Свјетски брендови стигли у Србац: Шопинг центар у Црнаји званично почео са радом
Општина Србац постала је богатија за још један пословни објекат са робом широке потрошње, а ради се о Шопинг центру Србац у Црнаји, који је протеклог викенда почео са радом у пуном капацитету.
Центар су свечаним пресијецањем врпце отворили власник и предузетник Драган Јокић и начелник општине Млађан Драгосављевић у присуству великог броја званица.
На 5500 квадратних метара простора послује седам пословница које запошљавају око 80 радника. Поред брендова Sinsay, Pepco, Mercator, Sport Reality и CM, у шопинг центру се може посјетити и новоотворени Салон намјештаја Моделс који се простире на 1100 квадратних метара изложбеног простора, као и нова пословница ресторана Монументал која је такође прошлог викенда почела са радом.
Уз наградне игре и многобројне попусте, за све посјетиоце који су првог дана присуствовали свечаном отварању био је обезбијеђен бесплатан роштиљ и точено пиво, а током другог дана званичног отварања уприличен је програм за дјецу. Организовано је такмичење у пузању, радионице, facepainting, а дјецу су забављале маскоте бебе. Родитељи, баке, деке и остали посјетиоци могли су да уживају у дегустацији кафе и палачинка.
“Ово је први у низу догађаја који организујемо а радујемо се сваком новом”, поручују из Шопинг центра Србац.
Министарство привреде и предузетништва Републике Српске позива све привредне субјекте, који су повећали плате радницима у периоду од јануара до јуна 2024. године, да поднесу Захтјев за додјелу подстицаја за повећање плате радника.
Захтјев се подноси путем апликацијe „е подстицај”која се налази на интернет страници Министарства привреде и предузетништва, а која је активна од 1. јула до 29. августа 2024. године када истиче рок од 60 дана за подношење захтјева.
За обрачунски период јануар-јун 2024. године, привредни субјект може остварити право на подстицај за повећање плате само за раднике са којима је засновао радни однос најкасније до првог дана за мјесец почетног износа плате, односно најкасније 1. децембра 2023. године.
Наиме, за обрачунски период јануар-јун 2024. године, за мјесец почетне плате примјењиваће се износ плате исплаћен за децембар 2023. године. Према законском рјешењу, у случају да је раднику за мјесец почетног износа плате исплаћена плата нижа од важеће најниже плате у Републици Српској, при обрачуну износа подстицаја узимаће се тренутно важећа најнижа бруто плата у износу од 1.344,26 КМ (нето плата 900 КМ).
Након што апликација аутоматски потврди да је захтјев исправно попуњен и успјешно електронски достављен, привредни субјект штампа, потписује и овјерава дио захтјева који се односи на опште податке, те врши његову доставу Министарству привреде и предузетништва у писаној форми. Захтјев у писаној форми садржи бар-код који се додјељује након успјешне електронске доставе, а сматра се поднесеним када се Министарству достави одштампани дио захтјева са бар кодом.
Подсјећају се привредни субјекти да је крањи рок за поднешење захтјева електронским и писаним путем до 29.08.2024. године, те се позивају да захтјеве доставе у прописаном року.
Буџетом Републике Српске за 2024. годину за подстицаје за повећање плате радника, планирана су средства у износу од 15.560.000,00 КМ.
За набавку минералних ђубрива, система за наводњавање, орошавање и засјењивање намијењено 3.9 милиона KМ
У оквиру пројеката EU4AGRI, EU4AGRI-Recovery и EU4BusinessRecovery, које финансира Европска унија, у сриједу 21. септембра, објављен је Јавни позив за додјелу бесповратних средстава за мјеру подршке ублажавању негативног утицаја тржишних поремећаја и климатских промјена у примарној пољопривредној производњи.
Циљеви овог позива јесу допринос ублажавању негативног поремећаја на тржишту репроматеријала током 2022. године на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ насталих као посљедица пандемије Covid-19 и рата у Украјини, допринос ублажавању климатских промјена на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ, оптимизација оперативних трошкова, одржавање продуктивности, ликвидности и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора у БиХ, те подршка стабилизацији постојећих ланаца вриједности од примарне производње до прераде и пласмана производа на тржиште.
Интервентна мјера подршке ће бити реализована кроз финансијску подршку за набавку минералних ђубрива, за набавку система за наводњавање и орошавање, те за подршку набавке система за засјењивање.
Kо се може пријавити на овај јавни позив?
Прихватљиви подносиоци пријава на овај јавни позив су микро, мала и средња предузећа и/или задруге са успостављеном мрежом коопераната/индивидуалних пољопривредних произвођача (у даљњем тексту кооперанти) које се баве производњом и/или прерадом и/или откупом и/или складиштењем и/или пласманом свјежих пољопривредних и готових прехрамбених производа.
У оквиру овог јавног позива на располагању је 3.9 милиона KМ, а средства подршке по једној пријави могу износити од 50.000 KМ до максимално 300.000 KМ. Износ подршке по једном кооперанту може износити од 1.500 KМ до 15.000 KМ. Обавезно финансијско учешће подносиоца пријаве износи 25% укупног износа прихватљивих трошкова.
Пријаве се могу поднијети од 03.10.2022. године, док је крајњи рок за пријаву 12.10.2022. године, до 17 часова.
Сви заинтересовани могу приступити јавном позиву путем директног линка официјелне wеб странице пројекта, eu4agri.ba.
Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.
Прва онлајн информативна сесија биће одржана 26. септембра, са почетком у 10 часова, путем Фејсбук странице пројекта EU4AGRI.
Поред тога, у наредном временском периоду биће организован низ инфо сесија у осам градова БиХ, Бихаћ, Брчко, Сарајево, Бања Лука, Тузла, Мостар, Бугојно и Требиње. Информације о тачном термину и мјесту одржавања истих, биће објављене путем странице eu4agri.ba.
Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем формулара за питања на wеб страници пројекта https://eu4agri.ba/postavi-pitanje у периоду од 03.10.2021. до 12.10.2022. године. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока се неће одговарати.
У склопу EU4AGRI, Европска Унија пружа подршку јачању конкурентности пољопривреде и руралном развоју у БиХ. Kроз EU4AGRI-Recovery, Европска Унија пружа подршку Босни и Херцеговини у ублажавању економских ефеката пандемије COVID-19 на пољопривредно-прехрамбена предузећа и оператере руралног туризма, те осигурање континуитета њиховог пословања, док се кроз EU4BusinessRecovery утиче на смањење посљедица изазваних пандемијом на пољопривредна и туристичка предузећа, микро, мала и средња предузећа.
За сва три пројекта Европска унија издвојила је 28 милиона евра.
Програм подршке Владе Мађарске промовисан пољопривредницима у Српцу
Више од стотину пољопривредних произвођача са подручја србачке општине данас је присуствовало презентацији пројекта кога проводи Фондација за одрживи развој Републике Српске “Прогресус”, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и локалних заједница.
Директор Фондације, Андреа Јаглица, рекла је да је представљањем пројекта помоћи пољопривредницима у Републици Српској и Брчко дистрикту почела реализација прве фазе подршке коју су у новембру прошле године договорили премијер Мађарске Виктор Орбан и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.
Након презентације, Јаглица је рекла да је Влада Мађарске одобрила подршку привреди Републике Српске од око 28 милиона евра у оквиру које ће пољопривредни произвођачи имати могућност да остваре право на бесповратна средстава у појединачном износу од 2.500 до 25.000 евра.
Она је навела да је приоритетни услов да пољопривредници желе да набаве механизацију мађарске производње, да им се земљиште налази на територији Републике Српске или Брчког и да су уписани у регистар пољопривредних газдинстава.
Јаглица је додала да ће пољопривредници моћи да се пријаве на овај пројекат од 1. септембра, а јавни позив ће остати отворен до 15. октобра.
Начелник општине Млађан Драгосављевић изјавио је да је позитивно изненађен одзивом пољопривредих произвођача на данашњу презентацију.
“Позната је чињеница да је у нашој локалној заједници пољопривреда најзначајнија привредна грана којом се бави велики број наших становника. Велики одзив сигуран је знак њихове заитересованости за учешће у овом пројекту и сасвим је сигурно да ће бити пуно позитивних ефеката када се уђе у његову реализацију. Општина Србац ће свим заинтересованим пољопривредницима пружити сваки вид неопходне помоћи, првенствено када је ријеч о испуњавању апликације за учешће у пројекту”, рекао је начелник Драгосављевић.
Један од пољопривредних произвођача који су присуствовали данашњој презентацији био је и Ђуро Цвијић из Kладара који је изјавио да је ријеч о добром пројекту, посебно за младе пољопривреднике који хоће да прошире производњу.
Рок за испоруку опреме коју ће пољопривредници добити у оквиру овог програма је 30. септембар 2023. године.
Данашњој презентацији присуствовао је и замјеник начелника општине Владимир Гужвић.
Састанак са србачким пољопривредницима на тему програма Владе Мађарске за додјелу бесповратних средстава
Одјељење за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац обавјештава заинтересоване пољопривредне произвођаче са подручја србачке општине да ће у петак 19. августа у 14 часова у новој скупштинској сали бити одржан информативни састанак на тему упознавања са првим програмом Владе Мађарске за додјелу бесповратних средстава за набавку нове пољопривредне механизације.
У склопу програма, од 1. септембра ће бити расписан позив који се односи на субвенционисање приликом куповине прикључака, опреме и алата за пољопривреду. Максималан износ субвенције је 70 одсто од тржишне цијене производа за набавку механизације, опреме и алата мађарске производње, а пољопривредници ће моћи да остваре право на средства у појединачном износу од 2.500 до 25.000 евра.
Реализацију првог програма подршке Владе Мађарске привреди у Републици Српској спроводи Фондација за одрживи развој Републике Српске “Progressus”.
Помоћ пољопривредницима у Републици Српској је прва фаза подршке коју су у новембру прошле године договорили премијер Мађарске, Виктор Орбан и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.
Одржана друга сједница Привредног савјета општине Србац
У новој сали Скупштине општине данас је одржана друга сједница Привредног савјета општине Србац којом је предсједавао начелник општине Млађан Драгосављевић.
На дневном реду је било девет тачака а једна од њих односила се на Стратегију развоја општине Србац за наредних седам година, односно за период од 2022. до 2028. године.
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да је Општина Србац била међу првима које су радиле по новом закону и програму када је у питању стратегија развоја, а подршку је пружио и УНДП.
“У наредном седмогодишњем периоду визија је да Србац постане пожељно мјесто за инвестирање, мјесто иновативног предузетништва, развијене пољопривреде, уређене комуналне и друштвене инфраструктуре са јединственом туристичком понудом и модерним образовним системом, то јесте да се обједини све што је битно за наредни развојни период“, рекао је Михољчић.
Он додаје да су дефинисана и три основна стратешка циља, а то су: повећање обима привредне активности, унапређење квалитета живота становника, очување природних ресурса и унапређење стања животне средине, а у складу с њима планирани су пројекти на којима ће се радити у наведеном периоду.
Неки од њих су изградња инфраструктуре унутар пословне зоне Црнаја, подршка предузетништву, уређење обале ријеке Саве и ушћа Врбаса у Саву, изградња система наводњавања, изградња откупног центра у пољопривреди, унапређење наставних планова и програма у средњој школи, дигитализација јавне управе, изградња и опремање спортске инфраструктуре, реконструкција путних праваца Србац – Прњавор и Нова Топола – Дервента, проширење водоводне и канализационе мреже, санација депонија и други.
Kада је у питању уређење насипа, који би могао да постане мјесто рекреације и туристичка дестинација, упућен је апел грађанима да не одлажу разне врсте отпада, то јесте да не праве дивље депоније у близини ријека.
“Kроз мјере и приоритет, процјена је да ће за реализацију бити потребно око 46 милиона КМ, од чега је планирано да Општина Србац обезбиједи 5.9 милиона KМ, а остало из других извора, првенствено Владе Републике Српске и разних фондова”, рекао је Михољчић.
Стратегија развоја општине Србац ће се наћи пред одборницима на сједници Скупштине општине Србац која је заказана за сљедећи уторак.
Говорило се и о Плану капиталних инвестиција, у склопу кога је за наредну годину планиран улазак у задњу фазу изградње зграде за младе брачне парове, чија реализација треба да почне ове године, а средства ће бити обезбијеђена из буџета Општине Србац и од купаца станова.
Планирана су и улагања у путну инфраструктуру, санацију и изградњу друштвених домова у мјесним заједницама, а остали пројекти обухватају другу фазу изградње новог вртића, реконструкцију и модернизацију пута Србац – Прњавор, проширење водоводне мреже у Илићанима и Разбоју Љевчанском и слично.
По питању извјештаја о реализацији Плана капиталних инвестација за 2021. годину, истакнуто је да, због пандемије вируса корона и ситуације која је наметнута, план није реализован у потпуности. Предвиђена је била реализација 13 пројеката чија је вриједност 7.9 милиона KМ, а реализовано је 11 у износу од око три милиона KМ. Нереализовани су остали највећи пројекти – изградња зграде за младе брачне парове и модернизација регионалног пута Србац – Прњавор.
У наредном периоду у плану је подршка пољопривредним произвођачима кроз суфинансирање набавке пластеника и опреме за наводњавање, а овај вид подршке ће трајати док год буде владало интересовање пољопривредних произвођача.
На сједници је истакнута потреба већег одзива привредника на овакве скупове како би се постигла што боља повезаност локалне управе и привредника, у циљу унапређења привредног амбијента. Такође, предложено је да сједнице буде тематске, како би се одређеним питањима могло посветити више пажње.
Начелник одељења Марко Михољчић поменуо је да је поново било ријечи о потреби увођења друге смјене у вртићу, као и побољшању сарадње са средњом школом у погледу потреба тржишта рада.
Привредник Драган Татомир је говорио о проблему одласка радника на рад у иностранство и потреби да се на вишим нивоима власти покуша пронаћи рјешење за повећање цијене рада, што је, по његовом мишљењу, кључно за останак грађана на овим просторима.
Привредник Мишо Стојковић је замолио надлежне да им материјале за сједницу доставе раније како би имали више времена да их детаљно прочитају и припреме се за бољу и конкретнију дискусију.
Начелник општине Млађан Драгосављевић је овакву врсту састанка оцијенио као изузетно корисну и позвао привреднике да се одазову у већем броју, јер је то у обостраном интересу.
“Наше настојање да са привредницима остваримо непосреднију комуникацију ушло је у фазу реализације и изражавам велико задовољство чешћом комуникацијом, а и од стране привредника је показан висок степен интересовања јер смо свјесни многобројних отворених питања о стању у привреди. Ово је прави пут и начин да заједно дођемо до што бољих рјешења која су нам потребна“, рекао је начелник.
Сједници Привредног савјета присуствовао је и предсједник Скупштине општине Србац, Милош Будић.
У скупштинској сали данас је одржана прва радна сједница новог Привредног савјета општине Србац на којој је изабрано руководство и дефинисано неколико важних питања која су од значаја за будући привредни развој у Српцу.
Пословником о раду предвиђено је да Привредним савјетом предсједава начелник општине Млађан Драгосављевић, а да потпредсједник буде из реда привредника, и ову дужност ће, једногласном подршком присутних чланова, у наредном периоду обављати директор Перутнине Птуј, Велибор Поповић. Изабран је и секретар Привредног савјета а ради се о Николини Проњ, службенику Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности.
Сједнице Савјета ће се одржавати најмање једном у три мјесеца, а по потреби и чешће, рекао је начелник одјељења Марко Михољчић.
“Ово је савјетодавно тијело које даје мишљење и препоруке, покреће иницијативе и одлучује о питањима која се односе на стање и развој привреде у Српцу. Наша одлука је да од укупног броја чланова, двије трећине чине привредници, како би имали већину приликом гласања и одлучивања а остатак ће чинити радници локалне управе. По потреби, учешће у раду могу узети и представници неких републичких институција које дјелују у Српцу а такође су из Привредне коморе РС изразили жељу да један њихов представник буде присутан на наредним сједницама како би нашим привредницима представио неке актуелне програме, јавне позиве и слично””, рекао је Михољчић.
Говорећи о актуелном стању у привреди, Михољчић је рекао да је закључно са 30. новембром у Српцу било запослено 2850 радника што је више за око 400 у задње четири године а од 2013. године број је повећан за преко 500 радника. Према његовим ријечима, на то је највише утицало проширење пословања домаћих привредних субјеката и оних чије је сједиште у другим општинама, али имају своје пословне јединице у Српцу.
“Покривеност извоза увозом за прошлу годину је била већа за око 115 до 120 одсто а робна размјена је износила око 50 милона KМ. Да није било пандемије вируса корона, ови показатељи би били још бољи”, рекао је Михољчић.
Чланови Привредног савјета расправљали су данас о Плану уписа ученика у прве разреде Центра средњих школа “Петар Kочић” Србац за школску 2022/23. годину.
Сједници је присуствовао директор Центра, Миленко Живанић, који је рекао да се приједлог плана уписа мора доставити министарству до 31. децембра и додао да се у обзир узима и мишљење представника привредног сектора, због чега се ово питање нашло данас на дневном реду.
“У овој школској години уписана су 332 ученика у 16 одјељења, односно 10 занимања, гимназија општи смјер, економски и банкарски техничари, бравари-заваривачи, обрађивачи метала резањем, ЦНЦ техничари, фризери, конобари и кувари. Нисмо имали потешкоћа са уписом у било коју од струка, осим са гимназијом”, рекао је Живанић.
Он истиче да ће на ову тему у Разбоју у уторак бити одржан родитељски састанак, а у плану је да се састанци одрже и у Српцу и Ситнешима.
Претходне школске године основно образовање је окончало 135 ученика а ове је за осам мање. Наредне школске године опет долази до повећања, односно 137 а након тога из три србачке основне школе излази 145 ученика.
“Наш план је да упишемо пет одјељења јер ће их исто толико завршити ову школску годину. Тренутна размишљања су да буде комбинован општи и рачунарско-информатички смјер гимназије, затим по пола одјељења царинских и пословно-информатичких техничара, затим бравари-заваривачи и механичари мехатронике, као и конобари и кувари. С тим да остаје отворена могућност и за друге струке и занимања”, нагласио је Живанић.
Он је похвалио одлуку Општинске управе да у протекле три године субвенционира ђачки превоз за ученике првог разреда у износу од 50 одсто и повећање у наредној школској години на 100 одсто, додајући да се прикључило и ресорно министарство које стипендира 18 ученика првог разреда који се обучавају за браваре-завариваче и уз то имају плаћен превоз.
“У завршној смо фази реконструкције Центра средњих школа што ће такође омогућити боље услове школовања и вјерујемо опређелити ђаке да упишу неку од средњих школа у Српцу”, рекао је Живанић.
Потпредсједник Привредног савјета Велибор Поповић похвалио је нека од занимања, попут будућих мехатроничара, истичући да потребе за оваквим кадром има у производном погону Перутнине гдје запошљавају људе из других општина са овим образовним профилом, јер их нема довољно у Српцу.
“Сигурно да постоји потреба за формирањем нових струка и занимања оријентисаних на пољопривредни и прехрамбени сектор. Наша фирма је спремна да идуће године прими 30 нових радника а тренутно их запошљавамо 269. Планирамо подићи производњу за 20 одсто и поправити извоз. Од тога ће десет милиона KМ отићи за Црну Гору гдје већ имамо потписане уговоре”, рекао је Поповић.
Он сматра да би добар начин стимулисања будућих средњошколаца био плаћена пракса од стране предузетника, на шта би такође били спремни у овом производном погону.
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да су вршена анкетирања у више наврата и да није било интереса за оним смјеровима за којима постоји реална потреба.
“Посебно смо радили анкете са родитељима а посебно са ђацима и није било довољно заинтересованих за дрвопрерађивачка, пољопривредна и друга занимања који имају перспективу у Српцу”, рекао је Михољчић.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је број средњошколаца важан за егзистенцију локалне заједнице јер коефицијент расподјеле средстава за пуњење буџета од ПДВ-а зависи од броја уписаних ђака у србачке средње школе.
“Зато морамо пронаћи начин да највећи број будућих средњошколаца задржимо у Српцу а то нећемо постићи отварајући нове струке или занимања за којима не постоји потреба у Српцу, већ за оне којима ћемо их задржати. Морамо створити базу за потенцијалне инвеститоре који траже нове профиле и које ће обучена радна снага опредјелити да отворе производне погоне у Српцу”, рекао је Гужвић.
Секретар Привредног савјета Николина Проњ рекла је да би привредни субјекти требали одржати презентације за ученике како би их на тај начин заинтересовали и опредјелили приликом уписа, док је представник Агенције за развој малих и средњих предузећа Јордан Kуваља рекао да су реалне потребе и за обучавањем текстилних техничара јер у овој индустрији у Српцу ради најмање 350 радника.
Током сједнице Привредног савјета било је ријечи и о одлуци о усвајању буџета општине Србац за 2022. годину о чему је говорила начелница Одјељења за финансије Зорица Поповић која је рекла да су укупна буџетска средства предвиђена у износу од 12.612.000 KМ и већа су за 24 одсто. Томе је, како је појаснила, допринио прелазак Дома здравља Србац на трезорско пословање, а без ове установе буџет би износио 10.204.000 KМ.
“Процјена је да ће остварени приходи бити већи за 46 одсто а без Дома здравља за 17 одсто. На то највише утиче повећање прихода од индиректних пореза који ће бити већи за око 100 хиљада KМ и премашиће цифру од 5.6 милиона KМ. Биће повећана средства за пољопривреднике, подстицаје за запошљавање, стипендије, борачке категорије и социјална давања”, рекла је Поповић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је направљен искорак у повећању средстава, што ће се одразити и на привреду и додао да су у наредном периоду планирана увећања за овај сектор.
“Можемо се похвалити добром ликвидношћу буџета и редовношћу у измирењу свих обавеза. То ће допринијети континуитету развоја али и стварању основе за будући привредни раст. Поред подстицаја за запошљавање из општинског буџета имали смо велику подршку Владе Републике Српске и других институција које су пласирале у нашу локалну заједницу неколико стотина хиљада KМ по разним програмима запошљавања”, рекао је начелник Драгосављевић.
Начелник одјељења Марко Михољчић рекао је да ће идуће године за 20 хиљада KМ бити већи подстицаји за запошљавање, односно износиће 50 хиљада KМ а начин расподјеле умногоме ће зависити од Привредног савјета.
“Прије него што одлука дође на скупштину, са члановима Привредног савјета ћемо на једној од наредних сједница договарати да ли да се средства уложе у нова запошљавања, набавку сертификата и слично. Повећан је и износ средстава за пољопривреднике, ове године ребалансом на 70 хиљада а за наредну годину је планирано 100 хиљада KМ”, рекао је Михољчић.
На крају данашње сједнице, чланови Савјета подржали су одлуку о висини стопе пореза на непокретност на подручју општине Србац за идућу годину.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да стопа износи 0.15 одсто, док је за капацитете у којима се обавља производна дјелатност 0.08 одсто, што је на нивоу претходних година.
“Стопу од 0.15 одсто примјењује већина локалних заједница у окружењу а када је ријеч о стопи од 0.08 по томе смо чак и повољнији од околних општина”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он се похвално изразио о постојању Савјета и изразио наду да ће значајно допринијети повољнијој привредној клими у Српцу.
“На овај начин обезбиједићемо јавно-приватни дијалог Општинске управе с једне и привредника с друге стране, уз редовно међусобно информисање и разматрање питања од интереса за обе стране. Заједнички ћемо предлагати мјере за развој локалне заједнице, учествовати у изради аката и подносити иницијативе за партнерске пројекте”, рекао је начелник Драгосављевић.
