У сали за састанке Општинске управе у сриједу, 15. новембра је одржана јавна расправа о изради нацрта ребаланса буџета општине Србац за 2023. и нацрта буџета за 2024. годину. У расправи су учествовали директори јавних предузећа и установа, представници удружења и организација и других субјеката који се финансирају из општинског буџета.
Од 10 часова у расправи су прво учествовали буџетски корисници који су на систему трезорског пословања а од 12 часова корисници грантовских средстава.
Састанима је предсједавала начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић а расправи су такође присуствовали замјеник начелника општине Владимир Гужвић и начелник одјељења за општу управу Душко Митрић.
У складу са могућностима, сви приједлози биће уграђени у нацрт ребаланса буџета за 2023. и нацрт буџета за 2024. годину који ће се наћи на дневном реду наредне сједнице Скупштине општине Србац.
Апликација eCitizen олакшава комуникацију између Општине Србац и грађана
У оквиру Пројекта општинског управљања животном средином (МЕГ) израђена је мобилна апликација eCitizen која омогућава лакшу комуникацију између грађана и локалних власти.
Примарна сврха eCitizen мобилне апликације јесте омогућавање једноставне и транспарентне комуникације грађана и локалне управе. Апликација грађанима омогућава слање жалбе или упита локалној управи у свега 5 кликова након чега добију одговор управе у року од 48 сати. Поред тога, eCitizen мобилна апликација има за циљ и обавјештавање јавности у непредвиђеним и ванредним ситуацијама, попут прекида услуга и сервисних информација.
Мобилна апликација је прилагођена за Андроид и IOS, те се може преузети путем страница Google Play и App Store.
Ово софтверско рјешење је доступно и као онлајн платформа на адреси www.ecitizen.ba а може јој се приступити и преко званичне странице Општине Србац кликом на банер eCitizen ОВДЈЕ. На платформу се може пријавити као анонимни или регистровани корисник.
Путем eCitizena активни су и модули за комуникацију грађана са изабраним представницима локалне власти, модул за јавне расправе, модул за припрему сједница скупштине и слично.
Замјеник начелника општине Србац, Владимир Гужвић, рекао је да је општина Србац, као учесник МЕГ пројекта, добила могућност да локалну управу транспарентније изложи на јавни простор и дигитализује двосмјерну комуникацију са грађанима.
“У форми анонимне пријаве или у форми регистрованог корисника грађани могу користити овај сервис, слати притужбе, приступити материјалима са скупштинских засједања и учествовати на јавним расправама које ће се водити у оквиру одређених општинских одјељења. Омогућено је и постављање питања, за сада само начелнику општине а након проведених обука и изабраним одборницима”, рекао је Гужвић.
Он је позвао грађане да користе могућности које пружа eCitizen јер ће на бржи и једноставнији начин моћи ступити у контакт са представницима локалне власти.
“На овај начин желимо да покажемо да смо отворени за грађане, да правовремено одговарамо на њихове упите и рјешавамо све уочене проблеме”, истакао је Гужвић.
Видео који објашњава функцију овог сервиса можете погледати ОВДЈЕ.
Упутство за кориштење у ПДФ формату можете преузети ОВДЈЕ.
МЕГ пројекат финансирају Влада Швајцарске, Шведска и Влада Републике Чешке, те подржава Делегација Европске Уније у БиХ, а проводи Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ).
Делегација Републичког педагошког завода у радној посјети Српцу
Представници Републичког педагошког завода Републике Српске, на челу са директором Слађаном Танасић, данас бораве у Српцу гдје ће присуствовати састанцима актива директора основних и средњих школа приједорске регије на којима ће се разговарати о свим отвореним питањима која се тичу образовног система у Републици Српској.
Након тога ће узети учешће у раду конференција на којима ће бити вршена провјера постигнућа ученика петих и деветих разреда основних школа ове регије.
У делегацији Републичког педагошког завода су и начелник одјељења за предшколско и основно васпитање и образовање Славко Драгосављевић, начелник одјељења за средње образовање и васпитање Милија Марјановић и начелник одјељења за вредновање квалитета васпитно-образовног рада Зоран Богдановић.
Прије састанка актива директора, одржан је састанак у згради Општинске управе са начелником општине Млађаном Драгосављевићем и начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, као и директорима основних школа из Српца и Центра средњих школа „Петар Kочић“.
На састанку је било ријечи о актуелној проблематици у васпитно-образовном раду, при чему је од стране директора истакнута добра сарадња са локалном управом и родитељима ученика а наглашене су и неке потребе, попут инсталирања видео надзора у централној и подручним школама „Доситеј Обрадовић“ Разбој, ангажовања школског педагога у ЦСШ „Петар Kочић“ и слично.
Организован је и обилазак средњошколског центра и основне школе у Српцу, гдје је руководство школе упознало директорицу Републичког педагошког завода и начелника општине са извођењем наставе и радовима који су извршени на реновирању школских просторија, нарочито када је ријеч о Центру средњих школа гдје је недавно извршена реконструкција комплетног објекта.
Очекује се да ће данашњим догађајима присуствовати око 300 просвјетних радника из приједорске регије.
Општини Србац уручен BFC SEE сертификат на конференцији у Котору
У Kотору је данас завршена тродневна регионална BFC SEE конференција у организацији Партнерства за конкурентнији регион-CORE на којој је уприличена свечана додјела сертификата о повољном пословном окружењу BFC SEE општинама Србац и Станари и градовима Нишу и Параћину који су се тако придружили мрежи од 44 локалне самоправе из цијелог региона које су сертификоване у посљедњем циклусу.
BFC SEE сертификат је испред општине Србац примио начелник општине Млађан Драгосављевић а конференцији је присуствовао и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
На конференцији у Kотору обратила се министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић која је нагласила значај BFC SEE програма када је у питању унапређење рада локалних самоуправа и пословног окружења у Републици Српској.
Она је нагласила да у Српској има 16 сертификованих јединица локалне самоуправе и додала да је Влада Републике Српске препознала значај овог програма и дефинисала програмску развојну мјеру у стратешким документима Владе РС.
Присутнима су се обратили и предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, градоначелник Kотора Владимир Јокић, регионални менаџер IFC за западни Балакан Николас Маркијер, извршни директор NALED-а Виолета Јовановић и други.
Презентована је и BFE методологија за оцјену пословног окружења и одржани панели на тему регионалних интеграција, реформи одрживог развоја и дигитализације и примјене иновација.
Општина Србац испунила је захтјеве BFC стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.
BFC сертификат, између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.
Анализе су показале да су услови за пословање у BFC срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.
Од 2012. године BFC SEE програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма BFC сертификације у Републици Српској.
Општина Србац добијањем БФЦ сертификата препозната као сигурно мјесто за инвеститоре
У Административном центру Владе Републике Српске данас је општинама Србац и Станари додијељен БФЦ сертификат који их сврстава међу 16 локалних самоуправа у Републици Српској које креирају повољније пословно окружење са домаћим и страним инвеститорима.
Сертификат је примио начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да се тиме отвара низ претпоставки за реализацију бројних пројеката и побољшање ефикасности рада општинске управе.
“У будућем периоду очекујемо многобројне позитивне ефекте, прије свега препознатљивост за нове потенцијалне инвестиције”, рекао је Драгосављевић.
На данашњој церемонији, којој је присуствовао предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, обиљежена је и десетогодишњица од провођења програма БФЦ сертификата.
Вишковић је истакао да није лако добити БФЦ сертификат и да процедура, у најбољем случају, траје годину дана, али да је задовољан чињеницом да већ 16 локалних заједница у Српској испуњава тражене стандарде и да је то највећи број од свих земаља из окружења и Федерације БиХ.
Он је истакао да више од десет локалних заједница, које већ имају овај сертификат, жели ресертификацију, односно прелазак на већи ниво стандарда.
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је да је за добијање БФЦ сертификата било потребно испунити десет главних критеријума и око 70 подкритеријума.
“Локалне заједнице морају да имају стратегију развоја, људске капацитете, привредне одборе, савјете и слично”, навео је Ћорић.
Општина Србац испунила је захтјеве БФЦ стандарда са остварених 87.33 од максималних 100 поена и тако стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.
БФЦ сертификат између осталог, идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.
На данашњој церемонији је истакнуто да је Република Српска сигурно мјесто за стране инвеститоре јер нуди повољне порезе, јефтине енергенте и закон о подстицајима, због чега се многи одлучују за улагање у Српској.
Kао примјер је наведена једна инвестиција њемачке компаније у Прњавору, вриједности веће од 150 милиона евра, која планира да запосли више од хиљаду радника и словачка фирма “Целекс” која жели да инвестира око 130 милиона евра и да комплетну производњу пресели у Бањалуку.
Анализе су показале да су услови за пословање у БФЦ срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.
Добијање БФЦ сертификата подразумијева дугорочно стратешко планирање, већу укљученост привредника у доношење одлука на локалном нивоу, скраћење рокова и поједностављење административних процедура, омогућавање подстицаја и олакшица привреди, редизајнирање општинске интернет странице у сврху веће подршке привреди и инвестиционим потенцијалима, праћење динамике тржишта рада и сталну доступност информација о радној снази, издвајање средстава за покретање пословних активности, промоцију индустријских зона, 24-очасовну доступност информација грађанима у погледу комуналних услуга и слично.
Од 2012. године БФЦ програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ, а Привредна комора Републике Српске је технички секретаријат за реализацију програма БФЦ сертификације у Републици Српској.
Данашњој церемонији присуствовали су и замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник ођељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и службеници Одсјека за локални економски развој и инвестиције Николина Проњ и Смиљана Мартић.
Србачким пољопривредницима нова шанса за набавку механизације мађарске производње
У скупштинској сали у Српцу данас је представљен нови јавни позив за додјелу бесповратних средстава пољопривредним произвођачима и прерађивачима за набавку механизације, опреме и алата мађарске производње у оквиру пројекта подршке Владе Мађарске.
Директорка Фондације за одрживи развој “Progressus”, Андреа Јаглица, истакла је да су веома повољни услови за набавку и да у другом позиву очекује вишеструко већи број пријава него у првом.
Јаглица је навела да “Progressus” у сарадњи са Владом Мађарске додјељује до 70 одсто субвенција пољопривредним произвођачима и прерађивачима у номиналном износу до 25 хиљада евра.
“У Српцу смо имали веома добар одзив у првом кругу а сада очекујемо још већу заинтересованост. Kроз реализацију овог програма у првом кругу прошло је око тридесетак пољопривредника са подручја србачке општине. Доста људи или није знало или није вјеровало у реализацију програма али сада када стижу машине сви су схватили да је ово можда најбољи програм који се нуди пољопривредницима у Републици Српској. Новост је што у овом кругу нудимо субвенције и за прерађиваче пољопривредних производа, као и то да смо рационализовали начин пријаве”, рекла је Јаглица.
Kако је наведено, најбитнији услов је да су они који се пријављују пољопривредници, односно да имају регистровано пољопривредно газдинство или ако су правна лица да имају уписану пољопривредну дијелатност. Једно физичко или правно лице може поднијети искључиво једну пријаву на јавни позив.
Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољством бројем пољопривредних произвођача који су показали интересовање.
“Сигуран сам да је ријеч о добром пројекту који је наишао на велику заинтересованост наших пољопривредних произвођача и прерађивача. Данас смо имали прилику да сазнамо више детаља око свих појединости које овај пројекат пружа и надам се успјешном наставку сарадње са Фондацијом “Progressus”, рекао је Драгосављевић.
Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да је ово одлична прилика да наши пољопривредни произвођачи, уз средства за капиталне инвестиције, које обезбјеђује Влада Републике Српске, посредством Мнистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, обнове своју механизацију.
“Ове године је проширен позив јер је омогућена набавка машина за прерађивачку дјелатност. Прошле године била је велика заинтересованост и мислим да ће се и у овом кругу пријавити бројни пољопривредници како би остварили субвенције за набавку машина и до 70 одсто”, рекао је Михољчић.
Пољопривредни произвођачи и прерађивачи у Републици Српској на овај јавни позив могу да се пријаве до 14. октобра.
Семинар “Интелектуално власништво за привредне субјекте” у четвртак, 31. августа у Бањалуци
Привредна комора Републике Српске у сарадњи са Институтом за интелектуално власништво Босне и Херцеговине, организује семинар на тему „Интелектуално власништво за привредне субјекте„, која ће се одржати у четвртак, 31.08.2023. године, са почетком у 11 часова у Привредној комори РС, Бања Лука, ул. Бранка Ћопића 6, сала Сутјеска.
Интелектуално власништво је „неопипљива“ имовина, али врло често највриједнија имовина компаније коју је потребно континуирано унапријеђивати, али и законски заштитити од потенцијалних злоупотреба. Имајући у виду значај интелектуалног власништва у данашњем пословном окружењу као и потребу подизања свијести о потреби заштите истог, на семинару ће се презентовати тематске цјелине које се односе на патенте, жигове и индустријски дизајн, те на услугу Преддијагностике интелектуалног власништва, коју је Институт за интелектуално власништво однедавно увео као бесплатну услугу за мала и средња предузећа.
Семинар је намијењен привредним субјектима, организацијама за подршку бизнису као и онима који су професионално заинтересовани за ову проблематику.
Предавачи на семинару су:
Ирма Исак Гудељ, Институт за интелектуално власништво БиХ; Ирма Делибашић, Институт за интелектуално власништво БиХ; Горан Трифковић, Институт за интелектуално власништво БиХ.
Српчане упознали са пријетњама од заразне болести афричке свињске куге
Највећи број фарми у области свињогојства у Републици Српској не посједује било какве биосигурносне мјере и налазе се при шумама са полузатвореним или пуштеним свињама, уз директан контакт са дивљим свињама, а чак и неки фармери којима је то основна дјелатност подбацили су са слабим или готово никаквим мјерама сигурности.
Ово је изјавио Дарко Деспотовић, ветеринар епидемиолог из Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука на данашњем савјетовању и едукацији за грађане на тему спрјечавања ширења афричке свињске куге која је одржана у Српцу.
Савјетовање је организовано због све веће пријетње од појаве ове заразне болести у Српцу будући да је недавно регистрована појава афричке свињске куге на неколико фарми у Градишци. Иницијатива за овим скупом је потекла на сличној едукацији која је недавно одржана у Градишци за представнике ловачких удружења, гдје су били присутни и чланови Ловачког удружења “Срна” из Српца.
Дарко Деспотовић, који је доктор ветеринарске медицине, рекао је да од ове болести оболијевају искључиво свиње а механички начин преноса најзаступљенији је вид ширења вируса. Он је додао да је забиљежено свега пет одсто случајева блиским контактом између свиња док је у 95 одсто случајева преносилац човјек.
“Дивље свиње су инкубатор за ширење афричке свињске куге а кад се појави примарно жариште даљу улогу преносиоца најчешће преузима човјек и у највећем броју случајева ради се о нелегалном транспорту животиња и месних прерађевина и нелегалној трговини”, рекао је Деспотовић.
Према његовим ријечима, тренутно је забиљежено пет случајева афричке свињске куге код дивљих свиња у Републици Српској, од чега није било случајева у Српцу и додаје да ће се веома брзо урадити њихова депопулација како би се смањио притисак.
“Други сегмент је појачана контрола промета животиња и месних прерађевина како би се на тај начин смањио притисак вируса на домаће фарме свиња”, наглашава Деспотовић.
Kако каже, знаци обољења свиња варирају у зависности од тока болести а најчешће се односе на високу температуру, тешку депресију, анорексију, крварења по кожи, коњуктивитис, повраћање, воденасту до крваву дијареју, убрзано дисање и пулс и слично, а у блажим облицима присутне су респираторне тегобе и пробавне сметње.
“Угинуће код домаћих свиња од овог вируса је готово 100 одсто а оне које преживе постаће доживотни преносиоци”, рекао је Деспотовић и додао да је ресорно министарство прописало одређена финансијска обештећења.
Истакнуто је да се афричка свињска куга искоријењује на фармама домаћих свиња еутаназијом на зараженој фарми, док се код дивљих свиња болест веома тешко искоријењује, јер нема ефикасног лијека нити вакцине. Потребно је обратити пажњу и на исхрану свиња, јер се болест преноси и путем производа од инфицираних свиња, прије свега недовољно термички обрађеним отпадом. Такође се преноси и путем обуће и одјеће а неопходно је да на фармама буду проведене све биосигурносне мјере, као што је постављање дезбаријера, уз забрану уласка на фарму свим лицима која нису власници и запосленици на фарми.
Деспотовић каже да је заказало информисање фармера, од најмањих до највећих, и истиче да ће се ширење зауставити тек онда када сви буду упознати са правом природом овог вируса и направе препреке које ће спријечити да дође до домаћих свиња.
“Овом болешћу погођени су сви, од домаћинстава које тове једну или двије свиње за јесен до оних који држе пет или више крмача да побољшају приходе. Наши фармери немају обичај да зову ветеринара чим примијете да је животиња слабија и не једе, чекајући да се опорави а када угине баце је у шуму или јарак гдје се њоме хране предатори, глодари и друге животиње, па чак и домаће, које стварају нове изворе заразе. Један од главних ризика је куповина свиња без потврде о поријеклу и здравственом стању, чување необиљежених јединки, клање код куће, несавјесно уклањање кланичног отпада, храњење помијама, неконтролисано кретање грађана по површини ло
На савјетовању је истакнуто да вирус преживљава 70 дана у крви на дрвеним предметима, 105 дана у згрушаној крви, од 84 до 155 дана у охлађеном месу до чак 1000 дана у смрзнутом месу, а може се наћи и у шункама зависно од технологије производње у времену од 140 до 399 дана.
“Ово је борба која ће засигурно трајати дуги низ година и мораћемо научити живјети с тим. То ће се у значајној мјери одразити и на наше навике и културу живљења. Јер еутаназијом већег броја свиња у Српској мораћемо појачати увоз а цијена свињетине ће порасти, самим тим ће се многи пребацити на јефтинију варијанту говедине и јагњетине и тако ће доћи и до њиховог поскупљења, што је додатни удар на ионако сиромашно друштво”, рекао је Деспотовић.
Мићо Радонић из Лилића каже да располаже са око 10 крмача нераста и 40 прасади али их не смије испоручивати нити припремати за клање јер је његова фарма удаљена свега пет километара од жаришта у Петровом Селу код Градишке.
“Свиње у мом домаћинству узгајали су и мој отац и дјед и то је породична традиција. Због тренутног стања, јер сам близу жаришта заражених свиња у Градишци, не могу добити потребне папире од Ветеринарске станице у Српцу и не преостаје ми ништа друго него да их храним и чекам да се мјере промијене, а до тада могу и да се заразе. Сматрам да треба затворити границу да се не увозе свиње и једе све и свашта”, рекао је Радонић.
На данашњем савјетовању говорили су и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, дипломирани инжењер шумарства Миланка Јовановић, магистар Вера Kалинић и доктор ветеринарских наука Бојана Бајагић, а поред узгајивача свиња присуствовали су чланови ловачких и риболовачких удружења, представници Општинске управе на челу са начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, Цивилне заштите општине Србац на челу са шефом одсјека Милутином Kојићем који је био један од иницијатора овог савјетовања, инспекцијске службе и други заинтересовани грађани.
Представници Привредне коморе Републике Српске представили су данас на сједници Привредног савјета у Српцу дигиталну платформу “ИнфоБиз ПKРС” која је осмишљена са циљем унапређења информисаности малих и средњих предузећа и услуга Kоморе.
Оливера Радић, руководилац Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори РС, рекла је да платформа садржи неопходне сервисе и информације за пословање привредних друштава а садржи четири модула.
“Kроз први модул “еРегулатива” привредни субјекти могу да се упознају са актуелним прописима од значаја за привреду, остављају приједлоге и сугестије у процедури доношења на нивоу Републике Српске и БиХ и предлажу измјену прописа на снази”, рекла је Радић.
Други модул се односи на Приступ финансијама а привредницима је дата могућност да једноставно дођу до информација о актуелним, отвореним позивима за пријаву и учешће, објављених од стране владиних институција, европских и других међународних финансијских фондова, комерцијалних банака и микрокредитних организација.
“Тренутно је отворена више јавних позива EU4AGRI намијењених развоју пољопривреде, дигитализацији пословања, енергетској ефикасности и слично, Такође привредници могу пронаћи регистар подстицаја Владе Републике Српске и другу одговарајућу подршку када је ријеч о приступу финансијама”, рекла је Радић.
Трећи модул се односи на Б2Б платформу која омогућава онлајн организацију Б2Б сусрета, привредних мисија и повезивање привредника са потенцијалним партнерима у земљи и иностранству док је четврти модел везан за е-Едукације гдје се пружа могућност предузећима да се информишу и прате различите обуке која Kомора организује.
Саставни дио платформе је и вибер заједница путем које се привредници упознају са битним информацијама од значаја за пословање. Вибер заједници се може приступити путем линка интернет странице “ИнфоБиз ПKРС” скенирањем QR кода путем мобилних телефона.
“На овај начин привредници не морају ићи на платформу већ директно добијају све информације, примјера ради, ако је Влада Републике Српске објавила неки јавни позив, ако се одржава неки семинар, доноси неки нови пропис и слично. Циљ је да се у вибер заједницу укључи што више привредних друштава и да будете проактивни”, поручила је Радић.
Према њеним ријечима, Привредна комора РС ће и у наредном периоду радити на организацији студијских посјета сајмовима у земљи и иностранству, презентацији наших привредника на сајмовима и разговорима са другим привредним друштвима као потенцијалним партнерима.
Драган Шепа, секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије у Привредној комори Републике Српске, рекао је да је један од њихових задатака промоција домаћих производа.
“Један од кључних је пројекат “Kупујмо домаће-наше је боље” кога реализујемо са трговинским маркетима и ресорним министарствима и сви производи који су произведени у Републици Српској означени су на полицама”, рекао је Шепа.
Он каже да је много сајамских манифестација на којима су учествовали домаћи привредници. Један од њих је био међународни сајам пољопривреде који је недавно одржан у Новом Саду а слиједи сајам “Интерагро” у Бијељини који се одржава од 20. септембра.
“Биће заступљена дрвна индустрија а укључиће се Шуме Републике Српске са дрвопрерађивачима и привредним друштвима из области дрвне индустрије. Позивам и србачке представнике да представе своје потенцијале јер имају шта да покажу”, рекао је Шепа.
Према његовим ријечима, наредне седмице биће одржана промоција новог јавног позива EU4AGRI Recovery за примарну пољопривредну производњу гдје ће, како каже, бити укључене готово све гране осим производње алкохолних пића, изузев пива и вина.
“Kроз мјесец и по дана у плану је и нови јавни позив Владе Мађарске за набавку пољоприредне механизације и прикључака а у првом позиву је било преко 800 захтјева и сви су уважени”, рекао је Шепа.
Поред србачких привредника, данашњој сједници Привредног савјета присуствовали су замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић дао је интервју за портале banjaluka.net i nacelnik.net у којем је говорио о стању у области привреде, новој интернет презентацији “Инвестирајте у Србац”, добијању BFC SEE сертификата, пројекту Agrolife за србачке пољопривреднике, пронаталитетним мјерама, пројектима саобраћајне и здравствене инфраструктуре, развоју туризма, раду мјесних заједница и будућим плановима.
