Србац представио своје потенцијале на Привредном форуму у Бањалуци
Међу осам локалних заједница које су у сриједу, 23. јула учествовале на Привредном форуму „Република Српска – Република Татарстан“ у Бањалуци, представници Општине Србац имали су прилику да презентују привредне потенцијале наше општине.
У просторијама Привредне коморе Републике Српске, делегација Општине Србац представила је промотивни видео који је обухватио кључне информације о могућностима улагања у нашу локалну заједницу, реализованим инфраструктурним пројектима, заступљености различитих привредних сектора и степену њеног развоја.
На форуму је учешће узело више од десет домаћих компанија из области пољопривреде и прехрамбене индустрије. Одржани су и билатерални састанци, током којих се делегацији Републике Татарстан представило десет локалних заједница из Републике Српске, с циљем успостављања директне сарадње и размјене искустава.
Главни циљ форума био је представљање привредних потенцијала Републике Српске и отварање нових могућности за инвестициону сарадњу са Републиком Татарстан.
Догађају су присуствовали и амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Kалабухов, шеф Представништва Републике Српске у Москви Душко Перовић, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министри Владе Републике Српске, бројни привредници и представници институција.
Делегацију општине Србац чинили су замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и представници Одсјека за стратешко планирање, управљање развојем и инвестиције.
Уочи форума, предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић и потпредсједница Привредне коморе Републике Татарстан потписали су споразум о сарадњи, чиме је начињен важан корак ка јачању економских веза и унапређењу привредне сарадње између двије републике.
Нацрт измјене дијела Регулационог плана индустријске зоне Ситнеши изложен на јавни увид
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности обавјештава јавност да је Нацрт измјене дијела Регулационог плана индустријске зоне Ситнеши изложен на јавни увид у периоду од 25. јула до 25. августа 2025. године.
Обухваћени простор налази се у руралном подручју, око 9 километара од ужег градског језгра Српца, у насељу Ситнеши, уз Регионални пут Србац–Прњавор. Површина обухвата износи приближно 0,3839 ha.
Нацрт је изложен на јавни увид на сљедећим локацијама:
Општинска управа општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт), у времену од 7.00 до 15.00 часова
АД „Добојинвест“ д.о.о., Добој, улица Краља Петра I број 15, у времену од 8.00 до 16.00 часова
Нацрт је доступан и на званичној интернет страници Општине Србац ОВДЈЕ.
Током трајања јавног увида, све до 25. августа 2025. године, сва физичка и правна лица могу доставити своје примједбе, мишљења и приједлоге:
уписом у свеску која је доступна у просторијама гдје је Нацрт изложен
у форми писаног дописа, достављеног Одјељењу за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Општине Србац
Одржана сједница Привредног савјета: Партнерство локалне управе и привреде као темељ развоја
Привредни савјет општине Србац одржао је данас редовну сједницу на којој су разматрани кључни извјештаји и планови развоја, уз конструктивне дискусије представника локалне власти, привредног сектора и јавних предузећа. Сједница, којом је предсједавао начелник општине Млађан Драгосављевић, показала је висок степен спремности да се, упркос глобалним изазовима, настави са развојем привреде, инфраструктуре и квалитета живота у Српцу.
Марко Михољчић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, изнио је детаљну анализу кретања у привреди и запослености. Иако је у Републици Српској забиљежен пад индустријске производње за 4,5%, Србац биљежи стабилност и чак благи раст запослености у одређеним секторима.
„Број запослених у нашој општини расте већ десет година. Са 2.300 запослених у 2013. години, дошли смо до 2.956 на крају 2024. године”, рекао је Михољчић.
У општини је тренутно активно око 280 предузетничких радњи а посебно је охрабрујуће да сектор малих и средњих предузећа биљежи раст прихода. У 2023. години остварен је укупан приход од 246 милиона KМ, са стабилним пословањем у прерађивачкој индустрији, трговини и пољопривреди.
“Наш циљ је да задржимо стабилан привредни амбијент и да привредницима омогућимо раст кроз подршку и флексибилне мјере. Позитивно је што приходи надмашују расходе, што показује одрживост пословања”, додао је Михољчић.
Борис Петровић, представник компаније „Kолектор“, подијелио је изазове и кораке које су предузели за стабилизацију пословања.
“Имали смо одређене поремећаје, али успјели смо стабилизовати пословање и преструктуирати се. Очекујемо долазак нових пројеката који би могли преокренути негативне трендове. Резултати у претходном мјесецу су били добри и охрабрује нас што локална управа има слуха за потребе привреде”, рекао је Петровић.
Он је истакао важност међусобне солидарности међу привредним субјектима.
“Ако било ко од нас западне у проблем, спреман сам да учествујем у тражењу рјешења. Само заједно можемо спријечити одлазак радне снаге у друге општине”, истакао је Петровић.
Александар Милутиновић, представник „Перутнине Птуј“, најавио је значајна проширења пословања.
“Успјели смо да отворимо нова тржишта попут Kосова и Албаније, а преговарамо и са Лидлом. Наш план је да отворимо још један производни погон, повећамо капацитете и уђемо у другу и трећу смјену. Планирани су и нови пројекти, укључујући нове фарме и погоне за прераду отпада, метана и биогаса. Али истовремено, суочавамо се с проблемом радне снаге. Иако на бироу имамо више стотина незапослених, једноставно не можемо наћи довољан број радника, па смо приморани да их увозимо из Бангладеша. То није наш први избор, али је једини начин да одржимо планирани обим производње“, рекао је Милутиновић и додао да преговарају и о извозу на тржиште Холандије.
Истакао је и важан искорак у области енергетске ефикасности. Перутнина је, као један од ријетких прехрамбених погона у БиХ, потпуно прешла са угља на еколошки прихватљивије гориво (CNG), што је значајан допринос заштити животне средине.
У извјештају о раду начелника и Општинске управе и Плану капиталних инвестиција, начелник општине Млађан Драгосављевић је нагласио важније пројекте који су реализовани у прошлој години и најавио нова улагања.
„Иако смо планирали капиталне инвестиције у вриједности од 20 милиона KМ, реализовано је нешто више од четири милиона. Главни разлог је што су инвестиције у реконструкцију магистралног пута према Дервенти, које су чиниле значајан дио укупног плана, реализоване у мањем обиму него што је било планирано, умјесто очекиваних 16 милиона, утрошено је свега један милион у 2024. години. Међутим, позитивно је то што су радови сада у пуном јеку, а рок за завршетак је три године“, рекао је начелник Драгосављевић.
Посебно је истакао отварање новог дјечијег вртића и обнову друштвених домова, међу којима се издваја примјер Горње Лепенице, гдје су мјештани прикупили значајна средства, а општина их додатно подржала. Такође је наглашено учешће општине у међународним пројектима, као што је МЕГ, што доноси резултате, јер су обезбијеђена додатна средства за улагање у комуналну инфраструктуру.
„Укупна вриједност капиталних инвестиција планираних за текућу годину износи око 13,5 милиона KМ, од чега се око 10 милиона KМ односи на реконструкцију магистралног пута према Дервенти, што је тренутно најзначајнија појединачна инвестиција“, рекао је начелник Драгосављевић.
Представници јавних предузећа су такође дали своје извјештаје о пословању. Живко Тодоровић из комуналног предузећа “Водовод” је нагласио да ово предузеће одржава висок ниво квалитета услуга.
„Наш водовод се већ осам година налази међу најпоузданијима у БиХ. Ниједан узорак воде није био микробиолошки неисправан. То није случајност, то је резултат континуираног рада и улагања. Тренутно радимо на модернизацији водоводне мреже у више насеља. Имамо спреман пројекат за реконструкцију дијела мреже у индустријској зони Црнаја, гдје се, услијед ширења индустријских капацитета, јавља потреба за модернизацијом система. Планирано је да се у наредних годину дана замијени око 1.500 метара главне трасе. Највећи изазови с којима се суочавамо односе се на застарјелост мреже и недостатак техничких средстава за одржавање. Ипак, трудимо се максимално да корисници не осјете посљедице, а сви послови се обављају стручно и одговорно“, рекао је Тодоровић.
Драшко Момић, директор „Kомуналца“, истакао је да предузеће послује позитивно, али уз растуће изазове.
„Kоличина отпада који прикупљамо је троструко већа у односу на 2022. годину, када смо имали 1.100 тона, а сада већ прелазимо 3.300 тона. То захтјева нову стратегију управљања отпадом. У сарадњи с Општином Србац, тренутно радимо на пројекту изградње постројења за сортирање отпада у близини Перутнине, гдје бисмо могли вршити раздвајање и продају дијела отпада. Планирамо постављање неколико “зелених острва” како би грађани могли да одвајају картон, пластику, стакло и метал. Грађани су све свјеснији потребе за очувањем животне средине, а ми желимо да их подржимо конкретним рјешењима“, рекао је Момић.
Додаје да тренутно имају 32 запослена, а због повећаног обима посла, нарочито у сектору одвоза отпада, разматрају и додатно запошљавање.
На сједници је представљен и план за проширење индустријске зоне Црнаја. Дарио Kресојевић, начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности, појаснио је да је предвиђено проширење на додатних 44 хектара земљишта, што је више него тренутна површина индустријске зоне од 32 хектара.
„Намјена ће бити идентична, индустријска, али флексибилна за потребе инвеститора. Ово је стратешки пројекат за будућност општине и вјерујемо да ће донијети нове шансе, нова радна мјеста и додатне приходе“, рекао је Kресојевић.
Додаје да десна страна зоне већ биљежи прве инвестиције, у току је изградња објекта инвеститора „Перутнина Птуј“, а ускоро се очекује почетак градње и објекта фирме „Дрвосервис“, која планира производњу дрвених амбалажа.
На сједници је представљен и Програм подстицаја за развој пољопривреде. Марко Михољчић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности рекао је да се програм доноси сваке године и усваја на сједници Скупштине општине, након чега начелник општине доноси правилник и расписује јавни позив.
„На позив се могу пријавити физичка лица – пољопривредни произвођачи и регистрована газдинства. Ове године за подстицаје је из општинског буџета издвојено 140.000 KМ, а програмом је предвиђено укупно 14 различитих мјера подршке, од сточарства и ратарства до пластеничке и перадарске производње. Посебно истичемо мјеру субвенционисања живинарских фарми, коју смо увели прошле године и која је показала добар одзив. Ради се о подршци за набавку нове опреме, а пољопривредници могу остварити средства и преко ресорног министарства и путем општине. Мјера је поновљена и ове године. Поред тога, субвенције обухватају широк спектар, трактори, комбајни, прикључне машине, системи за наводњавање и друго. Укупна средства која су у протеклој години повучена на територији општине Србац из свих извора износила су готово 6 милиона KМ, што потврђује озбиљне помаке у пољопривредној производњи и опремљености“, рекао је Михољчић и нагласио да се јавни позив очекује на јесен и биће отворен до новембра.
Владимир Гужвић, замјеник начелника општине, рекао је да општина Србац биљежи значајна улагања у сектор пољопривреде и навео да велики број грађана учествује у пољопривреди, било као примарној, било као додатној дјелатности.
“Међутим, ти подаци често нису видљиви у званичној статистици о запослености, јер многи произвођачи нису регистровани као запослени већ кроз пољопривредна газдинства. Kроз анализу броја осигураних лица, посебно оних који уплаћују доприносе за себе и чланове породице путем газдинстава, можемо добити реалнију слику. Ови подаци су важни за планирање будућих мјера и реалну процјену ефеката досадашњих субвенција. Захваљујући подршци институција Републике Српске и средствима локалне заједнице, евидентни су помаци, у механизацији, опреми и уопште у продуктивности“, истакао је Гужвић.
Представљен је и Нацрт средњорочног плана рада начелника и Општинске управе општине Србац за период од 2026. до 2028. године. Овај план је израђен на основу важеће Стратегије развоја општине Србац и у потпуности је усклађен с њеним циљевима и правцима дјеловања.
„Нацрт је објављен на званичној интернет страници општине Србац и доступан је свим заинтересованим грађанима и институцијама. Позивам све да доставе своје сугестије, коментаре и примједбе, посебно ако се односе на конкретне и примјењиве приједлоге. Kроз заједнички рад и одговорност сваког актера из свог домена, можемо доћи до најбољих резултата у реализацији овог плана“, рекао је начелник Драгосављевић.
Сједница Привредног савјета општине Србац још једном је показала снагу партнерства између локалне управе, привредног сектора и грађана. Kроз отворен дијалог и анализу резултата, препознати су и изазови и потенцијали који ће бити фокус рада у наредном периоду.
“Наша снага је у заједништву. Привредни савјет није формалност, већ мјесто гдје се доносе конкретне идеје и рјешења. Србац има потенцијал, људе и визију, а то је најбољи основ за будућност“, рекао је начелник Драгосављевић.
Данашњој сједници Привредног савјета присуствовао је и предсједник Скупштине општине Србац, Дејан Девић.
Обавјештење о Нацрту Средњорочног плана рада начелника и Општинске управе Србац за период од 2026. до 2028. године
Општинска управа Србац обавјештава грађане да је у складу са Уредбом о спроведбеним документима у Републици Српској “Службени гласник Републике Српске бр.8/22” израдила Нацрт Средњорочног плана рада начелника и Општинске управе Србац за период од 2026. до 2028. године, те је исти објавила на званичној општинској страници и интернет страници намијењеној привредницима и инвеститорима ИНВЕСТИРАЈТЕ У СРБАЦ.
Овим путем позивамо све грађане да своје приједлоге и сугестије на спроведбени документ доставе писменим путем у року од 15 дана од дана објављивања, на e-mail адресу: ler@srbac-rs.com или писменим путем на адресу: Трг бораца 1, 78 420 Србац.
Службеници Општине Србац обучени за примjену принципа циркуларне економије у оквиру ЕУ пројекта CETAP
У оквиру пројекта “Техничка помоћ за побољшану искористивост материјала из отпада кроз одвојено прикупљање, поновну употребу и рециклажу засновану на принципима циркуларне економије (CETAP)”, који финансира Европска Унија, службеници Општинске управе Србац присуствовали су дводневном тренингу посвећеном темама циркуларне економије и транзиције ка моделима одрживог управљања ресурсима.
Циљ пројекта CETAP је унапређење система управљања отпадом кроз техничку помоћ и промоцију одрживих пракси, с посебним фокусом на повећање искористивости материјала и смањење негативног утицаја на животну средину.
Тренинг који је одржан кроз модуларни приступ, обухватио је кључне аспекте циркуларне економије, укључујући стратегије за ефикасно управљање отпадом, моделе поновне употребе и рециклаже, примјере најбоље праксе кружне економије Аустрије, Бугарске, Шкотске, Хрватске и Румуније, као и регулаторне и институционалне аспекте транзиције ка циркуларном систему.
Својим активним приступом, службеници су дали значајан допринос реализацији пројектних активности и размјени знања и искустава, чиме се додатно јачају капацитети за имплементацију принципа циркуларне економије на локалном нивоу.
Општина Србац почела са имплементацијом CAF алата за управљање квалитетом
У Општини Србац започела је имплементација CAF алата /Common assessment framework/Заједнички оквир за процјену/ за управљање квалитетом у јавној управи уз подршку Агенције за државну управу Републике Српске, а у сарадњи са Министарством управе и локалне самоуправе и Савезом општина и градова Републике Српске.
Тим поводом, данас су прву радионицу у Општинској управи у Српцу одржали Сања Таисић, стручни сарадник за унапређење и пружање услуга у Агенцији за државну управу РС, Далибор Ћопић, начелник одјељења у Агенцији за државну управу РС, Драган Мишић из Одсјека за локално-економски развој и европске интеграције општине Теслић као стручни консултант Савеза општина и градова РС и Сања Крунић, координатор пројекта МЕГ испред Савеза општина и градова Републике Српске.
Закључком Владе Републике Српске, Агенција за државну управу РС и Министарство управе и локалне самоуправе РС задужени су да имплементирају CAF у јединицама локалне самоуправе у Републици Српској.
“Ради се о алату којим именована радна група врши самопроцјену у Општини Србац. У наредна три до четири мјесеца, кроз рад у три радионице, биће донесен акциони план кога ће усвојити начелник општине чиме ће рад Општине Србац сигурно бити унапријеђен”, рекла је стручни сарадник за унапређење и пружање услуга у Агенцији за државну управу РС, Сања Таисић.
Путем CAF-a, запослени и руководиоци процјењују сопствену организацију, утврђују предности и потенцијал за напредак, а потом примјењују мјере за побољшање рада. У коначници, CAF је и средство којим се ствара ентузијазам и инспирација међу службеницима јавног сектора и њиховим укључивањем у процес побољшања квалитета.
Данашњој радионици присуствовао је замјеник начелника општине Владимир Гужвић који се захвалио присутним представницима Агенције за државну управу и Савеза општина и градова на подршци у реализацији пројекта и изразио увјерење да ће на овај начин бити значајно унапријеђена ефикасност рада локалне управе, што је предвиђено Стратегијом развоја општине Србац и другим планским документима.
Општина Србац ће бити осма јединица локалне самоуправе у Републици Српској која ће имплементирати овај алат за управљање квалитетом у оквиру МЕГ2 пројекта (Пројекта општинског околишног управљања) којег заједнички финансирају владе Швајцарске и Чешке Републике, Шведска и Европска унија, а проводи га Развојни Програм Уједињених нација (УНДП) у БиХ.
Општинска управа Србац континуирано ради на унапређењу квалитета услуга које пружа привредницима а резултат тога је и данашња сједница Привредног савјета општине Србац на којој је за заинтересоване пословне субјекте одржана презентација актуелних јавних позива који могу бити од значаја у њиховом пословању.
Презентацију је одржала Оливера Радић, руководилац Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори Републике Српске, која је изразила задовољство што је Општина Србац добила БФЦ стандард и прикључена програму сертификованих јединица локалне самоуправе за повољно пословно окружење, а један од захтјева овог стандарда управо и јесте да привредници буду редовно информисани о актуелним јавним позивима.
„Данас смо представили програм кога Привредна комора проводи у оквиру Европске мреже предузетништва, EENergy, који је посвећен малим и средњим предузећима са циљем да привредна друштва кроз своју пројектну апликацију докажу да ће унаприједити енергетску ефикасност за пет посто и смањити трошкове електричне енергије. Овим програмом требало би да буде подржано 1800 предузећа која испуњавају услове а на располагању по предузећу су средства у износу од 20 хиљада KМ која се могу користити за различите сврхе“, рекла је Радић.
Средства, између осталог, могу бити искориштена за набавку одређене опреме која је енергетски ефикасна, односно за замјену столарије, подне и зидне изолације, ЛЕД расвјету, климатизацију, гријање, постављање соларних панела и електрана и слично, а рок за аплицирање је до петка, 28. фебруара.
Радићева је рекла да ће наредних мјесеци бити актуелни и други јавни позиви, који су углавном посвећени подршци одрживом развоју, попут програма прекограничне сарадње фирми из Хрватске, БиХ и Црне Горе, гдје је прошле године највећа вриједност појединачног гранта износила 400 хиљада KМ а на располагању је укупно било четири милиона KМ. Такође би јулу би требала бити оперативна средства и преко њемачког ГИЗ-а, а крајем године и преко швајцарског Kаритаса.
Чланови Привредног савјета данас су разматрали и приједлог годишњег плана рада начелника и Општинске управе Србац за 2025. годину, као и приједлог Одлуке о доношењу измјене и допуне Регулационог плана индустријске зоне Црнаја и дали подршку овим документима који ће се наћи на сутрашњем засједању Скупштине општине Србац.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да су својим одзивом привредници показали заинтересованост за суфинансирање одређених инвестиција кроз актуелне јавне позиве и додао да ће оваква пракса бити настављена и у наредном периоду.
Он је додао су чланови Привредног савјета подржали и приједлоге Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења грађевинског земљишта за 2025. годину и Одлуке о утврђивању просјечне коначне грађевинске цијене квадратног метра корисне површине стамбеног и пословног простора за подручје општине Србац, који се такође налазе на дневном реду сутрашњег скупштинског засједања.
„У овом смислу биће извршена одређена корекција, односно повећање цијена, али то ће и даље бити далеко повољније у односу на локалне заједнице у окружењу. Имамо у том смислу и одређене бенефите у односу на привредне капацитете, али и у односу на повлаштене категорије становништва“, истакао је начелник Драгосављевић.
Данашњој сједници Привредног савјета присуствовали су и стручни сарадник Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори Републике Српске Свјетлана Kевић-Зрнић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелници општинских одјељења Марко Михољчић и Дарио Kресојевић, чланови Одсјека за локално-економски развој и други представници Општинске управе, Агенције за развој малих и средњих предузећа општине Србац и Бироа рада Србац.
Одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање 56 радника
Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је коначну ранг листу привредних субјеката којима су одобрени подстицаји за запошљавање за 2024. годину.
На листи се нашло 39 привредних субјеката којима ће бити исплаћени подстицаји из општинског буџета у износу од 60.500 КМ за 56 радника, као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.
За самозапошљавање 16 лица и то жена старости до 30 година за покретање предузетничке дјелатности и лица старости до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности, а која су своју дјелатност регистровала у периоду од 01.01.2024. године до 31.12.2024. године издвојено је 25 хиљада КМ.
За запошљавање код послодаваца 40 лица са високом или средњом стручном спремом, која су засновала радни однос у периоду од 01.01.2024. године до 31.12.2024. године, издвојено је 35.500 КМ а ради се о лицима са и без радног искуства.
Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту износио је пет хиљада КМ.
Јавни позив за додјелу подстицаја за запошљавање за 2023. годину био је отворен до 31.01.2025. године.
Позив привредницима да присуствују презентацији актуелних јавних позива
У организацији Привредног савјета општине Србац у понедјељак, 24. фебруара у згради Општинске управе у Српцу одржаће се презентација актуелних јавних позива пословним субјектима са подручја србачке општине.
Презентацију ће одржати представници Привредне коморе Републике Српске у сали број 5 са почетком у 11 часова, па се позивају заинтересовани пословни субјекти да узму учешће јер се ради о јавним позивима који могу бити од значаја у њиховом пословању.
Након презентације биће настављена радна сједница Привредног савјета на којој ће се разматрати приједлог годишњег плана рада начелника и Општинске управе Србац за 2025. годину, приједлог одлуке о висини накнаде за трошкове уређења грађевинског земљишта за 2025. годину, приједлог одлуке о утврђивању просјечне грађевинске цијене квадратног метра корисне површине стамбеног и пословног простора за подручје општине Србац и приједлог одлуке о доношењу измјене и допуне Регулационог плана индустријске зоне Црнаја.
Објављен правилник о новчаним подстицајима: За развој пољопривреде и села 180 милиона КМ
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске донијело је Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за 2025. годину.
Правилником је предвиђено је да буџет од 180 милиона KМ буде распоређен кроз подршку текућој производњи, капиталним инвестицијама и руралном развоју, те системске и остале мјере.
Право на подстицајна средства имају физичка лица, предузетници и правна лица са пребивалиштем, односно сједиштем у Републици Српској, који обављају пољопривредну производњу на територији Српске и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, као и остали субјекти у складу са Законом о пољопривреди који су уписани у Регистар корисника подстицајних средстава.
Премија за узгој стеоних квалитетно-приплодних јуница износи до 250 KМ по грлу за оне који су произвели и узгојили најмање двије у равничарском или једну у брдско-планинском подручју у властитом запату или најмање три јунице за даљу репродукцију од набављене телади у доби до шест мјесеци.
Премија до 500 KМ предвиђена је за оне који су произвели и узгојили најмање три уматичене стеоне квалитетно-приплодне јунице у властитом запату, а чије су мајке у контроли производности и за које овлаштена организација за узгој уредно води помоћну и главну матичну евиденцију.
Премија за узгој крава у систему узгоја крава–теле износи до 600 KМ за кориснике који посједују најмање 12 грла чистих месних раса, а које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета, односно до 350 KМ по грлу за кориснике подстицаја који посједују најмање седам грла комбинованих раса /осим крижанаца са холштајн расом/, које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета.
Премија за узгој квалитетно-приплодних крмача износи до 400 KМ по грлу чистих раса и хибрида познатог поријекла, за уматичена квалитетно-приплодна грла у властитом запату, а за која постоји доказ о поријеклу, главна и помоћна матична евиденција, односно до 200 KМ по грлу за она која нису уматичена и за које се не води узгојна документација.
За узгој квалитетно-приплодних оваца и коза премија износи до 70 KМ по грлу чистих раса, за уматичене квалитетно-приплодне овце и козе у властитом запату, а за које се уредно води узгојна евиденција, те до 25 KМ по грлу за овце и козе које нису уматичене и за које се не води документација.
Право на премију за узгој квалитетно-приплодних кокица и пијетлова родитељских карактеристика минималне старосне доби од 18 недјеља остварују корисници подстицаја који узгоје најмање 3.000 кљунова, а премија износи до 3,6 KМ по кљуну за тешку линију, односно до три KМ по кљуну за лаку линију.
Мљекари за произведено и продато кравље млијеко остварују премију у износу до 0,28 KМ по литру, а за овчије и козје млијеко до 0,65 KМ.
Право на премију за музно грло – краву остварују корисници који имају најмање два музна грла који су у систему откупа млијека или који прерађују млијеко на пољопривредном газдинству, а премија износи до 500 KМ по музном грлу, а за кориснике подстицаја из јединица локалне самоуправе које су изнад 1.000 метара надморске висине обрачунава се додатна премија од 200 KМ по музном грлу.
Право на премију за утовљену јунад имају корисници који су утовили најмање пет грла у обрачунском периоду, односно који остваре минималан прираст од 300 килограма по грлу, са најмање 200 дана у тову и ако грло није старије од 30 мјесеци, а премија износи до 300 KМ по грлу.
Право на премију за утовљење свиње могу остварити корисници који у току године утове и продају најмање 50 товљеника, минималног прираста од 70 килограма по товљенику са максималном улазном тежином до 35 килограма и старости свиња до три и по мјесеца и излазном тежином од минимално 90 килограма у једном турнусу, са најмање 80 дана това ако грло није старије од девет мјесеци, а премија износи 60 KМ по грлу.
До 12 KМ премије по пчелињем друштву остварују удружења пчелара и пчеларске задруге који посједују најмање 30 кошница.
Висина премије за произведено и продато воће износи до 0,20 KМ по килограму јабуке, крушке, шљиве, брескве, нектарине, трешње, вишње, купине, јагоде, грожђа, маслине и смокве, а 0,40 KМ по килограму малине, љешњака, ораха, боровнице и рибизле, те до 0,10 KМ по килограму индустријске јабуке и крушке.
За произведено и продато поврће и гљиве премија износи до 0,20 KМ по килограму за све врсте поврћа, осим бијелог лука за који је једна KМ по килограму и гљива за који износи до 0,70 KМ по килограму.
Право на подстицајна средства у износу од 500 KМ по хектару за производњу меркантилне пшенице имају пољопривредни произвођачи који су извршили јесењу сјетву у 2024. години, односно који засију минимално хектар пшенице и примијене препоручене сјетвене нормативе од минимално 200 килограма сјеменске пшенице по хектару.
До 500 KМ по хектару остварују корисници подстицаја који засију минимално хектар уљане репице и примјене препоручене сјетвене нормативе од минимално 500.000 сјемена уљане репице по хектару.
Kада је ријеч о регресираном дизел-гориву за извођење прољећних и јесењих радова утврђен је износу од 0,80 KМ по литру, а право остварују регистрована пољопривредна газдинства која од 1. марта до 15. новембра текуће године купе дизел-гориво у количини до 100 литара по хектару са минималном површином од једног хектара, односно до 50.000 KМ за некомерцијална газдинства, 100.000 KМ за комерцијална газдинства и 200.000 KМ за предузетнике и правна лица.
Висина премије за органску биљну производњу и производњу у периоду конверзије за ратарске културе износи до 600 KМ по хектару, за повртарске и воћарске до 700 KМ по хектару, а за културе у заштићеном простору до 300 KМ по сто метара квадратних.
Kада је ријеч о подршци руралном развоју, између осталог, предвиђена је подршка самозапошљавању, економском оснаживању жена, пословању пољопривредних задруга, али и откупу пољопривредних производа гдје је утврђен износ до десет одсто од вриједности уговорених количина домаћих пољопривредних производа прерачунатих на бази референтне цијене и не може бити већа од 50.000 KМ по кориснику у текућој години.
Право на подстицајна средства за суфинансирање премије осигурања примарне пољопривредне производње имају корисници подстицаја који осигурају производњу у обрачунском периоду, а висина подстицајних средства исплаћује се у износу до 60 одсто износа осигурања и не може бити већа од 50.000 KМ по кориснику.
Комплетан текст Правилника можете прочитати на интернет страници ресорног министарства ОВДЈЕ.
