Фонд за културу младих Западног Балкана финансира пројекте
У оквиру пројекта Фонд за културу младих Западног Балкана, који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих (RYCO) објављен је јавни позив за пружање подршке појединцима (практичарима из културе, умјетницима, итд.) и сектору цивилног друштва на Западном Балкану који доприносе регионалној сарадњи, интеркултуралном дијалогу, изградњи мира и помирењу.
Позив покрива двије тематске области:
Изградња мира и помирење и
Оснаживање младих и њихово ангажовање у друштву.
Прихватљиви апликанти су млади културни практичари (млади од 18 до 30 година) и културни практичари који раде са младима или омладински културни практичари и невладине организације које раде са младима у области културе.
Буџет Позива износи 3 000 – 6 000 евра по пројекту а крајњи рок за достављање пројектних приједлога је 12. новембар 2023. године.
Водич за апликанте се може преузети ОВДЈЕ, а детаљне информације о Позиву доступне су ОВДЈЕ.
Замољавају се апликанти из Републике Српске да на мејл fondovieu@meoi.vladars.net потврде пријаву приједлога пројекта у оквиру овог позива.
Од 24. октобра јавни увид у нацрт измјене дијеларегулационог плана проширења индустријскезоне у Ситнешима
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац обавјештава јавност да ће нацрт измјене дијела „Регулационог плана проширење индустријске зоне у Ситнешима“, бити изложен на јавни увид.
Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у југоисточном дијелу Општине Србац, у насељу Ситнеши, у укупној површини од 13,2 ха, непосредно уз регионални пут Србац – Прњавор и биће изложен на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама Центар за пројектовање и консалтинг „ЦПК“ Д.О.О., Бања Лука, улица Ада број 24 од 8 до 16 часова у периоду од 24.10.2023. године до 24.11.2023. године
Нацрт регулационог плана биће објављен на нашој интернет страници.
За вријеме трајања јавног увида, све до 24.11.2023. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на нацрт, уписом у свеску која ће се налазити у просторијама у којима ће нацрт бити изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.
Општини Србац уручен BFC SEE сертификат на конференцији у Котору
У Kотору је данас завршена тродневна регионална BFC SEE конференција у организацији Партнерства за конкурентнији регион-CORE на којој је уприличена свечана додјела сертификата о повољном пословном окружењу BFC SEE општинама Србац и Станари и градовима Нишу и Параћину који су се тако придружили мрежи од 44 локалне самоправе из цијелог региона које су сертификоване у посљедњем циклусу.
BFC SEE сертификат је испред општине Србац примио начелник општине Млађан Драгосављевић а конференцији је присуствовао и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
На конференцији у Kотору обратила се министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић која је нагласила значај BFC SEE програма када је у питању унапређење рада локалних самоуправа и пословног окружења у Републици Српској.
Она је нагласила да у Српској има 16 сертификованих јединица локалне самоуправе и додала да је Влада Републике Српске препознала значај овог програма и дефинисала програмску развојну мјеру у стратешким документима Владе РС.
Присутнима су се обратили и предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, градоначелник Kотора Владимир Јокић, регионални менаџер IFC за западни Балакан Николас Маркијер, извршни директор NALED-а Виолета Јовановић и други.
Презентована је и BFE методологија за оцјену пословног окружења и одржани панели на тему регионалних интеграција, реформи одрживог развоја и дигитализације и примјене иновација.
Општина Србац испунила је захтјеве BFC стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.
BFC сертификат, између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.
Анализе су показале да су услови за пословање у BFC срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.
Од 2012. године BFC SEE програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма BFC сертификације у Републици Српској.
Општина Србац добијањем БФЦ сертификата препозната као сигурно мјесто за инвеститоре
У Административном центру Владе Републике Српске данас је општинама Србац и Станари додијељен БФЦ сертификат који их сврстава међу 16 локалних самоуправа у Републици Српској које креирају повољније пословно окружење са домаћим и страним инвеститорима.
Сертификат је примио начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да се тиме отвара низ претпоставки за реализацију бројних пројеката и побољшање ефикасности рада општинске управе.
“У будућем периоду очекујемо многобројне позитивне ефекте, прије свега препознатљивост за нове потенцијалне инвестиције”, рекао је Драгосављевић.
На данашњој церемонији, којој је присуствовао предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, обиљежена је и десетогодишњица од провођења програма БФЦ сертификата.
Вишковић је истакао да није лако добити БФЦ сертификат и да процедура, у најбољем случају, траје годину дана, али да је задовољан чињеницом да већ 16 локалних заједница у Српској испуњава тражене стандарде и да је то највећи број од свих земаља из окружења и Федерације БиХ.
Он је истакао да више од десет локалних заједница, које већ имају овај сертификат, жели ресертификацију, односно прелазак на већи ниво стандарда.
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је да је за добијање БФЦ сертификата било потребно испунити десет главних критеријума и око 70 подкритеријума.
“Локалне заједнице морају да имају стратегију развоја, људске капацитете, привредне одборе, савјете и слично”, навео је Ћорић.
Општина Србац испунила је захтјеве БФЦ стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.
БФЦ сертификат између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.
На данашњој церемонији је истакнуто да је Република Српска сигурно мјесто за стране инвеститоре јер нуди повољне порезе, јефтине енергенте и закон о подстицајима, због чега се многи одлучују за улагање у Српској.
Kао примјер је наведена једна инвестиција њемачке компаније у Прњавору, вриједности веће од 150 милиона евра, која планира да запосли више од хиљаду радника и словачка фирма “Целекс” која жели да инвестира око 130 милиона евра и да комплетну производњу пресели у Бањалуку.
Анализе су показале да су услови за пословање у БФЦ срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.
Добијање БФЦ сертификата подразумијева дугорочно стратешко планирање, већу укљученост привредника у доношење одлука на локалном нивоу, скраћење рокова и поједностављење административних процедура, омогућавање подстицаја и олакшица привреди, редизајнирање општинске интернет странице у сврху веће подршке привреди и инвестиционим потенцијалима, праћење динамике тржишта рада и сталну доступност информација о радној снази, издвајање средстава за покретање пословних активности, промоцију индустријских зона, 24-очасовну доступност информација грађанима у погледу комуналних услуга и слично.
Од 2012. године БФЦ програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма БФЦ сертификације у Републици Српској.
Данашњој церемонији присуствовали су и замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник ођељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и службеници Одсјека за локални економски развој и инвестиције Николина Проњ и Смиљана Мартић.
Бесповратна средства малим и средњим предузећима за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије
У оквиру пројекта Зелени економски развој ГЕД, расписан је јавни позив за додјелу бесповратних средстава малим и средњим предузећима (МСП) за спровођење мјера енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, који финансира УНПД.
Сврха провођења овог јавног позива је пружање подршке за најмање 14 МСП кроз искориштавање потенцијала енергијске ефикасности и технологија обновљивих извора енергије, за 7 МСП за провођење детаљних енергијских аудита и 2 МСП за увођење система управљања енергијом. Прихватљиви подносиоци пријава за подршку могу бити МСП која су регистрована најмање двије године прије објаве овог јавног позива, а која имају до 250 запослених.
За суфинансирање ће се одабрати прихватљиве мјере за подршку у износима:
Обновљиви извори енергије, индустријска/процесна енергијска ефикасност, енергијска ефикасност објекта, ће се субвенционисати износом до 10 % од укупне инвестиције (максималан износ субвенције је 40.000 KМ) кроз субвенционисање камате кредита – најмање 14 малих и средњих предузећа
Подршка увођењу система управљања енергијом ЕН ИСО 50001 / ЕН 16001, ће се субвенционисати износом до 70% од износа укупних трошкова увођења система управљања енергијом – најмање 2 мала и средња предузећа
Израда енергијског аудита ће се субвенционисати у цјелости до максималног износа од 10.000 KМ – за 7 малих и средњих предузећа
Kако би испунио услове за субвенцију каматне стопе, МСП (подносилац пријаве) мора осигурати сљедеће:
Одобрена пројектна документација од стране кредитне институције (комерцијалне банке, међународне финансијске институције, итд.), као ефикасна у смањењу утицаја на околину кроз провођење мјере енергијске ефикасности/обновљиве енергије.
Након подношења приједлога пројекта, евалуације и одобрења, предложени пројекат мора бити изведен и пуштен у рад након чега ће се вршити исплата субвенције.
Сви заинтересовани подносиоци пријава се савјетују да припреме сву потребну документацију у електронској форми, у складу са овим јавним позивом, те да исте доставе на JavniPoziv@undp.onmicrosoft.com у форми прилога e-mail-у или путем Google Drive или WeTransfer линка, са назнаком “Пријава за учешће на јавном позиву МСП у склопу ГЕД пројекта“.
Пријавни образац и остали документи могу се преузети ОВДЈЕ.
Сваки документ који се доставља мора бити сачуван као посебан електронски документ са одговарајућим називом (пратити инструкције дате у Прилогу 3).
Пријаве се могу поднијети до 23.10. 2023. године до 17 часова. Пријаве поднесене након истека рока се неће узети у разматрање.
Додатна питања у вези овог позива се могу доставити на адресу JavniPoziv@undp.onmicrosoft.com са назнаком “Упит за пријаву за учешће на јавном позиву МСП у склопу ГЕД пројекта” у периоду од 22.09.2023. до 12.10.2023. године. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока се неће одговарати.
Јавни позив за мјеру подршке инвестицијама у примарну пољопривредну производњу
У оквиру пројекта EU4AGRI, који финансира Европска унија, објављен је нови Јавни позив за мјеру подршке инвестицијама у примарну пољопривредну производњу.
У склопу јавног позива на располагању је 2 милиона KМ, а средства подршке по једној пријави могу износити од 20.000 KМ до максимално 200.000 KМ (без ПДВ-а).
За сваки пројекат подносилац пријаве мора осигурати властито суфинансирање у износу од минимално 30% укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције. Максимални износ бесповратних средстава кроз мјеру подршке је 70% укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције за све секторе.
Прихватљиви подносиоци пријава за додјелу бесповратних средстава у оквиру мјере подршке могу бити обрти/самостални предузетници, задруге и предузећа.
Kо се може пријавити на овај Јавни позив?
Kроз овај јавни позив Европска унија ће подржати пољопривредна газдинства која доприносе стабилизацији/јачању производне конкурентности и повећању нивоа продуктивности примарне пољопривредне производње кроз модернизацију и увођење нових технологија и иновација, унапређењу квалитета производа, хигијене и сигурности хране, промовисање добрих пословних пракси и одрживог развоја путем побољшања управљања природним ресурсима, заштите околиша, заштите радника и сигурности хране, те доприносе ублажавању посљедица насталих услијед пандемије COVID-19.
За подршку инвестицијама у примарну пољопривредну производњу прихватљиви су сви пројекти који се односе искључиво на пољопривредне секторе као што су: производња млијека, меса, узгој житарица и уљарица, узгој воћа, укључујући виноградарство и маслине, узгој поврћа, производња садног материјала (саднице воћа, пресаднице поврћа и сјеменски кромпир), производња јаја, узгој рибе, узгој зачинског биља, љекобиља, и гљива, као и производња меда.
Пријаве се могу подносити од 5. октобра 2023. године. Kрајњи рок за подношење пријава је 20. новембар 2023. године до 15 часова. Пријаве поднесене након истека рока се неће узети у разматрање.
Kако се пријавити?
Kорак 1: Прочитајте документ Смјернице за подносиоце пријава који се може преузети ОВДЈЕ а у којем се налазе све информације о критеријумима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве.
Kорак 2: Преузмите пратећу документацију за пријаву на јавни позивОВДЈЕ
1а – Пословни план, наратив 1б – Сложени пословни план, табела 1ц – Пројектни приједлог, наратив 1д – Пројектни приједлог 2 – Писмо намјере о суфинансирању 3 – УН глобални принципи 4 – Изјава о повезаним лицима 5 – Референтне листе приноса
Пријава се подноси ИСKЉУЧИВО путем онлајн платформе https://javnipoziv.undp.ba. Инструкције за кориштење онлајн платформе можете пронаћи на истом линку.
Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем онлајн платформе https://javnipoziv.undp.ba/FormAnswer/IndexForm/54 у периоду од 30.09.2023. до 10.11.2023. године.
Поред тога, у наредном временском периоду биће организован низ информативних сесија у градовима широм БиХ.
Више информација о овом Јавном позиву, као и информације о тачном термину и мјесту одржавања сесија, можете сазнати путем званичне wеб странице пројекта www.eu4agri.ba, као и путем фејсбук странице пројекта, EU4AGRI.
EU4AGRI је четворогодишњи (2020-2024) пројекат Европске уније вриједан 20.25 милиона евра чији је циљ модернизација пољопривредно-прехрамбеног сектора у Босни и Херцеговини. Пројекат проводе и суфинансирају Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у БиХ и Чешка развојна агенција (ЦзДА).
Расписан јавни позив за додјелу подстицаја за мала и средња предузећа
Министарство привреде и предузетништва Републике Српске расписало је јавни позив за додјелу подстицаја за мала и средња предузећа (МСП).
Предмет Јавног позива је додјела подстицаја за мала и средња предузећа за дигиталну трансформацију, техничке иновације, очување старих и умјетничких заната и домаће радиности, организовање заједничког наступа малих и средњих предузећа на сајму, односно изложби и за организовање сајма, односно конференције.
Циљ додјеле подстицајних средстава је подршка јачању, развоју, промоцији и динамичнијем расту малих и средњих предузећа.
Пројекти дигиталне трансформације су нови пројекти, суфинансирају се са 80% од највише вриједности оправданих улагања, која могу бити у распону од 10.000 KМ до 30.000 KМ.
Право на подстицај за дигиталну трансформацију имају мала и средња предузећа која испуњавају опште услове и која за претежну дјелатност имају један од разреда дјелатности из сљедећих области Подручја Ц – Прерађивачка индустрија из Уредбе о класификацији дјелатности Републике Српске и то: 13 до 18, 22 и 25 до 33.
Пројекти који за предмет имају техничку иновацију су пројекти у току реализације или нови пројекти, а суфинансирају се са 80% од највише вриједности оправданих улагања, која могу бити у распону од 3.000 KМ до 60.000 KМ.
Право на подстицај за техничку иновацију имају мала и средња предузећа која испуњавају опште услове, запошљавају мање од 10 радника и за претежну дјелатност имају један од разреда дјелатности из сљедећих области Подручја Ц – Прерађивачка индустрија из Уредбе о класификацији дјелатности Републике Српске и то: 13 до 18, 20, 22 и 24 до 33 или један од сљедећих разреда дјелатности из Правилника о занатским дјелатностима и то: 45.20, 74.20, 95.11, 95.12, 95.21, 95.22, 95.23, 95.24, 96.02 и 96.04.
Пројекти који за предмет имају очување старих и умјетничких заната и домаће радиности су пројекти у току реализације или нови пројекти, а суфинасирају се са 100% од највише вриједности оправданих улагања, која могу бити у распону од 1.000 KМ до 5.000 KМ.
Право на подстицај за очување старих и умјетничких заната и домаће радиности имају мала и средња предузећа која испуњавају опште услове и посебан услов да имају статус старог или умјетничког заната или домаће радиности, као и развојне агенције, установе, организације (коморе) и удружења која испуњавају опште услове и посебан услов да су основани с циљем заступања интереса и подршке привредницима или других активности у вези са очувањем старих и умјетничких заната и домаће радиности.
Пројекти који за предмет имају организовање заједничког наступа малих и средњих предузећа на сајму, односно изложби су пројекти у току реализације или нови пројекти, а суфинансирају се са 80% од највише вриједности оправданих улагања, која могу бити у распону од 7.000 KМ до 30.000 KМ.
Право на подстицај за организовање заједничког наступа малих и средњих предузећа на сајму, односно изложби имају мала и средња предузећа која испуњавају опште услове, као и развојне агенције, установе, организације (коморе) и удружења која испуњавају опште услове и посебни услов да су основани с циљем заступања интереса и подршке привредницима или других активности у области малих и средњих предузећа.
Пројекти који за предмет имају организовање сајма, односно конференције су пројекти у току реализације или нови пројекти, а суфинансирају се са 80% од највише вриједности оправданих улагања, при чему вриједност оправданих улагања може бити у распону од 7.000 KМ до 30.000 KМ.
Право на подстицај за организовање сајма, односно конференције имају развојне агенције, установе, организације (коморе) и удружења која испуњавају опште услове и посебни услов да су основани с циљем заступања интереса и подршке привредницима или других активности у области малих и средњих предузећа, као и мала и средња предузећа која испуњавају опште услове и посебни услов да за претежну дјелатност имају разред дјелатности 82.30.
Подносилац захтјева доставља на јавни позив документа која су прописана Уредбом, наводи се у саопштењу.
У смјерницама за спровођење поступка додјеле подстицаја, које су објављене на интернет страници Министарства привреде и предузетништва, наведена је потребна документација за учешће на јавном позиву, критеријуми за оцјену и бодовање захтјева, обавезе будућих корисника подстицаја, као и други подаци од значаја за овај поступак.
Обрасце за попуњавање који се односе на захтјев за додјелу подстицаја, изјаве да пројекат није већ подржан из буџета Републике Српске и јединице локалне самоуправе и о примљеној државној помоћи и спецификације реализованих и нереализованих пројектних активности обавезно преузети на интернет страници Министарства привреде и предузетништва.
Јавни позив објављен је дневном листу “Глас Српске” и на интернет страници Министарства привреде и предузетништва и остаје отворен 15 дана од дана објављивања, односно до 6. октобра.
Додатне информације доступне су на бројеве телефона 051/338-909 и 051/338-993 и на електронским адресама m.acimovic@mpp.vladars.net и o.smitran@mpp.vladars.net.
У складу са намјеном пројекта, захтјеве на јавни позив са потребном документацијом у материјалном облику и припадајући преносилац дигиталних података /УСБ меморија/, потребно је послати на адресу: Влада Републике Српске, Министарство привреде и предузетништва, Трг Републике Српске бр. 1, 78 000 Бањалука, са ознаком: “Kомисија за спровођење поступка додјеле подстицаја за /навести намјену пројекта/ – не отварати”.
У току реконструкција локалних путева на подручју општине Србац
На подручју општине Србац у току је реализација неколико инфраструктурних пројеката који су уврштени у План капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину.
Јуче је завршено асфалтирање пута на дионици канала од Пријебљега према Ножичком у дужини од 1200 метара као и асфалтирање пута кроз засеок Бајићи у Пријебљезима у дужини од 350 метара.
Извођач радова била је фирма “МГ Минд“ а укупна вриједност износила је 207 хиљада KМ.
Ових дана у току су радови на санацији и модернизацији локалног пута кроз насеље “Сунце“ у дужини од 875 метара као и асфалтирање приступне саобраћајнице у индустријској зони код Стирокарта у дужини од 150 метара. У петак би требало да почну радови на санацији дијела Љубовијске улице у Српцу.
За реализацију 21 пројекта из Плана капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину биће издвојено око 6 милиона KМ.
Манифестација „Дани поља кукуруза“ организована је у уторак, 19. септембра у Kладарима на имању Ђуре Цвијића. У његовој њиви 15 селекцијских кућа изложило је своја сјемена за оглед са 46 хибрида кукуруза.
Огледи су постављени у организацији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди који дјелује при министарству.
Временске прилике нису биле наклоњене ратарима. Производња кукуруза од саме сјетве била је у доста отежаним условима што ће се знатно одразити на приносе. Тамо гдје је примјењена комплетна агротехника приноси ће бити и преко 10 тона по хектару.
Пољопривредник Ђуро Цвијић уз прописане агротехничке мјере примијенио је и дугогодишње искуство како би што мање на производе утицали спољашњи услови.
“Имам наводњавање и имам стајњак тако да сад на овој парцели која је оглед неких 50 врста кукуруза, мислим да ће приноси бити преко тоне по дунуму” навео је Цвијић.
Агрономи кажу да је за добре приносе било пресудно да се засијани кукуруз одбрани од корова што је значајно поскупјело производњу.
“Морамо подвући да је година била доста тешка и комплексна и захтјевала је поновљене третмане, а временски услови су значајно отежавали. Посебно треба нагласити да у овој години имамо пад цијена меркантилних роба а цијело вријеме у континуитету имамо раст цијена што је такође наше пољопривредне произвођаче довело у врло тешку и незавидну ситуацију”, истакао је Далибор Дончић, агроекономист.
У ублажавање посљедица укључиће се и ресорно министарство адекватним мјерама подстицаја и за произвођаче кукуруза, најавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саво Минић, који је посјетио ову манифестацију.
“Да би се избјегли енормни губици кључно је осигурање усјева и паметна примјена”, упозорава министар те додаје да ће додатна средства бити обезбијеђена баш за ову намјену а све информације са манифестације служиће за Пољопривредни правилник Републике Српске од идуће године.
Ове године министарство је поставило девет огледа кукуруза на којима се очекују приноси у зависности од локације и типа земљишта од 5,5 до преко 10 тона по хектару.
Kреиран туристички производ општине Србац: У понуди двије цјелодневне туре кроз нашу општину
Туристичка организација општине Србац креирала је туристички производ који се нашао у програму посјете туриста бањалучко-приједорској регији а обухваћене су најатрактивније локације за обилазак на подручју србачке општине.
Ради се о USAID пројекту Развоја одрживог туризма у БиХ који се реализује у сарадњи са Министарством трговине и туризма Републике Српске.
Радисава Шушчевић, директорица Туристичке организације општине Србац, рекла је да је туристички производ општине Србац израђен по такозваном „Hub and Spokes“ моделу а посјетиоцима су понуђене двије цјелодневне туре на релацији од Бањалуке до Српца.
“Првом туром предвиђен је долазак из Бањалуке у Србац око 10.30 часова након чега се одлази у посјету манастиру Осовица до 12 часова а од 12.30 организоваће се получасовна шетња кроз градско подручје Српца. Од 13.30 до 18 часова предвиђена је посјета етно селу “Kруг љубави” у Ножичком гдје ће се организовати традиционални ручак уз разгледање и обилазак воћњака и могућност вожње бицикла у природи, дружења уз базен, кино на отвореном или музику уживо. Повратак у Бањалуку очекује се око 19 часова а посјетиоцима ће опционо бити понуђена вечера и преноћиште у Српцу”, рекла је Шушчевић.
Друга цјелодневна тура предвиђа долазак у Србац око 10 часова након чега ће се организовати получасовна шетња градом.
“Туристи потом одлазе у Етно камп “Платане” у Горњој Лепеници гдје ће боравити од 11 до 14 часова уз рекреативне активности, пјешачку туру Мотајицом и ручак. Од 14.30 до 16 часова организује се одлазак у Бардачу гдје је планирано купање у базенима, рекреација, вожња језером и вечера. Туристима ће бити понуђено и пецање на језеру уз претходну најаву. Повратак у Бањалуку се очекује око 20.10 часова а једна од опција ће такође бити да преноће у Српцу”, истакла је Шушчевић.
Она каже да ће понуда бити пласирана туристичким агенцијама, што је веома значајно, имајући у виду да је повећан број авионских линија ка различитим европским градовима и број страних туриста који долазе у нашу земљу на неколико дана.
“Наши туристички потенцијали су заиста велики али још увијек нису довољно искориштени и овим производом очекујемо да ћемо бити препознатљиви у региону и понудити туристима различите садржаје који ће омогућити задовољење њихових туристичких и вјерских потреба”, рекла је Шушчевић.
Израда туристичког производа општине Србац била је једна од главних тема радионице која је у фебруару ове године одржана у згради Општинске управе у Српцу у присуству представника Општине Србац, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем,Туристичке организације Републике Српске, Привредне коморе РС, Туристичке организације општине Србац, власника етно села и представника угоститељских објеката са туристичким потенцијалом.
Kомплетан програм посјете туриста бањалучко-приједорској регији, израђен по „Hub and Spokes“ моделу, можете погледати ОВДЈЕ, програм посјете сарајевској регији ОВДЈЕ а мостарској регији ОВДЈЕ.
