Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: Здравко Вокић

Одржана пета сједница Привредног савјета општине Србац

Одржана пета сједница Привредног савјета општине Србац

У скупштинској сали синоћ је одржана пета редовна сједница Привредног савјета општине Србац коју су водили начелник општине Млађан Драгосављевић, као предсједник и Велибор Поповић, директор “Перутнине Птуј С” Повелич-Србац као потпредсједник Савјета из реда привредника.

На дневном реду су били план рада Привредног савјета за 2023. годину, извјештај о реализацији Стратегије развоја општине Србац за 2022. годину, извјештај о реализацији плана капиталних инвестиција за 2022. и план капиталних инвестиција за 2023. годину, програм капиталних инвестиција општине Србац за период 2023-2027. година, информација о спровођењу БФЦ сертификације, информација о резултатима спроведене анкете о задовољству грађана комуналним услугама на подручју општине Србац и одлука о давању сагласности Kомуналном предузећу “Водовод” на цијене комуналних услуга.

Шеф Одсјека за економски развој и инвестиције, Милорад Лепир, образложио је извјештај о реализацији стратегије развоја и истакао да су обухваћена три основна стратешка циља, и то повећање обима привредне активности, унапређење квалитета живота становника и очување природних ресурса и унапређење стања животне средине.

“Извјештај говори да је просјечна нето плата у Српцу у 2022. износила 1032 KМ, полазна вриједност је 879 KМ, а циљ до 2028. године је да то буде 1430 KМ, гдје је примјетан тренд повећања нето плата. Број пословних субјеката тренутно износи 417, а до 2028. очекује се 430. Број запослених, такође, има тренд повећања и на крају прошле године је било 2979 запослених, а циљ до 2028. је 3200”, рекао је Лепир.

Он каже да је број предузећа у 2022. био 157 а циљна вриједност је 180.

“У остварењу тог циља предвиђене су двије мјере, унапређење привредних зона и подршка запошљавању, а један од приоритета је и развој пољопривреде и дрвопрерађивачке индустрије”, рекао је Лепир и додао да је примјетан тренд пада броја ученика у србачким школама.

На сједници је истакнуто да су у 2022. години неки од предвиђених пројеката завршени а дио ће се реализовати у овој години. Завршетак радова се првенствено односи на изградњу зграде за младе брачне парове и објекта вртића, а у плану су и почеци неких нових пројеката који се односе на уређење ушћа Врбаса у Саву, изградњу кружног тока у Српцу и адаптацију простора за прву галерију на подручју општине Србац.

“Општина Србац, уз подршку виших нивоа власти, разних врста фондова и донатора, успјева обезбиједити средства за реализацију већих капиталних пројеката, док је Општина Србац директно из буџета учествовала у изградњи зграде за младе брачне парове. У прошлој години укупно је било предвиђено 9,6 милиона KМ, а извршење је било 6 милиона KМ. Највећи дио разлике која није утрошена се односи на неколико већих инфраструктуриних пројеката који су започети а нису завршени”, рекао је начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић који је образложио извјештај о реализацији Плана капиталних инвестиција за 2022. годину.

У дискусију су се укључили привредници Драган Татомир, који је затражио да се представи план уређења ушћа и Велибор Поповић, који је истакао потребу санације путног правца Нова Топола-Дервента.

“Радови на санацији путног правца Србац-Прњавор су за сваку похвалу и предлажем да своје капацитете усмјеримо да се што прије уђе у рјешавање проблематике која се односи путни правац Нова Топла-Дервента, јер се ради о фреквентном путном правцу. Сматрам да су сви пројекти о којима је било ријеч значајни, али сматрам да је и ово питање потребно уврстити на листу приоритета и тражити начин да се што прије дође до рјешења”, рекао је Поповић.

Kада је у питању одлука о давању сагласности Водоводу на цијене комуналних услуга, начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да је пораст цијене воде била неминовност.

“До тога је дошло због пораста трошкова одржавања функционисања овог предузећа и то је појава која је услиједила у склопу тренда пораста цијена трошкова живота”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је рекао да је одржавање сједница Привредног савјета значајно јер је веома важно мишљење привредника и изношење конструктивних приједлога и дискусија у циљу стварања што повољнијих услова за рад и живот на подручју наше општине.

Поред привредника, сједници су присуствовали замјеник начелника општине Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Милош Будић и начелници општинских одјељења.

Школа у Разбоју Љевчанском прикључена на градски водовод

Школа у Разбоју Љевчанском прикључена на градски водовод

Подручна школа „Доситеј Обрадовић“ из Разбоја Љевчанског од јуче је прикључена на водоводну мрежу чиме је омогућено да 35 ђака са наставним особљем има доступну питку воду из градског водовода.

Ради се о пројекту кога је финансирала Влада Републике Српске у сарадњи са Општином Србац, а у склопу којег је прошле године изграђен главни вод у дужини од 1250 метара и омогућено прикључење на водоводну мрежу за најмање 32 домаћинства из Разбоја Љевчанског.

Вриједност радова на прикључењу школе износи 4825 KМ а укупна инвестиција изградње главног вода износила је 80 хиљада KМ. Радове је изводило Kомунално предузеће „Водовод“ из Српца.

Директорица школе, Силвана Секулић, каже да ће овај пројекат много значити за њихову школу која је до сада користила воду уз помоћ хидрофора.

„До сада смо воду црпили из бунара а сада смо коначно прикључени на градски водовод. Нашу школу редовно похађа 35 ђака али је тренутно присутно око 46 дјеце јер имамо групу од 11 полазника која похађају предшколски програм“, рекла је Секулић.

Предсједник Савјета мјесне заједнице Разбој Љевчански, Јордан Kуваља, који је иницирао ове активности, захвалио се Влади Републике Српске, Општини Србац и Водоводу што су реализовали још један пројекат руралног уређења њиховог села.

„Радови на прикључењу су квалитетно урађени у дужини од 130 метара чиме је школа од јуче званично добила градску воду. На градски водовод је још раније прикључен и новоизграђени друштвени дом, што је такође велика ствар а уједно су створени услови за наставак ширења водоводне мреже у селу“, рекао је Kуваља.

Један дио Разбоја Љевчанског 2002. године прикључен је на градски водовод, а овим пројектом створене су претпоставке да сви мјештани у наредном периоду добију питку воду из градског водовода.

Министри Саво Минић и Зора Видовић у радној посјети Српцу: За србачке пољопривреднике у овој години 5 милиона KМ

Министри Саво Минић и Зора Видовић у радној посјети Српцу: За србачке пољопривреднике у овој години 5 милиона KМ

За развој пољопривреде на подручју општине Србац ове године биће издвојено пет милиона KМ што је значајно повећање у односу на прошлу годину када су ова средства износила 2,7 милиона KМ, изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Саво Минић, који је данас са министром финансија Зором Видовић боравио у радној посјети Српцу.

За њих је данас приређен пријем у згради Општинске управе, од стране начелника општине Млађана Драгосављевића и предсједника Скупштине општине Милоша Будића, а организована је и посјета компанији „Перутнина Птуј“ у Повеличу. Ова фирма запошљава 316 радника и тренутно ради са 12 милиона бројлера а остварени приход прошле године је износио 85 милиона KМ.

„Производња хране у Српцу биљежи највеће повећање у посљедње три године чему је допринијело ово предузеће у којем ради домаћа радна снага уз примјену најсавременијих технологија. То јача капацитет Републике Српске, директно утиче на бруто друштвени производ и стање наше економије“, рекао је министар Саво Минић.

Он је истакао да је данас расписан јавни позив за капиталне инвестиције који ће бити отворен до 10. априла и нуди значајне могућности за даљи развој и ширење овог предузећа.

Велибор Поповић, директор Перутнине Птуј, рекао је да тренутно сарађују са 129 коопераната са подручја бањалучке и посавске регије који су обухваћени разним подстицајима министарства у овој години, што је, како каже, јако важно, јер производња пилећег меса захтјева огромна улагања, како у њихову клаоницу, тако и у фарме.

„У протекле три године у погон у Српцу уложено је 10 милиона KМ инвестиција и константно се улаже у модернизацију објекта и побољшање услова радника. Планирамо нову линију у погону пакераја и расјека и изградњу нове инкубаторске станице у вриједности од 8 милиона KМ, што је захтјеван пројекат који ће трајати у наредне двије године. Намјера нам је да добијемо и извозни број за живе животиње јер видимо да на тржишту Европске Уније константно расте потреба за пилећим месом”, рекао је Поповић.

Он додаје да 89 одсто својих производа продају на територији БиХ а остатак извозе у Црну Гору, Хрватску, Словенију и Србију, док је један од сљедећих корака да се покушају пробити и на аустријско тржиште.

Приликом посјете Српцу, министар Саво Минић обишао је и пољопривредно домаћинство Милована Добрњца из Старог Мартинца који се бави товом свиња и том приликом рекао да су ресорно министарство и Влада Републике Српске разним мјерама допринијели да се обезбиједи континуитет производње у овој области.

Добрњац каже да његова фарма има капацитет до 500 свиња у турнусу и додаје да без помоћи ресорног министарства не би могао одржати производњу.

„Ове године је повећана премија за утовљене свиње до 60 KМ а прошле године смо и из компензационог фонда добијали 50 KМ што нам је доста значило у производњи. Улазили смо у програм капиталних инвестиција а имамо у плану и ове године да се пријавимо за набавку трактора и прикључака. Доста би нам значило када бисмо добили земљиште у закуп како бисмо проширили капацитете“, рекао је Добрњац.

Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да је наглашен проблем недостатка пољопривредног земљишта у односу на тренутне капацитете бројних пољопривредних произвођача.

„На нивоу Општинске управе именовали смо комисију која ће сво земљиште које се води на општини Србац, а очекујемо и до 200 хектара, идентификовати на терену и створити претпоставке да се изда у закуп“, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је истакао позитивне трендове када је у питању обим пољопривредне производње у србачкој општини захваљујући, у великој мјери, субвенцијама које добијају наши пољопривредни произвођачи.

„У протеклом периоду имали смо одличну сарадњу са ресорним министарством које је издвојило неколико милиона марака за санацију насипа, крчење и измуљивање каналске мреже и реконструкцију црпних станица у Српцу“, истакао је Драгосављевић.

Министар финансија Зора Видовић рекла је да ће бити настављен континуитет улагања у инфраструктуру, привреду и пољопривреду на подручју србачке општине.

„Идуће седмице ће кренути санација одбрамбеног насипа у Српцу и Градишци, што се мора хитно урадити с обзиром на оштећења и појаву клизишта а инвестиција ће коштати преко три милиона KМ“, истакла је Видовић.

Радна посјета Српцу окончана је обиласком погона фирме „Тат-Kом“ у Ситнешима, у власништву Драгана Татомира.

Татомир је рекао да већ дужи низ година раде прераду дрвета, углавном храста, а у задње вријеме раде више са буквом. Производни процес ће се, како каже, у наредном периоду проширити са три нове гране.

„Проширујемо нашу дјелатност кроз сушење и даљу прераду у плоче и ламеле. Такође радимо нови погон за производњу пелета, капацитета тону и по на сат. Наши производи највећим дијелом намијењени су за извоз“, рекао је Татомир.

У току процес верификације општине Србац за добијање БФЦ сертификата

У току процес верификације општине Србац за добијање БФЦ сертификата

Општина Србац је у протеклом периоду ушла у поступак испуњавања услова за укључивање у јединствени Програм сертификације повољног пословног окружења у југоисточној Европи који се проводи у Републици Србији, Хрватској, Македонији и Босни и Херцеговини.

У складу са поступком спровођења процеса сертификације према BFC SEE стандарду, у току је процес оцјењивања наше општине, то јесте провјера испуњености 10 критеријума и више од 60 подкритеријума које мора задовољити како би унаприједила квалитет услуга и информација које се пружају привредницима и страним инвеститорима.

Тим поводом, данас је у у згради Општинске управе одржан састанак којем су присуствовали чланови верификационе комисије BFC програма, на челу са предсједавајућим комисије Бојаном Војводићем, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Милош Будић, замјеник начелника Владимир Гужвић, начелници општинских одјељења и други сарадници на овом пројекту, а циљ састанка је био завршно оцјењивање испуњености услова.

Оливера Радић, руководилац Центра за управљање пројектима анализе и координатор BFC програма у Републици Српској, каже да је данашњи састанак одржан у циљу провјере степена испуњености услова за сертификацију општине Србац према BFC стандарду, то јесте стандарда за повољно пословно окружење.

„Оно што можемо са сигурношћу рећи јесте то да је Општина Србац интензивно у протеклом периоду радила на имплементацији захтјева стандарда у циљу стварања одговарајућих услова пословања на локалном нивоу, затим на успостављању и дефинисању својих стратешких докумената када је у питању локални економски развој и успостављању и функционисању Привредног савјета који представља одређено савјетодавно тијело руководству општине када је у питању привредни или економски развој. То значи да је радила интензивно на дефинисању процедура када је у питању издавање грађевинскх дозвола, на изради одговарајућих промотивних материјала и на јасном дефинисању трошкова пословања на локалном нивоу када су у питању таксе и накнаде, а имала је и веома активну политику образовања и запошљавања, гдје су заједно са школама и привредом дефинисане потребе образовних профила“, каже Радићева и додаје да је, такође, рађено и на имплементацији плана капиталних инвестиција, а све су то сегменти који се односе на захтјеве стандарда.

Радићева истиче да је данас извршена завршна провјера испуњености услова и да ће верификациона комисија након данашњег састанка имати прилику да оцијени да ли Србац заслужује BFC сертификат.

Прије састанка са општинским тимом, обављени су разговори са привредницима како би се оцијенило мишљење привреде када је у питању напредак локалне заједнице.

“Суштина овог стандарда је управо укључивање привредника у локални економски развој, то јесте заједничко дјеловање и иницијативе за унапређење града и унапређење услуга општине када су у питању услуге ка привреди“, појашњава Радићева.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић, који обавља функцију координатора BFC програма за општину Србац, упознао је присутне са члановима тима за BFC сертификацију, те истакао да се Општина Србац 2020. године обратила Привредној комори Републике Српске да уђе у сам процес BFC-а, али да је након тога услиједила пандемија вируса корона која је омела планове.

“Због тога смо били спријечени да 2020. кренемо како смо планирали, али смо то успјели 2021. године када смо потписали уговор са Привредном комором и ушли у процес сертификације. Након више од годину дана интензивног рада, дошли смо до завршног чина, то јесте посјете верификационе комисије Општини Србац“, рекао је Михољчић.

Присутнима се обратио начелник општине Млађан Драгосављевић који је истакао да су од почетка разговора са Привредном комором око уласка у програм BFC-а, препознали предности и могућност да се кроз стандардизацију нормативима које предвиђа сертификат унаприједи пословање и да су конкретни ефекти већ видљиви.

“Заиста смо предано радили како би се услови испунили и изражавам задовољство што смо стигли до завршне фазе. Не сумњам да ћемо сви заједно имати разлог да подијелимо то задовољство и кад остваримо овај сертификат. Примјетно је да су многе ствари унапријеђене, посебно ближа комуникација са привредницима, што даје могућност рјешавања многих актуелних питања која су у нашој надлежности“, рекао је начелник Драгосављевић и као примјер навео пројекат AgroLIFE, који даје многе могућности пољопривредним произвођачима, али и потенцијалним инвеститорима.

У току преузимање захтјева за регресирано дизел гориво

У току преузимање захтјева за регресирано дизел гориво

green Tractor Plowing in Autumn

Одјељење за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац обавјештава регистроване пољопривредне произвођаче – кориснике подстицаја, којима је одобрено дизел гориво за 2023. годину, да захтјеве за остваривање права на регресирано гориво могу преузети у шалтер сали Општинске управе у просторијама одјељења.

Висина премије износи 0,75 KМ по литру, а одобрава се 100 литара дизел горива по хектару обрадиве пољопривредне површине за које је уписан начин коришћења пољопривредног земљишта у Регистру пољопривредних газдинстава у 2023. години.

Регресирано дизел-гориво корисници могу преузети до 15. новембра код овлаштених дистрибутера који су склопили споразум са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.

На првом списку који је ажуриран закључно са 28. фебруаром ове године налази се 145 пољопривредних произвођача са подручја србачке општине.

Регистровани пољопривредни произвођачи који нису пријавили у АПИФ-у начин кориштења пољопривредног земљишта за 2023. годину могу то да учине најдаље до 15. маја текуће године.

Такође, носиоци породичних пољопривредних газдинстава обавезни су Пореској управи Републике Српске пријавити обавезу доприноса у складу са прописима о доприносима, те измирити обавезе по основу накнаде за противградну заштиту у складу са прописима о противградној заштити.

Након преузимања захтјева, куповина дизел-горива може се извршити код овлаштених дистрибутера, а приликом куповине, захтјев се подноси овлаштеном дистрибутеру, уз приложену неовјерену копију личне карте или копије ЈИБ-а за правна лица.

Пољопривредни произвођачи који нису обухваћени првим обрачуном биће благовремено обавијештени о наредном обрачуну.

Више информација може се добити путем телефона: 051/740-001, локали 127, 128 и 130.

Финансијска подршка за пројекте из области образовања и заштите животне околине

Финансијска подршка за пројекте из области образовања и заштите животне околине

Telemach фондација покренула је програм регионалних грантова као платформу за пружање подршке развоју локалних заједница у Босни и Херцеговини.

Програм је намијењен финансирању образовних пројеката, те пројеката бриге о околини у мањим локалним заједницама, којима су овакви извори подршке лимитирани.

Kоје области су прихватљиве?

  1. Образовање и ширење знања као покретача даљег развоја сваке заједнице – идеје и пројекти који доприносе развоју вјештина и знања;
  2. Заштита околине уз промоцију здравих стилова живота – еколошке активности, као и идеје и пројекти којим се штити животна средина и који повезују промоцију здравих стилова живота како за локално становништво, тако и за туристе;

Kо може пријавити свој приједлог пројекта?

Подносилац приједлога пројекта је искључиво регистровано удружење или фондација (према важећим актуелним законима у Федерацији БиХ, Републици Српској и Брчко Дистрикту.

У којим локалним заједницама треба да се реализује пројект?

Програмом се подржавају организације чији ће се пројекти реализовати искључиво на подручју малих заједница (до 50.000 становника).

Kолики је износ гранта по пројекту?

Износ подршке по једном одобреном пројекту не може бити већи од 5.000 KМ без обзира на број партнера у пројекту.

Kоји је начин подношења апликације с приједлогом пројекта?

Приједлози пројекта се могу поднијети само у форми која се налази ОВДЈЕ.

Прилог бр. 1 – „Образац пријаве за пријаву Програм регионалних грантова 2023“

Прилог бр. 2 – „Образац буџета Програм регионалних грантова 2023“

Програм регионалних грантова 2023| Telemach BH

Новим правилником министарства омогућени подстицаји за већи број пољопривредника

Новим правилником министарства омогућени подстицаји за већи број пољопривредника

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је донијело Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села у 2023. години, који је 14. фебруара ступио на снагу и доноси неколико новина у корист пољопривредника.

У односу на претходне године су умањене минималне површине за остваривање регреса по јединици сјетвене површине за пшеницу, која сада износи 1 хектар. Затјев за остваривање овог вида подстицаја се подноси до 31.03.2023. године.

Повећана су подстицајна средства за регресирање дизел-горива за извођење прољећних и јесењих радова у пољопривреди на износ од 0,75 KМ/ по литру, а одобравају се за обрадиве пољопривредне површине за које је уписан начин коришћења пољопривредног земљишта у РПГ у 2023. години.

Уведена је премија по грлу за музно грло – краву – којег могу остварити корисници подстицаја који имају најмање три музна грла уписана у РПГ, који су у систему откупа млијека или који прерађују млијеко на пољопривредном газдинству, а премија износи до 200 KМ по грлу.

Умањен је потребан број крмача и супрасних назимица за остваривање премије за узгој њихов узгој на 10, а премија износи од 250 KМ по грлу.

Такође, умањен је потребан број квалитетно-приплодних оваца и коза за остваривање премије за узгој њихов узгој. Сада је најмање 50 оваца, односно 30 оваца племенитих раса или десет коза. Премија износи до 20 KМ по грлу за овце односно до 40 KМ по грлу за козе.

Министарство помаже свако новорођено дијете у пољопривредном газдинству у сеоским подручјима са 1000 KМ.

Захтјеве за подстицаје корисници подносе путем поште на адресу министарства. Сву помоћ и подршку при попуњавању истих пољопривредници могу добити у Одјељењу за привреду, пољопривреду и и друштвене дјелатности општине Србац.

Правилник можете погледати ОВДЈЕ.

У реконструкцију водопривредних објеката у Српцу уложено 6.920.291 KМ

У реконструкцију водопривредних објеката у Српцу уложено 6.920.291 KМ

На подручју општине Србац до сада је уложено 6.920.291 KМ са ПДВ-ом за реконструкцију водопривредних објеката, подаци су Јавне установе Воде Српске.

Најзначајнији послови који су реализовани на подручју Српца су реконструкција врбаско-савског насипа, реконструкција пумпне станице “Повелич” и чишћење ободних канала ријеке Саве у оквиру пројекта “Хитна помоћ и заштита од поплава у Републици Српској”.

Извршени су и одређени радови хитне интервенције на ријеци Повелич ради заштите од поплава.

Финансијска средства за инвестиционе радове на подручју Српца обезбиједила је Влада Српске путем кредита од Европске инвестиционе банке, а дио радова финансиран је и од кредитних средства Свјетске банке и буџетских средстава.

У сектору вода на подручју Српца је пројекат “Хитна помоћ и заштита од поплава у Републици Српској /из кредита Европске инвестиционе банке/, замјена мањих мостова, Горња Иња чија је вриједност 111.304 KМ са ПДВ-ом, те додатно главно чишћење ободних канала ријеке Саве од 3.359.762 KМ са ПДВ-ом.

У Повелич пумпну станицу уложено је 1.351.318 KМ са ПДВ-ом, а у поправке насипа на десној обали ријеке Саве, мањих оштећења, насипа на десној обали ријеке Саве, већих оштећења, насипа на десној обали ријеке Саве, те за уклањање војних бункера 1.988.246 KМ са ПДВ-ом.

Мјера финансирана путем кредита Свјетске банке је реконструкција руралне инфраструктуре од 108.532 KМ са ПДВ-ом, а средствима Вода Српске финансирана је рампа на одбрамбеном насипу Србац од 1.127 KМ са ПДВ-ом, саопштено је из Јавне установе Воде Српске.

У реконструкцију водопривредних објеката у Српцу уложено 6.920.291 KМ

У реконструкцију водопривредних објеката у Српцу уложено 6.920.291 KМ

На подручју општине Србац до сада је уложено 6.920.291 KМ са ПДВ-ом за реконструкцију водопривредних објеката, подаци су Јавне установе Воде Српске.

Најзначајнији послови који су реализовани на подручју Српца су реконструкција врбаско-савског насипа, реконструкција пумпне станице “Повелич” и чишћење ободних канала ријеке Саве у оквиру пројекта “Хитна помоћ и заштита од поплава у Републици Српској”.

Извршени су и одређени радови хитне интервенције на ријеци Повелич ради заштите од поплава.

Финансијска средства за инвестиционе радове на подручју Српца обезбиједила је Влада Српске путем кредита од Европске инвестиционе банке, а дио радова финансиран је и од кредитних средства Свјетске банке и буџетских средстава.

У сектору вода на подручју Српца је пројекат “Хитна помоћ и заштита од поплава у Републици Српској /из кредита Европске инвестиционе банке/, замјена мањих мостова, Горња Иња чија је вриједност 111.304 KМ са ПДВ-ом, те додатно главно чишћење ободних канала ријеке Саве од 3.359.762 KМ са ПДВ-ом.

У Повелич пумпну станицу уложено је 1.351.318 KМ са ПДВ-ом, а у поправке насипа на десној обали ријеке Саве, мањих оштећења, насипа на десној обали ријеке Саве, већих оштећења, насипа на десној обали ријеке Саве, те за уклањање војних бункера 1.988.246 KМ са ПДВ-ом.

Мјера финансирана путем кредита Свјетске банке је реконструкција руралне инфраструктуре од 108.532 KМ са ПДВ-ом, а средствима Вода Српске финансирана је рампа на одбрамбеном насипу Србац од 1.127 KМ са ПДВ-ом, саопштено је из Јавне установе Воде Српске.

Завршена санација школе у Ћукалима

Завршена санација школе у Ћукалима

Ових дана завршена је санација подручне школе “Вук Kараџић” у Ћукалима а данас је обављена примопредаја радова између надзорног органа и извођача радова “БK градња” из Зенице.

Санацију објекта финансирало је Министарство просвјете и културе Републике Српске. Замјеном столарије и поставком новог кровног покривача створени су бољи услови рада, а самим тим су проведене мјере енергетске ефикасности.

“Замјена столарије је завршена у септембру прошле године, а крова прије десетак дана. У наредном периоду приоритет је замјена столарије на централној школи у Ситнешима и надамо се да ће тај пројекат кренути што прије”, рекла је директор школе Весна Савић.