Author: Здравко Вокић

Министар Саво Минић на Данима поља у Кладарима: Очекивани приноси пшенице и до девет тона по хектару

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић посјетио је данас традиционалну манифестацију “Дани поља стрних жита” у Кладарима.

На имању домаћина Ђуре Цвијића приказан је оглед са 37 сорти пшенице, пет тритикалеа и 14 јечма. Поред бројних ратара, манифестацији су присуствовали начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник од‌јељења за привреду, пољопривреду и друштвене д‌јелатности Марко Михољчић.

Оглед је постављен у организацији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди ресорног министарства, које помно прати ефекат примјењених агротехничких мјера.

Констатовано је да су усјеви пшенице у веома добром стању што буди наду произвођачима да ће квалитет и приноси бити на високом нивоу.

“Када је ријеч о некадашњим пшеницама које смо ми узгајали, имали смо родове који су се кретали око 4 тоне по хектару, па 5 до 6 тона, а сада тражимо неке родове од 7 и 8 тона, па и више. Ако не уложиш, онда не можеш ништа очекивати. Ево примјер су ови огледи, имам негд‌је 20 хектара под пшеницом, за сада добро изгледају и надамо се неком пристојном роду”, каже Ђуро.

Код ратара који су примијенили комплетне агротехничке мјере, очекивани приноси ће износити и до 9 тона по хектару.

“Мислим да би требало овд‌је приноси да буду 8 до 9 тона, причамо о пшеницама. Када причамо о жетвама, то зависи од временске ситуације, ако би се продужио кишни период који је добар за пшенице и за јечам гд‌је се врши задња фаза налијевања зрна гд‌је добијамо хектолитарску масу и принос, могли бисмо очекивати и приносе изнад просјека”, рекао је Александар Мајкић, стручни сарадник за огледе у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Комплетно примјењена агротехника знатно је поскупила трошкове производње. Ратари очекују да цијена пшенице овог рода буде око 40 фенинга по килограму, а уз подстицаје од 500 КМ по хектару, који су већ исплаћени, производња пшенице постаје рентабилна, иако ресорно министарство не може да утиче на тржишну цијену.

“Када је у питању цијена пшенице, свјесни смо да је ми не одређујемо, али тенденције које су добре је да се приближава износу од 40 фенинга а ми се искрено надамо да ће бити и већа”, рекао је министар Саво Минић.

Јесенас засијане површине у Републици Српској у границама су вишегодишњег просјека. Пшеницом је засијано нешто мање површина од планираних, али су повећане површине под уљарицама.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да манифестација “Дани поља стрних жита” има велики значај за развој пољопривреде на подручју општине Србац.

’’Ова манифестација се традиционално одржава сваке године на огледима пољопривредних произвођача гд‌је се размјењују искуства и знања у ратарској производњи. Пољопривредна производња много значи општини Србац а и данашња активност говори о томе колико су пољопривредници заинтересовани да науче нешто ново’’, рекао је Драгосављевић.

Позив за исказивање интереса за куповину трактора Беларус

Министарствo пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске објавило је Позив за исказивање интереса за куповину трактора из Бјелорусије, на који се могу пријавити сви заинтересовани пољопривредни произвођачи.

Пољопривредници на интернет страници министарства ОВДЈЕ, могу пронаћи и образац изјаве коју морају попунити и послати на мејл адресу назначену у Позиву.

Пољопривредни произвођачи који искажу интерес за куповину наведеног трактора учествоваће са 40 одсто средстава, а преосталих 60 одсто средстава сносиће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Рок подношења изјаве за куповину трактора „Беларус“, траје од данас 27.маја до 3.јуна, до 12 часова.

Изјаве се достављају искључиво путем назначене мејл адресе службеника у Агенцији за аграрна плаћања: b.smiljic@mps.vladars.rs

НАПОМЕНА: Након изражавања интереса, Министарство ће донијети Правилник на основу којег ће бити расписан Јавни позив на који ће се пољопривредници и формално моћи пријавити.

Презентација за привреднике о електронском систему управљања подацима и подстицајним мјерама у четвртак, 30. маја

Привредни савјет општине Србац организоваће у четвртак, 30. маја осму радну сједницу на којој ће бити одржана презентација за сва заинтересована предузећа која обављају привредну дјелатност на подручју општине Србац, а нарочито за извозно оријентисана предузећа, на теме електронског система управљања подацима и подстицајних мјера.

Презентација ће бити одржана у сали број 5 у згради Општинске управе са почетком у 11 часова а организатори су Привредни савјет општине Србац, Одјељење за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности и Агенција за развој малих и средњих предузећа Србац.

О актуелним темама говориће представници Развојне агенције Републике Српске и Министарства привреде и предузетништва Републике Српске са циљем афирмације привредника и стварања што бољег привредног амбијента на подручју општине Србац, па се позивају заинтересована предузећа да присуствују презентацији.

Нови пројекти донијеће Колектору већу стабилност у пословању

Фирма “Колектор ЦЦЛ”, пословна јединица Србац, има у припреми нове пројекте и јасну визију будућег рада и поред одређених потешкоћа узрокованим глобалним дешавањима које неће пореметити пословање овог привредног субјекта, закључак је са данашњег састанка руководства фирме, на челу са директором Предрагом Зорићем и начелника општине Србац Млађана Драгосављевића и његових сарадника.

Ова фирма која послује у саставу словеначке компаније “Колектор”, дјелује у индустријској зони Црнаја од јула 2018. године и тренутно запошљава 180 радника, међу којима је један број запослених из пословне јединице у Клашницама.

Приликом данашњег обиласка производне хале од стране представника Општинске управе, разговарано је са руководством фирме о производном процесу и наредним активностима.

Борис Петровић, вођа програма Магнетика, рекао је да тренутно имају стагнацију са бројем наруџби и потешкоће да запосле све људе које су планирали, али не брину за будуће планове.

“До тога су довели неки разлози из процеса продаје, на које нисмо могли утицати због глобалних збивања и који су нас довели у тежу ситуацију него раније, али не бринемо јер имамо доста пројеката које радимо са новим и постојећим купцима. У наредном периоду наши инжењери радиће на развоју тих пројеката из којих ће сигурно доћи нове наруџбе које ће поправити тренутну ситуацију”, рекао је Петровић.

Тржиште на које пласирају своје производе су углавном земље Европске Уније, уз један број купаца из Азије.

“Међу најважнијим купцима је “Hella” за коју радимо трансформатор за “battery management”, за потребе електричних аутомобила, као и “Sick” и друге компаније за које радимо доста сензора које уграђују у своје готове производе”, рекао је Петровић.

Он се захвалио начелнику и његовом тиму на посјети, уз жељу да и даље наставе уску сарадњу са локалном заједницом.

“Имали смо добру сарадњу у протеклом периоду и свака посјета начелника и његовог тима за нас је подстрек да сарадњу проширимо на виши ниво у односу на раније године. Подршка у свим активностима је била обострана и вјерујем да ће тако остати и у будућности”, рекао је Петровић.

Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство што је имао прилику да поново посјети овај колектив и упозна се са производњом.

“Још једном сам се увјерио у висок ниво технолошке опремљености и одличне услове за рад а разгледао сам и неке нове машине које ће унаприједити процес производње и ову фирму сигурно још боље позиционирати на свјетском тржишту. Драго ми је што се, и поред одређених потешкоћа које су их задесиле у раду, исплаћују редовна примања за раднике и чини све како би се осјећали угодно и мотивисано. Надам се да ће новим пројектима испунити зацртане планове и да ће доћи до нових запошљавања када се за то створе претпоставке”, рекао је начелник Драгосављевић.

У посјети фирми “Колектор CCL” био је и начелник од‌јељења за привреду, пољопривреду и друштвене д‌јелатности Марко Михољчић.

Србачка Перутнина остварила приход од 97,2 милиона KМ у прошлој години

До краја ове године Перутнина Птуј почеће изградња нове инкубаторске станице у Повеличу у коју ће бити инвестирано око 6 милиона KМ а завршетак се очекује до краја 2025. године.

Ово је изјавио директор Велибор Поповић и додао да ће капацитет станице бити 26,5 милиона расплодних јаја.

„Биће то једна нова творница за себе и мислим да у БиХ за сада не постоји инвестиција тог типа. Добили смо локацију за овај објекат и еколошку дозволу, при чему нам је Општина Србац много изашла у сусрет са додјелом земљишта по јако повољној цијени”, истакао је Поповић.

Према његовим ријечима, у јануару је потписан уговор за модернизацију погона евицерације вриједности 1,8 милиона евра, а опрема је у плану да се инсталира у јулу мјесецу.

„Поред тога радимо потпуно нову климатизацију и вентилацију погона а вриједност радова је око 350 хиљада евра”, рекао је Поповић и нагласио да је у протекле четири године у погон у Повеличу уложено око 11 милиона KМ инвестиција по разним основама.

У прошлој години остварен је завидан раст производње и пласман пилетине на инострано тржиште. Обрађено је 13 милиона комада пилића, што је за 6,5 пута више него што је некадашњи Живинопродукт постизао у своје најбоље вријеме, а остварен приход износио је 97,2 милиона KМ.

„Испунили смо план и за око 10 одсто имали већу производњу у односу на годину раније. Тржиште Европске Уније смо поприлично отворили преко наше матичне фирме у Птују а и тржиште Црне Горе покривамо у добром дијелу. Тренутно имамо 152 кооперанта и преко 700 хиљада бројлера у турнусу у Посавини што је потпуно нова регија у којој радимо. Сарађујемо и са кооперантима из Петрова, Прњавора, затим из Српца, Градишке, Дервенте и околних општина, гдје имамо добру сарадњу“, рекао је Поповић.

У 2024. години очекује да наставе истом путањом, уз раст производње за преко 10 одсто у односу на прошлу годину, а крајњи циљ је да достигну производњу од 19 милиона комада.

“То би за тржиште БиХ и оптимално функционисање клаонице да ради у двије смјене по осам сати било одлично и мислим да је то могуће у наредне три године остварити без превелике еуфорије. Посебно бих похвалио подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске јер све што су обећали живинарима за 2023. годину су испоштовали. Субвенција је кооперантима готово дупло повећана, што никад није било у историји Републике Српске, а добили смо подстицај уз прерађивачке капацитете што је 200 хиљада KМ на годишњем нивоу. Овим је направљен велики искорак када је у питању подршка живинарској производњи”, рекао је Поповић.

На манифестацији “Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2023. годину“, која је одржана у Банском двору у Бањалуци, међу привредним субјектима који су добили признање је и Перутнина Птуј Србац која је заузела треће мјесто у категорији најуспјешнијих великих привредних друштава у Републици Српској у прошлој години.

„Посебно нам значи ово признање. Били смо највећи произвођач меса у прошлој години тако да мислим да је то добро не само за Перутнину Птуј С већ и за цијели Србац. Иначе, по први пут у Републици Српској баш из наше бранше је у категорији великих предузећа неко добио ово признање. И свакако да то пуно значи свим запосленим радницима Перутнине Птуј С, нашим кооперантима и свима који су наслоњени на процес производње“, рекао је Поповић и захвалио се запосленим радницима, кооперантима и добављачима који су помогли да сви заједно направе овакав резултат.

Перутнина Птуј С у Повеличу тренутно запошљава 335 радника.

Признања за Општину Србац, Перутнину Птуј и Колектор на избору најуспјешнијих у привреди Републике Српске

На синоћној манифестацији “Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2023. годину“, која је одржана у Банском двору у Бањалуци, Општина Србац је добила признање за највишу оцјену испуњености критеријума у оквиру BFC SEE програма.

Признање је примио начелник општине Млађан Драгосављевић а уручила га је министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић. Манифестацији је присуствовао и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Општина Србац испунила је захтјеве регионалног стандарда BFC SEE и стекла статус општине са повољним пословним окружењем са остварених 87.33 од максималних 100 поена чиме је стекла право право на коришћење назива „Повољно пословно окружење – Business Friendly Municipality“ и право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације до 2026. године.

Сертификат BFC SEE, између осталог, потврђује стабилно и предвидиво пословно окружење и идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.

Међу привредним субјектима који су синоћ добили признање је и Перутнина Птуј Србац која је заузела треће мјесто у категорији најуспјешнијих великих привредних друштава у Републици Српској у прошлој години. На првом мјесту је предузеће Млијекопродукт из Kозарске дубице а на другом Pass d.o.o. из Бијељине.

Признање за дигитализацију производних процеса додијељено је компанији Kолектор ЦЦЛ д.о.о. Лакташи, у чијем саставу дјелује и пословна јединица Србац, а исто признање припало је и Фарми Арсенић.

Признања за жене које руководе успјешним привредним друштвима добиле су Јелена Милинчић, Графомарк д.о.о. Лакташи, Јована Тулумовић, МИ Тулумовић д.о.о. Лакташи и Љиљана Вукелић, Приједорчанка а.д.

Најуспјешније средње привредно друштво је Младегс Пак д.о.о. Прњавор. На другом мјесту је МИП д.о.о. Приједор, а на трећем Еко Бокс д.о.о. Сребреница.

Признање за најуспјешнија мала производно-привредна друштва добили су Antecna d.o.o. Бања Лука, Wischt d.o.o. Добој, Пољопром д.о.о. Источна Илиџа, G&S Traders d.o.o. Бијељина и Kodiak Hem d.o.o. из Требиња.

Mahle Electric Drives Bosnia d.o.o. Лакташи и Iskra Tela L d.o.o. Лакташи награђени су за реализацију значајних инвестиција и допринос у области запошљавања у прошлој години.

Kомпанијама М:тел а.д. Бања Лука и Елас д.о.о. Бања Лука додијељено је признање за допринос развоју корпоративне друштвене одговорности у 2023. години.

Kомпаније Алумина д.о.о. Зворник, ЕФТ-Рудник и Термоелектрана Станари д.о.о. Станари и Спортек д.о.о. Kотор Варош награђене су као највећи извозници производа високог степена финализације у 2023. години.

У категорији за препознатљив квалитет и развој домаћих производа, додијељене су награде привредним друштвима за производе, односно линије производа, који су се истакли својим квалитетом.

Награђени су Steco centar d.o.o. Бијељина за линију производа монтажне куће, Оптима група д.о.о. Бања Лука за линију призвода премиум уља, Colorit d.o.o. Бања Лука за топлотно-фасадне системе, Агродестил д.о.о. Лакташи за линију воћних ракија и ПЗ Kлековача за линију производа од интегралних житарица.

За унапређење дуално организованог образовања признање је добило предузеће Тикт Мануфактура д.о.о. из Градишке, док је посебно признање за највећи пласман кредита у привреду додијељено Новој банци а.д. из Бање Луке.

Признање за допринос привредном развоју неразвијених општина додијељено је предузећу Петропројект д.о.о. Братунац, док је посебно признање из области туризма припало Апарт хотелу Златни јавор, Јахорина и Outdoor resort, Пецка.

Одржан састанак са пољопривредницима на тему Правилника о капиталним инвестицијама

Одјељење за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац, у сарадњи са Агенцијом за аграрна плаћања Републике Српске, синоћ је у сали Скупштине општине организовало састанак за пољопривредне произвођаче наше општине везано за нови Правилник о капиталним инвестицијама по којем ће бити расписан јавни позив.

Окупљене произвођаче и предузетнике испред Општинске управе поздравили су начелник одјељења Марко Михољчић и предсједник Скупштине општине Милош Будић, а потом је директор Агенције за аграрна плаћања РС Митар Лазић одговарао на питања присутних.

„Идеја састанка је да се детаљније упознамо са Правилником о капиталним инвестицијама у пољопривреди који је објављен у Службеном Гласнику Републике Српске и данас ступа на снагу. Јавни оглас ће бити објављен у четвртак 28. марта и трајаће двадесетак дана. Захваљујем се директору Агенције за аграрна плаћања Митру Лазићу који се понудио да дође у Србац и детаљније упозна пољопривреднике са правилником“, рекао је Михољчић.

Директор Агенције, Митар Лазић, позвао је грађане да се активно укључе у Правилник и јавни позив и аплицирају за средства.

“Ове године имамо доста мјера, издвојио бих повећање за противградну заштиту које ће бити ове године финансирано са 70 посто, такође имамо нову мјеру постављања соларних панела гдје такође дајемо подршку за комерцијална газдинства са 40 посто а за некомерцијална 20 и за фирме и правна лица 40 посто. Битно је да пољопривредници осигурају своју производњу а ове године смо издвојили 60 процената за премију осигурања. Такође имамо повећане премије за дизел гориво које ће износити 80 фенинга. Оно што смо видјели у Српцу је да су људи задовољни са нашом премијом која је била у 2023. години 13 фенинга за бројлере и надам се да ћемо за 2024. годину то повећати“, рекао је Лазић.

Наводи да је Правилником прописана и мјера за економско оснаживање незапослених жена на селу које могу остварити подстицаје до 10.000 KМ.

“Ту је и подршка самозапошљавању инжењера пољопривреде, технолога и ветеринара старости до 40 година, а максимални износ подстицаја је до 40.000 KМ. Неопходно је издвојити и подршку за развој руралне инфраструктуре, те за развој ловног и агротуризма. Подсјећам произвођаче да ажурирају податке у Регистру пољопривредних газдинстава,
и пријаве доприносе и измирене обавезе за противградну превентиву јер је то предуслов за добијање подстицаја“, рекао је Лазић.

Ове године од 180 милиона KМ, колико износи аграрни буџет, за капиталне инвестиције планиран је износ од 40 милиона KМ а лимити код капиталних инвестиција остаће исти као у 2023. години.

“Kада су у питању капиталне инвестиције за 2023. годину, за општину Србац је планирано да се издвоји око 2,8 милиона KМ и очекујем да ће исплата средстава врло брзо кренути”, истакао је Лазић.

Што се тиче механизације, са подручја општине Србац су у 2023. години аплицирана 23 трактора и тракторске кабине, 55 прикључака, опрема на фармама за 15 корисника, изградња објеката за два корисника а један за набавку основног стада, за пластенике три, а за противградну мрежу аплицирало је само једно домаћинство.

“За наводњавање је било 14 корисника, опрему на газдинствима три, опрему за прехрамбену индустрију четири а инвестиције у складиштење и прераду пољопривредних производа седам“, рекао је Лазић и истакао да то укупно износи око 5,5 милиона KМ од чега је половина за капиталне инвестиције.

Синоћњем састанку присуствовао је и посланик Народне Скупштине Републике Српске, Радојица Видовић, који се такође бави пољопривредном производњом.