Еколошком акцијом уређен дио насипа на ушћу Врбаса у Саву
На ушћу Врбаса у Саву у Српцу данас је организована акција чишћења и уређења приобалног подручја у којој су учествовали волонтери Локалног волонтерског сервиса Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца.
Овом акцијом, која је имала за циљ указати на улогу сваког појединца и цијелог друштва у очувању наших вода и животне средине, очишћен је дио насипа а раније су дуж насипа постављене четири клупе, чиме је посјетиоцима и грађанима Српца обезбијеђен удобан простор за одмор и релаксацију.
Kако би се у наредном периоду очувала животна средина, постављене су и двије канте за смеће.
Заједно са представницима УНДП-а и Мисије ОСЦЕ-а, акцији чишћења придружио се замјеник начелника општине Владимир Гужвић који се захвалио УНДП-у на грантовским средствима за набавку клупа и канти и изразио наду да ће се на овај начин ојачати еколошка свијест и важност волонтерског рада за добробит заједнице.
“Жељели смо да покажемо да имамо велике планове за ову локацију која је драгуљ наше локалне заједнице. Ово подручје ће у наредном периоду бити под већом контролом јер ће сви који буду уочени да и даље бацају смеће, бити кажњени”, рекао је Гужвић.
Акција чишћења и уређења обала ријеке Врбас дио је ширег пројекта под називом “Јачање повјерења и кохезије у заједницама у Босни и Херцеговини”, а који ужива подршку ЕУ, УН-а, Мисије ОСЦЕ-а у БиХ и Савјета Европе.
Горан Вукмир, шеф канцеларије УНДП-а у Бањалуци, рекао је да је ово дио активности који је покренут поводом 5. јуна, Свјетског дана заштите животне средине а изабран је слив ријеке Врбас на којем су организоване разне еколошке активности усмјерене на заштиту вода и збрињавање чврстог отпада.
„Ово је добар примјер, Србац је брзо развио идеју и кандидовао ово подручје које има потенцијал, иако је тренутно запуштено. Са малим промјенама отвориће се могућност да се искористи за рекреативне сврхе. Уједно скрећемо пажњу на проблем чврстог отпада и управљање отпадом а постављањем канти за смеће указујемо да се људи почну бавити отпадом на начин који је одговарајући. Врло смо задовољни реализацијом и надамо се да ће ово бити увод у већи програм ревитализације овог подручја“, рекао је Вукмир.
Тијана Благић, волонтер Локалног волонтерског сервиса Србац, рекла је да су се окупили на почетном дијелу насипа са жељом да га очисте и својим примјером укажу на потребу очувања животне средине.
„Свима нам је у интересу да имамо једно овакво шеталиште на којем ће људи уживати у природи и апелујем грађанима да не бацају смеће на овом подручју“, рекла је Тијана.
Објављен jавни позив за додјелу подстицаја за директна улагања у 2023. години
Министарство привреде и предузетништва Републике Српске објавило је данас Јавни позив за додјелу подстицаја за директна улагања у 2023. години.
Укупан износ подстицајних средстава која се додјељују привредним субјектима износи 14.500.000 КМ с циљем подршке реализацији инвестиционих пројеката у 2023. години.
Поступак додјеле подстицаја за директна улагања, односно за подршку реализације инвестиционих пројеката привредних субјеката проводи се у складу са Законом о подстицајима у Привреди Републике Српске и Уредбом о поступку додјеле подстицаја за директна улагања.
Право на подстицај остварује се на основу пројекта привредног субјекта, који за предмет може имати набавку савремених технологија и опреме, односно набавку нове или коришћене опреме која није старија од осам година, те развој и иновацију које реализују привредни субјекти.
Средства су намијењена за суфинансирање дијела улагања пројеката привредних субјеката које реализују субјекти из сљедећих области: индустрија текстила, одјеће и обуће, индустријска прерада дрвета (прерада дрвета и производа од дрвета, а односи се искључиво на привредне субјекте који су произвођачи финалних и полуфиналних производа од дрвета и производња намјештаја), метална и електро индустрија, индустрија гуме и пластике, папирна и графичка индустрија, производња хемикалија и хемијских производа, производња основних фармацеутских производа и фармацеутских препарата, индустрија грађевинских производа, односно производња осталих производа од неметалних минерала.
Према степену реализације, пројекат може бити пројекат у току реализације, који подразумијева да су пројектне активности почеле, али нису завршене до дана подношења пријаве на јавни позив, те нови пројекат, који подразумијева да пројектне активности нису почеле до дана подношења пријаве на јавни позив.
Степен реализације пројектних активности утврђује се на основу финансијске реализације дијела пројекта.
Привредни субјект на јавни позив може доставити само један пројекат.
Јавни позив остаје отворен 30 дана од дана објављивања.
Пријаве са потребном документацијом се шаљу поштом на адресу Министарство привреде и предузетништва, Трг Републике Српске 1, 78000 Бања Лука уз напомену: “Комисија за спровођење поступка додјеле подстицаја за директна улагања – НЕ ОТВАРАТИ”.
Јавни позив “EuroCluster Rural Tourism” за туристичка мала и средња предузећа
EuroCluster Рурални Туризам (ECRT) тражи мала и средња предузећа (МСП) која послују у сектору туризма која су заинтересована за унапређење дигиталних, еколошких одрживих и меких/друштвених вјештина.
Пројекат има укупна средства од 950.000 евра, а одабрани МСП-ови ће добити финансијску подршку у облику пакета услуга у вриједности од 5.000 евра. Циљ је помоћи МСП-овима у дизајнирању и развоју нових туристичких производа за међународна тржишта, уз укључивање дигиталних, одрживих и социо-културних побољшања.
Програм финансијске подршке ће почети у октобру 2023. и трајаће девет мјесеци. Током овог периода, МСП-ови који учествују у програму ће блиско сарађивати с квалификованим консултантима. Ти консултанти ће пружити техничку помоћ и усмјеравање како би се превазишле препреке у дигиталним, еколошким и меким/друштвеним вјештинама.
Заинтересована предузећа морају припадати сљедећој NACE класификацији:
Хотели и сличан смјештај (И5510)
Одмор и други краткотрајни смјештај (И5520)
Kампови, паркови за рекреациона возила и паркови за приколице (И5530)
Путничке агенције, туроператори и резервацијске услуге, те повезане дјелатности (Н79)
Званични регистрациони сертификат који издају одговорне националне туристичке власти за било коју од горе наведених класификација је довољан, чак и ако не садржи NACE класификациони код.
МСП-ови ће имати прилику одабрати и унаприједити најмање четири од сљедећих 12 области дјеловања:
Дигитално
Дигитализација процеса у МСП-овима
Дигитални маркетинг и промоција
Анализа података и интелигенција у маркетингу, Маркетинг стратегија заснована на подацима
Зелено и Одрживо
Одрживе управљачке праксе за МСП-ове
Управљање CO2 и смањење ради суочавања с климатским промјенама
Одржива мобилност
Гастрономија и храна на темељу локалних ланаца опскрбе
Меки/Друштвени
Друштвено-културне вјештине (интеракција с посјетиоцима различитих културних позадина)
Стварање искустава за посјетиоце (развој одговарајућих производа)
Инклузивни туризам за посјетиоце с посебним потребама Интеграција с локалном заједницом
Технике интерпретације културних, историјских, природних ресурса
Позив за туристичке МСП-ове остаје отворен до 10. септембра 2023. године. Након евалуационог периода од једног мјесеца, ECRT ће објавити листу одабраних МСП-ова који ће добити финансијску подршку.
Листу можете пронаћи на званичној ECRT интернет страници ОВДЈЕ. Осим тога, ECRT ће такође подијелити листу на својим друштвеним каналима.
Јавни позив за додјелу бесповратних средстава пољопривредним произвођачима и прерађивачима за набавку механизације, опреме и алата БТП-23
Фондација за одрживи развој „Progressus“ додјељује бесповратна средства пољопривредним произвођачима и прерађивачима за набавку механизације, опреме и алата мађарске производње.
Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи и прерађивачи могу да се пријаве на Јавни позив БТП-23 путем електронског система Фондације за подношење и обраду пријава, те реализацију пројеката (ПОС систем) на адреси pos.forsrpska.org од 14. августа до 14. октобра до 23:59 часова.
На предметни позив могу се пријавити самостални предузетници и правна лица регистрована за пољопривредну дјелатност.
Укупни прихватљиви трошкови набавке састоје се из бесповратних средстава, највише до 70 одсто и сопственог учешћа, најмање 30 одсто.
Рок за реализацију набавке механизације, опреме и алата је 31. август 2024. године.
Општи циљ позива је повећање ефикасности и конкурентности пољопривредних произвођача и прерађивача, развој технологије производње, унапређење кориштења капацитета и управљања ресурсима, побољшање услова одрживости и пословања.
Више информација о јавном позиву можете пронаћи ОВДЈЕ.
ReLOaD2 објавио регионални јавни позив за организације цивилног друштва
Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану 2 (ReLOaD2), иницијатива Европске уније и Развојног програма Уједињених нација (UNDP), објавио је први регионални јавни позив организацијама цивилног друштва (ОЦД) за подношење пројектних приједлога.
Позив је отворен за пројектне приједлоге који су усклађени са сљедећим тематским подручјима: волонтирање младих, ангажман унутар и међу заједницама, регионална сарадња младих и размјена, те мобилност младих.
Пројектни приједлози требају нагласити активности заједнице, изградњу капацитета младих жена и мушкараца, подизање свијести, размјену искустава, неформално образовање и обуку кроз сљедећа приоритетна подручја:
Сарадња и мобилност младих кроз културне, спортске и рекреацијске активности и догађаје,
Сарадња младих и ангажман заједнице,
Ангажман младих и акције волонтирања везане уз заштиту околиша и зелену агенду,
Развој вјештина младих и економско оснаживање младих.
Kључни међусекторски елементи обухватају социјалну кохезију, равноправност полова, заштиту околиша и људска права.
Позив представља прилику за ОЦД са Западног Балкана, односно Албаније, Босне и Херцеговине, Kосова, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Србије да сарађују и осмишљавају пројекте за оснаживање младих и развој њихових вјештина, ангажман младих и волонтирање кроз размјену и међузаједнице ангажман у регији западног Балкана.
Укупан буџет регионалног јавног позива је 240.000 евра, а сваки одобрени пројекат добиће средства у распону од 30 хиљада до 60 хиљада евра. ОЦД се подстичу да укључе начела различитости и родне равноправности у своје пројектне приједлоге.
Заинтересоване ОЦД могу учествовати у позиву с два пројектна приједлога – као главна организација у једном и као партнерска организација у другом.
Позив завршава 11. септембра 2023. године. ОЦД требају предати испуњене пријаве, заједно са свом потребном документацијом, путем e-maila на BARegionalPublicCall@undp.onmicrosoft.com. Пријаве пристигле након рока неће се разматрати.
Додатна подршка заинтересованим организацијама, ће бити пружена путем информативних сесија (дана отворених врата) у онлајн формату путем Zooma на сљедеће датуме:
Осим тога, организације цивилног друштва могу послати све упите у вези с регионалним јавним позивом на BARegionalPublicCall@undp.onmicrosoft.com, с предметом e-maila: “Питање – ReLOaD2 регионални јавни позив за организације цивилног друштва”. Сви упити морају се послати до 5. септембра 2023. године, а одговори ће бити достављени у року од три радна дана.
Додатни детаљи се налазе у документу “Упуте за пријаву”, доступном на линку. За више информација о ReLOaD2 програму посјетите линк и пратите налоге на друштвеним мрежама: Фејсбук и Инстаграм.
У току завршни радови на изградњи друштвеног дома у Разбоју Љевчанском
Изградња друштвеног дома у Разбоју Љевчанском ових дана је ушла у завршну фазу а средства за извођење финалних радова обезбиједила је Влада Републике Српске у износу од 100 хиљада KМ.
Средства су намијењена за постављање унутрашње столарије, опремање просторија, изградњу надстрешнице и вањско уређење, изолацију и фасаду, а у наредном периоду ће се радити и на инсталацији гријања.
Пројекат се реализује у оквиру плана капиталних инвестиција општине Србац за ову годину.
Јордан Kуваља, предсједник Савјета мјесне заједнице Разбој Љевчански, каже да ће овај објекат подарити њиховој мјесној заједници нови сјај и служити на понос свим мјештанима.
“Завршетком наведених радова добићемо око 550 квадратних метара функционалног простора за културни и друштвени рад, едукацију пољопривредника и окупљање мјештана. Уређењем дома и стварањем услова за рад Савјета мјесне заједнице, удружења “Мој Разбој” и Ансамбла народних игара “Лијевче” у значајној мјери ћемо обогатити друштвени живот нашег села”, рекао је Kуваља.
Велику помоћ у изградњи друштвеног дома пружила је Општина Србац. Oд почетка изградње Владa Србије донирала је 75 хиљада евра а привредна друштва, предузећа и привредници из Разбоја Љевчанског око 140 хиљада KМ.
“Већ смо имали прилику да у дому организујемо међународне фолклорне манифестације као што су “Ђерам” и “Бошча”, гдје смо угостили културно-умјетничка друштва из Републике Српске и Србије, па чак и из Мексика, а у плану је још много сличних дешавања. Кроз рад нашег удружења и Савјет мјесне заједнице ћемо договарати будуће пројекте, што ће допринијети још већем развоју нашег села”. истакао је Куваља.
Расписан јавни позив за новчане подстицаје у пољопривреди
Начелник општине Млађан Драгосављевић расписао је јавни позив за подношење захтјева за остваривање права на новчане подстицаје у пољопривреди за 2023. годину.
Средства за пољопривредне произвођаче у износу од 120.000 КМ усмјериће се за суфинансирање набавке нових пољопривредних прикључних машина, у износу до 27.500 КМ и подизање нових вишегодишњих засада јабучастог, коштичавог, језграстог, јагодастог и бобичастог воћа и винограда, у износу до 7.600 КМ.
За подршку увођењу система за наводњавање у ратарској, повртларској и воћарској производњи намијењено је до 15.000 КМ а предвиђена је и субвенција пољопривредним произвођачима за произведено и продано млијеко, у износу до 17.500 КМ и подстицај за произведено и продано поврће у заштићеном простору (пластеницима) до 7.500 КМ.
Намијењена је и субвенција удружењима пчелара за проширење пчелињих друштава у износу до 4.000 КМ, док ће за субвенцију за производњу и узгој квалитетних приплодних крмача и супрасних назимица које се воде у матичној евиденцији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС бити издвојено до 6.000 КМ.
Рок за пријаву је 15. септембар ове године осим за подршку подизању нових засада воћа и винограда када истиче 15. новембра.
Сви подносиоци захтјева морају имати пребивалиште односно сједиште на подручју општине Србац и задовољавати остале услове утврђене Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја у пољопривреди за 2023. годину, број: 02-022-112/23 од 01.08.2023. године.
Анализу захтјева достављених по Jавном позиву вршиће Комисија на основу Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја у пољопривреди за 2023. годину.
Обрасци захтјева за остваривање права на подстицаје могу се добити у Центру за пружање услуга грађанима (шалтер сала), Одјељењу за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности и на интернет страници Општине Србац ОВДЈЕ.
Захтјеви поднесени изван утврђене форме и рока неће бити узети у разматрање.
Све додатне информације могу се добити у Одјељењу за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности.
Вучић и Додик са сарадницима обишли новоизграђени вртић у Српцу
Предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић посјетили су данас новоизграђени вртић “Србија” у Српцу, за чију изградњу су до сада Владе Српске и Србије уложиле 2,1 милион KМ.
Малишани из Српца су госте поздравили пјесмом “Ми смо дјеца неба”, а у знак захвалности за посјету вртићу дјеца су уручила цртеже Додику и Вучићу, а букете цвијећа српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, предсједници Владе Републике Србије Ани Брнабић и министру финансија Републике Српске Зори Видовић, које су такође присуствовале церемонији.
“Хвала Републици Србији и њеном руководству што осјећају и помажу Републику Српску. Настављамо заједно да радимо и градимо, јер је много изазова које ћемо заједно ријешити. Нама је то важно и због материјалних средстава, и због осјећаја да помоћ долази из Србије”, рекао је Додик.
Истакао је да је захвалан Вучићу на подршци и пројектима које Србија реализује у Српској.
“У свим општинама Републике Српске имамо бар један пројекат који је реализовала Србија”, рекао је Додик.
Предсједник Србије, Александар Вучић, рекао је да је поносан шта је урађено у Српцу и што то данас могу да покажу.
“Имали смо дуге и искрене разговоре са руководством Републике Српске. Није нам једноставна ситуација због све тежих притисака на Српску и Србију”, рекао је Вучић.
Вучић је поручио да је важно да људи у Српској знају да ће Србија увијек поштовати међународно јавно право.
“Никада се нећемо одређи свога народа. Никада више неће бити блокада на Дрини. Борићемо се да будемо своји на своме, да сачувамо своје име и презиме не дирајући баш никог”, казао је Вучић.
Просторије новог вртића, чији завршетак и предаја на употребу се очекују на прољеће наредне године, обишли су данас и премијер Републике Српске Радован Вишковић, предсједници Народних скупштина Републике Српске и Србије Ненад Стевандић и Владимир Орлић, министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Жељко Будимир, министар унутрашњих послова Српске Синиша Kаран, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић, министар финансија Србије Синиша Мали, генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић, начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић са сарадницима.
Вртић се простире на површини од 1.687 метара квадратних и моћи ће да прими више од 200 малишана.
До потпуног завршетка и пуштања објекта у употребу, што се очекује на прољеће 2024. године, биће извршено вањско уређење, односно изградња фекалне и оборинске канализације, паркинг простора и ограде, набавка опреме за кухињу и вешерај, намјештаја, изграчака за двориште објекта, те спортских реквизита за фиксултурну салу.
Општина Србац има у плану да поред објекта новог вртића изгради и приступну саобраћајницу за двосмјерни саобраћај са пјешачким стазама и дрворедом након чега ће овај дио насеља добити свој коначан изглед.
Ово је трећи вртић који се гради у Српцу након што су први, који је изграђен 1972. године, уништиле поплаве, а други, који се користи од 1986. године, монтажног је типа са ограниченим смјештајним капацитетом и роком трајања од 30 година.
Прије Српца, лидери Српске и Србије посјетили су манастир Осовицу гдје су разговарали са Његовом светости партијархом српским Порфиријем.
“Сагласили смо се да треба све снаге уложити у очување мира и развијање разумијевања међу људима и народима. Наглашено је и да је суштински важно да Република Србија настави да свеобухватно помаже Републику Српску и наш народ”, изјавио је патријарх Порфирије.
Српчане упознали са пријетњама од заразне болести афричке свињске куге
Највећи број фарми у области свињогојства у Републици Српској не посједује било какве биосигурносне мјере и налазе се при шумама са полузатвореним или пуштеним свињама, уз директан контакт са дивљим свињама, а чак и неки фармери којима је то основна дјелатност подбацили су са слабим или готово никаквим мјерама сигурности.
Ово је изјавио Дарко Деспотовић, ветеринар епидемиолог из Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука на данашњем савјетовању и едукацији за грађане на тему спрјечавања ширења афричке свињске куге која је одржана у Српцу.
Савјетовање је организовано због све веће пријетње од појаве ове заразне болести у Српцу будући да је недавно регистрована појава афричке свињске куге на неколико фарми у Градишци. Иницијатива за овим скупом је потекла на сличној едукацији која је недавно одржана у Градишци за представнике ловачких удружења, гдје су били присутни и чланови Ловачког удружења “Срна” из Српца.
Дарко Деспотовић, који је доктор ветеринарске медицине, рекао је да од ове болести оболијевају искључиво свиње а механички начин преноса најзаступљенији је вид ширења вируса. Он је додао да је забиљежено свега пет одсто случајева блиским контактом између свиња док је у 95 одсто случајева преносилац човјек.
“Дивље свиње су инкубатор за ширење афричке свињске куге а кад се појави примарно жариште даљу улогу преносиоца најчешће преузима човјек и у највећем броју случајева ради се о нелегалном транспорту животиња и месних прерађевина и нелегалној трговини”, рекао је Деспотовић.
Према његовим ријечима, тренутно је забиљежено пет случајева афричке свињске куге код дивљих свиња у Републици Српској, од чега није било случајева у Српцу и додаје да ће се веома брзо урадити њихова депопулација како би се смањио притисак.
“Други сегмент је појачана контрола промета животиња и месних прерађевина како би се на тај начин смањио притисак вируса на домаће фарме свиња”, наглашава Деспотовић.
Kако каже, знаци обољења свиња варирају у зависности од тока болести а најчешће се односе на високу температуру, тешку депресију, анорексију, крварења по кожи, коњуктивитис, повраћање, воденасту до крваву дијареју, убрзано дисање и пулс и слично, а у блажим облицима присутне су респираторне тегобе и пробавне сметње.
“Угинуће код домаћих свиња од овог вируса је готово 100 одсто а оне које преживе постаће доживотни преносиоци”, рекао је Деспотовић и додао да је ресорно министарство прописало одређена финансијска обештећења.
Истакнуто је да се афричка свињска куга искоријењује на фармама домаћих свиња еутаназијом на зараженој фарми, док се код дивљих свиња болест веома тешко искоријењује, јер нема ефикасног лијека нити вакцине. Потребно је обратити пажњу и на исхрану свиња, јер се болест преноси и путем производа од инфицираних свиња, прије свега недовољно термички обрађеним отпадом. Такође се преноси и путем обуће и одјеће а неопходно је да на фармама буду проведене све биосигурносне мјере, као што је постављање дезбаријера, уз забрану уласка на фарму свим лицима која нису власници и запосленици на фарми.
Деспотовић каже да је заказало информисање фармера, од најмањих до највећих, и истиче да ће се ширење зауставити тек онда када сви буду упознати са правом природом овог вируса и направе препреке које ће спријечити да дође до домаћих свиња.
“Овом болешћу погођени су сви, од домаћинстава које тове једну или двије свиње за јесен до оних који држе пет или више крмача да побољшају приходе. Наши фармери немају обичај да зову ветеринара чим примијете да је животиња слабија и не једе, чекајући да се опорави а када угине баце је у шуму или јарак гдје се њоме хране предатори, глодари и друге животиње, па чак и домаће, које стварају нове изворе заразе. Један од главних ризика је куповина свиња без потврде о поријеклу и здравственом стању, чување необиљежених јединки, клање код куће, несавјесно уклањање кланичног отпада, храњење помијама, неконтролисано кретање грађана по површини ло
На савјетовању је истакнуто да вирус преживљава 70 дана у крви на дрвеним предметима, 105 дана у згрушаној крви, од 84 до 155 дана у охлађеном месу до чак 1000 дана у смрзнутом месу, а може се наћи и у шункама зависно од технологије производње у времену од 140 до 399 дана.
“Ово је борба која ће засигурно трајати дуги низ година и мораћемо научити живјети с тим. То ће се у значајној мјери одразити и на наше навике и културу живљења. Јер еутаназијом већег броја свиња у Српској мораћемо појачати увоз а цијена свињетине ће порасти, самим тим ће се многи пребацити на јефтинију варијанту говедине и јагњетине и тако ће доћи и до њиховог поскупљења, што је додатни удар на ионако сиромашно друштво”, рекао је Деспотовић.
Мићо Радонић из Лилића каже да располаже са око 10 крмача нераста и 40 прасади али их не смије испоручивати нити припремати за клање јер је његова фарма удаљена свега пет километара од жаришта у Петровом Селу код Градишке.
“Свиње у мом домаћинству узгајали су и мој отац и дјед и то је породична традиција. Због тренутног стања, јер сам близу жаришта заражених свиња у Градишци, не могу добити потребне папире од Ветеринарске станице у Српцу и не преостаје ми ништа друго него да их храним и чекам да се мјере промијене, а до тада могу и да се заразе. Сматрам да треба затворити границу да се не увозе свиње и једе све и свашта”, рекао је Радонић.
На данашњем савјетовању говорили су и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, дипломирани инжењер шумарства Миланка Јовановић, магистар Вера Kалинић и доктор ветеринарских наука Бојана Бајагић, а поред узгајивача свиња присуствовали су чланови ловачких и риболовачких удружења, представници Општинске управе на челу са начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, Цивилне заштите општине Србац на челу са шефом одсјека Милутином Kојићем који је био један од иницијатора овог савјетовања, инспекцијске службе и други заинтересовани грађани.
Расписан Јавни позив за кориштење средстава по програмима запошљавања у 2023. години
Завод за запошљавање Републике Српске расписао је Јавни позив послодавцима и незапосленим лицима за кориштење средстава по програмима запошљавања у 2023. години.
По Програму суфинансирања запошљавања и самозапошљавања „Заједно до посла“ у 2023. години, одобрена су средства од 6.000.000 KМ за запошљавање 1.151 лица.
Програмом је предвиђено самозапошљавање, запошљавање код послодаваца као и запошљавање приправника са ВСС-дјеце погинулих бораца ВРС, за лица која су пријављена на евиденцију незапослених по сљедећим компонентама:
Kомпонента 1: Суфинансирање самозапошљавања дјеце погинулих бораца ВРС, ратних војних инвалида ВРС и демобилисаних бораца ВРС за 273 лица у износу од 5.000 KМ по једном незапосленом лицу што укупно износи 1.365.000 KМ.
Kомпонента 2: Суфинансирање запошљавања код послодаваца дјеце погинулих бораца ВРС, ратних војних инвалида ВРС и демобилисаних бораца ВРС без обзира на дужину трајања незапослености и дјеце демобилисаних бораца и РВИ која се на евиденцији незапослених налазе дуже од 12 мјесеци за 544 лица у износу од 5.000 KМ по једном незапосленом лицу што укупно износи 2.720.000 KМ.
Kомпонента 3: Суфинансирање запошљавања код послодавца тешко запошљивих лица у изразито неразвијеним и неразвијеним општинама за 300 лица у износу од 5.000 KМ по једном незапосленом лицу што укупно износи 1.500.000 KМ.
Kомпонента 4: Суфинансирање запошљавања приправника са ВСС дјеце погинулих бораца за 34 лица у износу од 12.204 KМ на годишњем нивоу по једном незапосленом лицу, што укупно износи 414.936 KМ.
За подршку запошљавању у привреди путем исплате уплаћених пореза и доприноса запослених радника, одобрена су средства од 5.000.000 KМ.
Јавни позив за коришћење средстава по Програмима запошљавања са пратећим обрасцима може се преузети ОВДЈЕ.
