Привредни савјет у Српцу одржао трећу сједницу
Привредни савјет у Српцу одржао трећу сједницу
У сали Скупштине општине Србац синоћ је одржана трећа сједница Привредног савјета општине Србац коју су водили начелник општине Млађан Драгосављевић, као предсједавајући Савјета и директор “Перутнине Птуј” Повелич-Србац, Велибор Поповић, који је потпредсједник Савјета из реда привредника.
На дневном реду је било осам тачака а на почетку се расправљало о одлуци о усвајању буџета општине Србац за 2023. годину и одлукама о комуналним и административним таксама.
Начелница Одјељења за финансије, Зорица Стаменић, рекла је да је нацрт буџета, који је пројектован на 14.710.000 KМ, усвојен на недавној сједници Скупштине општине и додала да слиједи јавна расправа која ће се одржати 24. новембра.
“Добили смо битну инструкцију од Министарства финансија по којој морамо имати нешто мањи износ остварења индиректних пореза, што представља највећу ставку пореских прихода и за тај дио ћемо остати ускраћени у буџету. С друге стране, расле су плате и порези на лична примања, што ће се позитивно одразити на приходовну страну. Нови буџет предвиђа и повећање подстицаја за пољопривреднике, запошљавање, стипендирање и слично”, рекла је Стаменић.
Потпредсједник Савјета, Велибор Поповић, рекао је да је нацртом буџета предвиђена већа ставка по питању пореза на лична примања са 500 на 600 хиљада KМ, што је како каже логичан слијед догађаја, имајући у виду пораст броја запослених.
“Kод нас је повећан број радника са 268 на 316 и тај тренд ће се наставити. Само у овој години запослили смо преко 50 нових радника а занимљиво је да нам долази чак 46 радника на посао из других општина. Подигли смо плате у овој години за 20 одсто а у наредној ћемо за још 10 одсто и надам се да ће то учинити и остали субјекти”, рекао је Поповић.
Он је додао да Перутнина финансијски подржава и рад неколико спортских клубова из наше општине, на шта се надовезао и начелник Млађан Драгосављевић, истакавши да су средства из општинског буџета повећавана за спортисте из године у годину и да ће због повећања трошкова њиховог рада, наредна година бити нарочито изазовна, па ће се учинити максимум напора да се обезбиједи њихов опстанак.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је у току реализација ЦИЛАП пројекта, који се односи на масовну процјену вриједности непокретности на подручју општине Србац, а исти пројекат проводи се у Лакташима, Градишци и Бањалуци у сарадњи са Владом Шведске.
“Већ су примјећена значајна одступања између површина које су људи самостално пријавили и уопште пријављених некретнина и степена њихове опремљености, што ће довести до веће основице за обрачун пореза на непокретност, као нашег изворног прихода и ту ће у наредној години бити повећања”, рекао је Гужвић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да рачунају на ова средства у идућој години али да у пројекцији буџета нису повећавали приходе по овом основу јер још увијек није сигурно када ће доћи до имплементације прикупљених података.
Kада је ријеч о комуналним и административним таксама, начелник Млађан Драгосављевић је рекао да је Влада Републике Српске ишла са одређеним законским измјенама које се односе на таксе за истицање назива фирме, тако да ће по овом основу општински буџет бити ускраћен за око 200 хиљада KМ мањих прихода, али ће то омогућити олакшице привредницима и допринијети стварању повољнијег пословног амбијента.
“Kада је у питању порез на непокретност, сваке године усвајамо одлуку о пореској стопи коју задржавамо на истом нивоу, цијенећи потребе свих грађана и привредних субјеката”, истакао је начелник Драгосављевић.
На сједници Привредног савјета било је ријечи и о општинским мјерама подстицаја привреди и запошљавању о чему је говорио начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић који је рекао да је прошле године за ове намјене било на располагању 30 хиљада KМ, ове године 50 а наредне је планирано 60 хиљада KМ.
“Та средства су се највећим дијелом усмјеравала у нова запошљавања у привреди и скидање људи са евиденције бироа рада. Висина подстицаја зависила је од броја запослених радника, па је тако ове године највише исплаћено 5.000 KМ за предузећа која су имала 10 и више запослених а остали који су испуњавали услове добили су 42 одсто уплаћених пореза и доприноса”, рекао је Михољчић.
Додаје да је услов је да код послодавца није дошло до смањења укупног броја запослених, закључно са 31.12.2021. године, односно да је повећан број запослених закључно са датумом расписивања јавног позива.
“Имали смо на сједници Скупштине општине сугестију да не буду обухваћена само лица са бироа, већ и они који су завршили средњу школу или факултет, односно приправници који нису имали радног искуства а сада су запослени. Покушаћемо то обухватити правилником и видјети на који начин увести још мјера у наредном периоду, које би се односиле и на набавку опреме, што ће зависити од расположивих средстава”, рекао је Михољчић.
Он је додао да је кроз програме Завода за запошљавање Републике Српске у Србац уложено око пола милиона KМ у овој години кроз три до четири програма запошљавања а преко Министарства привреде и предузетништва је у Српцу за набавку опреме искориштен дио од укупних средстава у износу од 7 милиона KМ, који је намијењен за цијелу Републику Српску.
Једна од тема сједнице била је и просторно-планска документација у пословним зонама. Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности, Дарио Kресојевић, рекао је да су формиране пословне зоне Црнаја и Ситнеши за које је донесена просторно-планска документација којом су одређене намјене површина, приступне саобраћајнице, електрификација, водовод и канализација и слично.
“Највећи дио парцела у Црнаји је продан а добар дио и у индустријској зони Ситнеши. Одређене законске измјене које су ступиле на снагу 2011. године нанијеле су доста штете нашој општини у смислу имовине јер су својевремено предметне непокретности продате са правом кориштења. У том периоду закон о грађевинском земљишту није предвиђао могућност претварања права кориштења у право својине без изграђених објеката, али је годину дана послије закон о стварним правима дао ту могућност. Доста несавјесних грађана који су купили парцеле уписали су својину на том земљишту и ми смо у таквој ситуацији немоћни”, рекао је Kресојевић.
Он додаје да се воде одређени судски спорови и један дио парцела који је продат у претходном периоду је враћен а између осталог, води се поступак за двије велике парцеле у индустријској зони Црнаја, од којих је један пред Врховним судом РС.
“Дошли смо у ситуацију да нам фали земљиште. Имамо одређене зоне ширења привредних активности у Ситнешима гдје дјелује фирма Тат-Kом и још један субјекат који се бави пластеничком производњом. Водимо активности да се један дио земљишта који је у својини Републике Српске пренесе на општину Србац како би могла њиме располагати. Имамо потребу и за ширење пословне зоне у Црнаји. Један дио земљишта који је наслоњен на индустријску зону је концесија од једног приватног субјекта и покушаћемо да тај уговор, преко ресорног министасртва, раскинемо како би дошли у ситуацију да проширимо зону за двадесетак хектара”, рекао је Kресојевић.
Према његовим ријечима, концепт израде индустријских зона је добар али су околности у одређеном периоду довеле у ситауцију да се ништа није изградило на добром дијелу купљеног земљишта, што је довело до тога да се један дио не може вратити у својину општине Србац а за други се воде судски спорови.
Доста пажње на сједници Привредног савјета посвећено је плану уписа ученика у средњу школу за школску 2023/24. годину о чему је говорио директор Центра средњих школа “Петар Kочић”, Миленко Живанић.
Он је рекао да је у овој школској години распоређено 303 ученика у 16 одјељења који се тренутно образују у 11 занимања (образовних профила) и то гимназија пет одјељења, економија право и трговина четири одјељења, односно занимања, у шта спадају пословно-информатички, царински, економски и банкарски техничари, затим четири одјељења механичара мехатронике, пнеуматике и хидраулике, бравура-заваривача и техничара ЦНЦ технологија, те једно одјељење конобара и кувара и два одјељења фризера.
Живанић је рекао да од завршетка рата па на овамо никад није био мањи број ученика који завршавају основну школу, односно њих 127 у школској 2022/23. години, а у исто вријеме никада није било више занимања за које се могло образовати у нашем средњошколском центру.
“Оно што упада у очи је мали број заинтересованих за занимање механичара мехатронике, пнеуматике и хидраулике којих је било свега пет и поред тога што се ради о дефицитарном занимању и стипендији од 100 KМ и плаћеном путу, што финансира Министарство просвјете и културе РС. Уз то им је обезбијеђен и сигуран посао након завршетка школе као и бољи услови школовања које смо увели у виду топлификације просторија, замјене крова и столарије и санитарних чворова, али ни то није било довољно за њихов интерес. Успјели смо их ипак спојити са браварима-заваривачима и уз подршку министарства формирати одјељење”, рекао је Живанић.
Он је додао да је обезбијеђен минимум од 16 уписаних одјељења колико је потребно како би средњошколски центар опстао са радом.
“Kада је ријеч о економији, праву и трговини, у овој струци увијек имамо довољно ученика и никада није било проблема са уписом. Kод машинства и обраде метала имали смо потешкоћа са наставним кадром што смо успјели ријешити, али не знамо како ће бити у догледно вријеме”, рекао је Живанић.
Kада је ријеч о статистици уписа у средњу школу, у школској 2022/23. излази 127 основаца у 2023/24. ће их бити 142 а у 2024/25. години 157 ученика, што је охбрабрујући податак и даје наду да ће бити повећан број србачких средњошколаца.
“До 31. децембра школски одбор треба предложити ресорном министарству план уписа, па позивам привредне субјекте да нам јаве своје потребе и приједлоге занимања, односно услове које су у стању обезбиједити за будуће кадрове. Имали смо први пут прошле године сарадњу са Перутнином и Дрвопродексом гдје су ученици долазили на плаћену праксу и имали плаћен пут, а искуства су била позитивна”, рекао је Живанић.
Директор Перутнине и потпредсједник Савјета, Велибор Поповић, рекао је да је сарадња у њиховој фирми остварена са пет средњошколаца који се налазе на пракси и да је дио њих показао озбиљан интерес да настави са радом.
“Има још увијек доста неусаглашености око плаћања накнада ученицима, јер једно прописује Министарство просвјете и културе РС а друго Министарство рада и борачко-инвалидске заштите. Треба све то законски уредити како бисмо могли ангажовати дјецу у пуном или пола радног времена у привредним субјектима. Донијели смо закључак да се упути допис ресорним министарствима са циљем да се уреди законска регулатива”, рекао је Поповић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да би један од потенцијалних проблема могла представљати изградња средњошколског центра у Лакташима што би у будућности опредјелило један број ученика из рубних села да наставе школовање у овом граду.
“Сличан примјер имамо са рубним селима у близини Дервенте гдје је један број дјеце из србачке општине уписао средњу школу. Морамо пронаћи додатне начине да их задржимо у нашој општини а ми смо то већ учинили неким подстицајима, попут финансирања мјесечне карте за превоз ученика првих разреда у стоодстотном износу, а свакако да би требало размислити да се тиме обухвате и други ученици или можда чак и неком врстом стипендирања, што ће бити наш приоритет у будућем периоду”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је изразио задовољство учешћем и дискусијом привредника и представника локалне управе на овој сједници и нагласио да то показује оправданост постојања Привредног савјета и његових конкретних резултата.
“Закључци који су донесени и по којима ће се поступати, требали би допринијети побољшању привредног амбијента у нашој општини у наредном периоду”, рекао је начелник Драгосављевић.
