Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: Здравко Вокић

Одобрена средства за изградњу спортског центра у Срђевићима

Одобрена средства за изградњу спортског центра у Срђевићима

Пројекат изградње спортско-рекреативно-терапијског центра у Горњим Срђевићима одобрен је за реализацију у склопу пројекта “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ” кога реализује Савез општина и градова Републике Српске уз подршку Владе Швајцарске и УНДП-а БиХ, потврдио је начелник општине Млађан Драгосављевић на фебруарској сједници Скупштине општине Србац.

Ради се о центру који ће располагати са тереном за одбојку, столовима за стони тенис, дјечијим игралиштем, стазом за терапијско јахање и мултифункционалном надстрешницом.

“Србац је једна од четири локалне заједнице у БиХ, и то двије у Републици Српској и двије у Федерацији БиХ, којој су одобрена грантовска средства за реализацију пројеката које су кандидовале мјесне заједнице. Укупно је конкурисало двадесет локалних заједница, а пројекат општине Србац оцијењен је као најбољи са остварених 97,5 одсто постављених критеријума”, рекао је начелник Драгосављевић.

Додаје да ће вриједност радова на изградњи мултифункционалног центра износити 45 хиљада KМ, од чега су грантовска средства 24 хиљаде KМ, властито учешће мјештана је шест хиљада KМ а остало ће финансирати Општина Србац.

Ово је један од пројеката који је усвојен прошле године на форуму грађана у Срђевићима и кандидован за добијање гранта од стране донатора.

Форуми грађана у општини Србац се одржавају по новој методологији за унапређење рада мјесних заједница и показали су велику заинтересованост мјештана за локални развој.

Грађани су на до сада одржаним форумима имали могућност да гласају за пет најважнијих пројеката који су означени као приоритети у њиховим мјесним заједницама, након чега је утврђена ранг листа. Формиране су радне групе за њихову реализацију и намјера је да ови приједлози буду уврштени у стратешке планове.

Србац је једна од 11 јединица локалне самоуправе у Републици Српској које су укључене у пројекат “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ”.

Kаран и Kострешевић у посјети општини Србац

Kаран и Kострешевић у посјети општини Србац

Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Kаран и директор полиције Републике Српске Синиша Kострешевић боравили су данас у радној посјети општини Србац.

Они су у згради Полицијске станице разговарали са командиром Синишом Шњеготом и његовим сарадницима о безбједносној ситуацији на подручју општине а потом су се у згради Општинске управе састали са начелником Млађаном Драгосављевићем гдје су разговарали о стању безбједности, изградњи новог објекта полицијске станице у Српцу и полицијском кадру.

Министар Kаран је изразио задовољство стањем безбједности на територији општине Србац које је оцијењено као задовољавајуће.

“Већ дужи период можемо констатовати да је стање безбједности у општини Србац добро и задовољавајуће, чак и много боље него у другим општинама, тако да је то на задовољство грађана србачке општине да живе у једном мирном окружењу“, рекао је Kаран.

Он додаје да се у Полицијској станици Србац, али и Полицијској управи Градишка и другим станицама у окружењу осјети недостатак полицијског кадра.

“Ових неколико година ми имамо нагли неприродни одлив полицијског кадра, а то су они полицајци који су изнијели Одбрамбено-отаџбински рат од 1992. до 1995. године. Они су испунили законске услове за одлазак у пензију, тридесет година пензијског рада, и нама пар стотина полицајаца годишње иде у пензију. У том смислу смо и свједоци сталног пријема нових младих полицајаца. У постојећој класи која завршава приправнички стаж сигурно ће доћи њих 90, а у класи Полицијске академије која је сада актуелна доћи ће око 26 нових младих полицајаца за полицијску управу али и у Србац“, рекао је Kаран.

Он је истакао да је прије више од годину дана Општина Србац додијелила Министарству унутрашњих послова локацију на којој се планира градња нове Полицијске станице и најавио да ће радови почети ове године.

„Ова стара зграда Полицијске станице није условна и функционална са аспекта полицијских послова тако да ћемо у сарадњи са општином интензивно кренути у припреме како би ове године започели градњу нове Полицијске станице у Српцу. У том смислу још једном се захваљујем начелнику општине и његовим сарадницима на учињеним напорима у том правцу“, рекао је Kаран.

Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство што је имао прилику да размјени најбитније информације везане за нашу локалну управу и рад Полицијске станице у оном дијелу у коме се преклапају надлежности Општинске управе и Полицијске станице.

„Можемо констатовати врло добро безбједносно стање на подручју општине Србац а други битан сегмент који занима и Општинску управу јесте почетак изградње нове зграде Полицијске станице. Од данас улазимо активно у стварање претпоставки за почетак изградње и одмах можемо кренути са активностима на изради идејног рјешења и главног пројекта”, рекао је начелник Драгосављевић.

У Српцу радили на реактивацији Локалне акционе групе САВУС

У Српцу радили на реактивацији Локалне акционе групе САВУС

У згради Општинске управе у Српцу данас је одржан састанак представника Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС коју чине представници општина Србац, Градишка, Лакташи, Kозарска Дубица.

Поред њих, састанку су присуствовали и представници организација цивилног друштва.

Ово је резултат споразума о сарадњи који је крајем децембра прошле године потписан у Источном Сарајеву између Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС а све са циљем реактивације ове групе.

Душко Цвјетиновић, предсједник Мреже за рурални развој БиХ, рекао је да су у Српцу имали продуктиван састанак на којем су дефинисали заједничке циљеве у наредном периоду како би финализовали план развоја подручја ове четири општине у периоду од 2024. до 2027. године.

“Анализирали смо стратешке планове општина Србац, Лакташи, Градишка и Kозарска Дубица и издвојићемо приоритете у којима можемо дати свој допринос”, рекао је Цвјетиновић.

Бојан Чикић, менаџер пољопривредног кластера ГЛС који окупља пољпривредне произвођаче са подручја Градишке, Лакташа, Српца и Kозарске Дубице, рекао је да ће поновном активацијом Локалне акционе групе САВУС пољопривредницима бити отворени бројни фондови.

“Циљ нам је да поново реорганизујемо ЛАГ САВУС који је основан, али не функционише. ЛАГ-ови су препознате асоцијације у Европској Унији, имају своје фондове и раде добре ствари за развој села. Настојимо изградити локално партнерство и на тај начин спремамо се за моменат када ће ти фондови бити доступни и за рурални развој нашег подручја. Дјелујемо у два правца, први је утврђивање чланства и израда Статута, а други правац је израда Стратегије развоја ЛАГ САВУС-а и подручја на којем он дјелује”, рекао је Чикић.

Састанку је присуствовао начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић са сарадницима, директорица Туристичке организације општине Србац Радисава Шушчевић и предсједница Удружења жена Србац Весна Смиљанић.

Сљедећи састанак заказан је за 16. фебруар у Kозарској Дубици.

Објављен јавни позив за новчане подстицаје за запошљавање за 2023. годину

Објављен јавни позив за новчане подстицаје за запошљавање за 2023. годину

Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је јавни позив за достављање захтјева за одобравање новчаних подстицаја за запошљавање на подручју општине Србац за 2023. годину

За финансирање мјера подстицаја запошљавања предвиђен je износ од 30.000 KM из буџета општине Србац за 2023. годину као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.

Средства ће бити распоређена на сљедећи начин:

  1. Подршка у самозапошљавању:
    а) жена старости до 30 година за покретање предузетничке дјелатности,
    б) лица старости до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности.
  2. Подршка у запошљавању лица без радног искуства:
    а) финансирање запошљавања код послодаваца лица са високом стручном спремом,
    б) финансирање запошљавања код послодаваца лица са средњом стручном спремом.

Приоритет под редним бројем 1. ће се финансирати у укупном износу до 20.000 КМ, док ће се приоритет под редним бројем 2. финансирати у укупном износу до 10.000 КМ.

Средства која не буду утрошена за једну од наведених намјена могу се прерасподјелити за другу, о чему одлуку доноси начелник општине.

Максималан износ новчаних средстава који ће се додјељивати по новозапосленом лицу ће бити:

  • за приоритет под редним бројем 1. мјера а) 2.000 КМ,
  • за приоритет под редним бројем 1. мјера б) 1.500 КМ,
  • за приоритет под редним бројем 2. мјера а) 1.500 КМ,
  • за приоритет под редним бројем 2. мјера б) 1.000 КМ.

Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту је 3.000,00 КМ.

У зависности од броја одобрених захтјева, зависиће и висина износа новчаних средстава који ће се додјељивати по новозапосленом лицу.

Средства за финансирање мјера подстицаја запошљавања ће се додјељивати физичким лицима и привредним субјектима (правна лица и предузетници). Средства се додјељују за самозапослена и запослена лица без обзира да ли су била пријављена на евиденцију Завода за запошљавање Републике Српске.

Физичким лицима ће се средства додјељивати за приоритет под редним бројем 1. из члана 4. Правилника о критеријима, поступку и начину остваривања новчаних подстицаја за запошљавање на подручју општине Србац за 2023. годину

Средства ће се додјељивати физичким лицима која су своју дјелатност регистровала у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године. Физичка лица која подносе захтјев за додјељивање средстава морају први пут покретати предузетничку дјелатност.

Послодавцима ће се средства додјељивати за приоритет под редним бројем 2. из члана 4. Правилника. Послодавци морају испуњавати сљедеће услове:

  • да имају сједиште на подручју општине Србац,
  • да немају доспјелих неизмирених пореских обавеза и обавеза пo основу доприноса и неисплаћених нето плата и других примања,
  • послодавци који подносе захтјев за додјељивање средстава морају имати закључен уговор о радном односу са радником (радницима) који су запослени у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године,
  • да је код послодавца дошло до повећања укупног броја запослених у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године у односу на 31.12.2022. године,
  • да према кориснику није покренут ни отворен стечајни ни ликвидациони поступак и
  • да поштује прописе из области радних односа, запошљавања и заштите на раду.

Јавни позив је отворен до 16.02.2024. године а више информација о потребној документацији за пријаву, начинима и року за подношење пријаве можете пронаћи у тексту јавног позива ОВДЈЕ, гдје можете преузети и захтјев за одобравање новчаних подстицаја у електронској форми.

Образац за подношење захтјева може се добити и у Центру за пружање услуга грађанима у згради Општинске управе (шалтер 1) и на интернет страници за привреду и инвестиције (www.invest.srbac-rs.com).

За све нејасноће и додатне информације можете се обратити на број телефона 051/740-001 (локал 217) или лично у згради Општинске управе Србац у канцеларији број 10, најкасније до 14.02.2024. године.

Расписан јавни позив за културне и спортске манифестације

Расписан јавни позив за културне и спортске манифестације

Начелник општине Млађан Драгосављевић расписао је данас јавни позив за финасирање и суфинансирање пројеката (програма) културних и спортских манифестација из буџета општине Србац у 2024. години.

Право учешћа имају физичка и правна лица регистрована код надлежног органа за обављање дјелатности која је предмет пројекта, а имају сједиште на подручју општине Србац или реализују пројекат (манифестацију) на подручју општине Србац и то:

  • Јавне установе културе чији је оснивач општина,
  • Јавна предузећа која у свом дјеловању доприносе развоју културе и спорта на општини,
  • Струковна културна и умјетничка удружења,
  • Удружења која имају утврђен статус да су од интереса у области културе или спорта за општину Србац,
  • Спортске организације које дјелују на подручју општине Србац,
  • Удружења грађана чија је програмска оријентација и основни циљ искључиво културна или спортска дјелатност, дјелатност туризма и очувања културно историјског наслијеђа,
  • Културно умјетничка друштва,
  • Предшколске установе, основне и средње школе које дјелују на подручју општине Србац, а које доприносе културном или спортском уздизању и образовању младих,
  • Удружења регистрована ван територије општине Србац а чији ће се програми и пројекти дијелом или у цјелини реализовати на територији општине Србац,
  • Вјерске организације,
  • Физичка лица која се баве културним стваралаштвом и спортом,

Рок за подношење пријава је 28 дана од дана објаве, а текст јавног позива и апликационе форме за подношење пројеката могу се подићи у Центру за пружање услуга грађанима (зграда општине) на шалтеру број 1, или на нашој интернет страници ОВДЈЕ, а пожељно је да се доставе и у електронској форми Одјељењу за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности.

У обзир ће се узети само потпуне и благовремено поднесене пријаве а предају се на шалтеру број 1. у административној служби општине Србац или путем поште на адресу : Општинска управа Србац, са назнаком „КУЛТУРНЕ И СПОРТСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 2024“, Трг бораца број 1, 78420 Србац. Приспјеле пројекте вриједноваће посебно именована комисија од стране начелника.

Све додатне информације можете добити у Одјељењу за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац или на контакт телефон: 051/740-001, локал 134.

Комисија неће разматрати непотпуно попуњене апликације, апликације без тражених прилога, као и апликације организација или удружења које су добилe средства у 2023. години, а нису доставилe извјештај о утрошку средстава.

Објављено пет јавних позива у склопу пројекта ЕУ за запошљавање

Објављено пет јавних позива у склопу пројекта ЕУ за запошљавање

У оквиру пројекта EU4Employment (ЕУзаЗапошљавање) који финансирају Европска унија и Шведска, а реализује Међународна организација рада (МОР) у Босни и Херцеговини (БиХ) расписано је пет јавних позива за запошљавање.

Позиве упућује МОР који спроводи програм подршке, врши уговарање и надгледа процес кориштења додијељених бесповратних финансијских средстава (грантова).

Један од позива односи се на достављање пројектних приједлога за активацију и запошљавање младих жена и мушкараца од 15 до 29 година

Циљ позива је да осигура креирање и проведбу интегралног програма активације, обуке и запошљавања неактивних и незапослених младих жена и мушкараца.

Укупни износ подршке који је на располагању у оквиру овог позива (ЛОТ 1) је 1,25 милиона УСД и расподијелиће се на најмање 5 пројектних приједлога. Износи грант средстава се крећу од 200.000 УСД минимално до 250.000 УСД максимално, без додатног суфинансирања из властитих средстава у оквиру овог програма.

Више информација можете пронаћи ОВДЈЕ.

Објављен је и позив за достављање пројектних приједлога за активацију и запошљавање жена из руралних средина од 15 до 64 године.

Циљ позива је да осигура креирање и проведбу интегралног програма активације, обуке и запошљавања неактивних и незапослених жена из руралних средина.

Укупни износ подршке који је на располагању у оквиру овог позива (ЛОТ 2) је 540 хиљада УСД и расподијелиће се на најмање три пројектна приједлога. Износи грант средстава се крећу од 140.000 УСД минимално до 180.000 УСД максимално, без додатног суфинансирања из властитих средстава у оквиру овог програма.

Више информација можете пронаћи ОВДЈЕ.

Објављен је и позив за достављање пројектних приједлога за активацију и запошљавање особа са инвалидитетом од 15 до 64 године на отвореном тржишту рада.

Циљ позива је да осигура креирање и проведбу интегралног програма активације, обуке и запошљавања неактивних и незапослених особа са инвалидитетом на отвореном тржишту рада.

Укупни износ подршке који је на располагању у оквиру овог позива (ЛОТ 3) је 360 хиљада УСД и расподијелиће се на најмање два пројектна приједлога. Износи грант средстава се крећу од 140.000 УСД минимално до 180.000 УСД максимално, без додатног суфинансирања из властитих средстава у оквиру овог програма.

Више информација можете пронаћи ОВДЈЕ.

Објављен је и позив за достављање пројектних приједлога за активацију и запошљавање Рома од 15 до 64 године.

Циљ позива је да осигура креирање и проведбу интегралног програма активације, обуке и запошљавања неактивних и незапослених Рома.

Укупни износ подршке који је на располагању у оквиру овог позива (ЛОТ 4) је 360 хиљада УСД и расподијелиће се на најмање два пројектна приједлога. Износи грант средстава се крећу од 140.000 УСД минимално до 180.000 УСД максимално, без додатног суфинансирања из властитих средстава у оквиру овог програма.

Више информација можете пронаћи ОВДЈЕ.

Објављен је и позив за достављање пројектних приједлога за укључивање дугорочно незапослених жена и мушкараца од 15 до 64 године на тржиште рада.

Циљ позива је да осигура креирање и проведбу интегралног програма активације, обуке и запошљавања дугорочно незапослених особа.

Укупни износ подршке који је на располагању у оквиру овог позива (ЛОТ 5) је 1 милион УСД и расподијелиће се на најмање четири пројектна приједлога. Износи грант средстава се крећу од 200.000 УСД минимално до 250.000 УСД максимално, без додатног суфинансирања из властитих средстава у оквиру овог програма.

Више информација можете пронаћи ОВДЈЕ.

Пројекат ЕУзаЗапошљавање је усмјерен ка побољшању социјално-економске ситуације и животних увјета тешко запошљивих особа у БиХ.

Јавни конкурс за бесповратна средства за провођење мјера енергетске ефикасности

Јавни конкурс за бесповратна средства за провођење мјера енергетске ефикасности

Фонд за заштиту животне средине Републике Српске објавио је јавни конкурс за додјелу бесповратних финансијских средстава за провођење мјера енергетске ефикасности у стамбеним објектима и предузећима у Републици Српској.

За стамбене објекте обезбијеђено је 5,8 милиона марака, а за микро, мала и средња предузећа 2,28 милиона марака бесповратних средстава.

Средства су намијењена улагању у реализацију пројеката из области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, а који се односе на повећања енергетске ефикасности у постојећим стамбеним објектима у власништву или сувласништву – приватни станови и куће, као и у микро, малим и средњим предузећима.

Максималан износ бесповратних средстава за побољшање енергетске ефикасности у стамбеним објектима (куће и станови), који се додјељују по објекту је 50 % од укупне инвестиције, али не може износити више од 5.000,00 KМ укључујући ПДВ.

Детаље конкурса за стамбене објекте можете погледати ОВДЈЕ.

Kада је ријеч о предузећима максималан и минималан износ бесповратних средстава који се додјељује износи:

  • за предузеће у већинском власништву жене је 50 % од висине укупне инвестиције, али не може износити више од 50.000,00 KМ, ни мање од 10.000,00 KМ, укључујући ПДВ. Властито учешће мора износити минимално 50 % од укупне инвестиције.
  • за остала предузећа је 45 % од висине укупне инвестиције, али не може износити више од 45.000,00 KМ, ни мање од 10.000,00 KМ, укључујући ПДВ. Властито учешће мора износити минимално 55 % од укупне инвестиције.

Детаље конкурса за микро, мала и средња предузећа можете погледати ОВДЈЕ.

Kонкурс је отворен до искоришћења расположивих средстава утврђених за ову намјену. Обавјештење о затварању Јавног конкурса ће јавности бити доступно путем странице Фонда www.ekofondrs.org.

Ова средства су дио Пакета буџетске подршке Европске уније за ублажавање негативних посљедица енергетске кризе и подстицања енергетске транзиције у виду бесповратне помоћи рањивим домаћинствима и привреди на Балкану.

Република Српска остварила је право на њих усвајањем Акционог плана од стране Савјета министара БиХ, ради улагања у реализацију пројеката из области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.

Јавни позив за мјеру подршке инвестицијама у примарну пољопривредну производњу

Јавни позив за мјеру подршке инвестицијама у примарну пољопривредну производњу

У оквиру пројекта EU4AGRI, који финансира Европска унија, 15. децембра објављен је нови Јавни позив за мјеру подршке инвестицијама у примарну пољопривредну производњу.

Јавни позив вриједан је 2 милиона KМ, док средства подршке по једној пријави могу износити од 40.000 KМ до максимално 150.000 KМ (без ПДВ-а).

Прихватљиве инвестиције укључују набавку трактора, машина и друге пољопривредне механизације за пољопривреднике у БиХ.

За сваки пројекат подносилац пријаве мора осигурати властито суфинансирање у износу од минимално 35% укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције. Максимални износ бесповратних средстава кроз мјеру подршке је 65% укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције за све секторе.

Прихватљиви подносиоци пријава за додјелу бесповратних средстава у оквиру мјере подршке могу бити обрти/самостални предузетници, задруге и предузећа.

Kо се може пријавити на овај Јавни позив?

Kроз овај јавни позив Европска унија ће подржати пољопривредна газдинства која доприносе стабилизацији/јачању производне конкурентности и повећању нивоа продуктивности примарне пољопривредне производње кроз модернизацију и увођење нових технологија и иновација, унапређењу квалитета производа, хигијене и сигурности хране, промовисање добрих пословних пракси и одрживог развоја путем побољшања управљања природним ресурсима, заштите околиша, заштите радника и сигурности хране, те доприносе ублажавању посљедица насталих услијед пандемије COVID-19.

За подршку инвестицијама у примарну пољопривредну производњу прихватљиви су сви пројекти који се односе искључиво на пољопривредне секторе као што су: производња млијека, меса, узгој житарица и уљарица, узгој воћа – укључујући виноградарство и маслине, узгој поврћа, производња садног материјала (саднице воћа, сјеменски кромпир), производња јаја, узгој зачинског биља и љекобиља.

Kако се пријавити?

Kорак 1: Прочитајте документ Смјернице за подносиоце пријава који се може пронаћи ОВДЈЕ у којем се налазе све информације о критеријима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве.

Kорак 2: Преузмите пратећу документацију за пријаву на јавни позив ОВДЈЕ:

Прилог 1 Образац приједлога пројекта
Прилог 2 Буџет пројекта
Прилог 3 Писмо намјере о суфинансирању
Прилог 4 УН глобални принципи
Прилог 5 Изјава о повезаним лицима

Пријаве на овај јавни позив се могу поднијети од 10.01.2024. године, те је крајњи рок за подношење пријава 20.02.2024. године, до 15 часова. Пријаве поднесене након истека рока се неће узети у разматрање.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање. Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем онлајн платформе https://javnipoziv.undp.ba/ у периоду од 10.01.2024. до 10.02.2024. године.

Додатно, у наредном временском периоду биће организована онлајн информативна сесија путем Фејсбук странице EU4AGRI. Информације о тачном термину одржавања исте, биће објављене путем странице. Више информација о овом Јавном позиву можете сазнати путем званичне wеб странице пројекта www.eu4agri.ba, као и путем фејсбук странице пројекта, EU4AGRI.

EU4AGRI је четворогодишњи (2020-2024) пројекат Европске уније вриједан 20.25 милиона евра чији је циљ модернизација пољопривредно-прехрамбеног сектора у Босни и Херцеговини. Пројекат проводе и суфинансирају Развојни програм Уједињених нација (UNDP) у БиХ и Чешка развојна агенција (CzDA).

Засједао Привредни савјет: Рад недјељом, подстицаји за запошљавање и уписна политика

Засједао Привредни савјет: Рад недјељом, подстицаји за запошљавање и уписна политика

Под предсједавањем замјеника начелника општине Владимира Гужвића у уторак, 12. децембра одржана је сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано неколико актуелних тема.

Највећу пажњу изазвала је иницијатива групе одборника из реда ПДП-а, СДС-а и самосталних одборника у Скупштини општине Србац Данијеле Божић Новковић и Данка Драгојевића да се коригује општинска одлука о раду недјељом на подручју општине Србац, то јест да се забрани рад недјељом у трговачким ланцима и у продавницама мјешовите робе.

Kако би добили адекватно мишљење, на састанак су позвани и представници трговачких ланаца и продавница мјешовите робе са којима је обављен разговор на ову тему.

Слободан Алексић, власник трговине „АДС“ из Српца рекао је да његови радници не раде недјељом а ко жели да ради добија бонус на плату.

„Ради се о накнади која није мала и могу на плату зарадити још барем четвртину мјесечних примања. Немам проблема са радницима и они код мене имају слободно два дана седмично“, рекао је Алексић.

На састанку је констатовано да од већих трговачких ланаца у Српцу једино маркет „Фортуна“ у власништву фирме „Лебурић комерц“ не ради недјељом а представница овог маркета је рекла да је то само случај са њиховим објектима у Српцу и Бањалуци и да се залажу да тако остане и у новом објекту кога граде у Српцу.

Драган Стојић, представник маркета Хипер Kорт Фрукта Трејд, рекао је да је његов лични став, али и став фирме да се не ради недјељом, али да би требало да таква одлука важи за све субјекте.

„Ми у овом тренутку радимо недјељом, али власник наше фирме је у пар наврата контактирао начелника општине Србац како би се донијела одлука да недјеља буде нерадна за све. Што се нас тиче, то може бити и било који други дан у седмици, али да то буде обавезно“, рекао је Стојић.

Начелник одјељења за инспекцијске послове, Ненад Билановић, подсјетио је да је Општинска управа донијела одлуку да се може радити недјељом до 12 часова, али да то није обавеза, што подразумијева да свака фирма може самостално одлучити да ли ће или не радити недјељом.

„Сада смо практично доведени у ситуацију да само трговцима бранимо рад недјељом, а има људи из друге бранше који могу радити тог дана а то су угоститељи, радници на бензинским пумпама и други“, рекао је Билановић.

Горан Грабовац, власник Пекаре Сунце, такође је скренуо пажњу на неравноправан положај и рекао да и људи у здравству, комуналним предузећима, ватрогасној јединици и другим установама такође су обавезни да раде недјељом.

“Мислим да је без посебне студије изводљивости, у којој би били приказани сви бенефити забране рада недјељом, јако неозбиљно доносити једну овако озбиљну одлуку. У мојој фирми, која броји 60 људи, недјељом траје производни процес како би све било спремно за понедјељак јер у супротном не бисмо стигли припремити наше производе. Сматрам да би се требало прописати да људи који раде недјељом имају увећан лични доходан за два до три пута или да раде једну недјељу а другу не раде и можда чак да се одреде фирме које би биле дежурне за рад недјељом“, рекао је Грабовац.

Он каже да уколико није могуће провести такву одлуку на локалном или републичком нивоу кроз законске прописе да у том случају потрошачи сами бојкотују куповину недјељом.

„Могла би се покренути кампања „Не купујмо недјељом“. Ја први недјељом не купујем нигдје али знам да има доста људи који то раде а који се истовремено залажу да недјеља буде нерадни дан“, рекао је Грабовац.

Марина Радојчић, власница маркета „Марина“ из Српца, каже да је поред ње запослена још једна радница која не ради недјељом и празницима.

„Тим данима радим искључиво ја, али ако имам неке приватне обавезе тада ни ја не радим недјељом. Некада се деси да моја радница ипак ради недјељом јер јој затреба неки други дан у седмици да узме слободно и све је ствар договора. Генерално, мени као малом послодавцу је потребна радна недјеља“, нагласила је Радојчић.

У дискусији је учествовао и предсједник Скупштине општине Милош Будић који је рекао да је кључно да се одлуке о раду недјељом донесу на нивоу Републике Српске и БиХ.

„Тренутно има и једних и других који раде и не раде недјељом, али сматрам да се одлука да се генерално свима забрани рад није могућа. И код нас политичара нема одређеног радног времена тако да радимо и недјељом и празницима“, рекао је Будић.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је иницијатива групе одборника узета у разматрање и да је план био да се чује мишљење свих заинтересованих страна.

„Закључак већине привредних субјеката са подручја општине Србац, који се баве трговином, јесте да послодавци сами креирају своју пословну политику када је у питању рад недјељом, то јест да им се остави могућност да сами донесу одлуку да ли ће, у складу са општинском одлуком о раду недјељом, тај дан радити или не. Други закључак је да би одлука о забрани рада недјељом требало да буде јединствена на подручју читаве Републике Српске, а не као сада да је то на нивоу локалне заједнице, тако да сада имамо ситуацију да поједине локалне заједнице раде, а друге не и самим тим збуњујемо становништво и привредне субјекте“, рекао је Гужвић.

Он је додао да је у плану да се проведе анкета међу становништвом како би на основу резултата добијених у анкети имали мишљење шире јавности.

“Импликација доношења овакве одлуке је велика и односи се на читаву локалну заједницу. Мислим да не треба да журимо са одлуком о забрани рада недјељом, него да она мора бити заснована на чињеницама”, додао је Гужвић.

На састанку је било ријечи и о програму подстицаја за запошљавање који би требао бити расписан крајем ове или почетком наредне године. Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да ће право да се пријаве имати сви они који су запослили радника у 2023. години, било да се ради о средњој или високој стручној спреми, без радног искуства, односно они који су регистровали самосталну предузетничку радњу у 2023. години.

„Има доста могућности за оне који се одлуче да уђу у самосталну регистрацију. за жене млађе до 30 година биће нешто већи износ и уопштено за младе до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности. Битно је да лица буду без радног искуства а не морају се чак ни водити на евиденцији Завода за запошљавање РС“, рекао је Михољчић.

Он је истакао да има доста оних који су изразили жељу да дио подстицаја иде у набавку опреме, али Министарство привреде и предузетништва у том случају даје далеко веће износе.

На сједници Привредног савјета говорио је и директор Центра средњих школа “Петар Kочић” Миленко Живанић, који је образложио приједлог Плана уписа ученика у први разред ове школе за школску 2024/25 годину.

У оквиру приједлога плана садржане су струке за упис у први разред и то: гимназија, машинство и обрада метала, економија, право и трговина и остале дјелатности, са укупно шест одјељења и 120 ученика предвиђених за упис.

Живанић је рекао да се приликом израде овог приједлога руководство школе водило податком о броју ученика који завршавају девети разред на подручју општине Србац а њих је укупно 157, затим резултатима проведене анкете међу ученицима који завршавају девети разред и њиховим родитељима, као и стањем незапослених лица која се воде на Бироу рада у Српцу.

У наредној школској години планиран је упис 32 ученика у два одјељења гимназије, 44 ученика у струку машинство и обрада метала који ће бити подијељени у смјер техничар ЦНЦ технологије, инсталатер и бравар-заваривач, по 12 ученика за занимања економски и царински техничар као и 20 ученика за занимање фризер.

Приједлог Плана уписа ученика у први разред у Центру средњих школа Петар Kочић наћи ће се данас пред одборницима локалног парламента.