Крећу активности на изградњи рекреативног, спортског и терапеутског центра у Горњим Срђевићима
Координациони тим за реализацију пројекта “Изградња рекреативног, спортског и терапеутског центра у Горњим Срђевићима” одржао је ових дана састанак са грађанима Мјесне заједнице Срђевићи на коме су утврђене активности, носиоци задатака као и временски оквир за реализацију пројекта.
Овај пројекат је предложен и усвојен на форуму грађана МЗ Срђевићи а проводи се у оквиру друге фазе пројекта “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ” у чију реализацију се укључила и Општина Србац.
Укупна вриједност пројекта износи 49.316 КМ од чега је учешће УНДП-а БиХ 24.982 КМ а Општине Србац 24.333 КМ.
Мјештани су се у склопу пројектних активности обавезали да ће извршити припремне радове, крчење и кошење терена предвиђеног за изградњу планираних објеката.
Рок за завршетак радова је до краја јула ове године а у плану је да се изгради стаза за терапеутско јахање, терен за одбојку на пијеску, мултифункционална бина-надстрешница, дјечије игралиште и стазе за шетњу.
Три пољопривредна газдинства из Српца добијају финансијску подршку од Европске Уније
Општина Србац нашла се на првом мјесту ранг листе одабраних корисника за подршку инвестицијама у диверзификацију економских и социјалних активности у руралним подручјима у склопу пројекта EU4Agri.
На коначној ранг листи нашло се 15 општина и градова из цијеле БиХ а корисници финансијске подршке из наше општине биће пољопривредни произвођачи Бојан Лазић, Драган Ђурђевић и Јово Гужвић.
Укупна вриједост пројекта је 117.222 KМ, а учешће три наведена корисника биће 25 одсто односно 29.305 KМ, док ће преостали дио средстава добити из пројекта.
У питању је осам пластеника површине 300, 400 и 432 квадратна метра, као и опрема и механизација за пластеничку производњу за кориснике.
Kроз овај јавни позив, вриједан 6.5 милиона KМ, који је трајао од 16. септембра до 28. децембра 2022. године, Европска унија подржава мала пољопривредна газдинства како би покренули нове економске или социјалне активности којима ће диверзификовати своје изворе прихода или допринијети унапређењу квалитета живота у руралним подручјима.
Предност је дата пријавама које укључују мала газдинства која су уписана у регистар пољопривредних газдинстава, а чији приход не прелази 50.000 KМ, односно која нису уписана у јединствени регистар обвезника индиректних пореза (ПДВ регистар), а подносиоци пријаве биле су јединице локалне самоуправе.
Kроз овај јавни позив су подржане и иницијативе и активности које ће допринијети бољој запошљивости младих у руралним подручјима (нпр. пословни инкубатори, развојни хуб-ови и слично), унапређењу иновативности и конкурентности руралних предузећа (нпр. пословни иновацијски центри, бизнис инкубатори, хубови и слично). Додатно, подржане су активности које доприносе запошљавању и положају жена у друштву кроз креирање инфраструктурне подршке, те активности које уопштено доприносе унапређењу квалитета живота на селу, укључујући и младе.
Kоначна ранг листа корисника пројекта може се погледати ОВДЈЕ.
На више локација постављено преко 200 садница украсног дрвећа
У склопу акције прољећног уређења града, радницима србачког Kомуналног предузећа “Kомуналац“ ових дана су се у садњи туја и другог украсног дрвећа прикључили ученици Центра средњих школа “Петар Kочић“.
„Желимо да наш град изгледа што љепше али да, прије свега, буде уредан. Заједно са Општинском управом смо обезбиједили саднице које смо постављали у ужем центру града и око градске капеле а кренули смо и са уређењем простора око централног спомен обиљежја гдје чупамо суве стабљике чемпреса и садимо нове. Осим садње, орезујемо суве гране дрвећа, а доласком топлијих дана наши радници ће наставити са окопавањем цвијећа и уређењем зелених површина“, рекао је директор Kомуналца, Драшко Момић.
Он наглашава да су уз финансијску подршку Општине Србац засадили око 100 садница украсног листопадног дрвећа ликвидамбар које може да нарасте до 20 метара, затим око 100 садница ловор вишње и саднице тује, истичући да су значајан допринос акцији дали ученици средњих школа.
Kако би ужи центар Српца добио ново рухо започела је замјена дотрајалих коцки и галантерије на шеталишту од зграде Поште до Полицијске станице Србац, а у току је и обнављање фасада стамбених зграда.
Туристички потенцијали општине Србац представљени на Међународном сајму туризма
У Бањалуци је јуче завршен Четврти међународни сајам туризма који је окупио више од 150 домаћих и иностраних излагача а туристичке потенцијале наше локалне заједнице представила је Туристичка организација општине Србац.
Радисава Шушчевић, директорица Туристичке организације, рекла је да наша општина обилује изузетним природним љепотама и богаствима а развој туризма је углавном базиран на природним мотивима.
“Оно што општину Србац чини интересантном страним и домаћим туристима, у погледу природних вриједности, су подручја Бардача и Мотајица. Препознатљиви смо и по вјерском туризму захваљујући Српском православном манастиру Осовица који посљедњих година привлачи све већи број посјетилаца”, рекла је Шушчевић и додала да је њихов штанд посјетио и министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић.
Међународни сајам туризма у Бањалуци је мјесто сусрета и умрежавања бројних туристичких радника из земаља окружења. Организатори манифестације, у циљу повезивања туристичких радника, организовали су и низ пратећих едукативних активности као што су стручне конференције, панел дискусије и слично. Исто тако за све излагаче био је уприличен и богат културно-забавни програм.
Одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање 19 радника
Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је данас коначну ранг листу привредних субјеката којима су одобрени подстицаји за запошљавање за 2023. годину.
На листи се нашло 15 привредних субјеката којима ће бити исплаћени подстицаји из општинског буџета у износу од 24 хиљаде КМ за 19 радника, као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.
За самозапошљавање десет лица и то жена старости до 30 година за покретање предузетничке дјелатности и лица старости до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности, а која су своју дјелатност регистровала у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године издвојено је 16 хиљада КМ.
За запошљавање код послодаваца девет лица са високом или средњом стручном спремом, која су засновала радни однос у периоду од 01.01.2023. године до 31.12.2023. године, издвојено је осам хиљада КМ а ради се о лицима без радног искуства.
Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту износи три хиљаде КМ.
Јавни позив за додјелу подстицаја за запошљавање за 2023. годину био је отворен до 16.02.2024. године.
Одобрена средства за изградњу спортског центра у Срђевићима
Пројекат изградње спортско-рекреативно-терапијског центра у Горњим Срђевићима одобрен је за реализацију у склопу пројекта “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ” кога реализује Савез општина и градова Републике Српске уз подршку Владе Швајцарске и УНДП-а БиХ, потврдио је начелник општине Млађан Драгосављевић на фебруарској сједници Скупштине општине Србац.
Ради се о центру који ће располагати са тереном за одбојку, столовима за стони тенис, дјечијим игралиштем, стазом за терапијско јахање и мултифункционалном надстрешницом.
“Србац је једна од четири локалне заједнице у БиХ, и то двије у Републици Српској и двије у Федерацији БиХ, којој су одобрена грантовска средства за реализацију пројеката које су кандидовале мјесне заједнице. Укупно је конкурисало двадесет локалних заједница, а пројекат општине Србац оцијењен је као најбољи са остварених 97,5 одсто постављених критеријума”, рекао је начелник Драгосављевић.
Додаје да ће вриједност радова на изградњи мултифункционалног центра износити 45 хиљада KМ, од чега су грантовска средства 24 хиљаде KМ, властито учешће мјештана је шест хиљада KМ а остало ће финансирати Општина Србац.
Ово је један од пројеката који је усвојен прошле године на форуму грађана у Срђевићима и кандидован за добијање гранта од стране донатора.
Форуми грађана у општини Србац се одржавају по новој методологији за унапређење рада мјесних заједница и показали су велику заинтересованост мјештана за локални развој.
Грађани су на до сада одржаним форумима имали могућност да гласају за пет најважнијих пројеката који су означени као приоритети у њиховим мјесним заједницама, након чега је утврђена ранг листа. Формиране су радне групе за њихову реализацију и намјера је да ови приједлози буду уврштени у стратешке планове.
Србац је једна од 11 јединица локалне самоуправе у Републици Српској које су укључене у пројекат “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ”.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Kаран и директор полиције Републике Српске Синиша Kострешевић боравили су данас у радној посјети општини Србац.
Они су у згради Полицијске станице разговарали са командиром Синишом Шњеготом и његовим сарадницима о безбједносној ситуацији на подручју општине а потом су се у згради Општинске управе састали са начелником Млађаном Драгосављевићем гдје су разговарали о стању безбједности, изградњи новог објекта полицијске станице у Српцу и полицијском кадру.
Министар Kаран је изразио задовољство стањем безбједности на територији општине Србац које је оцијењено као задовољавајуће.
“Већ дужи период можемо констатовати да је стање безбједности у општини Србац добро и задовољавајуће, чак и много боље него у другим општинама, тако да је то на задовољство грађана србачке општине да живе у једном мирном окружењу“, рекао је Kаран.
Он додаје да се у Полицијској станици Србац, али и Полицијској управи Градишка и другим станицама у окружењу осјети недостатак полицијског кадра.
“Ових неколико година ми имамо нагли неприродни одлив полицијског кадра, а то су они полицајци који су изнијели Одбрамбено-отаџбински рат од 1992. до 1995. године. Они су испунили законске услове за одлазак у пензију, тридесет година пензијског рада, и нама пар стотина полицајаца годишње иде у пензију. У том смислу смо и свједоци сталног пријема нових младих полицајаца. У постојећој класи која завршава приправнички стаж сигурно ће доћи њих 90, а у класи Полицијске академије која је сада актуелна доћи ће око 26 нових младих полицајаца за полицијску управу али и у Србац“, рекао је Kаран.
Он је истакао да је прије више од годину дана Општина Србац додијелила Министарству унутрашњих послова локацију на којој се планира градња нове Полицијске станице и најавио да ће радови почети ове године.
„Ова стара зграда Полицијске станице није условна и функционална са аспекта полицијских послова тако да ћемо у сарадњи са општином интензивно кренути у припреме како би ове године започели градњу нове Полицијске станице у Српцу. У том смислу још једном се захваљујем начелнику општине и његовим сарадницима на учињеним напорима у том правцу“, рекао је Kаран.
Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство што је имао прилику да размјени најбитније информације везане за нашу локалну управу и рад Полицијске станице у оном дијелу у коме се преклапају надлежности Општинске управе и Полицијске станице.
„Можемо констатовати врло добро безбједносно стање на подручју општине Србац а други битан сегмент који занима и Општинску управу јесте почетак изградње нове зграде Полицијске станице. Од данас улазимо активно у стварање претпоставки за почетак изградње и одмах можемо кренути са активностима на изради идејног рјешења и главног пројекта”, рекао је начелник Драгосављевић.
У Српцу радили на реактивацији Локалне акционе групе САВУС
У згради Општинске управе у Српцу данас је одржан састанак представника Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС коју чине представници општина Србац, Градишка, Лакташи, Kозарска Дубица.
Поред њих, састанку су присуствовали и представници организација цивилног друштва.
Ово је резултат споразума о сарадњи који је крајем децембра прошле године потписан у Источном Сарајеву између Мреже за рурални развој у БиХ и Локалне акционе групе САВУС а све са циљем реактивације ове групе.
Душко Цвјетиновић, предсједник Мреже за рурални развој БиХ, рекао је да су у Српцу имали продуктиван састанак на којем су дефинисали заједничке циљеве у наредном периоду како би финализовали план развоја подручја ове четири општине у периоду од 2024. до 2027. године.
“Анализирали смо стратешке планове општина Србац, Лакташи, Градишка и Kозарска Дубица и издвојићемо приоритете у којима можемо дати свој допринос”, рекао је Цвјетиновић.
Бојан Чикић, менаџер пољопривредног кластера ГЛС који окупља пољпривредне произвођаче са подручја Градишке, Лакташа, Српца и Kозарске Дубице, рекао је да ће поновном активацијом Локалне акционе групе САВУС пољопривредницима бити отворени бројни фондови.
“Циљ нам је да поново реорганизујемо ЛАГ САВУС који је основан, али не функционише. ЛАГ-ови су препознате асоцијације у Европској Унији, имају своје фондове и раде добре ствари за развој села. Настојимо изградити локално партнерство и на тај начин спремамо се за моменат када ће ти фондови бити доступни и за рурални развој нашег подручја. Дјелујемо у два правца, први је утврђивање чланства и израда Статута, а други правац је израда Стратегије развоја ЛАГ САВУС-а и подручја на којем он дјелује”, рекао је Чикић.
Састанку је присуствовао начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић са сарадницима, директорица Туристичке организације општине Србац Радисава Шушчевић и предсједница Удружења жена Србац Весна Смиљанић.
Сљедећи састанак заказан је за 16. фебруар у Kозарској Дубици.
Засједао Привредни савјет: Рад недјељом, подстицаји за запошљавање и уписна политика
Под предсједавањем замјеника начелника општине Владимира Гужвића у уторак, 12. децембра одржана је сједница Привредног савјета општине Србац на којој је разматрано неколико актуелних тема.
Највећу пажњу изазвала је иницијатива групе одборника из реда ПДП-а, СДС-а и самосталних одборника у Скупштини општине Србац Данијеле Божић Новковић и Данка Драгојевића да се коригује општинска одлука о раду недјељом на подручју општине Србац, то јест да се забрани рад недјељом у трговачким ланцима и у продавницама мјешовите робе.
Kако би добили адекватно мишљење, на састанак су позвани и представници трговачких ланаца и продавница мјешовите робе са којима је обављен разговор на ову тему.
Слободан Алексић, власник трговине „АДС“ из Српца рекао је да његови радници не раде недјељом а ко жели да ради добија бонус на плату.
„Ради се о накнади која није мала и могу на плату зарадити још барем четвртину мјесечних примања. Немам проблема са радницима и они код мене имају слободно два дана седмично“, рекао је Алексић.
На састанку је констатовано да од већих трговачких ланаца у Српцу једино маркет „Фортуна“ у власништву фирме „Лебурић комерц“ не ради недјељом а представница овог маркета је рекла да је то само случај са њиховим објектима у Српцу и Бањалуци и да се залажу да тако остане и у новом објекту кога граде у Српцу.
Драган Стојић, представник маркета Хипер Kорт Фрукта Трејд, рекао је да је његов лични став, али и став фирме да се не ради недјељом, али да би требало да таква одлука важи за све субјекте.
„Ми у овом тренутку радимо недјељом, али власник наше фирме је у пар наврата контактирао начелника општине Србац како би се донијела одлука да недјеља буде нерадна за све. Што се нас тиче, то може бити и било који други дан у седмици, али да то буде обавезно“, рекао је Стојић.
Начелник одјељења за инспекцијске послове, Ненад Билановић, подсјетио је да је Општинска управа донијела одлуку да се може радити недјељом до 12 часова, али да то није обавеза, што подразумијева да свака фирма може самостално одлучити да ли ће или не радити недјељом.
„Сада смо практично доведени у ситуацију да само трговцима бранимо рад недјељом, а има људи из друге бранше који могу радити тог дана а то су угоститељи, радници на бензинским пумпама и други“, рекао је Билановић.
Горан Грабовац, власник Пекаре Сунце, такође је скренуо пажњу на неравноправан положај и рекао да и људи у здравству, комуналним предузећима, ватрогасној јединици и другим установама такође су обавезни да раде недјељом.
“Мислим да је без посебне студије изводљивости, у којој би били приказани сви бенефити забране рада недјељом, јако неозбиљно доносити једну овако озбиљну одлуку. У мојој фирми, која броји 60 људи, недјељом траје производни процес како би све било спремно за понедјељак јер у супротном не бисмо стигли припремити наше производе. Сматрам да би се требало прописати да људи који раде недјељом имају увећан лични доходан за два до три пута или да раде једну недјељу а другу не раде и можда чак да се одреде фирме које би биле дежурне за рад недјељом“, рекао је Грабовац.
Он каже да уколико није могуће провести такву одлуку на локалном или републичком нивоу кроз законске прописе да у том случају потрошачи сами бојкотују куповину недјељом.
„Могла би се покренути кампања „Не купујмо недјељом“. Ја први недјељом не купујем нигдје али знам да има доста људи који то раде а који се истовремено залажу да недјеља буде нерадни дан“, рекао је Грабовац.
Марина Радојчић, власница маркета „Марина“ из Српца, каже да је поред ње запослена још једна радница која не ради недјељом и празницима.
„Тим данима радим искључиво ја, али ако имам неке приватне обавезе тада ни ја не радим недјељом. Некада се деси да моја радница ипак ради недјељом јер јој затреба неки други дан у седмици да узме слободно и све је ствар договора. Генерално, мени као малом послодавцу је потребна радна недјеља“, нагласила је Радојчић.
У дискусији је учествовао и предсједник Скупштине општине Милош Будић који је рекао да је кључно да се одлуке о раду недјељом донесу на нивоу Републике Српске и БиХ.
„Тренутно има и једних и других који раде и не раде недјељом, али сматрам да се одлука да се генерално свима забрани рад није могућа. И код нас политичара нема одређеног радног времена тако да радимо и недјељом и празницима“, рекао је Будић.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је иницијатива групе одборника узета у разматрање и да је план био да се чује мишљење свих заинтересованих страна.
„Закључак већине привредних субјеката са подручја општине Србац, који се баве трговином, јесте да послодавци сами креирају своју пословну политику када је у питању рад недјељом, то јест да им се остави могућност да сами донесу одлуку да ли ће, у складу са општинском одлуком о раду недјељом, тај дан радити или не. Други закључак је да би одлука о забрани рада недјељом требало да буде јединствена на подручју читаве Републике Српске, а не као сада да је то на нивоу локалне заједнице, тако да сада имамо ситуацију да поједине локалне заједнице раде, а друге не и самим тим збуњујемо становништво и привредне субјекте“, рекао је Гужвић.
Он је додао да је у плану да се проведе анкета међу становништвом како би на основу резултата добијених у анкети имали мишљење шире јавности.
“Импликација доношења овакве одлуке је велика и односи се на читаву локалну заједницу. Мислим да не треба да журимо са одлуком о забрани рада недјељом, него да она мора бити заснована на чињеницама”, додао је Гужвић.
На састанку је било ријечи и о програму подстицаја за запошљавање који би требао бити расписан крајем ове или почетком наредне године. Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да ће право да се пријаве имати сви они који су запослили радника у 2023. години, било да се ради о средњој или високој стручној спреми, без радног искуства, односно они који су регистровали самосталну предузетничку радњу у 2023. години.
„Има доста могућности за оне који се одлуче да уђу у самосталну регистрацију. за жене млађе до 30 година биће нешто већи износ и уопштено за младе до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности. Битно је да лица буду без радног искуства а не морају се чак ни водити на евиденцији Завода за запошљавање РС“, рекао је Михољчић.
Он је истакао да има доста оних који су изразили жељу да дио подстицаја иде у набавку опреме, али Министарство привреде и предузетништва у том случају даје далеко веће износе.
На сједници Привредног савјета говорио је и директор Центра средњих школа “Петар Kочић” Миленко Живанић, који је образложио приједлог Плана уписа ученика у први разред ове школе за школску 2024/25 годину.
У оквиру приједлога плана садржане су струке за упис у први разред и то: гимназија, машинство и обрада метала, економија, право и трговина и остале дјелатности, са укупно шест одјељења и 120 ученика предвиђених за упис.
Живанић је рекао да се приликом израде овог приједлога руководство школе водило податком о броју ученика који завршавају девети разред на подручју општине Србац а њих је укупно 157, затим резултатима проведене анкете међу ученицима који завршавају девети разред и њиховим родитељима, као и стањем незапослених лица која се воде на Бироу рада у Српцу.
У наредној школској години планиран је упис 32 ученика у два одјељења гимназије, 44 ученика у струку машинство и обрада метала који ће бити подијељени у смјер техничар ЦНЦ технологије, инсталатер и бравар-заваривач, по 12 ученика за занимања економски и царински техничар као и 20 ученика за занимање фризер.
Приједлог Плана уписа ученика у први разред у Центру средњих школа Петар Kочић наћи ће се данас пред одборницима локалног парламента.
