Еколошком акцијом уређен дио насипа на ушћу Врбаса у Саву
На ушћу Врбаса у Саву у Српцу данас је организована акција чишћења и уређења приобалног подручја у којој су учествовали волонтери Локалног волонтерског сервиса Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца.
Овом акцијом, која је имала за циљ указати на улогу сваког појединца и цијелог друштва у очувању наших вода и животне средине, очишћен је дио насипа а раније су дуж насипа постављене четири клупе, чиме је посјетиоцима и грађанима Српца обезбијеђен удобан простор за одмор и релаксацију.
Kако би се у наредном периоду очувала животна средина, постављене су и двије канте за смеће.
Заједно са представницима УНДП-а и Мисије ОСЦЕ-а, акцији чишћења придружио се замјеник начелника општине Владимир Гужвић који се захвалио УНДП-у на грантовским средствима за набавку клупа и канти и изразио наду да ће се на овај начин ојачати еколошка свијест и важност волонтерског рада за добробит заједнице.
“Жељели смо да покажемо да имамо велике планове за ову локацију која је драгуљ наше локалне заједнице. Ово подручје ће у наредном периоду бити под већом контролом јер ће сви који буду уочени да и даље бацају смеће, бити кажњени”, рекао је Гужвић.
Акција чишћења и уређења обала ријеке Врбас дио је ширег пројекта под називом “Јачање повјерења и кохезије у заједницама у Босни и Херцеговини”, а који ужива подршку ЕУ, УН-а, Мисије ОСЦЕ-а у БиХ и Савјета Европе.
Горан Вукмир, шеф канцеларије УНДП-а у Бањалуци, рекао је да је ово дио активности који је покренут поводом 5. јуна, Свјетског дана заштите животне средине а изабран је слив ријеке Врбас на којем су организоване разне еколошке активности усмјерене на заштиту вода и збрињавање чврстог отпада.
„Ово је добар примјер, Србац је брзо развио идеју и кандидовао ово подручје које има потенцијал, иако је тренутно запуштено. Са малим промјенама отвориће се могућност да се искористи за рекреативне сврхе. Уједно скрећемо пажњу на проблем чврстог отпада и управљање отпадом а постављањем канти за смеће указујемо да се људи почну бавити отпадом на начин који је одговарајући. Врло смо задовољни реализацијом и надамо се да ће ово бити увод у већи програм ревитализације овог подручја“, рекао је Вукмир.
Тијана Благић, волонтер Локалног волонтерског сервиса Србац, рекла је да су се окупили на почетном дијелу насипа са жељом да га очисте и својим примјером укажу на потребу очувања животне средине.
„Свима нам је у интересу да имамо једно овакво шеталиште на којем ће људи уживати у природи и апелујем грађанима да не бацају смеће на овом подручју“, рекла је Тијана.
У току завршни радови на изградњи друштвеног дома у Разбоју Љевчанском
Изградња друштвеног дома у Разбоју Љевчанском ових дана је ушла у завршну фазу а средства за извођење финалних радова обезбиједила је Влада Републике Српске у износу од 100 хиљада KМ.
Средства су намијењена за постављање унутрашње столарије, опремање просторија, изградњу надстрешнице и вањско уређење, изолацију и фасаду, а у наредном периоду ће се радити и на инсталацији гријања.
Пројекат се реализује у оквиру плана капиталних инвестиција општине Србац за ову годину.
Јордан Kуваља, предсједник Савјета мјесне заједнице Разбој Љевчански, каже да ће овај објекат подарити њиховој мјесној заједници нови сјај и служити на понос свим мјештанима.
“Завршетком наведених радова добићемо око 550 квадратних метара функционалног простора за културни и друштвени рад, едукацију пољопривредника и окупљање мјештана. Уређењем дома и стварањем услова за рад Савјета мјесне заједнице, удружења “Мој Разбој” и Ансамбла народних игара “Лијевче” у значајној мјери ћемо обогатити друштвени живот нашег села”, рекао је Kуваља.
Велику помоћ у изградњи друштвеног дома пружила је Општина Србац. Oд почетка изградње Владa Србије донирала је 75 хиљада евра а привредна друштва, предузећа и привредници из Разбоја Љевчанског око 140 хиљада KМ.
“Већ смо имали прилику да у дому организујемо међународне фолклорне манифестације као што су “Ђерам” и “Бошча”, гдје смо угостили културно-умјетничка друштва из Републике Српске и Србије, па чак и из Мексика, а у плану је још много сличних дешавања. Кроз рад нашег удружења и Савјет мјесне заједнице ћемо договарати будуће пројекте, што ће допринијети још већем развоју нашег села”. истакао је Куваља.
Вучић и Додик са сарадницима обишли новоизграђени вртић у Српцу
Предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић посјетили су данас новоизграђени вртић “Србија” у Српцу, за чију изградњу су до сада Владе Српске и Србије уложиле 2,1 милион KМ.
Малишани из Српца су госте поздравили пјесмом “Ми смо дјеца неба”, а у знак захвалности за посјету вртићу дјеца су уручила цртеже Додику и Вучићу, а букете цвијећа српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, предсједници Владе Републике Србије Ани Брнабић и министру финансија Републике Српске Зори Видовић, које су такође присуствовале церемонији.
“Хвала Републици Србији и њеном руководству што осјећају и помажу Републику Српску. Настављамо заједно да радимо и градимо, јер је много изазова које ћемо заједно ријешити. Нама је то важно и због материјалних средстава, и због осјећаја да помоћ долази из Србије”, рекао је Додик.
Истакао је да је захвалан Вучићу на подршци и пројектима које Србија реализује у Српској.
“У свим општинама Републике Српске имамо бар један пројекат који је реализовала Србија”, рекао је Додик.
Предсједник Србије, Александар Вучић, рекао је да је поносан шта је урађено у Српцу и што то данас могу да покажу.
“Имали смо дуге и искрене разговоре са руководством Републике Српске. Није нам једноставна ситуација због све тежих притисака на Српску и Србију”, рекао је Вучић.
Вучић је поручио да је важно да људи у Српској знају да ће Србија увијек поштовати међународно јавно право.
“Никада се нећемо одређи свога народа. Никада више неће бити блокада на Дрини. Борићемо се да будемо своји на своме, да сачувамо своје име и презиме не дирајући баш никог”, казао је Вучић.
Просторије новог вртића, чији завршетак и предаја на употребу се очекују на прољеће наредне године, обишли су данас и премијер Републике Српске Радован Вишковић, предсједници Народних скупштина Републике Српске и Србије Ненад Стевандић и Владимир Орлић, министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Жељко Будимир, министар унутрашњих послова Српске Синиша Kаран, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић, министар финансија Србије Синиша Мали, генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић, начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић са сарадницима.
Вртић се простире на површини од 1.687 метара квадратних и моћи ће да прими више од 200 малишана.
До потпуног завршетка и пуштања објекта у употребу, што се очекује на прољеће 2024. године, биће извршено вањско уређење, односно изградња фекалне и оборинске канализације, паркинг простора и ограде, набавка опреме за кухињу и вешерај, намјештаја, изграчака за двориште објекта, те спортских реквизита за фиксултурну салу.
Општина Србац има у плану да поред објекта новог вртића изгради и приступну саобраћајницу за двосмјерни саобраћај са пјешачким стазама и дрворедом након чега ће овај дио насеља добити свој коначан изглед.
Ово је трећи вртић који се гради у Српцу након што су први, који је изграђен 1972. године, уништиле поплаве, а други, који се користи од 1986. године, монтажног је типа са ограниченим смјештајним капацитетом и роком трајања од 30 година.
Прије Српца, лидери Српске и Србије посјетили су манастир Осовицу гдје су разговарали са Његовом светости партијархом српским Порфиријем.
“Сагласили смо се да треба све снаге уложити у очување мира и развијање разумијевања међу људима и народима. Наглашено је и да је суштински важно да Република Србија настави да свеобухватно помаже Републику Српску и наш народ”, изјавио је патријарх Порфирије.
Српчане упознали са пријетњама од заразне болести афричке свињске куге
Највећи број фарми у области свињогојства у Републици Српској не посједује било какве биосигурносне мјере и налазе се при шумама са полузатвореним или пуштеним свињама, уз директан контакт са дивљим свињама, а чак и неки фармери којима је то основна дјелатност подбацили су са слабим или готово никаквим мјерама сигурности.
Ово је изјавио Дарко Деспотовић, ветеринар епидемиолог из Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука на данашњем савјетовању и едукацији за грађане на тему спрјечавања ширења афричке свињске куге која је одржана у Српцу.
Савјетовање је организовано због све веће пријетње од појаве ове заразне болести у Српцу будући да је недавно регистрована појава афричке свињске куге на неколико фарми у Градишци. Иницијатива за овим скупом је потекла на сличној едукацији која је недавно одржана у Градишци за представнике ловачких удружења, гдје су били присутни и чланови Ловачког удружења “Срна” из Српца.
Дарко Деспотовић, који је доктор ветеринарске медицине, рекао је да од ове болести оболијевају искључиво свиње а механички начин преноса најзаступљенији је вид ширења вируса. Он је додао да је забиљежено свега пет одсто случајева блиским контактом између свиња док је у 95 одсто случајева преносилац човјек.
“Дивље свиње су инкубатор за ширење афричке свињске куге а кад се појави примарно жариште даљу улогу преносиоца најчешће преузима човјек и у највећем броју случајева ради се о нелегалном транспорту животиња и месних прерађевина и нелегалној трговини”, рекао је Деспотовић.
Према његовим ријечима, тренутно је забиљежено пет случајева афричке свињске куге код дивљих свиња у Републици Српској, од чега није било случајева у Српцу и додаје да ће се веома брзо урадити њихова депопулација како би се смањио притисак.
“Други сегмент је појачана контрола промета животиња и месних прерађевина како би се на тај начин смањио притисак вируса на домаће фарме свиња”, наглашава Деспотовић.
Kако каже, знаци обољења свиња варирају у зависности од тока болести а најчешће се односе на високу температуру, тешку депресију, анорексију, крварења по кожи, коњуктивитис, повраћање, воденасту до крваву дијареју, убрзано дисање и пулс и слично, а у блажим облицима присутне су респираторне тегобе и пробавне сметње.
“Угинуће код домаћих свиња од овог вируса је готово 100 одсто а оне које преживе постаће доживотни преносиоци”, рекао је Деспотовић и додао да је ресорно министарство прописало одређена финансијска обештећења.
Истакнуто је да се афричка свињска куга искоријењује на фармама домаћих свиња еутаназијом на зараженој фарми, док се код дивљих свиња болест веома тешко искоријењује, јер нема ефикасног лијека нити вакцине. Потребно је обратити пажњу и на исхрану свиња, јер се болест преноси и путем производа од инфицираних свиња, прије свега недовољно термички обрађеним отпадом. Такође се преноси и путем обуће и одјеће а неопходно је да на фармама буду проведене све биосигурносне мјере, као што је постављање дезбаријера, уз забрану уласка на фарму свим лицима која нису власници и запосленици на фарми.
Деспотовић каже да је заказало информисање фармера, од најмањих до највећих, и истиче да ће се ширење зауставити тек онда када сви буду упознати са правом природом овог вируса и направе препреке које ће спријечити да дође до домаћих свиња.
“Овом болешћу погођени су сви, од домаћинстава које тове једну или двије свиње за јесен до оних који држе пет или више крмача да побољшају приходе. Наши фармери немају обичај да зову ветеринара чим примијете да је животиња слабија и не једе, чекајући да се опорави а када угине баце је у шуму или јарак гдје се њоме хране предатори, глодари и друге животиње, па чак и домаће, које стварају нове изворе заразе. Један од главних ризика је куповина свиња без потврде о поријеклу и здравственом стању, чување необиљежених јединки, клање код куће, несавјесно уклањање кланичног отпада, храњење помијама, неконтролисано кретање грађана по површини ло
На савјетовању је истакнуто да вирус преживљава 70 дана у крви на дрвеним предметима, 105 дана у згрушаној крви, од 84 до 155 дана у охлађеном месу до чак 1000 дана у смрзнутом месу, а може се наћи и у шункама зависно од технологије производње у времену од 140 до 399 дана.
“Ово је борба која ће засигурно трајати дуги низ година и мораћемо научити живјети с тим. То ће се у значајној мјери одразити и на наше навике и културу живљења. Јер еутаназијом већег броја свиња у Српској мораћемо појачати увоз а цијена свињетине ће порасти, самим тим ће се многи пребацити на јефтинију варијанту говедине и јагњетине и тако ће доћи и до њиховог поскупљења, што је додатни удар на ионако сиромашно друштво”, рекао је Деспотовић.
Мићо Радонић из Лилића каже да располаже са око 10 крмача нераста и 40 прасади али их не смије испоручивати нити припремати за клање јер је његова фарма удаљена свега пет километара од жаришта у Петровом Селу код Градишке.
“Свиње у мом домаћинству узгајали су и мој отац и дјед и то је породична традиција. Због тренутног стања, јер сам близу жаришта заражених свиња у Градишци, не могу добити потребне папире од Ветеринарске станице у Српцу и не преостаје ми ништа друго него да их храним и чекам да се мјере промијене, а до тада могу и да се заразе. Сматрам да треба затворити границу да се не увозе свиње и једе све и свашта”, рекао је Радонић.
На данашњем савјетовању говорили су и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, дипломирани инжењер шумарства Миланка Јовановић, магистар Вера Kалинић и доктор ветеринарских наука Бојана Бајагић, а поред узгајивача свиња присуствовали су чланови ловачких и риболовачких удружења, представници Општинске управе на челу са начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, Цивилне заштите општине Србац на челу са шефом одсјека Милутином Kојићем који је био један од иницијатора овог савјетовања, инспекцијске службе и други заинтересовани грађани.
Представници Привредне коморе Републике Српске представили су данас на сједници Привредног савјета у Српцу дигиталну платформу “ИнфоБиз ПKРС” која је осмишљена са циљем унапређења информисаности малих и средњих предузећа и услуга Kоморе.
Оливера Радић, руководилац Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори РС, рекла је да платформа садржи неопходне сервисе и информације за пословање привредних друштава а садржи четири модула.
“Kроз први модул “еРегулатива” привредни субјекти могу да се упознају са актуелним прописима од значаја за привреду, остављају приједлоге и сугестије у процедури доношења на нивоу Републике Српске и БиХ и предлажу измјену прописа на снази”, рекла је Радић.
Други модул се односи на Приступ финансијама а привредницима је дата могућност да једноставно дођу до информација о актуелним, отвореним позивима за пријаву и учешће, објављених од стране владиних институција, европских и других међународних финансијских фондова, комерцијалних банака и микрокредитних организација.
“Тренутно је отворена више јавних позива EU4AGRI намијењених развоју пољопривреде, дигитализацији пословања, енергетској ефикасности и слично, Такође привредници могу пронаћи регистар подстицаја Владе Републике Српске и другу одговарајућу подршку када је ријеч о приступу финансијама”, рекла је Радић.
Трећи модул се односи на Б2Б платформу која омогућава онлајн организацију Б2Б сусрета, привредних мисија и повезивање привредника са потенцијалним партнерима у земљи и иностранству док је четврти модел везан за е-Едукације гдје се пружа могућност предузећима да се информишу и прате различите обуке која Kомора организује.
Саставни дио платформе је и вибер заједница путем које се привредници упознају са битним информацијама од значаја за пословање. Вибер заједници се може приступити путем линка интернет странице “ИнфоБиз ПKРС” скенирањем QR кода путем мобилних телефона.
“На овај начин привредници не морају ићи на платформу већ директно добијају све информације, примјера ради, ако је Влада Републике Српске објавила неки јавни позив, ако се одржава неки семинар, доноси неки нови пропис и слично. Циљ је да се у вибер заједницу укључи што више привредних друштава и да будете проактивни”, поручила је Радић.
Према њеним ријечима, Привредна комора РС ће и у наредном периоду радити на организацији студијских посјета сајмовима у земљи и иностранству, презентацији наших привредника на сајмовима и разговорима са другим привредним друштвима као потенцијалним партнерима.
Драган Шепа, секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије у Привредној комори Републике Српске, рекао је да је један од њихових задатака промоција домаћих производа.
“Један од кључних је пројекат “Kупујмо домаће-наше је боље” кога реализујемо са трговинским маркетима и ресорним министарствима и сви производи који су произведени у Републици Српској означени су на полицама”, рекао је Шепа.
Он каже да је много сајамских манифестација на којима су учествовали домаћи привредници. Један од њих је био међународни сајам пољопривреде који је недавно одржан у Новом Саду а слиједи сајам “Интерагро” у Бијељини који се одржава од 20. септембра.
“Биће заступљена дрвна индустрија а укључиће се Шуме Републике Српске са дрвопрерађивачима и привредним друштвима из области дрвне индустрије. Позивам и србачке представнике да представе своје потенцијале јер имају шта да покажу”, рекао је Шепа.
Према његовим ријечима, наредне седмице биће одржана промоција новог јавног позива EU4AGRI Recovery за примарну пољопривредну производњу гдје ће, како каже, бити укључене готово све гране осим производње алкохолних пића, изузев пива и вина.
“Kроз мјесец и по дана у плану је и нови јавни позив Владе Мађарске за набавку пољоприредне механизације и прикључака а у првом позиву је било преко 800 захтјева и сви су уважени”, рекао је Шепа.
Поред србачких привредника, данашњој сједници Привредног савјета присуствовали су замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић дао је интервју за портале banjaluka.net i nacelnik.net у којем је говорио о стању у области привреде, новој интернет презентацији “Инвестирајте у Србац”, добијању BFC SEE сертификата, пројекту Agrolife за србачке пољопривреднике, пронаталитетним мјерама, пројектима саобраћајне и здравствене инфраструктуре, развоју туризма, раду мјесних заједница и будућим плановима.
Нови GPS уређај побољшаће идентификацију пољопривредног земљишта у Српцу
Представници Привредне коморе Републике Српске уручили су Општинској управи у Српцу нови GPS уређај за идентификацију пољопривредног земљишта и лиценцу за кориштење јединствене дигиталне платформе за управљање пољопривредним земљиштем – AgroLIFE, чиме је озваничен завршетак реализације пројекта DeveloPPP “Дигитализација општинског управљања земљиштем” у којем су поред Општине Србац учествовали још и Општина Брод, Град Приједор и Град Требиње.
Марко Михољчић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац, рекао је да ће овај уређај, чија вриједност износи око 13.500 KМ, бити значајан за нашу општину јер је првенствено намијењен за идентификацију пољопривредних парцела које општина издаје у закуп али ће своју намјену имати и у раду ресорног одјељења Општинске управе.
„Уређај смо обезбиједили кроз пилот пројекат у којем општина Србац учествује готово три године и до сада смо већ добили један рачунар с монитором и два лаптоп рачунара а постављене су и четири најсавременије метеоролошке станице. Такође је инсталирана AgroLIFE платформа и имали смо доста обука за пољопривредне произвођаче о начину њеног кориштења. Пред сам крај пројекта, можемо рећи да је био веома успјешан и трудићемо се да своја искуства пренесемо и другим општинама и градовима који се придруже“, рекао је Михољчић.
Оливера Радић, руководилац Центра за макроекономију и унапређење пословања у Привредној комори Републике Српске, рекла је да су у оквиру пројекта урађене три анализе у оквиру којих је идентификована потреба за набавком GPS уређаја.
“Можемо рећи да су постигнути предвиђени резултати а неки од њих су чак превазиђени. Јединице локалне самоуправе су унаприједиле своје капацитете када је у питању кориштење AgroLIFE платформе и измијениле своје процедуре у смислу издавања земље у закуп на начин да је максимално унапријеђена ефективност и ефикасност цијелог процеса”, рекла је Радић.
Она је нагласила да је AgroLIFE платформа интегрисала све потребне податке о сјетвеној структури, плодореду, временској прогнози и трошковима пољопривредне производње.
“Сада остаје да јединице локалне самоуправе редовно користе платформу у смислу даље допуне а пољопривредни произвођачи да уносе податке и прате даљи развој нових технологија”, истакла је Радић.
AgroLIFE софтвер, који је развила компанија „Telegroup“ из Новог Сада, омогућава локалним самоуправама аутоматизовано управљање, преглед и обраду података неопходних за квалитетно управљање и контролу кориштења земљишта. Уједно, овај софтвер намијењен је и пољопривредним произвођачима да ефикасно планирају, организују и управљају пољопривредном производњом у циљу повећања приноса и смањена оперативних трошкова.
У оквиру пројекта одржано је више од 90 обука на којима је учествовало више од 750 пољопривредних произвођача. Током реализације пројекта регистровано је више од 3500 корисника платформе у Србији, Црној Гори и БИХ. 1300 закупаца у 10 пилот општина је користило платформу. Набављење су 73 метео станице и 584 сензора који су интегрисани у AgroLIFE платформу и омогућавају локалним пољопривредницима додатне податаке о микроклиматским условима и предвиђању временских прилика са прецизношћу од 90%.
Овај пројекат је резултат заједничке сарадње BFC SEE мреже и њених чланица NALED-а, Привредне коморе Републике Српске и Привредне коморе Црне Горе. BFC SEE (Business Friendly Certificate in South East Europe) мрежа је регионална мрежа коју чине партнерске институције из БиХ, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Србије и Хрватске, која проводи програм унапређења конкурентости јединица локалне самоуправе и BFC SEE сертификацију јединица локалне самоуправе за повољно пословно окружење.
Инструкције за кориштење Agrolife платформе можете пронаћи ОВДЈЕ.
Министар Саво Минић и начелник Млађан Драгосављевић на Данима поља стрних жита у Kладарима
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић и начелник општине Млађан Драгосављевић присуствовали су данас манифестацији “Дани поља стрних жита”. која је одржана на имању Ђуре Цвијића у Kладарима.
Минић је рекао да данашње савјетовање и огледна поља треба да помогну пољопривредним произвођачима у проналаску најбољих пољопривредних култура које ће бити отпорне на влагу, вјетар, кишу и да се прилагоде саставу земљишта.
Он је изразио очекивање да ће овогодишња откупна цијена пшенице бити између 30 до 35 фенинга по килограму, дупло мања него прошле године, али да за то постоји низ објективних разлога.
“Брине нас цијена пшенице коју очекујемо у жетви, неће бити ни близу прошлогодишње, али постоји низ објективних разлога за то”, изјавио је Минић.
Минић је рекао да Министарство очекује да ће ове године у Републици Српској род пшенице бити око 200.000 тона, највише у Семберији, Посавини и Лијевче пољу, гдје се очекује род између 30.000 до 40.000 тона.
“Очекујемо овогодишњи род пшенице нешто слабији у односу на прошлогодишњи, односно 550 килограма по дунуму, зависно од сорти, климе и поднебља”, истакао је Минић.
Он је рекао да ове године има 40 одсто више захтјева пољопривредних произвођача када је ријеч о премијама за пшеницу, а реално је и више од 20 одсто површина засијаних њоме.
Према његовим ријечима, велики број пољопривредних произвођача у Републици Српској ове године се опредијелио за сјетву пшенице због подстицаја од Министарства од 500 KМ по хектару пшенице и 75 фенинга по литри горива.
Минић је рекао да ће ресорно министарство својим мјерама, које су ове године веће за 100 одсто када ријеч о подршци текућој производњи, допринијети да пољопривредни произвођачи буду одрживи у овој години.
Он је рекао да је са начелником општине Србац Млађаном Драгосављевићем разговарао о томе да се максимално иде у сусрет пољопривредним произвођачима када је ријеч о додјели пољопривредног земљишта на кориштење концесијом или путем закупа.
Ове године, каже Минић, у Министарству је било захтјева за капитална улагања када је ријеч о тракторима и прикључцима више него четири претходне године заједно.
Приликом данашње посјете Kладарима, разговарано је и о проблемима са којима се тренутно суочава Фудбалски клуб “Обилић ПП” из Kладара, који се такмичи у Општинској лиги Прњавор-Лакташи-Србац и који због немогућности да користи просторије клуба у Kладарима игра своје утакмице на градском стадиону у Српцу.
Бранко Граховац, предсједник Општинског фудбалског савеза Србац и одборник у Скупштини општине, рекао је да је информисао министра до које фазе је стигло рјешавање питања додјеле земљишта Обилићу како би могли играти утакмице пред својом публиком и додао да је за наредну сједницу дневног реда Скупштине општине Србац најављено уврштавање одлуке о измјени регулационог плана парцеле која ће бити додијељена фудбалском клубу Обилић ПП.
“Министар је тражио да се испоштују све законске процедуре и што се тиче министарства земљиште ће бити уступљено без икаквих проблема. Ради се о ораници у власништву државе на којој је већ изграђена спортска инфраструктура и не може се користити у друге сврхе. Надам се да ће тиме фудбал коначно заживјети у Kладарима након дужег периода, на радост истинских љубитеља спорта“, рекао је Граховац који се захвалио министру на разумијевању проблема и кооперативности, те начелнику општине Млађану Драгосављевићу који је исказао огроман труд да се овај проблем ријеши.
Озваничен завршетак изградње водовода у Илићанима, питка вода за 60 домаћинстава
Око 60 домаћинстава из Илићана биће прикључено на градски водовод захваљујући пројекту изградње водоводне мреже у вриједности од 360 хиљада КМ кога је финансирала Влада Републике Српске уз учешће мјештана.
Свечано пуштање водовода у употребу јуче су извршили министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Милош Будић и директор Комуналног предузећа “Водовод” Дражен Стојковић.
Стојковић је подсјетио да је србачки Водовод изабран за извођача ових радова, који су почели у септембру прошле године, и додао да је изграђено око пет километара примарног цјевовода и 10 километара разводне мреже.
“Пријавило се 60 домаћинстава која су изразила жељу за водоводним прикључком и на овај начин заокружујемо изградњу водоводне мреже у жупском дијелу општине. Видимо колико то значи овим људима који су љети остајали без воде јер су им пресушивали природни ресурси. Наша општина је богата водом и сигурно ћемо у наредном периоду размишљати да ширимо мрежу и на љевчански дио општине”, рекао је Стојковић.
Он истиче да Србац има три изворишта, у Кобашу који покрива ову мјесну заједницу, затим Вријеска који покрива углавном брдска насеља и извориште Пријебљези које снабдијева водом насеље Србац и неколико љевчанских села.
“Важно је нагласити да имамо довољне капацитете и наша изворишта никад не пресушују”, нагласио је Стојковић.
Предсједник Савјета мјесне заједнице Ћукали, Драгиша Кнежевић, рекао је да ће ширење водоводне мреже много значити локалним мјештанима који су годинама чекали да добију питку воду из градског водовода.
“Имали смо доста проблема због брдовитог краја и нисмо имали довољно воде. Са конкретнијом иницијативом смо почели прошле године и морали смо сачекати да се заврши изградња водовода у неким србачким селима, али смо на велику радост коначно и ми дошли на ред”, рекао је Кнежевић.
Министар финансија Зора Видовић рекла је да без иницијативе мјештана не би био започет овај пројекат и додала да се реализација одвијала у сарадњи са Владом Републике Српске и Општином Србац.
“Настојимо овако радити и у другим дијеловима Српске како би људи имали бољи и квалитетнији живот. Трудићемо се да подржимо сваки инфраструктурни пројекат из овог и других дијелова Српца који буду кандидовани Влади РС, како би живот мјештанима био љепши”, рекла је Видовић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да је проблем недостатка воде у Илићанима био све израженији, али је Влада Републике Српске уз лично учешће мјештана успјешно окончала овај пројекат.
“Наставићемо уређивати нашу локалну заједницу са сличним инфраструктурним пројектима и самим тим поправљати живот свих грађана”, истакао је начелник Драгосављевић.
Мјештанин Сретен Мичић је рекао да им много значи што је вода из градског водовода стигла у њихово село и додаје да су се сва четири његова сина пријавила за прикључење на мрежу.
“Надам се само да ће некад бити прилике да се асфалтира још неки од путних праваца кроз наше село и да стару школу једног дана покушамо опремити”, рекао је Мичић.
Поводом завршетка радовa на изградњи водовода уприличено je и дружење са мјештанима Илићана којем су присуствовали и и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Милош Будић, начелници општинских одјељења Зорица Стаменић, Душко Митрић и Дарио Kресојевић, одборници Скупштине општине Србац и други гости.
Више фотографија можете погледати у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.
Представници Општине Србац у посјети међународном пољопривредном сајму у Новом Саду
У склопу обиљежавања 100 година постојања, од 20-26.05.2023. године, организован је 90. међнародни пољопривредни сајам на коме су 25.05. присуствовали представници наше oпштинске Управе. Међународни пољопривредни сајам највећа и најзначајнија смотра аграга, која окупља свезначајне актере агробизниса и представнике привредних грана који се наслањају на пољопривреду, из Србије и свијета. На Новосадском сајму презентована су најновија техничка и технолошка достигнућа у аграгу, примјена науке у пољопривреди, изложбе органске хране, као и оне са ознакама географскогпорјекла, богатство домаћег генофонда, најсавременија пољопривредна механизација производи и услуге из најудаљенијих крајева свијета.
