Консултативни састанци у Српцу и Градишци у оквиру припреме пројекта “Село+”
Кластер ГЛС организовао је у сриједу, 1. јула посјету представника Јединице за координацију пољопривредних пројеката (APCU) и Међународног фонда за развој пољопривреде (IFAD) општини Србац и граду Градишка у оквиру припреме пројекта „СЕЛО+”.
У Српцу је одржан конструктиван састанак са представницима Општинске управе, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, након чега је услиједио разговор са групом младих из Мјесне заједнице Бардача о њиховим потребама, идејама и могућностима за развој предузетништва и останак у руралним срединама.
У Градишци су посјетили примјер добре праксе младог предузетника Данијела Прпоша, који успјешно развија камп „Буковица“ и своје пољопривредно газдинство. Том приликом Данијел је представио свој предузетнички пут и искуство, док је његова породица припремила традиционални ручак за учеснике посјете.
Током боравка у Градишци одржан је и састанак са представницима Одјељења за пољопривреду и рурални развој Града Градишка, на којем је разговарано о потребама младих у руралним подручјима и могућностима њихове подршке кроз будући пројекат „СЕЛО+“.
Током посјете представници IFAD-а разговарали су и са члановима ГЛС кластера о досадашњим резултатима сарадње и наредним активностима у оквиру пројекта „СЕЛО+“.
Минић присуствовао жетви у Кладарима: Добри приноси пшенице најављују једну од бољих година за пољопривреду
На имању Ђуре Цвијића у Кладарима данас је организована жетва пшенице и јавно вагање пољопривредних култура, којој су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, помоћници министра пољопривреде Републике Срспке Саша Лалић и Горан Бурсаћ, те начелник општине Србац Млађан Драгосављевић.
Минић је изразио задовољство добрим резултатима овогодишње жетве пшенице и очекује да ће ова бити једна од бољих година када је ријеч о пољопривредној производњи.
Према његовим ријечима, ове године је 1.500 хектара више засијане пшенице, што, како каже, значи да ће и род бити већи.
„У систему премирања имамо више од 27.500 хектара, што је рекорд, док генерално сјетвених површина има на око 43.000 хектара“, изјавио је Минић.
Он је напоменуо да је подршка Владе Републике Српске домаћинима и пољопривредним произвођачима константна и неспорна.
„Данашња посјета је прилика да чујемо са којим изазовима се произвођачи суочавају на почетку производње јечма и пшенице, те да нађемо начин да превазиђемо проблеме. Један од тих изазова су временске непогоде, али је ‘Противградна превентива Републике Српске’ спремна да реагује у сваком моменту, а само јуче је дејствовала више од 150 пута“, рекао је Минић.
Начелник за огледе у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Александар Мајкић тврди да је друго вагање приноса пшенице потврдило добре резултате овогодишње производње.
„До сада је извагано више од половине огледних сорти, а остварени приноси крећу се од девет до десет тона по хектару“, оцијенио је Мајкић.
Додао је да се резултати из огледа не могу у потпуности пресликати на производњу, али да и након одређених корекција постоје разлози за оптимизам.
„Када резултате преведемо на производне услове и умањимо их за око десет одсто, што је у неким случајевима и мање, може се очекивати да ће произвођачи остварити приносе од шест до осам тона по хектару. Сматрам да би то ове године био веома задовољавајући резултат“, закључио је он.
Како је појаснио, резултати огледа јасно показују колики утицај правилан избор сорте може имати на коначан принос.
„Уколико уз исту агротехнику и без додатних трошкова можемо одабрати сорту која ће дати десет умјесто осам тона, онда је јасно колико је то важно. Те двије тоне разлике често представљају границу између остварене зараде и пословања без добити“, тврди Мајкић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић је истакао да је ова локална заједница пољопривредни крај, те да веже за себе највећи број радно способног становништва.
„Данашње догађање је нама на понос, јер имамо оваквог пољопривредника који остварује значајне резултате и приносе. Посебно смо задовољни јер је премијер Минић присуствовао“, рекао је Драгосављевић.
Пољопривредник Ђуро Цвијић је истакао да није незадовољан, али да се ипак надао за нијансу бољим резултатима.
„Рачунали смо да ћемо имати просјек бербе око тоне, а ипак ће то бити око 970 килограма, што значи да смо по дулуму одбили 30 килограма“, појаснио је Цвијић.
Јуче је одржана сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано шест тачака дневног реда: годишњи извјештај о раду начелника и Општинске управе за 2025. годину, извјештај о извршењу Буџета за прошлу годину, Приједлог Програма обезбјеђења и коришћења новчаних средстава за подстицаје развоја пољопривреде за 2026. годину на подручју наше општине, информација о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац за 2025. годину, те план капиталних инвестиција за 2026. годину.
Сједницом, којој је присуствовала и министарка финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, предсједавао је начелник општине Млађан Драгосављевић, који је рекао да су кроз конструктивну дискусију са србачким привредницима покушали пронаћи начин за превазилажење отежавајућих околности које су присутне у њиховом раду.
„Чињеница је да смо кроз анализу 2025. године закључили да је она, упркос свим изазовима, била успјешна. Данас смо чули и низ конструктивних приједлога како унаприједити привредни амбијент на подручју наше локалне заједнице. Ми смо били и бићемо партнер свим нашим привредницима, трудимо се да им обезбиједимо што боље услове за обављање њихове дјелатности, а ту прије свега мислим на подршку путем субвенција и јавних позива, без обзира колико су та средства скромна. Оно што је мени драго јесте да смо имали отворен и конструктиван дијалог, захваљујући и присуству министарке Видовић, од које смо добили конкретне одговоре како превазићи одређене проблеме у раду“, изјавио је Драгосављевић.
Министарка Зора Видовић изразила је задовољство чињеницом да је присуствовала овом састанку са србачким привредницима и похвалила њихов рад.
„Чињеница да је покривеност увоза извозом 92 одсто довољно говори сама за себе. То је велики успјех у Републици Српској, а поготово за једну малу локалну заједницу као што је Србац. Драго ми је да наши привредници из Српца из године у годину проширују своју производњу и баш због тога сам их позвала да се пријаве и аплицирају за средства за подстицаје, за инвестирање и набавку нових технологија како би у наредном периоду још боље пословали. До краја ове године Влада ће заједно са Синдикатом и послодавцима промијенити многе законе везане за рад привреде, тако да мислим да ће наредне године привредни амбијент бити много повољнији. У овом моменту у Српској имамо седам милијарди и 400 милиона марака инвестиција и тај тренд ће се наставити и у наредној години како би обезбиједили повољна средства за наше привреднике да прошире своју производњу“, истакла је Видовић.
Коментаришући проблем недостатка домаће радне снаге и увоз радника са Далеког истока, министарка Видовић је рекла да је интересантно погледати структуру радника који преко Завода за запошљавање Републике Српске „траже посао“.
„Има много њих који нису заинтересовани за посао, затим велики број који раде одређене послове ван земље, али има много послова које наши људи неће да раде. Ми морамо помоћу законских прописа те људе структурирати по систему ко је тај који заиста тражи посао, а ко није. Имамо у том сегменту доста проблема јер није нормално да ми увозимо раднике, а имамо готово 50 хиљада радника на Бироу за запошљавање“, закључила је министарка Видовић.
Директор „Перутнине Птуј С“ из Повелича Велибор Поповић оцијенио је ову годину као специфичну за живинарство, јер је забиљежена птичија грипа у Петрову у фебруару, због које се тек 1. јула поново отвара тржиште Европске уније за ове произвођаче.
„Гледано са те стране, нисмо баш у неком завидном положају. Када говоримо о 2025. години, то је била једна коректна година и са становишта инвестиција, али и пословања уопште. Када је ријеч о увозу радне снаге, ми смо у нашој компанији морали да се окренемо тој мјери увоза радника са Истока. У овом тренутку имамо 466 запослених радника, од чега 36 страних радника. Поред значајних повећања плата, чак и до 30 одсто стимулација на плату, немамо довољно не само заинтересованих радника него ни људи да бисмо попунили све потребе тржишта рада“, нагласио је Поповић.
Јуче је одржана сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано шест тачака дневног реда: годишњи извјештај о раду начелника и Општинске управе за 2025. годину, извјештај о извршењу Буџета за прошлу годину, Приједлог Програма обезбјеђења и коришћења новчаних средстава за подстицаје развоја пољопривреде за 2026. годину на подручју наше општине, информација о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац за 2025. годину, те план капиталних инвестиција за 2026. годину.
Сједницом, којој је присуствовала и министарка финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, предсједавао је начелник општине Млађан Драгосављевић, који је рекао да су кроз конструктивну дискусију са србачким привредницима покушали пронаћи начин за превазилажење отежавајућих околности које су присутне у њиховом раду.
„Чињеница је да смо кроз анализу 2025. године закључили да је она, упркос свим изазовима, била успјешна. Данас смо чули и низ конструктивних приједлога како унаприједити привредни амбијент на подручју наше локалне заједнице. Ми смо били и бићемо партнер свим нашим привредницима, трудимо се да им обезбиједимо што боље услове за обављање њихове дјелатности, а ту прије свега мислим на подршку путем субвенција и јавних позива, без обзира колико су та средства скромна. Оно што је мени драго јесте да смо имали отворен и конструктиван дијалог, захваљујући и присуству министарке Видовић, од које смо добили конкретне одговоре како превазићи одређене проблеме у раду“, изјавио је Драгосављевић.
Министарка Зора Видовић изразила је задовољство чињеницом да је присуствовала овом састанку са србачким привредницима и похвалила њихов рад.
„Чињеница да је покривеност увоза извозом 92 одсто довољно говори сама за себе. То је велики успјех у Републици Српској, а поготово за једну малу локалну заједницу као што је Србац. Драго ми је да наши привредници из Српца из године у годину проширују своју производњу и баш због тога сам их позвала да се пријаве и аплицирају за средства за подстицаје, за инвестирање и набавку нових технологија како би у наредном периоду још боље пословали. До краја ове године Влада ће заједно са Синдикатом и послодавцима промијенити многе законе везане за рад привреде, тако да мислим да ће наредне године привредни амбијент бити много повољнији. У овом моменту у Српској имамо седам милијарди и 400 милиона марака инвестиција и тај тренд ће се наставити и у наредној години како би обезбиједили повољна средства за наше привреднике да прошире своју производњу“, истакла је Видовић.
Коментаришући проблем недостатка домаће радне снаге и увоз радника са Далеког истока, министарка Видовић је рекла да је интересантно погледати структуру радника који преко Завода за запошљавање Републике Српске „траже посао“.
„Има много њих који нису заинтересовани за посао, затим велики број који раде одређене послове ван земље, али има много послова које наши људи неће да раде. Ми морамо помоћу законских прописа те људе структурирати по систему ко је тај који заиста тражи посао, а ко није. Имамо у том сегменту доста проблема јер није нормално да ми увозимо раднике, а имамо готово 50 хиљада радника на Бироу за запошљавање“, закључила је министарка Видовић.
Директор „Перутнине Птуј С“ из Повелича Велибор Поповић оцијенио је ову годину као специфичну за живинарство, јер је забиљежена птичија грипа у Петрову у фебруару, због које се тек 1. јула поново отвара тржиште Европске уније за ове произвођаче.
„Гледано са те стране, нисмо баш у неком завидном положају. Када говоримо о 2025. години, то је била једна коректна година и са становишта инвестиција, али и пословања уопште. Када је ријеч о увозу радне снаге, ми смо у нашој компанији морали да се окренемо тој мјери увоза радника са Истока. У овом тренутку имамо 466 запослених радника, од чега 36 страних радника. Поред значајних повећања плата, чак и до 30 одсто стимулација на плату, немамо довољно не само заинтересованих радника него ни људи да бисмо попунили све потребе тржишта рада“, нагласио је Поповић.
Пуштена у рад трафостаница у Ситнешима, ускоро почетак реконструкције мреже широм Српске
Дио села Ситнеши од данас има стабилније снабдијевање електричном енергијом захваљујући изградњи нове трафостанице „Ситнеши-Илићи“ са прикључним далеководом и нисконапонском мрежом.
Пуштању у рад новог електроенергетског објекта присуствовали су вршилац дужности директора Електрокрајине Саша Поповић и начелник општине Млађан Драгосављевић са сарадницима.
Вриједност инвестиције износи 50 хиљада конвертибилних марака, а према ријечима Поповића, ово постројење ће растеретити околне трафостанице и стабилизовати напонске прилике.
“Препознали смо потребе домаћинстава и пољопривредних газдинстава у Ситнешима којима је ово од великог значаја. У договору са општинском управом настављамо са реализацијом планова обнове мреже у Српцу”, рекао је Поповић и додао да је ово само једна од укупно 4.600 трафостаница којима управља Електрокрајина.
Истиче да ће у наредне двије седмице почети прва фазе реконструкције средњенапонске и нисконапонске мреже на цјелокупном дистрибутивном подручју које обухвата 21 локалну заједницу.
“Тендерске процедуре су завршене, уговори потписани и радови ће се паралелно одвијати у свим теренским јединицама. Вриједност радова у првој фази износи 10 милиона КМ”, навео је Поповић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић истакао је да нова трафостаница представља значајан искорак за становнике овог дијела мјесне заједнице.
“Ријеч је о технички захтјевном пројекту и драго ми је што су радници Електрокрајине успјешно завршили инвестицију и пустили постројење у погон. Пред нама је читав низ активности на унапређењу електроенергетске инфраструктуре, укључујући радове на далеководу у Срђевићима, који ће значајно допринијети стабилности напајања тог подручја, посебно када је ријеч о водоснабдијевању”, рекао је начелник Драгосављевић.
Користи од нове трафостанице већ очекују и локални пољопривредни произвођачи. Међу њима је и Дарко Илић из Ситнеша, који се бави сточарством и ратарством.
“Драго ми је што је овај пројекат реализован јер ћемо коначно имати квалитетнији напон електричне енергије и моћи користити капацитете које раније нисмо могли. Бавим се пољопривредом, имам систем за наводњавање и често сам имао проблема због слабог напона. На фарми држим око 110 бикова и досадашњи проблеми са електричном енергијом успоравали су производни процес. Сада очекујем да ћемо посао моћи обављати у пуном капацитету”, рекао је Илић.
Почела друга фаза изградње водоводне мреже према манастиру Осовица
КП „Водовод“ Србац наставља реализацију пројекта изградње водоводне мреже од насеља Сеферовци до манастира Осовица, чија укупна дужина износи 2.837 метара.
Прва фаза пројекта реализована је у марту 2026. године, када је „Водовод“, уз подршку Општине Србац, изградио 1.500 метара водоводне мреже у насељу Сеферовци.
Друга фаза радова започела је 15. јуна 2026. године и обухвата изградњу преосталих 1.337 метара цјевовода са припадајућим шахтовима до манастира Осовица, као и изградњу пумпне станице са свом неопходном опремом за функционисање система.
Реализацијом овог значајног инфраструктурног пројекта биће омогућено прикључење манастира Осовица на јавни водоводни систем, чиме ће се обезбиједити стабилно и квалитетно снабдијевање водом за пиће. Такође, планирана је и изградња хидрантске мреже, што ће додатно унаприједити противпожарну заштиту овог вјерског и културног комплекса.
Из КП „Водовод“ истичу да ће завршетак пројекта представљати значајан корак у унапређењу комуналне инфраструктуре на подручју општине Србац, те допринијети стварању бољих услова за функционисање и даљи развој манастирског комплекса Осовица.
Општина Србац уводи паметни систем адаптивне ЛЕД јавне расвјете
Општина Србац и још пет локалних заједница у Босни и Херцеговини потписале су ових дана уговоре о бесповратним средствима у оквиру пројекта EU4 колективна акција за енергетску транзицију (EU4CAET), покрећући иницијативе које ће подржати транзицију земље према одрживијем, сигурнијем и енергетском систему усмјереном ка грађанима.
Пројекти у Српцу, Kакњу, Зеници, Модричи, Сокоцу и Требињу демонстрирају како локалне заједнице могу допринијети енергетској транзицији кроз производњу обновљиве енергије, мјере енергетске ефикасности и иновативне приступе учешћу заједнице.
Општина Србац уводи паметни систем адаптивне ЛЕД јавне расвјете који ће побољшати сигурност у урбаним и приградским подручјима. Пројектом ће бити обухваћено око 8.200 становника, годишње ће се уштеђети 323.330 kWh електричне енергије и смањити емисије CO₂ за 240,75 тона, а уштеде ће бити реинвестиране локално.
Пројекат EU за колективну акцију за енергетску транзицију (EU4CAET) суфинансирају Европска унија (EU) и Њемачко савезно министарство за економску сарадњу и развој (BMZ), а проводи GIZ. Више информација можете прочитати ОВДЈЕ.
Начелник разговарао са представницима Кластера ГЛС о пројектима руралног развоја и подршци младима на селу
Начелник општине Млађан Драгосављевић одржао је данас састанак са представницима Пољопривредног кластера ГЛС (Градишка-Лакташи-Србац), менаџером кластера Бојаном Чикићем и координатором радионица „Здрави залогаји“, магистром воћарства Бојаном Петровићем.
На састанку је разговарано о јавном позиву за младе на селу који је Кластер ГЛС расписао крајем априла у оквиру програма „Село Републике Српске – моје мјесто за живот“, а чији је рок за пријаве истекао 10. маја.
Овим позивом млади са подручја Градишке, Лакташа, Српца и Прњавора имали су прилику да кандидују мале пројекте руралног развоја у три области – заједничка инфраструктура малог обима, манифестације на селу и унапређење агротуристичких потенцијала. Право учешћа имале су групе од најмање пет родбински неповезаних особа млађих од 40 година из руралних подручја, као и физичка лица која се баве агротуризмом.
Менаџер Пољопривредног кластера ГЛС Бојан Чикић рекао је да је циљ пројекта подршка омладинским иницијативама и стварање бољих услова за живот младих на селу.
„Када је ријеч о Српцу, стигло је седам пријава које се односе на заједничку руралну инфраструктуру. Неколико група младих се организовало и кандидовало пројекте који су у потпуности оправдани и који би могли бити препознати и подржани. Тренутно смо у процесу евалуације пристиглих пријава, али без обзира на исход јавног позива наш циљ је да наставимо да пратимо ове групе и подржавамо њихове иницијативе кроз друге активности и фондове које кластер реализује“, рекао је Чикић.
Он је додао да је данашња посјета Српцу организована са намјером да се локалној заједници представе људи који стоје иза пројеката, размјене искуства и информације, али и да се сагледају могућности за заједничко дјеловање.
„Видјели смо да постоји јасна подршка Општине Србац младим људима који су и раније добијали подршку за своје идеје. Такође, постоји намјера да одређене пројекте заједнички суфинансирамо и на тај начин допринесемо јачању и развоју наших села“, нагласио је Чикић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је састанак био прилика да се детаљно анализирају све апликације које су пристигле из Српца и размотре могућности за наставак сарадње са Кластером ГЛС.
„Прошли смо кроз све апликације које су поднесене из Српца на конкурс за мале пројекте руралног развоја и видјели опредјељеност Кластера ГЛС да пружи максималан допринос када су у питању ови пројекти. Установили смо да постоји подршка и са стране општинске управе, како за реализацију будућих пројеката у руралним срединама и мјесним заједницама, тако и за бројне пројекте који су намијењени неформалним групама младих. Настојаћемо да ту подршку синхронизујемо и додатно ојачамо“, рекао је Драгосављевић.
Он је истакао да је Кластер ГЛС важан партнер локалној заједници када је ријеч о развоју руралних подручја и оснаживању младих људи.
„Разговарали смо и о будућим правцима сарадње и начинима на које можемо заједнички дјеловати. Очекује се расписивање новог јавног позива у области агротуризма, што ће бити још једна прилика за унапређење живота у руралним дијеловима наше општине и подршку људима који желе да остану и развијају своје активности на селу“, рекао је начелник Драгосављевић.
У Српцу одржана сједница о финансијама и развоју локалних заједница
У Српцу је данас одржана 12. сједница Одбора за финансије и јавну имовину Савеза општина и градова Републике Српске, на којој се разговарало о кључним питањима везаним за финансијско функционисање и развој локалних заједница.
Дневни ред обухватио је презентацију Нацрта методологије за управљање програмима, пројектима и активностима које се суфинансирају из буџета јединица локалне самоуправе, као и презентацију Регистра комуналних накнада – софтверског рјешења намијењеног општинама и градовима за евиденцију, праћење реализације и наплату комуналних накнада. Представљен је и „Буџет за грађане“, израђен у оквиру Пројекта општинског еколошког и економског управљања (МЕГ), уз разматрање и других актуелних питања.
У име Општине Србац, сједници су присуствовали замјеник начелника Владимир Гужвић и начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић.
Стаменићева је истакла да је посебан акценат стављен на размјену искустава, мишљења и примјера добре праксе из области финансија и управљања јавном имовином.
„Током дискусије донесени су и заједнички закључци који ће допринијети унапређењу рада локалних заједница“, рекла је Стаменић.
Предсједница Одбора за финансије и јавну имовину Савеза општина и градова РС, Маја Кунић из Приједора, навела је да је представљен Нацрт методологије који је припремила радна група, те да су чланови одбора имали прилику да изнесу своје сугестије и приједлоге.
Она је додала да је остављен рок од петнаест дана како би чланови могли доставити евентуалне измјене и допуне, након чега би методологија за управљање грантовима јединица локалне самоуправе требало да буде коначно усвојена.
„На дневном реду била је и презентација регистра комуналних накнада, односно софтверског рјешења намијењеног за евиденцију и праћење реализације комуналних накнада. Општина Власеница представила је своја искуства из ове области, што је било веома корисно за све учеснике“, изјавила је Кунићева.
Она је додала да је у оквиру МЕГ пројекта одржана и презентација „Буџета за грађане“, како би општине и градови који још немају овакав документ могли да се упознају са начином његове припреме и имплементације, што је од великог значаја за унапређење транспарентности рада локалних заједница.
Састанку су присуствовали и гости из Београда, стручњаци из области информационих технологија.
Србац и Моршанск јачају везе: Одржана телеконференција о будућој сарадњи
У оквиру Споразума о успостављању братских односа између Српца и града Моршанск у Тамбовској области у Руској Федерацији, који је потписан у јуну 2024. године, данас је путем видео-линка одржана телеконференција на тему „Прошлост, садашњост и будућност братских градова“.
Представници двије локалне заједнице разговарали су о проширењу и унапређењу сарадње у областима културе, привреде, образовања и спорта.
Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да су договорени правци дјеловања, нарочито када је ријеч о области културе.
“Расписали смо јавни позив за ликовне радове ученика наших школа под називом ‘Свијет у очима дјетета’ и већ сада постоји велико интересовање, а конкурс траје до 19. јуна. Прогласићемо побједника у септембру, када почне нова школска година и уручити награде“, рекао је начелник Драгосављевић.
У јуну ће у Моршанску бити организована изложба слика поводом годишњице потписивања уговора о братимљењу и дани посвећени великом руском пјеснику Александру Пушкину, уз друге културне садржаје.
“Разговарали смо и о привредним аспектима сарадње, па је за крај октобра планирана видео-конференција на тему могућности привредне сарадње и економског развоја градова“, рекао је начелник.
Према његовим ријечима, у септембру ће поводом Дана града Моршанска бити организована изложба слика, док ће слични садржаји бити уприличени и у Српцу поводом Дана и крсне славе општине од 12. до 14. октобра.
Испред локалне управе у Српцу у разговору су учествовали начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
Споразум о братимљењу између Српца и Моршанска потписан је у Српцу 27. јуна 2024. године са циљем јачања културних, економских и пријатељских веза између српског и руског народа.
Паралелно са општинским споразумом, споразум о успостављању побратимских односа потписали су и Удружење војних ветерана града Моршанск и Борачка организација општине Србац.
Сарадња је заснована на његовању традиције ослободилачких ратова, размјени делегација, као и реализацији образовних и културних пројеката за младе.
