Author: Здравко Вокић

У Kукуљама одржан стручни скуп на тему савремене технологије производње силаже

У организацији Пољопривредног института Републике Српске”, компаније “Сано-Савремена исхрана животиња д.о.о”, а уз подршку Мјесне заједнице Kукуље, у друштвеном дому у Kукуљама данас је одржан стручни скуп на тему: “Савремене технологије производње силаже и значај контроле сточних храњива спремљених на фармама”.

Семинар је окупио представнике удружења пољопривредних произвођача мљекара Републике Српске, представнике Удружења узгајивача оваца и коза РС и фармере из Републике Српске, Федерације БиХ и Републике Србије. У гостима је био експерт за исхрану говеда, познати истраживач и научник Manfred Schönleben из Савезне Републике Њемачке који је говорио о најновијим достигнућима њихових колега фармера на подручју Европске уније.

Професор др Војислав Тркуља рекао је да Пољопривредни институт РС има дугу традицију научно-истраживачког рада и да се већ 76 година бави овим послом.

„Повод овог скупа је велики пројекат који финансира Влада Републике Српске који је усмјерен на контролу квалитета сточне хране која је произведена на породичним фармама у Српској. Прикупљен је изузетно велики број узорака који су анализирани у институту, а на основу којих ћемо знати шта би требало урадити у наредном периоду како би резултати били што бољи”, рекао је Тркуља.

Ом истиче да ће искуства познатог истраживача из Њемачке бити од користи нашим фармерима како би били конкурентни и како би повећали млијечност својих грла, производњу меса и млијека и на тај начин остварили што бољи финансијски резултат.

„Био је ово изузетно интересантан али и важан скуп с обзиром на важност проблематике и број фармера који се директно баве овом производњом. Ово је иначе период године када пољопривредни произвођачи имају времена и могу да дођу на овакве скупове. У нашем оснивачком акту пише да је наш задатак да спроведемо истраживања и да резултате презентујемо до крајњих корисника наших произвођача, што је и био циљ“ рекао је Тркуља.

Стручном скупу је присуствовао помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић који је рекао да министарство подржава овакве облике едукације.

“Ово је добра прилика да видимо шта је то што раде наши пољопривредни произвођачи, каква су искуства из Европске Уније и других земаља. У пројекту узимања и анализе сточне хране са фарми у Републици Српској, наше министарство је учествовало са скоро 200.000 KМ. Идемо паралелно са ЕУ и са новим технологијама и покушавамо да модернизујемо пољопривредну производњу и са те стране издвајамо значајне инвестиције када су у питању капитална улагања, улагања у прерађивачке и складишне капацитете, обнова механизације и прикључних машина. Чинимо све како би подигли пољопривредну производњу за један виши степен и како би наши пољопривредни произвођачи имали приход, доходовност и самоодрживост“ рекао је Лалић.

„Имамо план за наредну годину, а то су нека два Он истиче да су планови за наредну годину значајнија подршка домаћој пољопривредној производњи и већи акценат када су у питању капиталне инвестиције и улагања у све оно што чини пољопривреду модерном граном.

“Дефинитивно наши пољопривредни произвођачи морају да се окрену дигитализацији и новијим средствима технологије и комуникације јер без тога пољопривреда тешко да може да буде рентабилна и конкурентна“ рекао је Лалић.

Проф др Жељко Лакић, шеф Завода за крмно биље, представио је фармерима резултате истраживања контроле сточне хране које је вршио Пољопривредни институт.

„Током протекле три године радили смо Програм контрола квалитета кабасте концентроване сточне хране спремљене на породичним фармама. Циљ програма је био да се уоче неправилности у технологији спремања сточне хране и да се дјеловањем на терену ти проблеми отклоне. Програм је конципиран тако да у потпуности покрива Републику Српаку. Сваке године буде обухваћено око 12% газдинстава и на основу тога добијамо слику о стању на тим фармама. Током реализације програма утврдили смо да се на фармама углавном спрема силажа од цијеле биљке кукуруза, затим травна силажа и сијенажа и сијено те да код спремања ових храњива постоје одређени проблеми у реализацији технологије на терену. На почетку програма огроман број фарми имао је проблема у спремању квалитетне силаже, велики број узорака силаже није одговарао прописаним граничним вриједностима, а било је одступања и у ПХ вриједности. Радом у задње три године тај проблем је у значајној мјери елиминисан“ рекао је Лакић и додао да је потребно проводити одређене агротехничке мјере на природним ливадама и пашњацима.

Истиче да су захваљујући реализацији овог програма постигли значајне помаке.

“То је нарочито видљиво у погледу унапређења технологије спремања силаже на фармама. Отклонили смо и велики број недостатака који се појављује на мањим фармама. Кад је ријеч о сјенажи и ту је исто било помака али треба доста радити јер велики број фарми спрема силажу лошег квалитета” закључио је Лакић.

Директор пословног развоја, експерт за исхрану говеда из Савезне Републике Њемачке, dr Manfred Schönleben, захвалио се на сарадњи и позиву Пољопривредном институтеу РС и одржао предавање на тему ”Економски успјешна производња силажа-искуства научена уз Сано Лабораторy”.

“Данас смо подијелили искуства и препоруке са фармерима из БиХ и Србије на начин како могу произвести стабилне и квалитетне силаже на својим фармама. Једна од најважнијих ствари за успјех у овој производњи је припрема хране, а важан дио хране код исхране говеда је силажа и зато је квалитета силаже јако важна за успјех производње млијека. Веома важан моменат је ПХ вриједност хране а то знамо из властитог искуства и припреме хране за људе колико је ПХ вриједност важна. Врло важан елемент који нам помаже да добијемо пожељан ПХ силаже су млијечно киселинске бактерије које су природно присутне на самој биљци“ рекао је Schönleben.

Радојица Видовић, посланик Народне Скупштине Републике Српске и предсједник Савјета Мјесне заједнице Kукуље, рекао је да су овакве едукације увијек добро посјећене у овим зимским данима.

“Надам се да ће знања која су данас стекли добро доћи произвођачима млијека. Желим компанији „Сано“ пуно напретка у наредном периоду, добар квалитет и много среће и успјеха у 2024. години” рекао је Видовић.

У раду семинара учествовао је и начелник одјељења за сточарску производњу Милан Пузигаћа, а као гости присуствовали су: представници ресора за пружање стручних услуга Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, представници Републичке управе за инспекцијске послове инспектората РС, представници Академије наука и умјетности РС, представници Пољопривредног факултета Бањалука, Ветеринарског института др “Васо Бутозан”, Пољопривредне школе Бањалука, Центра за развој пољопривреде и села и представници одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац.

Нацрт регулационог плана дијела насељеног мјеста Повелич на јавном увиду

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности обавјештава јавност да ће нацрт „Регулационог плана дијела насељеног мјеста Повелич“, бити изложен на јавни увид у периоду од 04.12.2023. године до 04.01.2024. године

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у југозападном дијелу Општине Србац у насељу Повелич у укупној површини од цца 4,89 ха, непосредно у близини Магистралног пута Нова Топола – Србац и биће изложен на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама „HKP CONSULTING“, д.о.о., Бања Лука, улица Петра Кочића број 5 од 8 до 16 часова

Нацрт Регулационог плана је објављен и на нашој интернет страници ОВДЈЕ.

За вријеме трајања јавног увида, све до 04.01.2024. године свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на Нацрт, уписом у свеску која ће се налазити у просторијама у којима ће Нацрт бити изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.

Јавни позив за додјелу подстицаја Министарства енергетике и рударства

Министар енергетике и рударства Републике Српске расписао је јавни позив за додјелу подстицаја из надлежности овог министарства у 2023. години.

Предмет јавног позива је додјела новчаних средстава подстицаја планираних буџетом Министарства енергетике и рударства, који се односе на унапређење пословних процеса и ефикасности пословања, унапређење конкурентности, повећање броја запослених радника, стварање додатне вриједности код готових производа, производњи базираној на иновацијама, увођење или унапређење система квалитета производње и производа и унапређење других општих елемената пословања привредних друштава из ресорне надлежности министарства.

Укупан износ средстава подстицаја по овом јавном позиву износи 2.000.000 KМ.

Додијељена средства подстицаја представљају државну помоћ мале вриједности која се може додијелити једном привредном друштву и која не може прећи износ од 390.000 KМ (рачунајући период од три фискалне године, текућа и двије претходне).

Подстицаји су планирани буџетом Републике Српске за 2023. годину, у оквиру буџета Министарства енергетике и рударства и планом утрошка средстава, који се доноси уз сагласност Владе Републике Српске за одређену фискалну годину.

Подстицаји се додјељују за пројекте са намјеном за:
1) улагање у материјална средства (земљиште, зграде, производне погоне, машине или опрему или друга слична материјална средства) и
2) улагање у нематеријална средства (пословни софтверски пакети, патенти, лиценце, цертификовање, акредитовање, стандарди управљања квалитетом или стандарди управљања безбједношћу информација, систем контролинга или обиљежавања производа са „ЦЕ“ знаком усаглашености или израда индустријског дизајна односно редизајна производа или амбалаже или друга слична нематеријална средства).

Kорисници подстицаја могу бити привредна друштва са сједиштем у Републици Српској, која испуњавају прописане услове, а која обављају дјелатност у подручју вађења руда и камена, прерађивачке индустрије и производње и снабдијевања електричном енергијом и гасом.

Kомплетан текст јавног позива можете пронаћи ОВДЈЕ.

Одржана јавна расправа о буџетским документима

У сали за састанке Општинске управе у сриједу, 15. новембра је одржана јавна расправа о изради нацрта ребаланса буџета општине Србац за 2023. и нацрта буџета за 2024. годину. У расправи су учествовали директори јавних предузећа и установа, представници удружења и организација и других субјеката који се финансирају из општинског буџета.

Од 10 часова у расправи су прво учествовали буџетски корисници који су на систему трезорског пословања а од 12 часова корисници грантовских средстава.

Састанима је предсједавала начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић а расправи су такође присуствовали замјеник начелника општине Владимир Гужвић и начелник одјељења за општу управу Душко Митрић.

У складу са могућностима, сви приједлози биће уграђени у нацрт ребаланса буџета за 2023. и нацрт буџета за 2024. годину који ће се наћи на дневном реду наредне сједнице Скупштине општине Србац.

Апликација eCitizen олакшава комуникацију између Општине Србац и грађана

У оквиру Пројекта општинског управљања животном средином (МЕГ) израђена је мобилна апликација eCitizen која омогућава лакшу комуникацију између грађана и локалних власти.

Примарна сврха eCitizen мобилне апликације јесте омогућавање једноставне и транспарентне комуникације грађана и локалне управе. Апликација грађанима омогућава слање жалбе или упита локалној управи у свега 5 кликова након чега добију одговор управе у року од 48 сати. Поред тога, eCitizen мобилна апликација има за циљ и обавјештавање јавности у непредвиђеним и ванредним ситуацијама, попут прекида услуга и сервисних информација.

Мобилна апликација је прилагођена за Андроид и IOS, те се може преузети путем страница Google Play и App Store.

Ово софтверско рјешење је доступно и као онлајн платформа на адреси www.ecitizen.ba а може јој се приступити и преко званичне странице Општине Србац кликом на банер eCitizen ОВДЈЕ. На платформу се може пријавити као анонимни или регистровани корисник.

Путем eCitizena активни су и модули за комуникацију грађана са изабраним представницима локалне власти, модул за јавне расправе, модул за припрему сједница скупштине и слично.

Замјеник начелника општине Србац, Владимир Гужвић, рекао је да је општина Србац, као учесник МЕГ пројекта, добила могућност да локалну управу транспарентније изложи на јавни простор и дигитализује двосмјерну комуникацију са грађанима.

“У форми анонимне пријаве или у форми регистрованог корисника грађани могу користити овај сервис, слати притужбе, приступити материјалима са скупштинских засједања и учествовати на јавним расправама које ће се водити у оквиру одређених општинских одјељења. Омогућено је и постављање питања, за сада само начелнику општине а након проведених обука и изабраним одборницима”, рекао је Гужвић.

Он је позвао грађане да користе могућности које пружа eCitizen јер ће на бржи и једноставнији начин моћи ступити у контакт са представницима локалне власти.

“На овај начин желимо да покажемо да смо отворени за грађане, да правовремено одговарамо на њихове упите и рјешавамо све уочене проблеме”, истакао је Гужвић.

Видео који објашњава функцију овог сервиса можете погледати ОВДЈЕ.

Упутство за кориштење у ПДФ формату можете преузети ОВДЈЕ.

МЕГ пројекат финансирају Влада Швајцарске, Шведска и Влада Републике Чешке, те подржава Делегација Европске Уније у БиХ, а проводи Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ).

За иновативне привредне субјекте 480 хиљада евра од Challenge фонда

Обавјештавају се сви привредни субјекти из Босне и Херцеговине и Шведске са иновативним пословним идејама, производима или услугама које могу довести до смањења незапослености, повећања конкурентности и одрживог друштвено-економског развоја у БиХ, да имају прилику добити бесповратна средства из Challenge фонда, у оквиру трећег позива за пријаву апликација.

За потенцијалне апликанте на располагању је буџет чији је индикативни износ 480.000 ЕУР, а рок за достављање апликација је 28. децембар 2023. године, до 16 сати.

За потенцијалне кориснике из категорије стартап, који су регистровани најмање 6 мјесеци, а најдуже двије године, предвиђен је максимални износ гранта до 10.000 ЕУР, док је за кориснике из категорије зрелих привредних субјеката до 250 запослених, који послују двије године и више, максималан износ грант средстава до 30.000 ЕУР. Апликанти су обавезни обезбиједити и минимално властито учешће од 50% укупне вриједности предложеног пројекта. Период имплементације пројекта не може трајати краће од три мјесеца и дуже од 12 мјесеци.

Могућност пријављивања на јавни позив проводи се искључиво путем онлајн аплицирања на електронски систем за аплицирање и евалуацију (еМСАЕ) који се налази на wеб страници www.c2c.ba, гдје је доступан и водич за апликанте, који је саставни дио апликативног пакета.

Апликације које буду достављене путем поште (штампана форма), путем факса или на неки други начин, неће бити узете у разматрање, нити ће бити предмет оцјењивања.

У оквиру претходна два позива, из Challenge фонда, одобрена су грант средства у износу 941.000 ЕУР за 38 привредних субјеката.

Пројекат Challenge to Change 3.0 је трогодишњи пројекат укупне вриједности 3 милиона ЕУР, који финансира Шведска. Пројекат имплементира Сарајевска регионална развојна агенција СЕРДА, у партнерству са Агенцијом за развој предузећа ЕДА. Партнер у пројекту је и Region Ostergotland, Источна Шведска.

Делегација Републичког педагошког завода у радној посјети Српцу

Представници Републичког педагошког завода Републике Српске, на челу са директором Слађаном Танасић, данас бораве у Српцу гдје ће присуствовати састанцима актива директора основних и средњих школа приједорске регије на којима ће се разговарати о свим отвореним питањима која се тичу образовног система у Републици Српској.

Након тога ће узети учешће у раду конференција на којима ће бити вршена провјера постигнућа ученика петих и деветих разреда основних школа ове регије.

У делегацији Републичког педагошког завода су и начелник одјељења за предшколско и основно васпитање и образовање Славко Драгосављевић, начелник одјељења за средње образовање и васпитање Милија Марјановић и начелник одјељења за вредновање квалитета васпитно-образовног рада Зоран Богдановић.

Прије састанка актива директора, одржан је састанак у згради Општинске управе са начелником општине Млађаном Драгосављевићем и начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, као и директорима основних школа из Српца и Центра средњих школа „Петар Kочић“.

На састанку је било ријечи о актуелној проблематици у васпитно-образовном раду, при чему је од стране директора истакнута добра сарадња са локалном управом и родитељима ученика а наглашене су и неке потребе, попут инсталирања видео надзора у централној и подручним школама „Доситеј Обрадовић“ Разбој, ангажовања школског педагога у ЦСШ „Петар Kочић“ и слично.

Организован је и обилазак средњошколског центра и основне школе у Српцу, гдје је руководство школе упознало директорицу Републичког педагошког завода и начелника општине са извођењем наставе и радовима који су извршени на реновирању школских просторија, нарочито када је ријеч о Центру средњих школа гдје је недавно извршена реконструкција комплетног објекта.

Очекује се да ће данашњим догађајима присуствовати око 300 просвјетних радника из приједорске регије.

Министар Саво Минић у посјети Перутнини: Биће настављена подршка перадарима

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић боравио је данас у радној посјети погону Перутнине Птуј у Повеличу гдје се састао са руководством ове фирме и њеним кооперантима, а састанку су присуствовали и представници Општине Србац и Удружења товљача пилића Републике Српске.

Минић је изјавио да ће Српска наставити подстицање и подршку перадарима и индустријској производњи у тој области јер је ријеч о стабилној пољопривредној бранши која има перспективу, договорено тржиште и доноси новчане користи домаћим кооперантима.

Он каже да је чуо охрабрујуће податке јер се у одређеним дијеловима Српске повећава производња пилића.

„Такође, више од 135 коопераната Перутнине производи више од 11 милиона пилића, што је засигурно за похвалу. Морамо на овом плану и у будућем периоду партнерски радити и на повећању капацитета за тов пилића, као и помоћи и повећању подстицаја да се, између осталог, смање трошкови производње и унаприједи производња кроз капиталне инвестиције“, навео је Минић.

Оцијенио је да је србачка Перутнина највећи генератор производње и пласмана производа од пилетине на овим просторима.

„Битно је да велики дио домаће производње иде у извоз, што значи да имамо сигуран пласман. Дакле ово је једна од ријетких бранши пољопривреде Српске која има уговорену производњу, цијене и континуитет“, прецизирао је Минић.

Он је констатовао да ће ресорно министартво имати разумијевање за перадаре Српске када је ријеч о припреми новог правилника који се односи на подстицаје овој области производње.

„Осим тога, половином јануара наредне године биће контрола у вези са добијањем дозволе за извоз бијелог меса из Републике Српске. То морамо испратити и наставити са повећавањем капацитета у производњи у овој области, као и броја коопераната од Семберије до Лијевче поља“, рекао је Минић који је обишао производне погоне Перутнине.

Групација Перутнина Птуј на тржишту БиХ послује путем двије компаније, и то Перутнине Птуј С Србац, која се бави узгојем сировина и производњом пилећег меса и Перутнине Птуј-БХ Бреза, која се бави производњом асортимана пилећих прерађевина.

Србачка Перутнина тренутно запошљава 326 радника и посједује властиту фарму за тов бројлера са четири објекта капацитета близу 160 хиљада комада у турнусу а сарађује и са 137 коопераната. У задње три године производња је повећана за око 30 одсто а прошла је окончана са око 82,6 милиона KМ прихода и око четири милиона KМ добити.

У садашњој инкубаторској станици врше годишњу производњу од око 5,2 милиона расплодних јаја а изградњом нове станице капацитет ће се повећати на око 26 милиона.

„Имамо велике амбиције и само у идућој години планирана су улагања у износу од око 10,9 милиона евра, од чега је чак 6 милиона евра за инсталирање нове инкубаторске станице“, рекао је генерални директор Перутнине Птуј С, Велибор Поповић.

Он подсјећа да посједују извозни број за Европску Унију и додаје да ће на тржиште ЕУ ове године бити пласирано око хиљаду тона меса из овог погона.

„Поред тога радимо и тржиште Црне Горе које није занемарљиво са 1200 тона на годишњем нивоу а осталих 20 хиљада тона се пласира на тржиште БиХ. Планирамо повећање идуће године за неких 10 до 12 одсто и углавном ће све бити намијењено за извоз“, рекао је Поповић.

Kада је ријеч о данашњој посјети, Поповић је упутио захвалност ресорном министарству јер ће у идућој години бити подржан основни захтјев коопераната да се задржи исти ниво подстицаја и издвајања за капиталне инвестиције.

„То је јако важно јер без коопераната који су саставни дио цијелог система не бисмо могли функционисати и развијати производњу која је на свјетском нивоу. Наши кооперанти су присутни од Српца, преко Лакташа, Прњавора, Дервенте, Петрова, па све до Посавине која је стигла до цифре од милион бројлера у једном турнусу. Јако је битно подржати капиталне инвестиције код коопераната да шире и модернизују своје капацитете“, рекао је Поповић и истакао да сваки комад бројлера који заврши у њиховим клаоницама мора бити евидентиран преко ветеринарских инспекција, јер у супротном не може ни стићи на пријемни депо клаоонице.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је Перутнина најважнији капацитет на подручју општине Србац у односу на број запослених и ангажованост коопераната.

„Нарочито бих истакао њихову општу друштвену корист за нашу локалну заједницу јер су несебично присутни у свим дешавањима. Сматрам да је ово био користан састанак, како за товљаче пилића, тако и за цијели колектив Перутнине јер су размијењене корисне информације и сагледана проблематика у овој области“, рекао је начелник Драгосављевић.

Ђуро Цвијић, предсједник Удружења товљача пилића Републике Српске и један од коопераната, рекао је да је перадарство једна од најбоље организованих привредних грана и захвалио се Перутнини и министарству јер су прихватили све услове које су до сада тражили.

Групација Перутнина Птуј, коју чине компаније у двадесет држава, на годишњем нивоу произведе више од 88.000 тона меса перади и производа од меса перади.

Према подацима за 2017. годину, ова групација остварила је приход од продаје од 257 милиона евра, што уз више од 3.700 запослених овај међународно афирмисани прехрамбени концерн сврстава међу највеће европске произвођаче производа од меса перади.

У Kукуљама никао погон за производњу резервоара за ватрогасна возила

Начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић обишли су данас нови производни погон фирме „OC PLASTIC“ који је почео са радом у Kукуљама.

Ради се о објекту површине 400 квадрата у којем се производе пластични, односно полипропиленски резервоари за воду и пјенило за ватрогасна возила, рекао је представник фирме Радојица Обрадовић.

„То су резервоари који се првенствено уграђују у ватрогасна возила. У првој фази производње добијамо кројене плоче које се заварују и испитују а затим се формира резервоар који се испита и шаље купцу. Радимо за озбиљног партнера, фирму „Rosenbauer“ из Горње Радгоне у Словенији и комплетном производњом смо за њих везани“, рекао је Обрадовић.

Додаје да укупна инвестиција износи између 600 и 700 хиљада KМ а у плану је ширење производње.

„Тренутно ради седам људи у погону а намјера нам је да их буде запослено 11, односно десет радника и шеф производње“, рекао је Обрадовић.

Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да ће овај позитиван примјер допринијети привредном развоју општине Србац и истакао да је посебно значајно што је погон отворен у руралном дијелу општине.

„Ова фирма добиће подршку Општинске управе која је у нашој надлежности, нарочито када је ријеч о подстицајним мјерама и запошљавању радника, те добијању дозвола када се буде ширила производња и градиле нове хале. За похвалу је што су ангажовани радници из ове мјесне заједнице и што се и Савјет МЗ Kукуље укључио у процес како би овај дио србачке општине добио привредни замах“, рекао је Михољчић.

Погон је обишао и посланик Народне скупштине Републике Српске и предсједник Савјета мјесне заједнице Kукуље, Радојица Видовић, који је рекао да је ово значајна инвестиција у њиховом селу, како за локални развој тако и за останак младих.

„Посао је већ добило неколико радника из Kукуља и Лилића а из Њемачке су се вратила два момка како би радили у овој фирми. Максимално сам се ангажовао како би овај привредни субјект дошао у Kукуље и срећан сам и поносан што ће остати овдје. Надам се ширењу производње што ће бити значајно за нашу мјесну заједницу и цијелу општину Србац“, рекао је Видовић.

Мали грантови за учешће грађана у реформи јавне управе на локалном нивоу

Ресор за европске интеграције Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Владе Републике Српске обавјештава заинтересоване да је отворен Јавни позив WeBER 3.0 Програм малих грантова за учешће грађана у реформи јавне управе на локалном нивоу, који се финансира од стране Европске комисије и Аустријске развојне агенције.

Позив је отворен за подношење пројектних приједлога до 28. децембра 2023. године до 23.59 часова.

Општи циљ позива је оснажити учешће локалних иницијатива и повећати учешће грађана у реформи јавне управе на локалном нивоу.

На предметни позив могу се пријавити невладине организације.

Укупан буџет Позива износи 280 000 евра, док износ бесповратних средстава по гранту износи 14.000 евра.

Детаљне информације о позиву доступне су ОВДЈЕ, гдје се може преузети и Апликациони пакет.

Замољавају се апликанти из Републике Српске да на имејл fondovieu@meoi.vladars.net потврде пријаву приједлога пројекта у оквиру овог позива.