Notices

Представљање Јавног позива за додјелу подстицаја за директна улагања за 2024. годину

Позивају се привредна друштва на представљање Јавног позива за додјелу подстицаја за директна улагања у 2024. години, које ће се одржати у просторијама Привредне коморе Републике Српске у четвртак, 29.08.2024. године, са почетком у 11 часова.

На представљање предметног позива могу се пријавити привредни субјекти из сљедећих области:
– производња текстила,
– производња одјеће,
– производња коже и производа од коже,
– прерада дрвета и производа од дрвета и плута, осим намјештаја; производња предмета од сламе и плетарских материјала, а односи се искључиво на привредне субјекте који су произвођачи финалних и полуфиналних производа од дрвета,
– производња папира и производа од папира,
– штампање и умножавање снимљених записа,
– производња производа од гуме и пластичних маса,
– производња осталих производа од неметалних минерала,
– производња готових металних производа, осим машина и опреме,
– производња рачунара, електронских и оптичких производа,
– производња електричне опреме,
– производња и инсталација машина и опреме,
– производња моторних возила, приколица и полуприколица,
– производња осталих саобраћајних средстава,
– производња намјештаја,
– остала прерађивачка индустрија,
– поправка инсталација машина и опрема.

Јавни позив за додјелу подстицаја за директна улагања у текућој години, можете погледати ОВДЈЕ

Одобрено 24.935 KМ за реализацију 18 омладинских пројеката у Српцу

Начелник општине Млађан Драгосављевић донио је одлуку о одобравању средстава за реализацију пројеката омладинских неформалних група за 2024. годину.

Средства ће бити издвојена из буџета општине а одобрена су у складу са јавним позивом који је био објављен на нашој интернет страници од 14. јуна до 5. јула ове године.

Највише средстава у износу од по 1.500 KМ одобрено је за четири пројекта, а један од њих је “Дјечије игралиште” кога је кандидовала Омладина Инађола и у склопу кога је планирано да се ради фудбалско игралиште, тобогани, љуљашке и простор за дружење родитеља.

Исти износ планиран је и за пројекат изградње дрвеног дјечијег игралишта кога је кандидовала група “Млади за Нову Вес”, у кругу подручне школе у Новој Веси. Будући да овдје постоји само фудбалско игралиште, овим пројектом би се обезбиједио садржај за најмлађе житеље села.

Износ од 1500 КМ биће издвојен и за пројекат уређења друштвеног дома у Мартинцу кога су кандидовали Млади Мартинца а у плану је да се ради санација и адаптација стаза, што ће омогућити лакши приступ и кретање, посебно за старије особе и особе са инвалидитетом, као и санација постојеће надстрешнице чиме ће се добити погодан простор за разна окупљања током цијеле године.

У склопу пројекта Младих Српчана, под називом “Дјечије игралиште”, за кога је такође одобрено 1.500 КМ, поставиће се тобогани и дрвене кућице и уредити земљиште за игралиште у улици Здравка Челара.

Износ од 1489 КМ одобрен је за пројекат “Лопте за здравији живот” кога је кандидовала омладинска неформална група “Спортске игре”, а ради се о набавци спортских лопти које ће бити кориштене на терену основних школа у Српцу и Ножичком. Лопте ће бити доступне у школама у Српцу и Ножичком а моћи ће их користити сви заинтересовани који буду користили та игралишта.

За пројекат “Сто за будуће шампионе” кандидованог од стране омладинске групе “Млади стонотенисери”, биће издвојено 1.480 КМ а средства ће бити искориштена за набавку стола за стони тенис и бесплатне часове стоног тениса у трајању од 20 дана за око 50 младих. Нови сто ће бити доступан за кориштење свим грађанима, без обзира на старосну доб и ниво вјештина, уз организоване термине и слободне сате за рекреативно играње.

Група Млади Срђевчани кандидовала је пројекат “Уређење игралишта у Срђевићима”, а група Млади-Ћукали пројекат “Изградња заштитних мрежа” за шта је одобрено по 1.479 КМ, а у оба случаја радиће се мреже иза голова на фудбалском игралишту.

За пројекат “Боља инфраструктура за боље село” групе Млади за село (Бардача) издвојиће се 1.472 КМ а набавиће се столови, клупе и посуђе за потребе црквене сале и друштвеног дома у Бардачи, као и хидропак за потребе кухиње и тоалета у црквеној сали.

Група Лилићани кандидовала је пројекат “Набавка клима уређаја за друштвени дом” за шта је одобрено 1.461 КМ а набавком клима уређаја расхладиће се просторије у којима се налази сто за стони тенис и организују друга дружења омладине овог села.

Међу одобреним пројектима је и “Буди друг и придружи нам се” неформалне групе “Креативци” у износу од 1.450 КМ а планирано је да се реализује у просторијама НВО “Миленијум” и удружењу Извор. Пројекат се састоји од 12 креативних радионица у оквиру којих ће се млади узраста од 15 до 25 година са подручја општине Србац и дјеца са посебним потребама дружити и креативно изражавати. Радионице се састоје од бојења на ланеном платну на малим столњацима, јастучницама и слично, бојења стакла, односно украшавања чаша, флаша, пепељара и оквира за слике, затим прављења накита у виду огрлица, наушница од фимо масе и перли различитог материјала, те фото радионице у склопу којих ће се правити фото портрети свих учесника у току реализације пројекта.

За пројекат “Набавка ношње” Групе Лијевче биће издвојено 1.449 КМ а планирана је набавка ношњи за нову кореографију “Пирот” “са којом ће чланови фолклорног ансамбла АНИ “Лијевче” наступити на концертима у Србији, Румунији и Мађарској.

Група Млади Каочани кандидовала је пројекат “Реновирање друштвеног дома” а средства у износу од 1.400 КМ планирана су за уградњу столарије у једној од просторија, обраду око столарије и малтерисање ове просторије која ће служити као остава.

Одобрено је и 1.397 КМ за пројекат реконструкције друштвеног дома у Кладарима кога је кандидовала група Друштвени дом (Кладари), а у плану је реконструкција плафона, зидова и дио плочица.

Ту је и пројекат “Санација мокрог чвора у друштвеном дому Кладари” омладинске групе Кладари, у износу од 1.378 КМ, а средства ће бити утрошена за изградњу тоалета у дому у Кладарима.

Омладинска група Боље сутра-Ножичко кандидовала је пројекат “Сређивање парка” у износу од 1.196 КМ а поставиће се клупе и 15 саксија са дрвећем у парку и око споменика у Ножичком, а извршиће се и бетонирање стаза, уз промјену и проширење расвјете.

Млади Бардаче добиће средства у износу од 955 КМ за климатизацију дома, односно набавку додатног клима уређаја за велику салу дома, те постављање ЛЕД расвјете и ЛЕД лампе како би овај дио дома претворили у мултифункционални простор.

Одобрен је и пројекат под називом “Набавка спортске опреме и изградња спортског терена” за групу Омладинци (Дуго Поље), у износу од 850 КМ, а планирана је набавка спортске опреме у виду лопти, мрежа и слично, те изградња спортских терена за одбојку и мали фудбал у Дугом Пољу.

Право учешћа на овом јавном позиву имале су омладинске неформалне групе са подручја општине Србац састављене од најмање три особе старости од 15 до 30 година а максималан износ средстава који се могао тражити од Општине Србац износио је до 1.500 KМ по захтјеву.

Омладинска неформална група морала је обезбиједити своје учешће од најмање 50 % од тражених средстава од Општине Србац, при чему је учешће омладинске неформалне групе могло бити у различитим облицима: новац, рад, материјал и слично.

Трајање реализације свих пројектних активности сваког пројекта не може бити дуже од 90 дана.

Подстицаји за повећање плата радника у привреди за период јануар-јун 2024. године

Министарство привреде и предузетништва Републике Српске позива све привредне субјекте, који су повећали плате радницима у периоду од јануара до јуна 2024. године, да поднесу Захтјев за додјелу подстицаја за повећање плате радника.

Захтјев се подноси путем апликацијe „е подстицај” која се налази на интернет страници Министарства привреде и предузетништва, а која је активна од 1. јула до 29. августа 2024. године када истиче рок од 60 дана за подношење захтјева.

За обрачунски период јануар-јун 2024. године, привредни субјект може остварити право на подстицај за повећање плате само за раднике са којима је засновао радни однос најкасније до првог дана за мјесец почетног износа плате, односно најкасније 1. децембра 2023. године.

Наиме, за обрачунски период јануар-јун 2024. године, за мјесец почетне плате примјењиваће се износ плате исплаћен за децембар 2023. године. Према законском рјешењу, у случају да је раднику за мјесец почетног износа плате исплаћена плата нижа од важеће најниже плате у Републици Српској, при обрачуну износа подстицаја узимаће се тренутно важећа најнижа бруто плата у износу од 1.344,26 КМ (нето плата 900 КМ).

Након што апликација аутоматски потврди да је захтјев исправно попуњен и успјешно електронски достављен, привредни субјект штампа, потписује и овјерава дио захтјева који се односи на опште податке, те врши његову доставу Министарству привреде и предузетништва у писаној форми. Захтјев у писаној форми садржи бар-код који се додјељује након успјешне електронске доставе, а сматра се поднесеним када се Министарству достави одштампани дио захтјева са бар кодом.

Подсјећају се привредни субјекти да је крањи рок за поднешење захтјева електронским и писаним путем до 29.08.2024. године, те се позивају да захтјеве доставе у прописаном року.

Буџетом Републике Српске за 2024. годину за подстицаје за повећање плате радника, планирана су средства у износу од 15.560.000,00 КМ.

Потписан Споразум о братимљењу између Српца и Моршанска

Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић и градоначелник Моршанска Алексеј Викторович Бањиков, потписали су данас Споразум о братимљењу ове двије локалне заједнице чиме су створене могућности за реализацију заједничких пројеката на пољу економије, културе, спорта, образовања, туризма, здравства и других области.

Потписивању су присуствовали замјеник амбасадора Руске Федерације у БиХ Андреј Морозов, аташе Сергеј Панов, министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, игуман манастира Осовица архимандрит Теофил Димитрић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић, секретар Скупштине општине Срђан Бркић, одборници Скупштине општине Србац, начелници општинских одјељења и директори јавних предузећа и установа.

Церемонију су увеличали и координатори сарадње братимљења између Русије и Републике Српске, Денис Кочетов и Бранко Савановић и директор средњошколског центра из Моршанска, Александар Плаксин.

Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да је ово историјски дан за нашу локалну заједницу и круна добре сарадње коју већ годинама имамо са Тамбовском области у којој је смјештен град Моршанск.

„Ово је требало и раније да се догоди, али су нас у томе спријечили пандемија вируса корона и друге околности и само смо чекали погодан тренутак да то озваничимо. Наша очекивања су велика а постоји обостран интерес да нарочито радимо на економској сарадњи“, рекао је начелник Драгосављевић.

Градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, рекао је да нас на потписивање данашњег споразума није обавезала само братска љубав коју наши народи његују већ годинама него и кости наших предака који су се борили да данас живимо у миру, слози, пријатељству и љубави.

„Ово је инструмент којим потврђујемо нашу будућу сарадњу и размјену искустава на свим пољима, а у плану је и потписивање Споразума о сарадњи између Борачке организације општине Србац и Удружења ратних ветерана из Моршанска, те успостављање сарадње између културно-умјетничких друштава из наша два града“, рекао је Бањиков.

Министар финансија Зора Видовић рекла је да је изградња пријатељских веза са Руском Федерацијом веома важна за опстанак српског народа на овим просторима и да треба радити на томе да се повезују региони и градови у економском и политичком смислу.

„Ових дана смо свједоци великих притисака на Републику Српску, највећих до сада и подршка Руске Федерације нам значи за живот и опстанак на овим просторима. Ово је наставак сарадње коју су започели предсједници Русије и Републике Српске, Владимир Путин и Милорад Додик, који се састају по више пута годишње и надам се да ће бити још оваквих споразума између наших градова“, рекла је Видовић.

Замјеник амбасадора Руске Федерације у БиХ, Андреј Морозов, рекао је да дијалог између градова и општина у Руској Федерацији и Републици Српској чини темељ јачања пријатељских веза руског и српског народа и настојаће се да што већи број локалних заједница из Српске успостави братске односе са неким од руских градова.

„Ово је важан дан јер се проширила мрежа побратимских веза између руског и српског народа и ово је логичан наставак сарадње која траје већ годинама. Надам се да ће и у наредном периоду бити успостављене везе између наших региона и градова“, рекао је Морозов.

Денис Кочетов, координатор пројекта братимљења Српца и Моршанска испред Руске Федерације, рекао је да су путем интернета већ организоване заједничке књижевне вечери и предавања установа културе из Републике Српске и Руске Федерације а успјешно је одржан и „онлајн“ турнир србачких и московских шахиста.

„Оно што је за нас јако важно је да смо успјели спојити Тамбовски државни технички универзитет са Универзитетом у Источном Сарајеву и наставићемо и даље радити на пољу образовања, а у том погледу ускоро очекујемо сарадњу између средњошколских центара из Моршанска и Српца“, рекао је Кочетов.

Бранко Савановић, координатор пројекта братимљења Српца и Моршанска испред Републике Српске, данас је награђен посебном Плакетом од градоначелника Моршанска за досадашње заслуге на успостављању пријатељских и братских веза између Моршанска и Тамбовске области са општином Србац и Републиком Српском.
„Успјешно смо завршили пројекат братимљења и веома сам задовољан и поносан на досадашњу сарадњу која ће се од данас почети развијати на свим пољима, што ће бити, надам се, на обострано задовољство и да ће то додатно развити руско-српске односе“, рекао је Савановић.

Након потписивања споразума, у свечаној сали Скупштине општине је одржан пригодан коктел и краћи музички наступ сопрана Албине Смајловић Томић уз музичку пратњу Дејана Јанковића на клавиру.

Током посјете Српцу, делегација Руске Федерације обишла је манастир Осовица и Храм Васкрсења Христовог а сутра је планирана посјета Српско-руском храму у Бањалуци који је у изградњи, док ће у петак присуствовати парастосу за погинуле борце Војске Републике Српске из Српца и Петим коњичким играма у Бајинцима.

Више о јучерашњој посјети руске делегације општини Србац можете прочитати ОВДЈЕ.

Делегација Руске Федерације у петодневној посјети Српцу: Сутра потписивање Споразума о братимљењу између Српца и Моршанска

Општина Србац потписаће у сриједу, 26. јуна Споразум о успостављању братских односа са Градом Моршанск у Тамбовској области у Руској Федерацији чиме ће бити створене могућности за реализацију заједничких пројеката на пољу економије, културе, спорта, образовања, туризма, здравства и других области.

Ово је потврђено на данашњем пријему кога је за руску делегацију организовао начелник општине Млађан Драгосављевић, а том приликом утврђени су детаљи протокола сутрашње церемоније која ће бити организована у свечаној сали Скупштине општине Србац.

Данашњем састанку у згради Општинске управе присуствовали су градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, директор средњошколског центра из Моршанска, Александар Плаксин, координатори пројекта братимљења Моршанска и Српца, Денис Кочетов и Бранко Савановић, предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић, секретар Скупштине општине Србац, Срђан Бркић и начелници општинских одјељења Душко Митрић, Ненад Билановић и Марко Михољчић.

Потврђено је да ће свечаном потписивању Споразума присуствовати и амбасадор Руске Федерације у БиХ, Игор Калабухов, уз републичке званичнике, одборнике Скупштине општине Србац и директоре јавних предузећа и установа.

Братимљење између Српца и Моршанска резултат је вишегодишњих договора који су вођени између ове двије локалне заједнице са циљем јачања пријатељских односа између руског и српског народа, а потписивањем Споразума отвориће се низ могућности за заједничку сарадњу.

“Свечани чин потписивања биће круна наших настојања да успоставимо братски и пријатељски однос и већ смо покушали на данашњем састанку утврдити смјернице наше будуће сарадње и установили да постоји обострани интерес да поред развоја културе, спорта и других области радимо и на привредној сарадњи. Руска делегација боравиће неколико дана у Српцу, упознати наше ресурсе и потенцијале а ми смо их дочекали отвореног срца и са великом радошћу због свих дешавања која предстоје”, рекао је начелник Драгосављевић.

Након пријема у Општинској управи, гдје је за њих одржана презентација о природним, географским и привредним карактеристикама Српца, делегација Руске Федерације посјетила је Центар средњих школа “Петар Кочић” гдје је обишла неколико кабинета, увјерила се у процес рада у овој установи и чула примјере добре праксе. Том приликом је констатовано да средња школа у Моршанску функционише искључиво на принципу припреме ученика за наставак образовања на високошколским установама, док средњошколски центар у Српцу има и различита занимања која ученицима омогућавају запошљавање по завршетку средње школе.

На састанку са руководством ЦСШ “Петар Кочић” Србац договорено је да се оствари контакт између њихових средњошколских центара како би размјенили искуства и договорили заједничке пројекте.

Организована је и посјета Храму Васкрсења Христовог у Српцу гдје је протонамјесник Александар Кустурић говорио гостима о историјату храма, његовој изградњи која је трајала 17 година и чину освећења који је обављен у септембру 2022. године и активностима на реконструкцији Храма Покрова Пресвете Богородице.

Први дан посјете Српцу окончаће се обиласком манастира Осовица гдје ће руска делегација присуствовати вечерњем богослужењу.

Градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, рекао је да је са задовољством прихватио позив начелника Млађана Драгосављевића да дође у Србац гдје је, како каже, лијепо дочекан.
“Осјећам се као код своје куће и радујем се нашим будућим сусретима. Идеја о томе родила се на отварању православног центра у Моршанску гдје сам обавио разговор са представницима Тамбовског државног техничког универзитета који са Центром за изучавање руског језика у Српцу има дугогодишњу сарадњу”, рекао је Бањиков.

Додаје да је с њим у пратњи дошао директор средњошколског центра из Моршанска како би се на лицу мјеста увјерио у образовни систем у Српцу и Републици Српској.

“Видјели смо да постоји разлика и да код вас ученици по завршетку средње школе могу да стекну звање техничара и одмах почну радити у привреди, што код нас до сада није био случај, тако да ћемо се потрудити да нека од ваших искустава примјенимо код нас”, рекао је Бањиков.

Церемонија потписивања уговора између Српца и Моршанска почиње у сриједу, 25. јуна у 12 часова.

Протоколом посјете општини Србац предвиђено је да у четвртак руска делегација отпутује у Бањалуку гдје ће обићи културно-историјске знаменитости овог града а у петак ће присуствовати парастосу за погинуле борце Војске Републике Српске из Српца и Петим коњичким играма које ће бити организоване у Бајинцима.

Србачки пољопривредници кроз АГМентор центар добијаће корисне савјете о производњи

Пољопривредни кластер ГЛС (Градишка-Лакташи-Србац) покренуо је АГМентор центар за едукацију у пољопривреди, чији је циљ повећати знање пољопривредних произвођача о савременим производним праксама, а једно од предавања одржано је јуче за србачке пољопривреднике.

Тема је била “Производња поврћа у заштићеном простору”, а предавачи су били проф. др Вида Тодоровић и дипломирани инжењер пољопривреде Драшко Башић.

Менаџер пољопривредног кластера “ГЛС”, Бојан Ћикић, каже да је ово једна од нових активности која за циљ има пружање подршке и преношење нових сазнања пољопривредницима о пластеничкој производњи поврћа.

“Са овим предавањем кренули смо са радом центра за едукацију пољопривредника, првенствено у биљној производњи. Кроз овај циклус предавања обезбиједили смо стручњаке из области узгоја поврћа, који су објединили праксу и науку, а желим да истакнем и добру сарадњу са Општином Србац и подршку ИФАД пројекта који је започео ову активност заједно са општином, са циљем подршке пољопривредницима који желе да производе храну за себе и за тржиште. Подршка се огледа и у пластеницима који су додијељени на подручју регије Градишка, Лакташи, Србац”, рекао је Ћикић.

Он је додао да су циљна група произвођачи који су поставили пластенике од 50 до 100 квадрата и који узгајају поврће за себе, али и који би били спремни да буду тржишно орјентисани.

Професор др Вида Тодоровић је изјавила да су пољопривредни произвођачи добили праве смјернице о правилном распореду биљака и начину узгоја, како би њихова производња била што успјешнија, истичући да је за поборнике здравог узгоја поврћа ово веома корисно сазнање.

“С обзиром да су присутни произвођачи који се баве производњом поврћа у малим заштићеним просторима као што су пластеници од 50 до 100 квадрата, говорили смо о могућностима и начинима да својој породици у тим просторима обезбиједе здраво поврће током цијеле године, а, између осталог, како правилно распоредити врсте како би имали што успјешнију производњу”, рекла је Тодоровић.

Дипломирани инжењер пољопривреде, Драшко Башић, каже да се његово предавање односило на проблеме са којима се произвођачи могу сусрести и савјете како их превазићи.

“Приказали смо примјере из праксе, као што су симптоми недостатака макро и микро елемената, симптоми болести и штеточина, а с циљем како би произвођачи знали све то препознати и правовремено д‌јеловати, што ће им обезбиједити боље приносе. Базирали смо се на најчешће гајене културе, а то су парадајз, паприка и краставац”, рекао је Башић и додао да Србац има потенцијал за озбиљнију производњу поменутог поврћа.

Пољопривредник Славиша Сувајац каже да се бави пластеничком производњом краставца, паприка и купуса. Сувајац додаје да се раније бавио узгојем поврћа на отвореном, али да је због већег приноса прешао на пластеничку, јер је било тешко имати успјешну производњу због инсеката и временских услова. Истиче да су овакве едукације значајне, јер од стручних људи добију корисне савјете.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да општина Србац има потенцијал за успјешну пластеничку производњу, а локална управа је пољпривредницима пружила подршку за набавку пластеника. Додале да ће тај вид помоћи бити настављен и у наредном периоду.

“Наша локална заједница која је оријентисана према области пољопривреде пружа огромне потенцијале када је у питању производња поврћа у затвореном простору и на подручју наше општине имамо неколико већих пољопривредних произвођача. Препознали смо тај потенцијал и добрим дијелом се посветили том аспекту, тако да смо у протеклих неколико година омогућили суфинансирање набавке преко 200 пластеника или око 20 хектара могућности производње у затвореном простору. Код већих произвођача постоји жеља за даљим проширењем производње и надамо се да ће њихов развој ићи узлазном путањом”, рекао је начелник и похвалио одржану презентацију на којој су пољопривредници чули многе корисне информације и добили одговоре на разна питања.

Јучерашњем предавању је присуствовао и начелник Од‌јељења за привреду, пољопривреду и друштвене д‌јелатности Марко Михољчић.

Извор: Радио Србац

Општина Србац међу три локалне заједнице са највећим напретком у оквиру МЕГ пројекта

Захваљујући транспарентности у раду, двосмјерној комуникацији са грађанима и учешћу јавности у процесу одлучивања, општина Србац се нашла међу три јединице локалне самоуправе у БиХ које су оствариле највећи напредак у свим областима управљања, у склопу друге фазе Пројекта општинског и околишног управљања животном средином у БиХ – МЕГ 2.

Са индексом остварења напретка од 73,33 одсто, Србац се нашао на трећем мјесту од укупно 20 локалних заједница из цијеле БиХ, а за свега пет општина и градова биће одобрена и финансијска подршка у виду грантовских средстава усмјерених у изградњу комуналне инфраструктуре.

На првом мјесту је Источно Ново Сарајево, на другом Илијаш а Србац, који је трећи на овој листи, добиће грант у износу од 140 хиљада америчких долара који ће бити усмјерен за побољшање комуналне инфраструктуре.

Међу пет најбољих општина по пласману су још и Шамац и Широки Бријег.

Замјеник начелника општине, Владимир Гужвић, који је био координатор МЕГ пројекта за општину Србац, рекао је да је пласманом међу пет најефикаснијих локалних заједница, наша општина показала да може да се ухвати у коштац са захтјевним пројектним задацима.

“Сви задаци које смо обавили били су подијељени у четири сегмента а оцјењивани су кроз 14 индикатора, међу којима је, само један од њих, који се односи на управљање средњорочним акционим планом, имао властитих 45 индикатора. Из тога се види колики смо посао морали обавити у протеклом периоду да побољшамо управљање нашом локалном заједницом, што је заслуга комплетне Општинске управе која је вриједно радила на МЕГ пројекту, као и екипе Комуналног предузећа “Водовод” која је такође била укључена у све активности”, рекао је Гужвић.

Он је додао да наведени грант у износу од 140 хиљада америчких долара представља 40 одсто од укупне вриједности инвестиције која ће бити реализована, а у наредном периоду биће сагледани приоритети и одређен комунални пројекат који ће бити реализован.

Један од начина унапријеђења комуникације са грађанима, који је реализован кроз МЕГ пројекат, јесте увођење веб и мобилне апликације e-Citizen кроз коју је грађанима омогућено да пријаве комунални проблем, упуте притужбу, приступе материјалима са скупштинских засједања или учествују у јавним расправама.

“У посљедње вријеме све је већи број порука које упућују грађани који нам указују на одређене проблеме, којих можда ни сами нисмо били свјесни, а што доприноси брзим одговором и рјешавањем. То је у значајној мјери убрзало и олакшало комуникацију са грађанима који у свега пар кликова могу упутити жалбу и добити одговор управе”, рекао је Гужвић и додао да је један од важних сегменaта у склопу друге фазе МЕГ пројекта било и анкетирање о приуштивости водних услуга у којем је учествовало 230 домаћинстава, што ће бити од значаја у погледу побољшања услуга водоснабдијевања и одводње на територији општине Србац.

Пројекат МЕГ 2 финансирају Влада Швајцарске, Шведска, Влада Републике Чешке, те подржава Делегација Европске Уније у БиХ, а проводи Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ).

Укупна вриједност МЕГ 2 пројекта, који се имплементира од 2021. до 2025. године, износи 23 милиона КМ.