Три пољопривредна газдинства из Српца добијају финансијску подршку од Европске Уније
Општина Србац нашла се на првом мјесту ранг листе одабраних корисника за подршку инвестицијама у диверзификацију економских и социјалних активности у руралним подручјима у склопу пројекта EU4Agri.
На коначној ранг листи нашло се 15 општина и градова из цијеле БиХ а корисници финансијске подршке из наше општине биће пољопривредни произвођачи Бојан Лазић, Драган Ђурђевић и Јово Гужвић.
Укупна вриједост пројекта је 117.222 KМ, а учешће три наведена корисника биће 25 одсто односно 29.305 KМ, док ће преостали дио средстава добити из пројекта.
У питању је осам пластеника површине 300, 400 и 432 квадратна метра, као и опрема и механизација за пластеничку производњу за кориснике.
Kроз овај јавни позив, вриједан 6.5 милиона KМ, који је трајао од 16. септембра до 28. децембра 2022. године, Европска унија подржава мала пољопривредна газдинства како би покренули нове економске или социјалне активности којима ће диверзификовати своје изворе прихода или допринијети унапређењу квалитета живота у руралним подручјима.
Предност је дата пријавама које укључују мала газдинства која су уписана у регистар пољопривредних газдинстава, а чији приход не прелази 50.000 KМ, односно која нису уписана у јединствени регистар обвезника индиректних пореза (ПДВ регистар), а подносиоци пријаве биле су јединице локалне самоуправе.
Kроз овај јавни позив су подржане и иницијативе и активности које ће допринијети бољој запошљивости младих у руралним подручјима (нпр. пословни инкубатори, развојни хуб-ови и слично), унапређењу иновативности и конкурентности руралних предузећа (нпр. пословни иновацијски центри, бизнис инкубатори, хубови и слично). Додатно, подржане су активности које доприносе запошљавању и положају жена у друштву кроз креирање инфраструктурне подршке, те активности које уопштено доприносе унапређењу квалитета живота на селу, укључујући и младе.
Kоначна ранг листа корисника пројекта може се погледати ОВДЈЕ.
Одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање 19 радника
Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је данас коначну ранг листу привредних субјеката којима су одобрени подстицаји за запошљавање за 2023. годину.
На листи се нашло 15 привредних субјеката којима ће бити исплаћени подстицаји из општинског буџета у износу од 24 хиљаде КМ за 19 радника, као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.
За самозапошљавање десет лица и то жена старости до 30 година за покретање предузетничке дјелатности и лица старости до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности, а која су своју дјелатност регистровала у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године издвојено је 16 хиљада КМ.
За запошљавање код послодаваца девет лица са високом или средњом стручном спремом, која су засновала радни однос у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године, издвојено је осам хиљада КМ а ради се о лицима без радног искуства.
Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту износи три хиљаде КМ.
Јавни позив за додјелу подстицаја за запошљавање за 2023. годину био је отворен до 16.02.2024. године.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Kаран и директор полиције Републике Српске Синиша Kострешевић боравили су данас у радној посјети општини Србац.
Они су у згради Полицијске станице разговарали са командиром Синишом Шњеготом и његовим сарадницима о безбједносној ситуацији на подручју општине а потом су се у згради Општинске управе састали са начелником Млађаном Драгосављевићем гдје су разговарали о стању безбједности, изградњи новог објекта полицијске станице у Српцу и полицијском кадру.
Министар Kаран је изразио задовољство стањем безбједности на територији општине Србац које је оцијењено као задовољавајуће.
“Већ дужи период можемо констатовати да је стање безбједности у општини Србац добро и задовољавајуће, чак и много боље него у другим општинама, тако да је то на задовољство грађана србачке општине да живе у једном мирном окружењу“, рекао је Kаран.
Он додаје да се у Полицијској станици Србац, али и Полицијској управи Градишка и другим станицама у окружењу осјети недостатак полицијског кадра.
“Ових неколико година ми имамо нагли неприродни одлив полицијског кадра, а то су они полицајци који су изнијели Одбрамбено-отаџбински рат од 1992. до 1995. године. Они су испунили законске услове за одлазак у пензију, тридесет година пензијског рада, и нама пар стотина полицајаца годишње иде у пензију. У том смислу смо и свједоци сталног пријема нових младих полицајаца. У постојећој класи која завршава приправнички стаж сигурно ће доћи њих 90, а у класи Полицијске академије која је сада актуелна доћи ће око 26 нових младих полицајаца за полицијску управу али и у Србац“, рекао је Kаран.
Он је истакао да је прије више од годину дана Општина Србац додијелила Министарству унутрашњих послова локацију на којој се планира градња нове Полицијске станице и најавио да ће радови почети ове године.
„Ова стара зграда Полицијске станице није условна и функционална са аспекта полицијских послова тако да ћемо у сарадњи са општином интензивно кренути у припреме како би ове године започели градњу нове Полицијске станице у Српцу. У том смислу још једном се захваљујем начелнику општине и његовим сарадницима на учињеним напорима у том правцу“, рекао је Kаран.
Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство што је имао прилику да размјени најбитније информације везане за нашу локалну управу и рад Полицијске станице у оном дијелу у коме се преклапају надлежности Општинске управе и Полицијске станице.
„Можемо констатовати врло добро безбједносно стање на подручју општине Србац а други битан сегмент који занима и Општинску управу јесте почетак изградње нове зграде Полицијске станице. Од данас улазимо активно у стварање претпоставки за почетак изградње и одмах можемо кренути са активностима на изради идејног рјешења и главног пројекта”, рекао је начелник Драгосављевић.
У Српцу радили на реактивацији Локалне акционе групе САВУС
У згради Општинске управе у Српцу данас је одржан састанак представника Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС коју чине представници општина Србац, Градишка, Лакташи, Kозарска Дубица.
Поред њих, састанку су присуствовали и представници организација цивилног друштва.
Ово је резултат споразума о сарадњи који је крајем децембра прошле године потписан у Источном Сарајеву између Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС а све са циљем реактивације ове групе.
Душко Цвјетиновић, предсједник Мреже за рурални развој БиХ, рекао је да су у Српцу имали продуктиван састанак на којем су дефинисали заједничке циљеве у наредном периоду како би финализовали план развоја подручја ове четири општине у периоду од 2024. до 2027. године.
“Анализирали смо стратешке планове општина Србац, Лакташи, Градишка и Kозарска Дубица и издвојићемо приоритете у којима можемо дати свој допринос”, рекао је Цвјетиновић.
Бојан Чикић, менаџер пољопривредног кластера ГЛС који окупља пољпривредне произвођаче са подручја Градишке, Лакташа, Српца и Kозарске Дубице, рекао је да ће поновном активацијом Локалне акционе групе САВУС пољопривредницима бити отворени бројни фондови.
“Циљ нам је да поново реорганизујемо ЛАГ САВУС који је основан, али не функционише. ЛАГ-ови су препознате асоцијације у Европској Унији, имају своје фондове и раде добре ствари за развој села. Настојимо изградити локално партнерство и на тај начин спремамо се за моменат када ће ти фондови бити доступни и за рурални развој нашег подручја. Дјелујемо у два правца, први је утврђивање чланства и израда Статута, а други правац је израда Стратегије развоја ЛАГ САВУС-а и подручја на којем он дјелује”, рекао је Чикић.
Састанку је присуствовао начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић са сарадницима, директорица Туристичке организације општине Србац Радисава Шушчевић и предсједница Удружења жена Србац Весна Смиљанић.
Сљедећи састанак заказан је за 16. фебруар у Kозарској Дубици.
Засједао Привредни савјет: Рад недјељом, подстицаји за запошљавање и уписна политика
Под предсједавањем замјеника начелника општине Владимира Гужвића у уторак, 12. децембра одржана је сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано неколико актуелних тема.
Највећу пажњу изазвала је иницијатива групе одборника из реда ПДП-а, СДС-а и самосталних одборника у Скупштини општине Србац Данијеле Божић Новковић и Данка Драгојевића да се коригује општинска одлука о раду недјељом на подручју општине Србац, то јест да се забрани рад недјељом у трговачким ланцима и у продавницама мјешовите робе.
Kако би добили адекватно мишљење, на састанак су позвани и представници трговачких ланаца и продавница мјешовите робе са којима је обављен разговор на ову тему.
Слободан Алексић, власник трговине „АДС“ из Српца рекао је да његови радници не раде недјељом а ко жели да ради добија бонус на плату.
„Ради се о накнади која није мала и могу на плату зарадити још барем четвртину мјесечних примања. Немам проблема са радницима и они код мене имају слободно два дана седмично“, рекао је Алексић.
На састанку је констатовано да од већих трговачких ланаца у Српцу једино маркет „Фортуна“ у власништву фирме „Лебурић комерц“ не ради недјељом а представница овог маркета је рекла да је то само случај са њиховим објектима у Српцу и Бањалуци и да се залажу да тако остане и у новом објекту кога граде у Српцу.
Драган Стојић, представник маркета Хипер Kорт Фрукта Трејд, рекао је да је његов лични став, али и став фирме да се не ради недјељом, али да би требало да таква одлука важи за све субјекте.
„Ми у овом тренутку радимо недјељом, али власник наше фирме је у пар наврата контактирао начелника општине Србац како би се донијела одлука да недјеља буде нерадна за све. Што се нас тиче, то може бити и било који други дан у седмици, али да то буде обавезно“, рекао је Стојић.
Начелник одјељења за инспекцијске послове, Ненад Билановић, подсјетио је да је Општинска управа донијела одлуку да се може радити недјељом до 12 часова, али да то није обавеза, што подразумијева да свака фирма може самостално одлучити да ли ће или не радити недјељом.
„Сада смо практично доведени у ситуацију да само трговцима бранимо рад недјељом, а има људи из друге бранше који могу радити тог дана а то су угоститељи, радници на бензинским пумпама и други“, рекао је Билановић.
Горан Грабовац, власник Пекаре Сунце, такође је скренуо пажњу на неравноправан положај и рекао да и људи у здравству, комуналним предузећима, ватрогасној јединици и другим установама такође су обавезни да раде недјељом.
“Мислим да је без посебне студије изводљивости, у којој би били приказани сви бенефити забране рада недјељом, јако неозбиљно доносити једну овако озбиљну одлуку. У мојој фирми, која броји 60 људи, недјељом траје производни процес како би све било спремно за понедјељак јер у супротном не бисмо стигли припремити наше производе. Сматрам да би се требало прописати да људи који раде недјељом имају увећан лични доходан за два до три пута или да раде једну недјељу а другу не раде и можда чак да се одреде фирме које би биле дежурне за рад недјељом“, рекао је Грабовац.
Он каже да уколико није могуће провести такву одлуку на локалном или републичком нивоу кроз законске прописе да у том случају потрошачи сами бојкотују куповину недјељом.
„Могла би се покренути кампања „Не купујмо недјељом“. Ја први недјељом не купујем нигдје али знам да има доста људи који то раде а који се истовремено залажу да недјеља буде нерадни дан“, рекао је Грабовац.
Марина Радојчић, власница маркета „Марина“ из Српца, каже да је поред ње запослена још једна радница која не ради недјељом и празницима.
„Тим данима радим искључиво ја, али ако имам неке приватне обавезе тада ни ја не радим недјељом. Некада се деси да моја радница ипак ради недјељом јер јој затреба неки други дан у седмици да узме слободно и све је ствар договора. Генерално, мени као малом послодавцу је потребна радна недјеља“, нагласила је Радојчић.
У дискусији је учествовао и предсједник Скупштине општине Милош Будић који је рекао да је кључно да се одлуке о раду недјељом донесу на нивоу Републике Српске и БиХ.
„Тренутно има и једних и других који раде и не раде недјељом, али сматрам да се одлука да се генерално свима забрани рад није могућа. И код нас политичара нема одређеног радног времена тако да радимо и недјељом и празницима“, рекао је Будић.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је иницијатива групе одборника узета у разматрање и да је план био да се чује мишљење свих заинтересованих страна.
„Закључак већине привредних субјеката са подручја општине Србац, који се баве трговином, јесте да послодавци сами креирају своју пословну политику када је у питању рад недјељом, то јест да им се остави могућност да сами донесу одлуку да ли ће, у складу са општинском одлуком о раду недјељом, тај дан радити или не. Други закључак је да би одлука о забрани рада недјељом требало да буде јединствена на подручју читаве Републике Српске, а не као сада да је то на нивоу локалне заједнице, тако да сада имамо ситуацију да поједине локалне заједнице раде, а друге не и самим тим збуњујемо становништво и привредне субјекте“, рекао је Гужвић.
Он је додао да је у плану да се проведе анкета међу становништвом како би на основу резултата добијених у анкети имали мишљење шире јавности.
“Импликација доношења овакве одлуке је велика и односи се на читаву локалну заједницу. Мислим да не треба да журимо са одлуком о забрани рада недјељом, него да она мора бити заснована на чињеницама”, додао је Гужвић.
На састанку је било ријечи и о програму подстицаја за запошљавање који би требао бити расписан крајем ове или почетком наредне године. Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да ће право да се пријаве имати сви они који су запослили радника у 2023. години, било да се ради о средњој или високој стручној спреми, без радног искуства, односно они који су регистровали самосталну предузетничку радњу у 2023. години.
„Има доста могућности за оне који се одлуче да уђу у самосталну регистрацију. за жене млађе до 30 година биће нешто већи износ и уопштено за младе до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности. Битно је да лица буду без радног искуства а не морају се чак ни водити на евиденцији Завода за запошљавање РС“, рекао је Михољчић.
Он је истакао да има доста оних који су изразили жељу да дио подстицаја иде у набавку опреме, али Министарство привреде и предузетништва у том случају даје далеко веће износе.
На сједници Привредног савјета говорио је и директор Центра средњих школа “Петар Kочић” Миленко Живанић, који је образложио приједлог Плана уписа ученика у први разред ове школе за школску 2024/25 годину.
У оквиру приједлога плана садржане су струке за упис у први разред и то: гимназија, машинство и обрада метала, економија, право и трговина и остале дјелатности, са укупно шест одјељења и 120 ученика предвиђених за упис.
Живанић је рекао да се приликом израде овог приједлога руководство школе водило податком о броју ученика који завршавају девети разред на подручју општине Србац а њих је укупно 157, затим резултатима проведене анкете међу ученицима који завршавају девети разред и њиховим родитељима, као и стањем незапослених лица која се воде на Бироу рада у Српцу.
У наредној школској години планиран је упис 32 ученика у два одјељења гимназије, 44 ученика у струку машинство и обрада метала који ће бити подијељени у смјер техничар ЦНЦ технологије, инсталатер и бравар-заваривач, по 12 ученика за занимања економски и царински техничар као и 20 ученика за занимање фризер.
Приједлог Плана уписа ученика у први разред у Центру средњих школа Петар Kочић наћи ће се данас пред одборницима локалног парламента.
У Kукуљама одржан стручни скуп на тему савремене технологије производње силаже
У организацији Пољопривредног института Републике Српске”, компаније “Сано-Савремена исхрана животиња д.о.о”, а уз подршку Мјесне заједнице Kукуље, у друштвеном дому у Kукуљама данас је одржан стручни скуп на тему: “Савремене технологије производње силаже и значај контроле сточних храњива спремљених на фармама”.
Семинар је окупио представнике удружења пољопривредних произвођача мљекара Републике Српске, представнике Удружења узгајивача оваца и коза РС и фармере из Републике Српске, Федерације БиХ и Републике Србије. У гостима је био експерт за исхрану говеда, познати истраживач и научник Manfred Schönleben из Савезне Републике Њемачке који је говорио о најновијим достигнућима њихових колега фармера на подручју Европске уније.
Професор др Војислав Тркуља рекао је да Пољопривредни институт РС има дугу традицију научно-истраживачког рада и да се већ 76 година бави овим послом.
„Повод овог скупа је велики пројекат који финансира Влада Републике Српске који је усмјерен на контролу квалитета сточне хране која је произведена на породичним фармама у Српској. Прикупљен је изузетно велики број узорака који су анализирани у институту, а на основу којих ћемо знати шта би требало урадити у наредном периоду како би резултати били што бољи”, рекао је Тркуља.
Ом истиче да ће искуства познатог истраживача из Њемачке бити од користи нашим фармерима како би били конкурентни и како би повећали млијечност својих грла, производњу меса и млијека и на тај начин остварили што бољи финансијски резултат.
„Био је ово изузетно интересантан али и важан скуп с обзиром на важност проблематике и број фармера који се директно баве овом производњом. Ово је иначе период године када пољопривредни произвођачи имају времена и могу да дођу на овакве скупове. У нашем оснивачком акту пише да је наш задатак да спроведемо истраживања и да резултате презентујемо до крајњих корисника наших произвођача, што је и био циљ“ рекао је Тркуља.
Стручном скупу је присуствовао помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић који је рекао да министарство подржава овакве облике едукације.
“Ово је добра прилика да видимо шта је то што раде наши пољопривредни произвођачи, каква су искуства из Европске Уније и других земаља. У пројекту узимања и анализе сточне хране са фарми у Републици Српској, наше министарство је учествовало са скоро 200.000 KМ. Идемо паралелно са ЕУ и са новим технологијама и покушавамо да модернизујемо пољопривредну производњу и са те стране издвајамо значајне инвестиције када су у питању капитална улагања, улагања у прерађивачке и складишне капацитете, обнова механизације и прикључних машина. Чинимо све како би подигли пољопривредну производњу за један виши степен и како би наши пољопривредни произвођачи имали приход, доходовност и самоодрживост“ рекао је Лалић.
„Имамо план за наредну годину, а то су нека два Он истиче да су планови за наредну годину значајнија подршка домаћој пољопривредној производњи и већи акценат када су у питању капиталне инвестиције и улагања у све оно што чини пољопривреду модерном граном.
“Дефинитивно наши пољопривредни произвођачи морају да се окрену дигитализацији и новијим средствима технологије и комуникације јер без тога пољопривреда тешко да може да буде рентабилна и конкурентна“ рекао је Лалић.
Проф др Жељко Лакић, шеф Завода за крмно биље, представио је фармерима резултате истраживања контроле сточне хране које је вршио Пољопривредни институт.
„Током протекле три године радили смо Програм контрола квалитета кабасте концентроване сточне хране спремљене на породичним фармама. Циљ програма је био да се уоче неправилности у технологији спремања сточне хране и да се дјеловањем на терену ти проблеми отклоне. Програм је конципиран тако да у потпуности покрива Републику Српаку. Сваке године буде обухваћено око 12% газдинстава и на основу тога добијамо слику о стању на тим фармама. Током реализације програма утврдили смо да се на фармама углавном спрема силажа од цијеле биљке кукуруза, затим травна силажа и сијенажа и сијено те да код спремања ових храњива постоје одређени проблеми у реализацији технологије на терену. На почетку програма огроман број фарми имао је проблема у спремању квалитетне силаже, велики број узорака силаже није одговарао прописаним граничним вриједностима, а било је одступања и у ПХ вриједности. Радом у задње три године тај проблем је у значајној мјери елиминисан“ рекао је Лакић и додао да је потребно проводити одређене агротехничке мјере на природним ливадама и пашњацима.
Истиче да су захваљујући реализацији овог програма постигли значајне помаке.
“То је нарочито видљиво у погледу унапређења технологије спремања силаже на фармама. Отклонили смо и велики број недостатака који се појављује на мањим фармама. Кад је ријеч о сјенажи и ту је исто било помака али треба доста радити јер велики број фарми спрема силажу лошег квалитета” закључио је Лакић.
Директор пословног развоја, експерт за исхрану говеда из Савезне Републике Њемачке, dr Manfred Schönleben, захвалио се на сарадњи и позиву Пољопривредном институтеу РС и одржао предавање на тему ”Економски успјешна производња силажа-искуства научена уз Сано Лабораторy”.
“Данас смо подијелили искуства и препоруке са фармерима из БиХ и Србије на начин како могу произвести стабилне и квалитетне силаже на својим фармама. Једна од најважнијих ствари за успјех у овој производњи је припрема хране, а важан дио хране код исхране говеда је силажа и зато је квалитета силаже јако важна за успјех производње млијека. Веома важан моменат је ПХ вриједност хране а то знамо из властитог искуства и припреме хране за људе колико је ПХ вриједност важна. Врло важан елемент који нам помаже да добијемо пожељан ПХ силаже су млијечно киселинске бактерије које су природно присутне на самој биљци“ рекао је Schönleben.
Радојица Видовић, посланик Народне Скупштине Републике Српске и предсједник Савјета Мјесне заједнице Kукуље, рекао је да су овакве едукације увијек добро посјећене у овим зимским данима.
“Надам се да ће знања која су данас стекли добро доћи произвођачима млијека. Желим компанији „Сано“ пуно напретка у наредном периоду, добар квалитет и много среће и успјеха у 2024. години” рекао је Видовић.
У раду семинара учествовао је и начелник одјељења за сточарску производњу Милан Пузигаћа, а као гости присуствовали су: представници ресора за пружање стручних услуга Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, представници Републичке управе за инспекцијске послове инспектората РС, представници Академије наука и умјетности РС, представници Пољопривредног факултета Бањалука, Ветеринарског института др “Васо Бутозан”, Пољопривредне школе Бањалука, Центра за развој пољопривреде и села и представници одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац.
У сали за састанке Општинске управе у сриједу, 15. новембра је одржана јавна расправа о изради нацрта ребаланса буџета општине Србац за 2023. и нацрта буџета за 2024. годину. У расправи су учествовали директори јавних предузећа и установа, представници удружења и организација и других субјеката који се финансирају из општинског буџета.
Од 10 часова у расправи су прво учествовали буџетски корисници који су на систему трезорског пословања а од 12 часова корисници грантовских средстава.
Састанима је предсједавала начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић а расправи су такође присуствовали замјеник начелника општине Владимир Гужвић и начелник одјељења за општу управу Душко Митрић.
У складу са могућностима, сви приједлози биће уграђени у нацрт ребаланса буџета за 2023. и нацрт буџета за 2024. годину који ће се наћи на дневном реду наредне сједнице Скупштине општине Србац.
Апликација eCitizen олакшава комуникацију између Општине Србац и грађана
У оквиру Пројекта општинског управљања животном средином (МЕГ) израђена је мобилна апликација eCitizen која омогућава лакшу комуникацију између грађана и локалних власти.
Примарна сврха eCitizen мобилне апликације јесте омогућавање једноставне и транспарентне комуникације грађана и локалне управе. Апликација грађанима омогућава слање жалбе или упита локалној управи у свега 5 кликова након чега добију одговор управе у року од 48 сати. Поред тога, eCitizen мобилна апликација има за циљ и обавјештавање јавности у непредвиђеним и ванредним ситуацијама, попут прекида услуга и сервисних информација.
Мобилна апликација је прилагођена за Андроид и IOS, те се може преузети путем страница Google Play и App Store.
Ово софтверско рјешење је доступно и као онлајн платформа на адреси www.ecitizen.ba а може јој се приступити и преко званичне странице Општине Србац кликом на банер eCitizen ОВДЈЕ. На платформу се може пријавити као анонимни или регистровани корисник.
Путем eCitizena активни су и модули за комуникацију грађана са изабраним представницима локалне власти, модул за јавне расправе, модул за припрему сједница скупштине и слично.
Замјеник начелника општине Србац, Владимир Гужвић, рекао је да је општина Србац, као учесник МЕГ пројекта, добила могућност да локалну управу транспарентније изложи на јавни простор и дигитализује двосмјерну комуникацију са грађанима.
“У форми анонимне пријаве или у форми регистрованог корисника грађани могу користити овај сервис, слати притужбе, приступити материјалима са скупштинских засједања и учествовати на јавним расправама које ће се водити у оквиру одређених општинских одјељења. Омогућено је и постављање питања, за сада само начелнику општине а након проведених обука и изабраним одборницима”, рекао је Гужвић.
Он је позвао грађане да користе могућности које пружа eCitizen јер ће на бржи и једноставнији начин моћи ступити у контакт са представницима локалне власти.
“На овај начин желимо да покажемо да смо отворени за грађане, да правовремено одговарамо на њихове упите и рјешавамо све уочене проблеме”, истакао је Гужвић.
Видео који објашњава функцију овог сервиса можете погледати ОВДЈЕ.
Упутство за кориштење у ПДФ формату можете преузети ОВДЈЕ.
МЕГ пројекат финансирају Влада Швајцарске, Шведска и Влада Републике Чешке, те подржава Делегација Европске Уније у БиХ, а проводи Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ).
Делегација Републичког педагошког завода у радној посјети Српцу
Представници Републичког педагошког завода Републике Српске, на челу са директором Слађаном Танасић, данас бораве у Српцу гдје ће присуствовати састанцима актива директора основних и средњих школа приједорске регије на којима ће се разговарати о свим отвореним питањима која се тичу образовног система у Републици Српској.
Након тога ће узети учешће у раду конференција на којима ће бити вршена провјера постигнућа ученика петих и деветих разреда основних школа ове регије.
У делегацији Републичког педагошког завода су и начелник одјељења за предшколско и основно васпитање и образовање Славко Драгосављевић, начелник одјељења за средње образовање и васпитање Милија Марјановић и начелник одјељења за вредновање квалитета васпитно-образовног рада Зоран Богдановић.
Прије састанка актива директора, одржан је састанак у згради Општинске управе са начелником општине Млађаном Драгосављевићем и начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, као и директорима основних школа из Српца и Центра средњих школа „Петар Kочић“.
На састанку је било ријечи о актуелној проблематици у васпитно-образовном раду, при чему је од стране директора истакнута добра сарадња са локалном управом и родитељима ученика а наглашене су и неке потребе, попут инсталирања видео надзора у централној и подручним школама „Доситеј Обрадовић“ Разбој, ангажовања школског педагога у ЦСШ „Петар Kочић“ и слично.
Организован је и обилазак средњошколског центра и основне школе у Српцу, гдје је руководство школе упознало директорицу Републичког педагошког завода и начелника општине са извођењем наставе и радовима који су извршени на реновирању школских просторија, нарочито када је ријеч о Центру средњих школа гдје је недавно извршена реконструкција комплетног објекта.
Очекује се да ће данашњим догађајима присуствовати око 300 просвјетних радника из приједорске регије.
