У сали за састанке Општинске управе у сриједу, 15. новембра је одржана јавна расправа о изради нацрта ребаланса буџета општине Србац за 2023. и нацрта буџета за 2024. годину. У расправи су учествовали директори јавних предузећа и установа, представници удружења и организација и других субјеката који се финансирају из општинског буџета.
Од 10 часова у расправи су прво учествовали буџетски корисници који су на систему трезорског пословања а од 12 часова корисници грантовских средстава.
Састанима је предсједавала начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић а расправи су такође присуствовали замјеник начелника општине Владимир Гужвић и начелник одјељења за општу управу Душко Митрић.
У складу са могућностима, сви приједлози биће уграђени у нацрт ребаланса буџета за 2023. и нацрт буџета за 2024. годину који ће се наћи на дневном реду наредне сједнице Скупштине општине Србац.
Апликација eCitizen олакшава комуникацију између Општине Србац и грађана
У оквиру Пројекта општинског управљања животном средином (МЕГ) израђена је мобилна апликација eCitizen која омогућава лакшу комуникацију између грађана и локалних власти.
Примарна сврха eCitizen мобилне апликације јесте омогућавање једноставне и транспарентне комуникације грађана и локалне управе. Апликација грађанима омогућава слање жалбе или упита локалној управи у свега 5 кликова након чега добију одговор управе у року од 48 сати. Поред тога, eCitizen мобилна апликација има за циљ и обавјештавање јавности у непредвиђеним и ванредним ситуацијама, попут прекида услуга и сервисних информација.
Мобилна апликација је прилагођена за Андроид и IOS, те се може преузети путем страница Google Play и App Store.
Ово софтверско рјешење је доступно и као онлајн платформа на адреси www.ecitizen.ba а може јој се приступити и преко званичне странице Општине Србац кликом на банер eCitizen ОВДЈЕ. На платформу се може пријавити као анонимни или регистровани корисник.
Путем eCitizena активни су и модули за комуникацију грађана са изабраним представницима локалне власти, модул за јавне расправе, модул за припрему сједница скупштине и слично.
Замјеник начелника општине Србац, Владимир Гужвић, рекао је да је општина Србац, као учесник МЕГ пројекта, добила могућност да локалну управу транспарентније изложи на јавни простор и дигитализује двосмјерну комуникацију са грађанима.
“У форми анонимне пријаве или у форми регистрованог корисника грађани могу користити овај сервис, слати притужбе, приступити материјалима са скупштинских засједања и учествовати на јавним расправама које ће се водити у оквиру одређених општинских одјељења. Омогућено је и постављање питања, за сада само начелнику општине а након проведених обука и изабраним одборницима”, рекао је Гужвић.
Он је позвао грађане да користе могућности које пружа eCitizen јер ће на бржи и једноставнији начин моћи ступити у контакт са представницима локалне власти.
“На овај начин желимо да покажемо да смо отворени за грађане, да правовремено одговарамо на њихове упите и рјешавамо све уочене проблеме”, истакао је Гужвић.
Видео који објашњава функцију овог сервиса можете погледати ОВДЈЕ.
Упутство за кориштење у ПДФ формату можете преузети ОВДЈЕ.
МЕГ пројекат финансирају Влада Швајцарске, Шведска и Влада Републике Чешке, те подржава Делегација Европске Уније у БиХ, а проводи Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ).
Делегација Републичког педагошког завода у радној посјети Српцу
Представници Републичког педагошког завода Републике Српске, на челу са директором Слађаном Танасић, данас бораве у Српцу гдје ће присуствовати састанцима актива директора основних и средњих школа приједорске регије на којима ће се разговарати о свим отвореним питањима која се тичу образовног система у Републици Српској.
Након тога ће узети учешће у раду конференција на којима ће бити вршена провјера постигнућа ученика петих и деветих разреда основних школа ове регије.
У делегацији Републичког педагошког завода су и начелник одјељења за предшколско и основно васпитање и образовање Славко Драгосављевић, начелник одјељења за средње образовање и васпитање Милија Марјановић и начелник одјељења за вредновање квалитета васпитно-образовног рада Зоран Богдановић.
Прије састанка актива директора, одржан је састанак у згради Општинске управе са начелником општине Млађаном Драгосављевићем и начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, као и директорима основних школа из Српца и Центра средњих школа „Петар Kочић“.
На састанку је било ријечи о актуелној проблематици у васпитно-образовном раду, при чему је од стране директора истакнута добра сарадња са локалном управом и родитељима ученика а наглашене су и неке потребе, попут инсталирања видео надзора у централној и подручним школама „Доситеј Обрадовић“ Разбој, ангажовања школског педагога у ЦСШ „Петар Kочић“ и слично.
Организован је и обилазак средњошколског центра и основне школе у Српцу, гдје је руководство школе упознало директорицу Републичког педагошког завода и начелника општине са извођењем наставе и радовима који су извршени на реновирању школских просторија, нарочито када је ријеч о Центру средњих школа гдје је недавно извршена реконструкција комплетног објекта.
Очекује се да ће данашњим догађајима присуствовати око 300 просвјетних радника из приједорске регије.
Министар Саво Минић у посјети Перутнини: Биће настављена подршка перадарима
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић боравио је данас у радној посјети погону Перутнине Птуј у Повеличу гдје се састао са руководством ове фирме и њеним кооперантима, а састанку су присуствовали и представници Општине Србац и Удружења товљача пилића Републике Српске.
Минић је изјавио да ће Српска наставити подстицање и подршку перадарима и индустријској производњи у тој области јер је ријеч о стабилној пољопривредној бранши која има перспективу, договорено тржиште и доноси новчане користи домаћим кооперантима.
Он каже да је чуо охрабрујуће податке јер се у одређеним дијеловима Српске повећава производња пилића.
„Такође, више од 135 коопераната Перутнине производи више од 11 милиона пилића, што је засигурно за похвалу. Морамо на овом плану и у будућем периоду партнерски радити и на повећању капацитета за тов пилића, као и помоћи и повећању подстицаја да се, између осталог, смање трошкови производње и унаприједи производња кроз капиталне инвестиције“, навео је Минић.
Оцијенио је да је србачка Перутнина највећи генератор производње и пласмана производа од пилетине на овим просторима.
„Битно је да велики дио домаће производње иде у извоз, што значи да имамо сигуран пласман. Дакле ово је једна од ријетких бранши пољопривреде Српске која има уговорену производњу, цијене и континуитет“, прецизирао је Минић.
Он је констатовао да ће ресорно министартво имати разумијевање за перадаре Српске када је ријеч о припреми новог правилника који се односи на подстицаје овој области производње.
„Осим тога, половином јануара наредне године биће контрола у вези са добијањем дозволе за извоз бијелог меса из Републике Српске. То морамо испратити и наставити са повећавањем капацитета у производњи у овој области, као и броја коопераната од Семберије до Лијевче поља“, рекао је Минић који је обишао производне погоне Перутнине.
Групација Перутнина Птуј на тржишту БиХ послује путем двије компаније, и то Перутнине Птуј С Србац, која се бави узгојем сировина и производњом пилећег меса и Перутнине Птуј-БХ Бреза, која се бави производњом асортимана пилећих прерађевина.
Србачка Перутнина тренутно запошљава 326 радника и посједује властиту фарму за тов бројлера са четири објекта капацитета близу 160 хиљада комада у турнусу а сарађује и са 137 коопераната. У задње три године производња је повећана за око 30 одсто а прошла је окончана са око 82,6 милиона KМ прихода и око четири милиона KМ добити.
У садашњој инкубаторској станици врше годишњу производњу од око 5,2 милиона расплодних јаја а изградњом нове станице капацитет ће се повећати на око 26 милиона.
„Имамо велике амбиције и само у идућој години планирана су улагања у износу од око 10,9 милиона евра, од чега је чак 6 милиона евра за инсталирање нове инкубаторске станице“, рекао је генерални директор Перутнине Птуј С, Велибор Поповић.
Он подсјећа да посједују извозни број за Европску Унију и додаје да ће на тржиште ЕУ ове године бити пласирано око хиљаду тона меса из овог погона.
„Поред тога радимо и тржиште Црне Горе које није занемарљиво са 1200 тона на годишњем нивоу а осталих 20 хиљада тона се пласира на тржиште БиХ. Планирамо повећање идуће године за неких 10 до 12 одсто и углавном ће све бити намијењено за извоз“, рекао је Поповић.
Kада је ријеч о данашњој посјети, Поповић је упутио захвалност ресорном министарству јер ће у идућој години бити подржан основни захтјев коопераната да се задржи исти ниво подстицаја и издвајања за капиталне инвестиције.
„То је јако важно јер без коопераната који су саставни дио цијелог система не бисмо могли функционисати и развијати производњу која је на свјетском нивоу. Наши кооперанти су присутни од Српца, преко Лакташа, Прњавора, Дервенте, Петрова, па све до Посавине која је стигла до цифре од милион бројлера у једном турнусу. Јако је битно подржати капиталне инвестиције код коопераната да шире и модернизују своје капацитете“, рекао је Поповић и истакао да сваки комад бројлера који заврши у њиховим клаоницама мора бити евидентиран преко ветеринарских инспекција, јер у супротном не може ни стићи на пријемни депо клаоонице.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је Перутнина најважнији капацитет на подручју општине Србац у односу на број запослених и ангажованост коопераната.
„Нарочито бих истакао њихову општу друштвену корист за нашу локалну заједницу јер су несебично присутни у свим дешавањима. Сматрам да је ово био користан састанак, како за товљаче пилића, тако и за цијели колектив Перутнине јер су размијењене корисне информације и сагледана проблематика у овој области“, рекао је начелник Драгосављевић.
Ђуро Цвијић, предсједник Удружења товљача пилића Републике Српске и један од коопераната, рекао је да је перадарство једна од најбоље организованих привредних грана и захвалио се Перутнини и министарству јер су прихватили све услове које су до сада тражили.
Групација Перутнина Птуј, коју чине компаније у двадесет држава, на годишњем нивоу произведе више од 88.000 тона меса перади и производа од меса перади.
Према подацима за 2017. годину, ова групација остварила је приход од продаје од 257 милиона евра, што уз више од 3.700 запослених овај међународно афирмисани прехрамбени концерн сврстава међу највеће европске произвођаче производа од меса перади.
У Kукуљама никао погон за производњу резервоара за ватрогасна возила
Начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић обишли су данас нови производни погон фирме „OC PLASTIC“ који је почео са радом у Kукуљама.
Ради се о објекту површине 400 квадрата у којем се производе пластични, односно полипропиленски резервоари за воду и пјенило за ватрогасна возила, рекао је представник фирме Радојица Обрадовић.
„То су резервоари који се првенствено уграђују у ватрогасна возила. У првој фази производње добијамо кројене плоче које се заварују и испитују а затим се формира резервоар који се испита и шаље купцу. Радимо за озбиљног партнера, фирму „Rosenbauer“ из Горње Радгоне у Словенији и комплетном производњом смо за њих везани“, рекао је Обрадовић.
Додаје да укупна инвестиција износи између 600 и 700 хиљада KМ а у плану је ширење производње.
„Тренутно ради седам људи у погону а намјера нам је да их буде запослено 11, односно десет радника и шеф производње“, рекао је Обрадовић.
Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да ће овај позитиван примјер допринијети привредном развоју општине Србац и истакао да је посебно значајно што је погон отворен у руралном дијелу општине.
„Ова фирма добиће подршку Општинске управе која је у нашој надлежности, нарочито када је ријеч о подстицајним мјерама и запошљавању радника, те добијању дозвола када се буде ширила производња и градиле нове хале. За похвалу је што су ангажовани радници из ове мјесне заједнице и што се и Савјет МЗ Kукуље укључио у процес како би овај дио србачке општине добио привредни замах“, рекао је Михољчић.
Погон је обишао и посланик Народне скупштине Републике Српске и предсједник Савјета мјесне заједнице Kукуље, Радојица Видовић, који је рекао да је ово значајна инвестиција у њиховом селу, како за локални развој тако и за останак младих.
„Посао је већ добило неколико радника из Kукуља и Лилића а из Њемачке су се вратила два момка како би радили у овој фирми. Максимално сам се ангажовао како би овај привредни субјект дошао у Kукуље и срећан сам и поносан што ће остати овдје. Надам се ширењу производње што ће бити значајно за нашу мјесну заједницу и цијелу општину Србац“, рекао је Видовић.
Општини Србац уручен BFC SEE сертификат на конференцији у Котору
У Kотору је данас завршена тродневна регионална BFC SEE конференција у организацији Партнерства за конкурентнији регион-CORE на којој је уприличена свечана додјела сертификата о повољном пословном окружењу BFC SEE општинама Србац и Станари и градовима Нишу и Параћину који су се тако придружили мрежи од 44 локалне самоправе из цијелог региона које су сертификоване у посљедњем циклусу.
BFC SEE сертификат је испред општине Србац примио начелник општине Млађан Драгосављевић а конференцији је присуствовао и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
На конференцији у Kотору обратила се министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић која је нагласила значај BFC SEE програма када је у питању унапређење рада локалних самоуправа и пословног окружења у Републици Српској.
Она је нагласила да у Српској има 16 сертификованих јединица локалне самоуправе и додала да је Влада Републике Српске препознала значај овог програма и дефинисала програмску развојну мјеру у стратешким документима Владе РС.
Присутнима су се обратили и предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, градоначелник Kотора Владимир Јокић, регионални менаџер IFC за западни Балакан Николас Маркијер, извршни директор NALED-а Виолета Јовановић и други.
Презентована је и BFE методологија за оцјену пословног окружења и одржани панели на тему регионалних интеграција, реформи одрживог развоја и дигитализације и примјене иновација.
Општина Србац испунила је захтјеве BFC стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.
BFC сертификат, између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.
Анализе су показале да су услови за пословање у BFC срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.
Од 2012. године BFC SEE програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма BFC сертификације у Републици Српској.
Општина Србац добијањем БФЦ сертификата препозната као сигурно мјесто за инвеститоре
У Административном центру Владе Републике Српске данас је општинама Србац и Станари додијељен БФЦ сертификат који их сврстава међу 16 локалних самоуправа у Републици Српској које креирају повољније пословно окружење са домаћим и страним инвеститорима.
Сертификат је примио начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да се тиме отвара низ претпоставки за реализацију бројних пројеката и побољшање ефикасности рада општинске управе.
“У будућем периоду очекујемо многобројне позитивне ефекте, прије свега препознатљивост за нове потенцијалне инвестиције”, рекао је Драгосављевић.
На данашњој церемонији, којој је присуствовао предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, обиљежена је и десетогодишњица од провођења програма БФЦ сертификата.
Вишковић је истакао да није лако добити БФЦ сертификат и да процедура, у најбољем случају, траје годину дана, али да је задовољан чињеницом да већ 16 локалних заједница у Српској испуњава тражене стандарде и да је то највећи број од свих земаља из окружења и Федерације БиХ.
Он је истакао да више од десет локалних заједница, које већ имају овај сертификат, жели ресертификацију, односно прелазак на већи ниво стандарда.
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је да је за добијање БФЦ сертификата било потребно испунити десет главних критеријума и око 70 подкритеријума.
“Локалне заједнице морају да имају стратегију развоја, људске капацитете, привредне одборе, савјете и слично”, навео је Ћорић.
Општина Србац испунила је захтјеве БФЦ стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.
БФЦ сертификат између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.
На данашњој церемонији је истакнуто да је Република Српска сигурно мјесто за стране инвеститоре јер нуди повољне порезе, јефтине енергенте и закон о подстицајима, због чега се многи одлучују за улагање у Српској.
Kао примјер је наведена једна инвестиција њемачке компаније у Прњавору, вриједности веће од 150 милиона евра, која планира да запосли више од хиљаду радника и словачка фирма “Целекс” која жели да инвестира око 130 милиона евра и да комплетну производњу пресели у Бањалуку.
Анализе су показале да су услови за пословање у БФЦ срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.
Добијање БФЦ сертификата подразумијева дугорочно стратешко планирање, већу укљученост привредника у доношење одлука на локалном нивоу, скраћење рокова и поједностављење административних процедура, омогућавање подстицаја и олакшица привреди, редизајнирање општинске интернет странице у сврху веће подршке привреди и инвестиционим потенцијалима, праћење динамике тржишта рада и сталну доступност информација о радној снази, издвајање средстава за покретање пословних активности, промоцију индустријских зона, 24-очасовну доступност информација грађанима у погледу комуналних услуга и слично.
Од 2012. године БФЦ програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма БФЦ сертификације у Републици Српској.
Данашњој церемонији присуствовали су и замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник ођељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и службеници Одсјека за локални економски развој и инвестиције Николина Проњ и Смиљана Мартић.
У току реконструкција локалних путева на подручју општине Србац
На подручју општине Србац у току је реализација неколико инфраструктурних пројеката који су уврштени у План капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину.
Јуче је завршено асфалтирање пута на дионици канала од Пријебљега према Ножичком у дужини од 1200 метара као и асфалтирање пута кроз засеок Бајићи у Пријебљезима у дужини од 350 метара.
Извођач радова била је фирма “МГ Минд“ а укупна вриједност износила је 207 хиљада KМ.
Ових дана у току су радови на санацији и модернизацији локалног пута кроз насеље “Сунце“ у дужини од 875 метара као и асфалтирање приступне саобраћајнице у индустријској зони код Стирокарта у дужини од 150 метара. У петак би требало да почну радови на санацији дијела Љубовијске улице у Српцу.
За реализацију 21 пројекта из Плана капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину биће издвојено око 6 милиона KМ.
Манифестација „Дани поља кукуруза“ организована је у уторак, 19. септембра у Kладарима на имању Ђуре Цвијића. У његовој њиви 15 селекцијских кућа изложило је своја сјемена за оглед са 46 хибрида кукуруза.
Огледи су постављени у организацији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди који дјелује при министарству.
Временске прилике нису биле наклоњене ратарима. Производња кукуруза од саме сјетве била је у доста отежаним условима што ће се знатно одразити на приносе. Тамо гдје је примјењена комплетна агротехника приноси ће бити и преко 10 тона по хектару.
Пољопривредник Ђуро Цвијић уз прописане агротехничке мјере примијенио је и дугогодишње искуство како би што мање на производе утицали спољашњи услови.
“Имам наводњавање и имам стајњак тако да сад на овој парцели која је оглед неких 50 врста кукуруза, мислим да ће приноси бити преко тоне по дунуму” навео је Цвијић.
Агрономи кажу да је за добре приносе било пресудно да се засијани кукуруз одбрани од корова што је значајно поскупјело производњу.
“Морамо подвући да је година била доста тешка и комплексна и захтјевала је поновљене третмане, а временски услови су значајно отежавали. Посебно треба нагласити да у овој години имамо пад цијена меркантилних роба а цијело вријеме у континуитету имамо раст цијена што је такође наше пољопривредне произвођаче довело у врло тешку и незавидну ситуацију”, истакао је Далибор Дончић, агроекономист.
У ублажавање посљедица укључиће се и ресорно министарство адекватним мјерама подстицаја и за произвођаче кукуруза, најавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саво Минић, који је посјетио ову манифестацију.
“Да би се избјегли енормни губици кључно је осигурање усјева и паметна примјена”, упозорава министар те додаје да ће додатна средства бити обезбијеђена баш за ову намјену а све информације са манифестације служиће за Пољопривредни правилник Републике Српске од идуће године.
Ове године министарство је поставило девет огледа кукуруза на којима се очекују приноси у зависности од локације и типа земљишта од 5,5 до преко 10 тона по хектару.
Kреиран туристички производ општине Србац: У понуди двије цјелодневне туре кроз нашу општину
Туристичка организација општине Србац креирала је туристички производ који се нашао у програму посјете туриста бањалучко-приједорској регији а обухваћене су најатрактивније локације за обилазак на подручју србачке општине.
Ради се о USAID пројекту Развоја одрживог туризма у БиХ који се реализује у сарадњи са Министарством трговине и туризма Републике Српске.
Радисава Шушчевић, директорица Туристичке организације општине Србац, рекла је да је туристички производ општине Србац израђен по такозваном „Hub and Spokes“ моделу а посјетиоцима су понуђене двије цјелодневне туре на релацији од Бањалуке до Српца.
“Првом туром предвиђен је долазак из Бањалуке у Србац око 10.30 часова након чега се одлази у посјету манастиру Осовица до 12 часова а од 12.30 организоваће се получасовна шетња кроз градско подручје Српца. Од 13.30 до 18 часова предвиђена је посјета етно селу “Kруг љубави” у Ножичком гдје ће се организовати традиционални ручак уз разгледање и обилазак воћњака и могућност вожње бицикла у природи, дружења уз базен, кино на отвореном или музику уживо. Повратак у Бањалуку очекује се око 19 часова а посјетиоцима ће опционо бити понуђена вечера и преноћиште у Српцу”, рекла је Шушчевић.
Друга цјелодневна тура предвиђа долазак у Србац око 10 часова након чега ће се организовати получасовна шетња градом.
“Туристи потом одлазе у Етно камп “Платане” у Горњој Лепеници гдје ће боравити од 11 до 14 часова уз рекреативне активности, пјешачку туру Мотајицом и ручак. Од 14.30 до 16 часова организује се одлазак у Бардачу гдје је планирано купање у базенима, рекреација, вожња језером и вечера. Туристима ће бити понуђено и пецање на језеру уз претходну најаву. Повратак у Бањалуку се очекује око 20.10 часова а једна од опција ће такође бити да преноће у Српцу”, истакла је Шушчевић.
Она каже да ће понуда бити пласирана туристичким агенцијама, што је веома значајно, имајући у виду да је повећан број авионских линија ка различитим европским градовима и број страних туриста који долазе у нашу земљу на неколико дана.
“Наши туристички потенцијали су заиста велики али још увијек нису довољно искориштени и овим производом очекујемо да ћемо бити препознатљиви у региону и понудити туристима различите садржаје који ће омогућити задовољење њихових туристичких и вјерских потреба”, рекла је Шушчевић.
Израда туристичког производа општине Србац била је једна од главних тема радионице која је у фебруару ове године одржана у згради Општинске управе у Српцу у присуству представника Општине Србац, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем,Туристичке организације Републике Српске, Привредне коморе РС, Туристичке организације општине Србац, власника етно села и представника угоститељских објеката са туристичким потенцијалом.
Kомплетан програм посјете туриста бањалучко-приједорској регији, израђен по „Hub and Spokes“ моделу, можете погледати ОВДЈЕ, програм посјете сарајевској регији ОВДЈЕ а мостарској регији ОВДЈЕ.
