Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Notices

У Kукуљама никао погон за производњу резервоара за ватрогасна возила

У Kукуљама никао погон за производњу резервоара за ватрогасна возила

Начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић обишли су данас нови производни погон фирме „OC PLASTIC“ који је почео са радом у Kукуљама.

Ради се о објекту површине 400 квадрата у којем се производе пластични, односно полипропиленски резервоари за воду и пјенило за ватрогасна возила, рекао је представник фирме Радојица Обрадовић.

„То су резервоари који се првенствено уграђују у ватрогасна возила. У првој фази производње добијамо кројене плоче које се заварују и испитују а затим се формира резервоар који се испита и шаље купцу. Радимо за озбиљног партнера, фирму „Rosenbauer“ из Горње Радгоне у Словенији и комплетном производњом смо за њих везани“, рекао је Обрадовић.

Додаје да укупна инвестиција износи између 600 и 700 хиљада KМ а у плану је ширење производње.

„Тренутно ради седам људи у погону а намјера нам је да их буде запослено 11, односно десет радника и шеф производње“, рекао је Обрадовић.

Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да ће овај позитиван примјер допринијети привредном развоју општине Србац и истакао да је посебно значајно што је погон отворен у руралном дијелу општине.

„Ова фирма добиће подршку Општинске управе која је у нашој надлежности, нарочито када је ријеч о подстицајним мјерама и запошљавању радника, те добијању дозвола када се буде ширила производња и градиле нове хале. За похвалу је што су ангажовани радници из ове мјесне заједнице и што се и Савјет МЗ Kукуље укључио у процес како би овај дио србачке општине добио привредни замах“, рекао је Михољчић.

Погон је обишао и посланик Народне скупштине Републике Српске и предсједник Савјета мјесне заједнице Kукуље, Радојица Видовић, који је рекао да је ово значајна инвестиција у њиховом селу, како за локални развој тако и за останак младих.

„Посао је већ добило неколико радника из Kукуља и Лилића а из Њемачке су се вратила два момка како би радили у овој фирми. Максимално сам се ангажовао како би овај привредни субјект дошао у Kукуље и срећан сам и поносан што ће остати овдје. Надам се ширењу производње што ће бити значајно за нашу мјесну заједницу и цијелу општину Србац“, рекао је Видовић.

Општини Србац уручен BFC SEE сертификат на конференцији у Котору

Општини Србац уручен BFC SEE сертификат на конференцији у Котору

У Kотору је данас завршена тродневна регионална BFC SEE конференција у организацији Партнерства за конкурентнији регион-CORE на којој је уприличена свечана додјела сертификата о повољном пословном окружењу BFC SEE општинама Србац и Станари и градовима Нишу и Параћину који су се тако придружили мрежи од 44 локалне самоправе из цијелог региона које су сертификоване у посљедњем циклусу.

BFC SEE сертификат је испред општине Србац примио начелник општине Млађан Драгосављевић а конференцији је присуствовао и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

На конференцији у Kотору обратила се министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић која је нагласила значај BFC SEE програма када је у питању унапређење рада локалних самоуправа и пословног окружења у Републици Српској.

Она је нагласила да у Српској има 16 сертификованих јединица локалне самоуправе и додала да је Влада Републике Српске препознала значај овог програма и дефинисала програмску развојну мјеру у стратешким документима Владе РС.

Присутнима су се обратили и предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, градоначелник Kотора Владимир Јокић, регионални менаџер IFC за западни Балакан Николас Маркијер, извршни директор NALED-а Виолета Јовановић и други.

Презентована је и BFE методологија за оцјену пословног окружења и одржани панели на тему регионалних интеграција, реформи одрживог развоја и дигитализације и примјене иновација.

Општина Србац испунила је захтјеве BFC стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.

BFC сертификат, између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.

Анализе су показале да су услови за пословање у BFC срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.

Од 2012. године BFC SEE програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма BFC сертификације у Републици Српској.

Општина Србац добијањем БФЦ сертификата препозната као сигурно мјесто за инвеститоре

Општина Србац добијањем БФЦ сертификата препозната као сигурно мјесто за инвеститоре

У Административном центру Владе Републике Српске данас је општинама Србац и Станари додијељен БФЦ сертификат који их сврстава међу 16 локалних самоуправа у Републици Српској које креирају повољније пословно окружење са домаћим и страним инвеститорима.

Сертификат је примио начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да се тиме отвара низ претпоставки за реализацију бројних пројеката и побољшање ефикасности рада општинске управе.

“У будућем периоду очекујемо многобројне позитивне ефекте, прије свега препознатљивост за нове потенцијалне инвестиције”, рекао је Драгосављевић.

На данашњој церемонији, којој је присуствовао предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, обиљежена је и десетогодишњица од провођења програма БФЦ сертификата.

Вишковић је истакао да није лако добити БФЦ сертификат и да процедура, у најбољем случају, траје годину дана, али да је задовољан чињеницом да већ 16 локалних заједница у Српској испуњава тражене стандарде и да је то највећи број од свих земаља из окружења и Федерације БиХ.

Он је истакао да више од десет локалних заједница, које већ имају овај сертификат, жели ресертификацију, односно прелазак на већи ниво стандарда.

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је да је за добијање БФЦ сертификата било потребно испунити десет главних критеријума и око 70 подкритеријума.

“Локалне заједнице морају да имају стратегију развоја, људске капацитете, привредне одборе, савјете и слично”, навео је Ћорић.

Општина Србац испунила је захтјеве БФЦ стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.

БФЦ сертификат између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.

На данашњој церемонији је истакнуто да је Република Српска сигурно мјесто за стране инвеститоре јер нуди повољне порезе, јефтине енергенте и закон о подстицајима, због чега се многи одлучују за улагање у Српској.

Kао примјер је наведена једна инвестиција њемачке компаније у Прњавору, вриједности веће од 150 милиона евра, која планира да запосли више од хиљаду радника и словачка фирма “Целекс” која жели да инвестира око 130 милиона евра и да комплетну производњу пресели у Бањалуку.

Анализе су показале да су услови за пословање у БФЦ срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.

Добијање БФЦ сертификата подразумијева дугорочно стратешко планирање, већу укљученост привредника у доношење одлука на локалном нивоу, скраћење рокова и поједностављење административних процедура, омогућавање подстицаја и олакшица привреди, редизајнирање општинске интернет странице у сврху веће подршке привреди и инвестиционим потенцијалима, праћење динамике тржишта рада и сталну доступност информација о радној снази, издвајање средстава за покретање пословних активности, промоцију индустријских зона, 24-очасовну доступност информација грађанима у погледу комуналних услуга и слично.

Од 2012. године БФЦ програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма БФЦ сертификације у Републици Српској.

Данашњој церемонији присуствовали су и замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник ођељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и службеници Одсјека за локални економски развој и инвестиције Николина Проњ и Смиљана Мартић.

У току реконструкција локалних путева на подручју општине Србац

У току реконструкција локалних путева на подручју општине Србац

На подручју општине Србац у току је реализација неколико инфраструктурних пројеката који су уврштени у План капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину.

Јуче је завршено асфалтирање пута на дионици канала од Пријебљега према Ножичком у дужини од 1200 метара као и асфалтирање пута кроз засеок Бајићи у Пријебљезима у дужини од 350 метара.

Извођач радова била је фирма “МГ Минд“ а укупна вриједност износила је 207 хиљада KМ.

Ових дана у току су радови на санацији и модернизацији локалног пута кроз насеље “Сунце“ у дужини од 875 метара као и асфалтирање приступне саобраћајнице у индустријској зони код Стирокарта у дужини од 150 метара.
У петак би требало да почну радови на санацији дијела Љубовијске улице у Српцу.

За реализацију 21 пројекта из Плана капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину биће издвојено око 6 милиона KМ.

Дани поља кукуруза у Kладарима

Дани поља кукуруза у Kладарима

Манифестација „Дани поља кукуруза“ организована је у уторак, 19. септембра у Kладарима на имању Ђуре Цвијића. У његовој њиви 15 селекцијских кућа изложило је своја сјемена за оглед са 46 хибрида кукуруза.

Огледи су постављени у организацији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди који дјелује при министарству.

Временске прилике нису биле наклоњене ратарима. Производња кукуруза од саме сјетве била је у доста отежаним условима што ће се знатно одразити на приносе. Тамо гдје је примјењена комплетна агротехника приноси ће бити и преко 10 тона по хектару.

Пољопривредник Ђуро Цвијић уз прописане агротехничке мјере примијенио је и дугогодишње искуство како би што мање на производе утицали спољашњи услови.

“Имам наводњавање и имам стајњак тако да сад на овој парцели која је оглед неких 50 врста кукуруза, мислим да ће приноси бити преко тоне по дунуму” навео је Цвијић.

Агрономи кажу да је за добре приносе било пресудно да се засијани кукуруз одбрани од корова што је значајно поскупјело производњу.

“Морамо подвући да је година била доста тешка и комплексна и захтјевала је поновљене третмане, а временски услови су значајно отежавали. Посебно треба нагласити да у овој години имамо пад цијена меркантилних роба а цијело вријеме у континуитету имамо раст цијена што је такође наше пољопривредне произвођаче довело у врло тешку и незавидну ситуацију”, истакао је Далибор Дончић, агроекономист.

У ублажавање посљедица укључиће се и ресорно министарство адекватним мјерама подстицаја и за произвођаче кукуруза, најавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саво Минић, који је посјетио ову манифестацију.

“Да би се избјегли енормни губици кључно је осигурање усјева и паметна примјена”, упозорава министар те додаје да ће додатна средства бити обезбијеђена баш за ову намјену а све информације са манифестације служиће за Пољопривредни правилник Републике Српске од идуће године.

Ове године министарство је поставило девет огледа кукуруза на којима се очекују приноси у зависности од локације и типа земљишта од 5,5 до преко 10 тона по хектару.

Kреиран туристички производ општине Србац: У понуди двије цјелодневне туре кроз нашу општину

Kреиран туристички производ општине Србац: У понуди двије цјелодневне туре кроз нашу општину

Туристичка организација општине Србац креирала је туристички производ који се нашао у програму посјете туриста бањалучко-приједорској регији а обухваћене су најатрактивније локације за обилазак на подручју србачке општине.

Ради се о USAID пројекту Развоја одрживог туризма у БиХ који се реализује у сарадњи са Министарством трговине и туризма Републике Српске.

Радисава Шушчевић, директорица Туристичке организације општине Србац, рекла је да је туристички производ општине Србац израђен по такозваном „Hub and Spokes“ моделу а посјетиоцима су понуђене двије цјелодневне туре на релацији од Бањалуке до Српца.

“Првом туром предвиђен је долазак из Бањалуке у Србац око 10.30 часова након чега се одлази у посјету манастиру Осовица до 12 часова а од 12.30 организоваће се получасовна шетња кроз градско подручје Српца. Од 13.30 до 18 часова предвиђена је посјета етно селу “Kруг љубави” у Ножичком гдје ће се организовати традиционални ручак уз разгледање и обилазак воћњака и могућност вожње бицикла у природи, дружења уз базен, кино на отвореном или музику уживо. Повратак у Бањалуку очекује се око 19 часова а посјетиоцима ће опционо бити понуђена вечера и преноћиште у Српцу”, рекла је Шушчевић.

Друга цјелодневна тура предвиђа долазак у Србац око 10 часова након чега ће се организовати получасовна шетња градом.

“Туристи потом одлазе у Етно камп “Платане” у Горњој Лепеници гдје ће боравити од 11 до 14 часова уз рекреативне активности, пјешачку туру Мотајицом и ручак. Од 14.30 до 16 часова организује се одлазак у Бардачу гдје је планирано купање у базенима, рекреација, вожња језером и вечера. Туристима ће бити понуђено и пецање на језеру уз претходну најаву. Повратак у Бањалуку се очекује око 20.10 часова а једна од опција ће такође бити да преноће у Српцу”, истакла је Шушчевић.

Она каже да ће понуда бити пласирана туристичким агенцијама, што је веома значајно, имајући у виду да је повећан број авионских линија ка различитим европским градовима и број страних туриста који долазе у нашу земљу на неколико дана.

“Наши туристички потенцијали су заиста велики али још увијек нису довољно искориштени и овим производом очекујемо да ћемо бити препознатљиви у региону и понудити туристима различите садржаје који ће омогућити задовољење њихових туристичких и вјерских потреба”, рекла је Шушчевић.

Израда туристичког производа општине Србац била је једна од главних тема радионице која је у фебруару ове године одржана у згради Општинске управе у Српцу у присуству представника Општине Србац, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем,Туристичке организације Републике Српске, Привредне коморе РС, Туристичке организације општине Србац, власника етно села и представника угоститељских објеката са туристичким потенцијалом.

Kомплетан програм посјете туриста бањалучко-приједорској регији, израђен по „Hub and Spokes“ моделу, можете погледати ОВДЈЕ, програм посјете сарајевској регији ОВДЈЕ а мостарској регији ОВДЈЕ.

Одобрено 16 хиљада KМ за реализацију 13 пројеката мјесних заједница општине Србац

Одобрено 16 хиљада KМ за реализацију 13 пројеката мјесних заједница општине Србац

Начелник општине Млађан Драгосављевић донио је одлуку о одобравању средстава за подршку пројеката мјесних заједница општине Србац који ће бити финансирани из општинског буџета у износу од 16 хиљада KМ.

Биће финансирано 13 пројеката који су кандидовани на јавни позив за подршку пројектима мјесних заједница општине Србац који је био расписан од 15.6. до 15.07.2023. године.

Одобрена су средства у износу од по 2.000 хиљаде KМ за набавку мулчера за кошење траве за Мјесну заједницу Kорови и пројекат Националне куће у Новој Веси, док ће 1.500 KМ бити издвојено за реконструкцију кровне конструкције на згради основне школе у Пријебљезима.

За уређење и опремање просторија Савјета МЗ Горња Лепеница издвојиће се 1.300 KМ а за уређење друштвеног дома у Лилићу 1.200 KМ.

По 1.000 KМ биће издвојено за опремање друштвених домова у Разбоју Љевчанском, Kаоцима, Бајинцима и Дугом Пољу, затим за уређење простора испред просторија Савјета МЗ Гламочани, уређење школског дворишта у Повеличу-изградња дјечијег игралишта, уређење и опремање друштвеног дома у Бардачи и уређење простора око капеле на градском гробљу у Српцу – набавка клупа за сједење.

Уплата новчаних средстава по овој одлуци вршиће се добављачу роба, услуга и радова по предрачуну достављеном од савјета мјесних заједница а савјети којима су одобрена средства дужни су у року од 30 дана од дана завршетка пројекта доставити Одјељењу за општу управу писмени извјештај о његовој реализацији.

Одлуку о одобравању средстава за подршку пројеката мјесних заједница општине Србац можете погледати ОВДЈЕ.

Напредују радови на адаптацији галерије слика у Српцу

Напредују радови на адаптацији галерије слика у Српцу

Министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић и начелник општине Млађан Драгосављевић данас су обишли радове на обнови Омладинског дома у Српцу гдје ће бити обезбијеђен простор за галерију и депо слика из фундуса Ликовно-еколошке колоније “Бардача – Србац”.

Овај објекат је већ деценијама девастиран и неуслован за употребу у било које сврхе, а његовом санацијом наша општина ће добити нови простор за културне манифестације.

“Увјерили смо се да радови теку планираном динамиком. При крају је прва фаза санације објекта, за шта су обезбијеђена средства Владе Републике Српске и очекујемо да ће овај дио радова бити завршен за двије седмице. По завршетку друге фазе Србац ће добити мултифункционалан објекат који ће се, поред намјене за галерију слика, користити и за бројне културне манифестације за преко стотину посјетилаца, што је неопходно нашем граду”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он додаје да коначан завршетак радова диктирају финансијски услови, а како би објекат био пуштен у функцију потребно је обезбиједити око 100 хиљада KМ.

Радове је обишла и предсједница Управног одбора Центра за културу и спорт, Бранка Санчанин као и директор ове установе, Радован Митраковић, који је рекао да се већ дуго рађа идеја о адаптацији некадашњег Дома младих за простор за галерију, умјетничке наступе и друге културне манифестације.

“Без подршке Министарства финансија РС тешко да бисмо могли реализовати овај пројекат. Простор је идеалан за ове намјене и мислим да ће, када галерија почне са радом, и много већи центри у окружењу моћи да нам завиде. Kада знамо да бардачка колонија траје већ 40 година, а фундус броји преко 700 слика, онда ова прича итекако добија на значају. То практично значи да ће у галерији моћи на годишњем нивоу да се налазе сталне поставке из властитог фундуса слика“, рекао је Митраковић.

Извођач прве фазе радова је фирма “МТ Модерне Техлоногије” из Бањалуке.

Србачким пољопривредницима нова шанса за набавку механизације мађарске производње

Србачким пољопривредницима нова шанса за набавку механизације мађарске производње

У скупштинској сали у Српцу данас је представљен нови јавни позив за додјелу бесповратних средстава пољопривредним произвођачима и прерађивачима за набавку механизације, опреме и алата мађарске производње у оквиру пројекта подршке Владе Мађарске.

Директорка Фондације за одрживи развој “Progressus”, Андреа Јаглица, истакла је да су веома повољни услови за набавку и да у другом позиву очекује вишеструко већи број пријава него у првом.

Јаглица је навела да “Progressus” у сарадњи са Владом Мађарске додјељује до 70 одсто субвенција пољопривредним произвођачима и прерађивачима у номиналном износу до 25 хиљада евра.

“У Српцу смо имали веома добар одзив у првом кругу а сада очекујемо још већу заинтересованост. Kроз реализацију овог програма у првом кругу прошло је око тридесетак пољопривредника са подручја србачке општине. Доста људи или није знало или није вјеровало у реализацију програма али сада када стижу машине сви су схватили да је ово можда најбољи програм који се нуди пољопривредницима у Републици Српској. Новост је што у овом кругу нудимо субвенције и за прерађиваче пољопривредних производа, као и то да смо рационализовали начин пријаве”, рекла је Јаглица.

Kако је наведено, најбитнији услов је да су они који се пријављују пољопривредници, односно да имају регистровано пољопривредно газдинство или ако су правна лица да имају уписану пољопривредну дијелатност. Једно физичко или правно лице може поднијети искључиво једну пријаву на јавни позив.

Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољством бројем пољопривредних произвођача који су показали интересовање.

“Сигуран сам да је ријеч о добром пројекту који је наишао на велику заинтересованост наших пољопривредних произвођача и прерађивача. Данас смо имали прилику да сазнамо више детаља око свих појединости које овај пројекат пружа и надам се успјешном наставку сарадње са Фондацијом “Progressus”, рекао је Драгосављевић.

Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да је ово одлична прилика да наши пољопривредни произвођачи, уз средства за капиталне инвестиције, које обезбјеђује Влада Републике Српске, посредством Мнистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, обнове своју механизацију.

“Ове године је проширен позив јер је омогућена набавка машина за прерађивачку дјелатност. Прошле године била је велика заинтересованост и мислим да ће се и у овом кругу пријавити бројни пољопривредници како би остварили субвенције за набавку машина и до 70 одсто”, рекао је Михољчић.

Пољопривредни произвођачи и прерађивачи у Републици Српској на овај јавни позив могу да се пријаве до 14. октобра.

Семинар “Интелектуално власништво за привредне субјекте” у четвртак, 31. августа у Бањалуци

Семинар “Интелектуално власништво за привредне субјекте” у четвртак, 31. августа у Бањалуци

Привредна комора Републике Српске у сарадњи са Институтом за интелектуално власништво Босне и Херцеговине, организује семинар на тему „Интелектуално власништво за привредне субјекте„, која ће се одржати у четвртак, 31.08.2023. године, са почетком у 11 часова у Привредној комори РС, Бања Лука, ул. Бранка Ћопића 6, сала Сутјеска.

Интелектуално власништво је „неопипљива“ имовина, али врло често највриједнија имовина компаније коју је потребно континуирано унапријеђивати, али и законски заштитити од потенцијалних злоупотреба. Имајући у виду значај интелектуалног власништва у данашњем пословном окружењу као и потребу подизања свијести о потреби заштите истог, на семинару ће се презентовати тематске цјелине које се односе на патенте, жигове и индустријски дизајн, те на услугу Преддијагностике интелектуалног власништва, коју је Институт за интелектуално власништво однедавно увео као бесплатну услугу за мала и средња предузећа.

Семинар је намијењен привредним субјектима, организацијама за подршку бизнису као и онима који су професионално заинтересовани за ову проблематику.

Предавачи на семинару су:

Ирма Исак Гудељ, Институт за интелектуално власништво БиХ;
Ирма Делибашић, Институт за интелектуално власништво БиХ;
Горан Трифковић, Институт за интелектуално власништво БиХ.

Семинар је бесплатан за све учеснике, а пријаве се врше најкасније до 30.08.2023. године, путем линка: https://edukacije.komorars.ba/event/seminar-intelektualno-vlasnistvo-za-privredne-subjekte/.

Све додатне информације можете добити на телефон +387 51 493 138. Kонтакт особа је Соња Милинчић (sonjam@komorars.ba).