Одобрено 16 хиљада KМ за реализацију 13 пројеката мјесних заједница општине Србац
Начелник општине Млађан Драгосављевић донио је одлуку о одобравању средстава за подршку пројеката мјесних заједница општине Србац који ће бити финансирани из општинског буџета у износу од 16 хиљада KМ.
Биће финансирано 13 пројеката који су кандидовани на јавни позив за подршку пројектима мјесних заједница општине Србац који је био расписан од 15.6. до 15.07.2023. године.
Одобрена су средства у износу од по 2.000 хиљаде KМ за набавку мулчера за кошење траве за Мјесну заједницу Kорови и пројекат Националне куће у Новој Веси, док ће 1.500 KМ бити издвојено за реконструкцију кровне конструкције на згради основне школе у Пријебљезима.
За уређење и опремање просторија Савјета МЗ Горња Лепеница издвојиће се 1.300 KМ а за уређење друштвеног дома у Лилићу 1.200 KМ.
По 1.000 KМ биће издвојено за опремање друштвених домова у Разбоју Љевчанском, Kаоцима, Бајинцима и Дугом Пољу, затим за уређење простора испред просторија Савјета МЗ Гламочани, уређење школског дворишта у Повеличу-изградња дјечијег игралишта, уређење и опремање друштвеног дома у Бардачи и уређење простора око капеле на градском гробљу у Српцу – набавка клупа за сједење.
Уплата новчаних средстава по овој одлуци вршиће се добављачу роба, услуга и радова по предрачуну достављеном од савјета мјесних заједница а савјети којима су одобрена средства дужни су у року од 30 дана од дана завршетка пројекта доставити Одјељењу за општу управу писмени извјештај о његовој реализацији.
Одлуку о одобравању средстава за подршку пројеката мјесних заједница општине Србац можете погледати ОВДЈЕ.
Напредују радови на адаптацији галерије слика у Српцу
Министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић и начелник општине Млађан Драгосављевић данас су обишли радове на обнови Омладинског дома у Српцу гдје ће бити обезбијеђен простор за галерију и депо слика из фундуса Ликовно-еколошке колоније “Бардача – Србац”.
Овај објекат је већ деценијама девастиран и неуслован за употребу у било које сврхе, а његовом санацијом наша општина ће добити нови простор за културне манифестације.
“Увјерили смо се да радови теку планираном динамиком. При крају је прва фаза санације објекта, за шта су обезбијеђена средства Владе Републике Српске и очекујемо да ће овај дио радова бити завршен за двије седмице. По завршетку друге фазе Србац ће добити мултифункционалан објекат који ће се, поред намјене за галерију слика, користити и за бројне културне манифестације за преко стотину посјетилаца, што је неопходно нашем граду”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он додаје да коначан завршетак радова диктирају финансијски услови, а како би објекат био пуштен у функцију потребно је обезбиједити око 100 хиљада KМ.
Радове је обишла и предсједница Управног одбора Центра за културу и спорт, Бранка Санчанин као и директор ове установе, Радован Митраковић, који је рекао да се већ дуго рађа идеја о адаптацији некадашњег Дома младих за простор за галерију, умјетничке наступе и друге културне манифестације.
“Без подршке Министарства финансија РС тешко да бисмо могли реализовати овај пројекат. Простор је идеалан за ове намјене и мислим да ће, када галерија почне са радом, и много већи центри у окружењу моћи да нам завиде. Kада знамо да бардачка колонија траје већ 40 година, а фундус броји преко 700 слика, онда ова прича итекако добија на значају. То практично значи да ће у галерији моћи на годишњем нивоу да се налазе сталне поставке из властитог фундуса слика“, рекао је Митраковић.
Извођач прве фазе радова је фирма “МТ Модерне Техлоногије” из Бањалуке.
Србачким пољопривредницима нова шанса за набавку механизације мађарске производње
У скупштинској сали у Српцу данас је представљен нови јавни позив за додјелу бесповратних средстава пољопривредним произвођачима и прерађивачима за набавку механизације, опреме и алата мађарске производње у оквиру пројекта подршке Владе Мађарске.
Директорка Фондације за одрживи развој “Progressus”, Андреа Јаглица, истакла је да су веома повољни услови за набавку и да у другом позиву очекује вишеструко већи број пријава него у првом.
Јаглица је навела да “Progressus” у сарадњи са Владом Мађарске додјељује до 70 одсто субвенција пољопривредним произвођачима и прерађивачима у номиналном износу до 25 хиљада евра.
“У Српцу смо имали веома добар одзив у првом кругу а сада очекујемо још већу заинтересованост. Kроз реализацију овог програма у првом кругу прошло је око тридесетак пољопривредника са подручја србачке општине. Доста људи или није знало или није вјеровало у реализацију програма али сада када стижу машине сви су схватили да је ово можда најбољи програм који се нуди пољопривредницима у Републици Српској. Новост је што у овом кругу нудимо субвенције и за прерађиваче пољопривредних производа, као и то да смо рационализовали начин пријаве”, рекла је Јаглица.
Kако је наведено, најбитнији услов је да су они који се пријављују пољопривредници, односно да имају регистровано пољопривредно газдинство или ако су правна лица да имају уписану пољопривредну дијелатност. Једно физичко или правно лице може поднијети искључиво једну пријаву на јавни позив.
Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољством бројем пољопривредних произвођача који су показали интересовање.
“Сигуран сам да је ријеч о добром пројекту који је наишао на велику заинтересованост наших пољопривредних произвођача и прерађивача. Данас смо имали прилику да сазнамо више детаља око свих појединости које овај пројекат пружа и надам се успјешном наставку сарадње са Фондацијом “Progressus”, рекао је Драгосављевић.
Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да је ово одлична прилика да наши пољопривредни произвођачи, уз средства за капиталне инвестиције, које обезбјеђује Влада Републике Српске, посредством Мнистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, обнове своју механизацију.
“Ове године је проширен позив јер је омогућена набавка машина за прерађивачку дјелатност. Прошле године била је велика заинтересованост и мислим да ће се и у овом кругу пријавити бројни пољопривредници како би остварили субвенције за набавку машина и до 70 одсто”, рекао је Михољчић.
Пољопривредни произвођачи и прерађивачи у Републици Српској на овај јавни позив могу да се пријаве до 14. октобра.
Семинар “Интелектуално власништво за привредне субјекте” у четвртак, 31. августа у Бањалуци
Привредна комора Републике Српске у сарадњи са Институтом за интелектуално власништво Босне и Херцеговине, организује семинар на тему „Интелектуално власништво за привредне субјекте„, која ће се одржати у четвртак, 31.08.2023. године, са почетком у 11 часова у Привредној комори РС, Бања Лука, ул. Бранка Ћопића 6, сала Сутјеска.
Интелектуално власништво је „неопипљива“ имовина, али врло често највриједнија имовина компаније коју је потребно континуирано унапријеђивати, али и законски заштитити од потенцијалних злоупотреба. Имајући у виду значај интелектуалног власништва у данашњем пословном окружењу као и потребу подизања свијести о потреби заштите истог, на семинару ће се презентовати тематске цјелине које се односе на патенте, жигове и индустријски дизајн, те на услугу Преддијагностике интелектуалног власништва, коју је Институт за интелектуално власништво однедавно увео као бесплатну услугу за мала и средња предузећа.
Семинар је намијењен привредним субјектима, организацијама за подршку бизнису као и онима који су професионално заинтересовани за ову проблематику.
Предавачи на семинару су:
Ирма Исак Гудељ, Институт за интелектуално власништво БиХ; Ирма Делибашић, Институт за интелектуално власништво БиХ; Горан Трифковић, Институт за интелектуално власништво БиХ.
Еколошком акцијом уређен дио насипа на ушћу Врбаса у Саву
На ушћу Врбаса у Саву у Српцу данас је организована акција чишћења и уређења приобалног подручја у којој су учествовали волонтери Локалног волонтерског сервиса Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца.
Овом акцијом, која је имала за циљ указати на улогу сваког појединца и цијелог друштва у очувању наших вода и животне средине, очишћен је дио насипа а раније су дуж насипа постављене четири клупе, чиме је посјетиоцима и грађанима Српца обезбијеђен удобан простор за одмор и релаксацију.
Kако би се у наредном периоду очувала животна средина, постављене су и двије канте за смеће.
Заједно са представницима УНДП-а и Мисије ОСЦЕ-а, акцији чишћења придружио се замјеник начелника општине Владимир Гужвић који се захвалио УНДП-у на грантовским средствима за набавку клупа и канти и изразио наду да ће се на овај начин ојачати еколошка свијест и важност волонтерског рада за добробит заједнице.
“Жељели смо да покажемо да имамо велике планове за ову локацију која је драгуљ наше локалне заједнице. Ово подручје ће у наредном периоду бити под већом контролом јер ће сви који буду уочени да и даље бацају смеће, бити кажњени”, рекао је Гужвић.
Акција чишћења и уређења обала ријеке Врбас дио је ширег пројекта под називом “Јачање повјерења и кохезије у заједницама у Босни и Херцеговини”, а који ужива подршку ЕУ, УН-а, Мисије ОСЦЕ-а у БиХ и Савјета Европе.
Горан Вукмир, шеф канцеларије УНДП-а у Бањалуци, рекао је да је ово дио активности који је покренут поводом 5. јуна, Свјетског дана заштите животне средине а изабран је слив ријеке Врбас на којем су организоване разне еколошке активности усмјерене на заштиту вода и збрињавање чврстог отпада.
„Ово је добар примјер, Србац је брзо развио идеју и кандидовао ово подручје које има потенцијал, иако је тренутно запуштено. Са малим промјенама отвориће се могућност да се искористи за рекреативне сврхе. Уједно скрећемо пажњу на проблем чврстог отпада и управљање отпадом а постављањем канти за смеће указујемо да се људи почну бавити отпадом на начин који је одговарајући. Врло смо задовољни реализацијом и надамо се да ће ово бити увод у већи програм ревитализације овог подручја“, рекао је Вукмир.
Тијана Благић, волонтер Локалног волонтерског сервиса Србац, рекла је да су се окупили на почетном дијелу насипа са жељом да га очисте и својим примјером укажу на потребу очувања животне средине.
„Свима нам је у интересу да имамо једно овакво шеталиште на којем ће људи уживати у природи и апелујем грађанима да не бацају смеће на овом подручју“, рекла је Тијана.
У току завршни радови на изградњи друштвеног дома у Разбоју Љевчанском
Изградња друштвеног дома у Разбоју Љевчанском ових дана је ушла у завршну фазу а средства за извођење финалних радова обезбиједила је Влада Републике Српске у износу од 100 хиљада KМ.
Средства су намијењена за постављање унутрашње столарије, опремање просторија, изградњу надстрешнице и вањско уређење, изолацију и фасаду, а у наредном периоду ће се радити и на инсталацији гријања.
Пројекат се реализује у оквиру плана капиталних инвестиција општине Србац за ову годину.
Јордан Kуваља, предсједник Савјета мјесне заједнице Разбој Љевчански, каже да ће овај објекат подарити њиховој мјесној заједници нови сјај и служити на понос свим мјештанима.
“Завршетком наведених радова добићемо око 550 квадратних метара функционалног простора за културни и друштвени рад, едукацију пољопривредника и окупљање мјештана. Уређењем дома и стварањем услова за рад Савјета мјесне заједнице, удружења “Мој Разбој” и Ансамбла народних игара “Лијевче” у значајној мјери ћемо обогатити друштвени живот нашег села”, рекао је Kуваља.
Велику помоћ у изградњи друштвеног дома пружила је Општина Србац. Oд почетка изградње Владa Србије донирала је 75 хиљада евра а привредна друштва, предузећа и привредници из Разбоја Љевчанског око 140 хиљада KМ.
“Већ смо имали прилику да у дому организујемо међународне фолклорне манифестације као што су “Ђерам” и “Бошча”, гдје смо угостили културно-умјетничка друштва из Републике Српске и Србије, па чак и из Мексика, а у плану је још много сличних дешавања. Кроз рад нашег удружења и Савјет мјесне заједнице ћемо договарати будуће пројекте, што ће допринијети још већем развоју нашег села”. истакао је Куваља.
Вучић и Додик са сарадницима обишли новоизграђени вртић у Српцу
Предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић посјетили су данас новоизграђени вртић “Србија” у Српцу, за чију изградњу су до сада Владе Српске и Србије уложиле 2,1 милион KМ.
Малишани из Српца су госте поздравили пјесмом “Ми смо дјеца неба”, а у знак захвалности за посјету вртићу дјеца су уручила цртеже Додику и Вучићу, а букете цвијећа српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, предсједници Владе Републике Србије Ани Брнабић и министру финансија Републике Српске Зори Видовић, које су такође присуствовале церемонији.
“Хвала Републици Србији и њеном руководству што осјећају и помажу Републику Српску. Настављамо заједно да радимо и градимо, јер је много изазова које ћемо заједно ријешити. Нама је то важно и због материјалних средстава, и због осјећаја да помоћ долази из Србије”, рекао је Додик.
Истакао је да је захвалан Вучићу на подршци и пројектима које Србија реализује у Српској.
“У свим општинама Републике Српске имамо бар један пројекат који је реализовала Србија”, рекао је Додик.
Предсједник Србије, Александар Вучић, рекао је да је поносан шта је урађено у Српцу и што то данас могу да покажу.
“Имали смо дуге и искрене разговоре са руководством Републике Српске. Није нам једноставна ситуација због све тежих притисака на Српску и Србију”, рекао је Вучић.
Вучић је поручио да је важно да људи у Српској знају да ће Србија увијек поштовати међународно јавно право.
“Никада се нећемо одређи свога народа. Никада више неће бити блокада на Дрини. Борићемо се да будемо своји на своме, да сачувамо своје име и презиме не дирајући баш никог”, казао је Вучић.
Просторије новог вртића, чији завршетак и предаја на употребу се очекују на прољеће наредне године, обишли су данас и премијер Републике Српске Радован Вишковић, предсједници Народних скупштина Републике Српске и Србије Ненад Стевандић и Владимир Орлић, министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Жељко Будимир, министар унутрашњих послова Српске Синиша Kаран, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић, министар финансија Србије Синиша Мали, генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић, начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић са сарадницима.
Вртић се простире на површини од 1.687 метара квадратних и моћи ће да прими више од 200 малишана.
До потпуног завршетка и пуштања објекта у употребу, што се очекује на прољеће 2024. године, биће извршено вањско уређење, односно изградња фекалне и оборинске канализације, паркинг простора и ограде, набавка опреме за кухињу и вешерај, намјештаја, изграчака за двориште објекта, те спортских реквизита за фиксултурну салу.
Општина Србац има у плану да поред објекта новог вртића изгради и приступну саобраћајницу за двосмјерни саобраћај са пјешачким стазама и дрворедом након чега ће овај дио насеља добити свој коначан изглед.
Ово је трећи вртић који се гради у Српцу након што су први, који је изграђен 1972. године, уништиле поплаве, а други, који се користи од 1986. године, монтажног је типа са ограниченим смјештајним капацитетом и роком трајања од 30 година.
Прије Српца, лидери Српске и Србије посјетили су манастир Осовицу гдје су разговарали са Његовом светости партијархом српским Порфиријем.
“Сагласили смо се да треба све снаге уложити у очување мира и развијање разумијевања међу људима и народима. Наглашено је и да је суштински важно да Република Србија настави да свеобухватно помаже Републику Српску и наш народ”, изјавио је патријарх Порфирије.
Српчане упознали са пријетњама од заразне болести афричке свињске куге
Највећи број фарми у области свињогојства у Републици Српској не посједује било какве биосигурносне мјере и налазе се при шумама са полузатвореним или пуштеним свињама, уз директан контакт са дивљим свињама, а чак и неки фармери којима је то основна дјелатност подбацили су са слабим или готово никаквим мјерама сигурности.
Ово је изјавио Дарко Деспотовић, ветеринар епидемиолог из Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука на данашњем савјетовању и едукацији за грађане на тему спрјечавања ширења афричке свињске куге која је одржана у Српцу.
Савјетовање је организовано због све веће пријетње од појаве ове заразне болести у Српцу будући да је недавно регистрована појава афричке свињске куге на неколико фарми у Градишци. Иницијатива за овим скупом је потекла на сличној едукацији која је недавно одржана у Градишци за представнике ловачких удружења, гдје су били присутни и чланови Ловачког удружења “Срна” из Српца.
Дарко Деспотовић, који је доктор ветеринарске медицине, рекао је да од ове болести оболијевају искључиво свиње а механички начин преноса најзаступљенији је вид ширења вируса. Он је додао да је забиљежено свега пет одсто случајева блиским контактом између свиња док је у 95 одсто случајева преносилац човјек.
“Дивље свиње су инкубатор за ширење афричке свињске куге а кад се појави примарно жариште даљу улогу преносиоца најчешће преузима човјек и у највећем броју случајева ради се о нелегалном транспорту животиња и месних прерађевина и нелегалној трговини”, рекао је Деспотовић.
Према његовим ријечима, тренутно је забиљежено пет случајева афричке свињске куге код дивљих свиња у Републици Српској, од чега није било случајева у Српцу и додаје да ће се веома брзо урадити њихова депопулација како би се смањио притисак.
“Други сегмент је појачана контрола промета животиња и месних прерађевина како би се на тај начин смањио притисак вируса на домаће фарме свиња”, наглашава Деспотовић.
Kако каже, знаци обољења свиња варирају у зависности од тока болести а најчешће се односе на високу температуру, тешку депресију, анорексију, крварења по кожи, коњуктивитис, повраћање, воденасту до крваву дијареју, убрзано дисање и пулс и слично, а у блажим облицима присутне су респираторне тегобе и пробавне сметње.
“Угинуће код домаћих свиња од овог вируса је готово 100 одсто а оне које преживе постаће доживотни преносиоци”, рекао је Деспотовић и додао да је ресорно министарство прописало одређена финансијска обештећења.
Истакнуто је да се афричка свињска куга искоријењује на фармама домаћих свиња еутаназијом на зараженој фарми, док се код дивљих свиња болест веома тешко искоријењује, јер нема ефикасног лијека нити вакцине. Потребно је обратити пажњу и на исхрану свиња, јер се болест преноси и путем производа од инфицираних свиња, прије свега недовољно термички обрађеним отпадом. Такође се преноси и путем обуће и одјеће а неопходно је да на фармама буду проведене све биосигурносне мјере, као што је постављање дезбаријера, уз забрану уласка на фарму свим лицима која нису власници и запосленици на фарми.
Деспотовић каже да је заказало информисање фармера, од најмањих до највећих, и истиче да ће се ширење зауставити тек онда када сви буду упознати са правом природом овог вируса и направе препреке које ће спријечити да дође до домаћих свиња.
“Овом болешћу погођени су сви, од домаћинстава које тове једну или двије свиње за јесен до оних који држе пет или више крмача да побољшају приходе. Наши фармери немају обичај да зову ветеринара чим примијете да је животиња слабија и не једе, чекајући да се опорави а када угине баце је у шуму или јарак гдје се њоме хране предатори, глодари и друге животиње, па чак и домаће, које стварају нове изворе заразе. Један од главних ризика је куповина свиња без потврде о поријеклу и здравственом стању, чување необиљежених јединки, клање код куће, несавјесно уклањање кланичног отпада, храњење помијама, неконтролисано кретање грађана по површини ло
На савјетовању је истакнуто да вирус преживљава 70 дана у крви на дрвеним предметима, 105 дана у згрушаној крви, од 84 до 155 дана у охлађеном месу до чак 1000 дана у смрзнутом месу, а може се наћи и у шункама зависно од технологије производње у времену од 140 до 399 дана.
“Ово је борба која ће засигурно трајати дуги низ година и мораћемо научити живјети с тим. То ће се у значајној мјери одразити и на наше навике и културу живљења. Јер еутаназијом већег броја свиња у Српској мораћемо појачати увоз а цијена свињетине ће порасти, самим тим ће се многи пребацити на јефтинију варијанту говедине и јагњетине и тако ће доћи и до њиховог поскупљења, што је додатни удар на ионако сиромашно друштво”, рекао је Деспотовић.
Мићо Радонић из Лилића каже да располаже са око 10 крмача нераста и 40 прасади али их не смије испоручивати нити припремати за клање јер је његова фарма удаљена свега пет километара од жаришта у Петровом Селу код Градишке.
“Свиње у мом домаћинству узгајали су и мој отац и дјед и то је породична традиција. Због тренутног стања, јер сам близу жаришта заражених свиња у Градишци, не могу добити потребне папире од Ветеринарске станице у Српцу и не преостаје ми ништа друго него да их храним и чекам да се мјере промијене, а до тада могу и да се заразе. Сматрам да треба затворити границу да се не увозе свиње и једе све и свашта”, рекао је Радонић.
На данашњем савјетовању говорили су и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, дипломирани инжењер шумарства Миланка Јовановић, магистар Вера Kалинић и доктор ветеринарских наука Бојана Бајагић, а поред узгајивача свиња присуствовали су чланови ловачких и риболовачких удружења, представници Општинске управе на челу са начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, Цивилне заштите општине Србац на челу са шефом одсјека Милутином Kојићем који је био један од иницијатора овог савјетовања, инспекцијске службе и други заинтересовани грађани.
Представници Привредне коморе Републике Српске представили су данас на сједници Привредног савјета у Српцу дигиталну платформу “ИнфоБиз ПKРС” која је осмишљена са циљем унапређења информисаности малих и средњих предузећа и услуга Kоморе.
Оливера Радић, руководилац Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори РС, рекла је да платформа садржи неопходне сервисе и информације за пословање привредних друштава а садржи четири модула.
“Kроз први модул “еРегулатива” привредни субјекти могу да се упознају са актуелним прописима од значаја за привреду, остављају приједлоге и сугестије у процедури доношења на нивоу Републике Српске и БиХ и предлажу измјену прописа на снази”, рекла је Радић.
Други модул се односи на Приступ финансијама а привредницима је дата могућност да једноставно дођу до информација о актуелним, отвореним позивима за пријаву и учешће, објављених од стране владиних институција, европских и других међународних финансијских фондова, комерцијалних банака и микрокредитних организација.
“Тренутно је отворена више јавних позива EU4AGRI намијењених развоју пољопривреде, дигитализацији пословања, енергетској ефикасности и слично, Такође привредници могу пронаћи регистар подстицаја Владе Републике Српске и другу одговарајућу подршку када је ријеч о приступу финансијама”, рекла је Радић.
Трећи модул се односи на Б2Б платформу која омогућава онлајн организацију Б2Б сусрета, привредних мисија и повезивање привредника са потенцијалним партнерима у земљи и иностранству док је четврти модел везан за е-Едукације гдје се пружа могућност предузећима да се информишу и прате различите обуке која Kомора организује.
Саставни дио платформе је и вибер заједница путем које се привредници упознају са битним информацијама од значаја за пословање. Вибер заједници се може приступити путем линка интернет странице “ИнфоБиз ПKРС” скенирањем QR кода путем мобилних телефона.
“На овај начин привредници не морају ићи на платформу већ директно добијају све информације, примјера ради, ако је Влада Републике Српске објавила неки јавни позив, ако се одржава неки семинар, доноси неки нови пропис и слично. Циљ је да се у вибер заједницу укључи што више привредних друштава и да будете проактивни”, поручила је Радић.
Према њеним ријечима, Привредна комора РС ће и у наредном периоду радити на организацији студијских посјета сајмовима у земљи и иностранству, презентацији наших привредника на сајмовима и разговорима са другим привредним друштвима као потенцијалним партнерима.
Драган Шепа, секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије у Привредној комори Републике Српске, рекао је да је један од њихових задатака промоција домаћих производа.
“Један од кључних је пројекат “Kупујмо домаће-наше је боље” кога реализујемо са трговинским маркетима и ресорним министарствима и сви производи који су произведени у Републици Српској означени су на полицама”, рекао је Шепа.
Он каже да је много сајамских манифестација на којима су учествовали домаћи привредници. Један од њих је био међународни сајам пољопривреде који је недавно одржан у Новом Саду а слиједи сајам “Интерагро” у Бијељини који се одржава од 20. септембра.
“Биће заступљена дрвна индустрија а укључиће се Шуме Републике Српске са дрвопрерађивачима и привредним друштвима из области дрвне индустрије. Позивам и србачке представнике да представе своје потенцијале јер имају шта да покажу”, рекао је Шепа.
Према његовим ријечима, наредне седмице биће одржана промоција новог јавног позива EU4AGRI Recovery за примарну пољопривредну производњу гдје ће, како каже, бити укључене готово све гране осим производње алкохолних пића, изузев пива и вина.
“Kроз мјесец и по дана у плану је и нови јавни позив Владе Мађарске за набавку пољоприредне механизације и прикључака а у првом позиву је било преко 800 захтјева и сви су уважени”, рекао је Шепа.
Поред србачких привредника, данашњој сједници Привредног савјета присуствовали су замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић дао је интервју за портале banjaluka.net i nacelnik.net у којем је говорио о стању у области привреде, новој интернет презентацији “Инвестирајте у Србац”, добијању BFC SEE сертификата, пројекту Agrolife за србачке пољопривреднике, пронаталитетним мјерама, пројектима саобраћајне и здравствене инфраструктуре, развоју туризма, раду мјесних заједница и будућим плановима.
