и Општинске управе за 2025. годину, извјештај о извршењу Буџета за прошлу годину, Приједлог Програма обезбјеђења и коришћења новчаних средстава за подстицаје развоја пољопривреде за 2026. годину на подручју наше општине, информација о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац за 2025. годину, те план капиталних инвестиција за 2026. годину.
Сједницом, којој је присуствовала и министарка финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, предсједавао је начелник општине Млађан Драгосављевић, који је рекао да су кроз конструктивну дискусију са србачким привредницима покушали пронаћи начин за превазилажење отежавајућих околности које су присутне у њиховом раду.
„Чињеница је да смо кроз анализу 2025. године закључили да је она, упркос свим изазовима, била успјешна. Данас смо чули и низ конструктивних приједлога како унаприједити привредни амбијент на подручју наше локалне заједнице. Ми смо били и бићемо партнер свим нашим привредницима, трудимо се да им обезбиједимо што боље услове за обављање њихове дјелатности, а ту прије свега мислим на подршку путем субвенција и јавних позива, без обзира колико су та средства скромна. Оно што је мени драго јесте да смо имали отворен и конструктиван дијалог, захваљујући и присуству министарке Видовић, од које смо добили конкретне одговоре како превазићи одређене проблеме у раду“, изјавио је Драгосављевић.
Министарка Зора Видовић изразила је задовољство чињеницом да је присуствовала овом састанку са србачким привредницима и похвалила њихов рад.
„Чињеница да је покривеност увоза извозом 92 одсто довољно говори сама за себе. То је велики успјех у Републици Српској, а поготово за једну малу локалну заједницу као што је Србац. Драго ми је да наши привредници из Српца из године у годину проширују своју производњу и баш због тога сам их позвала да се пријаве и аплицирају за средства за подстицаје, за инвестирање и набавку нових технологија како би у наредном периоду још боље пословали. До краја ове године Влада ће заједно са Синдикатом и послодавцима промијенити многе законе везане за рад привреде, тако да мислим да ће наредне године привредни амбијент бити много повољнији. У овом моменту у Српској имамо седам милијарди и 400 милиона марака инвестиција и тај тренд ће се наставити и у наредној години како би обезбиједили повољна средства за наше привреднике да прошире своју производњу“, истакла је Видовић.
Коментаришући проблем недостатка домаће радне снаге и увоз радника са Далеког истока, министарка Видовић је рекла да је интересантно погледати структуру радника који преко Завода за запошљавање Републике Српске „траже посао“.
„Има много њих који нису заинтересовани за посао, затим велики број који раде одређене послове ван земље, али има много послова које наши људи неће да раде. Ми морамо помоћу законских прописа те људе структурирати по систему ко је тај који заиста тражи посао, а ко није. Имамо у том сегменту доста проблема јер није нормално да ми увозимо раднике, а имамо готово 50 хиљада радника на Бироу за запошљавање“, закључила је министарка Видовић.
Директор „Перутнине Птуј С“ из Повелича Велибор Поповић оцијенио је ову годину као специфичну за живинарство, јер је забиљежена птичија грипа у Петрову у фебруару, због које се тек 1. јула поново отвара тржиште Европске уније за ове произвођаче.
„Гледано са те стране, нисмо баш у неком завидном положају. Када говоримо о 2025. години, то је била једна коректна година и са становишта инвестиција, али и пословања уопште. Када је ријеч о увозу радне снаге, ми смо у нашој компанији морали да се окренемо тој мјери увоза радника са Истока. У овом тренутку имамо 466 запослених радника, од чега 36 страних радника. Поред значајних повећања плата, чак и до 30 одсто стимулација на плату, немамо довољно не само заинтересованих радника него ни људи да бисмо попунили све потребе тржишта рада“, нагласио је Поповић.
Пуштена у рад трафостаница у Ситнешима, ускоро почетак реконструкције мреже широм Српске
Дио села Ситнеши од данас има стабилније снабдијевање електричном енергијом захваљујући изградњи нове трафостанице „Ситнеши-Илићи“ са прикључним далеководом и нисконапонском мрежом.
Пуштању у рад новог електроенергетског објекта присуствовали су вршилац дужности директора Електрокрајине Саша Поповић и начелник општине Млађан Драгосављевић са сарадницима.
Вриједност инвестиције износи 50 хиљада конвертибилних марака, а према ријечима Поповића, ово постројење ће растеретити околне трафостанице и стабилизовати напонске прилике.
“Препознали смо потребе домаћинстава и пољопривредних газдинстава у Ситнешима којима је ово од великог значаја. У договору са општинском управом настављамо са реализацијом планова обнове мреже у Српцу”, рекао је Поповић и додао да је ово само једна од укупно 4.600 трафостаница којима управља Електрокрајина.
Истиче да ће у наредне двије седмице почети прва фазе реконструкције средњенапонске и нисконапонске мреже на цјелокупном дистрибутивном подручју које обухвата 21 локалну заједницу.
“Тендерске процедуре су завршене, уговори потписани и радови ће се паралелно одвијати у свим теренским јединицама. Вриједност радова у првој фази износи 10 милиона КМ”, навео је Поповић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић истакао је да нова трафостаница представља значајан искорак за становнике овог дијела мјесне заједнице.
“Ријеч је о технички захтјевном пројекту и драго ми је што су радници Електрокрајине успјешно завршили инвестицију и пустили постројење у погон. Пред нама је читав низ активности на унапређењу електроенергетске инфраструктуре, укључујући радове на далеководу у Срђевићима, који ће значајно допринијети стабилности напајања тог подручја, посебно када је ријеч о водоснабдијевању”, рекао је начелник Драгосављевић.
Користи од нове трафостанице већ очекују и локални пољопривредни произвођачи. Међу њима је и Дарко Илић из Ситнеша, који се бави сточарством и ратарством.
“Драго ми је што је овај пројекат реализован јер ћемо коначно имати квалитетнији напон електричне енергије и моћи користити капацитете које раније нисмо могли. Бавим се пољопривредом, имам систем за наводњавање и често сам имао проблема због слабог напона. На фарми држим око 110 бикова и досадашњи проблеми са електричном енергијом успоравали су производни процес. Сада очекујем да ћемо посао моћи обављати у пуном капацитету”, рекао је Илић.
Почела друга фаза изградње водоводне мреже према манастиру Осовица
КП „Водовод“ Србац наставља реализацију пројекта изградње водоводне мреже од насеља Сеферовци до манастира Осовица, чија укупна дужина износи 2.837 метара.
Прва фаза пројекта реализована је у марту 2026. године, када је „Водовод“, уз подршку Општине Србац, изградио 1.500 метара водоводне мреже у насељу Сеферовци.
Друга фаза радова започела је 15. јуна 2026. године и обухвата изградњу преосталих 1.337 метара цјевовода са припадајућим шахтовима до манастира Осовица, као и изградњу пумпне станице са свом неопходном опремом за функционисање система.
Реализацијом овог значајног инфраструктурног пројекта биће омогућено прикључење манастира Осовица на јавни водоводни систем, чиме ће се обезбиједити стабилно и квалитетно снабдијевање водом за пиће. Такође, планирана је и изградња хидрантске мреже, што ће додатно унаприједити противпожарну заштиту овог вјерског и културног комплекса.
Из КП „Водовод“ истичу да ће завршетак пројекта представљати значајан корак у унапређењу комуналне инфраструктуре на подручју општине Србац, те допринијети стварању бољих услова за функционисање и даљи развој манастирског комплекса Осовица.
Општина Србац уводи паметни систем адаптивне ЛЕД јавне расвјете
Општина Србац и још пет локалних заједница у Босни и Херцеговини потписале су ових дана уговоре о бесповратним средствима у оквиру пројекта EU4 колективна акција за енергетску транзицију (EU4CAET), покрећући иницијативе које ће подржати транзицију земље према одрживијем, сигурнијем и енергетском систему усмјереном ка грађанима.
Пројекти у Српцу, Kакњу, Зеници, Модричи, Сокоцу и Требињу демонстрирају како локалне заједнице могу допринијети енергетској транзицији кроз производњу обновљиве енергије, мјере енергетске ефикасности и иновативне приступе учешћу заједнице.
Општина Србац уводи паметни систем адаптивне ЛЕД јавне расвјете који ће побољшати сигурност у урбаним и приградским подручјима. Пројектом ће бити обухваћено око 8.200 становника, годишње ће се уштеђети 323.330 kWh електричне енергије и смањити емисије CO₂ за 240,75 тона, а уштеде ће бити реинвестиране локално.
Пројекат EU за колективну акцију за енергетску транзицију (EU4CAET) суфинансирају Европска унија (EU) и Њемачко савезно министарство за економску сарадњу и развој (BMZ), а проводи GIZ. Више информација можете прочитати ОВДЈЕ.
