Расписан јавни позив за додјелу подстицаја за промоцију малих и средњих предузећа
Министар привреде и предузетништва Републике Српске расписао је јавни позив за додјелу подстицаја за промоцију малих и средњих предузећа у 2025. години
Јавни позив објављен је 2. августа 2025. године у дневном листу „Глас Српске” и на интернет страници Министарства привреде и предузетништва и остаје отворен до понедјељка 25. августа 2025. године.
Текст јавног позива и обрасци могу се преузети на интернет страници Министарства привреде и предузетништва Републике Српске ОВДЈЕ.
Додатне информације на телефон: 051/338-962 или 051/338-994 или e-mail: s.pavlovic@mpp.vladars.rs и m.batinic@mpp.vladars.rs.
Захтјев са потребном документацијом доставља се путем поште или лично на адресу:
Министарство привреде и предузетништва, Трг Републике Српске 1, 78 000 Бања Лука, са назнаком: „Подстицај за промоцију малих и средњих предузећа у 2025. години – НЕ ОТВАРАТИ”.
Јавни позив за додјелу подстицаја за побољшање конкурентности малих и средњих предузећа у 2025. години
Министар привреде и предузетништва Републике Српске расписао је јавни позив за додјелу подстицаја за побољшање конкурентности малих и средњих предузећа у 2025. години.
Јавни позив објављен је дана 26. јула 2025. године у дневном листу „Глас Српске” и на интернет страници Министарства привреде и предузетништва и остаје отворен до понедјељка 18. августа 2025. године.
Додатне информације могу се добити на телефон: 051/338-993 или 051/338-909 или e-mail: m.acimovic@mpp.vladars.rs и o.smitran@mpp.vladars.rs.
Захтјев са потребном документацијом доставља се путем поште или лично на адресу:
Министарство привреде и предузетништва, Трг Републике Српске 1, 78 000 Бања Лука, са назнаком: „Подстицај за побољшање конкурентности малих и средњих предузећа у 2025. години – НЕ ОТВАРАТИ”.
Србац представио своје потенцијале на Привредном форуму у Бањалуци
Међу осам локалних заједница које су у сриједу, 23. јула учествовале на Привредном форуму „Република Српска – Република Татарстан“ у Бањалуци, представници Општине Србац имали су прилику да презентују привредне потенцијале наше општине.
У просторијама Привредне коморе Републике Српске, делегација Општине Србац представила је промотивни видео који је обухватио кључне информације о могућностима улагања у нашу локалну заједницу, реализованим инфраструктурним пројектима, заступљености различитих привредних сектора и степену њеног развоја.
На форуму је учешће узело више од десет домаћих компанија из области пољопривреде и прехрамбене индустрије. Одржани су и билатерални састанци, током којих се делегацији Републике Татарстан представило десет локалних заједница из Републике Српске, с циљем успостављања директне сарадње и размјене искустава.
Главни циљ форума био је представљање привредних потенцијала Републике Српске и отварање нових могућности за инвестициону сарадњу са Републиком Татарстан.
Догађају су присуствовали и амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Kалабухов, шеф Представништва Републике Српске у Москви Душко Перовић, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министри Владе Републике Српске, бројни привредници и представници институција.
Делегацију општине Србац чинили су замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и представници Одсјека за стратешко планирање, управљање развојем и инвестиције.
Уочи форума, предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић и потпредсједница Привредне коморе Републике Татарстан потписали су споразум о сарадњи, чиме је начињен важан корак ка јачању економских веза и унапређењу привредне сарадње између двије републике.
Нацрт измјене дијела Регулационог плана индустријске зоне Ситнеши изложен на јавни увид
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности обавјештава јавност да је Нацрт измјене дијела Регулационог плана индустријске зоне Ситнеши изложен на јавни увид у периоду од 25. јула до 25. августа 2025. године.
Обухваћени простор налази се у руралном подручју, око 9 километара од ужег градског језгра Српца, у насељу Ситнеши, уз Регионални пут Србац–Прњавор. Површина обухвата износи приближно 0,3839 ha.
Нацрт је изложен на јавни увид на сљедећим локацијама:
Општинска управа општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт), у времену од 7.00 до 15.00 часова
АД „Добојинвест“ д.о.о., Добој, улица Краља Петра I број 15, у времену од 8.00 до 16.00 часова
Нацрт је доступан и на званичној интернет страници Општине Србац ОВДЈЕ.
Током трајања јавног увида, све до 25. августа 2025. године, сва физичка и правна лица могу доставити своје примједбе, мишљења и приједлоге:
уписом у свеску која је доступна у просторијама гдје је Нацрт изложен
у форми писаног дописа, достављеног Одјељењу за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Општине Србац
Одржана сједница Привредног савјета: Партнерство локалне управе и привреде као темељ развоја
Привредни савјет општине Србац одржао је данас редовну сједницу на којој су разматрани кључни извјештаји и планови развоја, уз конструктивне дискусије представника локалне власти, привредног сектора и јавних предузећа. Сједница, којом је предсједавао начелник општине Млађан Драгосављевић, показала је висок степен спремности да се, упркос глобалним изазовима, настави са развојем привреде, инфраструктуре и квалитета живота у Српцу.
Марко Михољчић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, изнио је детаљну анализу кретања у привреди и запослености. Иако је у Републици Српској забиљежен пад индустријске производње за 4,5%, Србац биљежи стабилност и чак благи раст запослености у одређеним секторима.
„Број запослених у нашој општини расте већ десет година. Са 2.300 запослених у 2013. години, дошли смо до 2.956 на крају 2024. године”, рекао је Михољчић.
У општини је тренутно активно око 280 предузетничких радњи а посебно је охрабрујуће да сектор малих и средњих предузећа биљежи раст прихода. У 2023. години остварен је укупан приход од 246 милиона KМ, са стабилним пословањем у прерађивачкој индустрији, трговини и пољопривреди.
“Наш циљ је да задржимо стабилан привредни амбијент и да привредницима омогућимо раст кроз подршку и флексибилне мјере. Позитивно је што приходи надмашују расходе, што показује одрживост пословања”, додао је Михољчић.
Борис Петровић, представник компаније „Kолектор“, подијелио је изазове и кораке које су предузели за стабилизацију пословања.
“Имали смо одређене поремећаје, али успјели смо стабилизовати пословање и преструктуирати се. Очекујемо долазак нових пројеката који би могли преокренути негативне трендове. Резултати у претходном мјесецу су били добри и охрабрује нас што локална управа има слуха за потребе привреде”, рекао је Петровић.
Он је истакао важност међусобне солидарности међу привредним субјектима.
“Ако било ко од нас западне у проблем, спреман сам да учествујем у тражењу рјешења. Само заједно можемо спријечити одлазак радне снаге у друге општине”, истакао је Петровић.
Александар Милутиновић, представник „Перутнине Птуј“, најавио је значајна проширења пословања.
“Успјели смо да отворимо нова тржишта попут Kосова и Албаније, а преговарамо и са Лидлом. Наш план је да отворимо још један производни погон, повећамо капацитете и уђемо у другу и трећу смјену. Планирани су и нови пројекти, укључујући нове фарме и погоне за прераду отпада, метана и биогаса. Али истовремено, суочавамо се с проблемом радне снаге. Иако на бироу имамо више стотина незапослених, једноставно не можемо наћи довољан број радника, па смо приморани да их увозимо из Бангладеша. То није наш први избор, али је једини начин да одржимо планирани обим производње“, рекао је Милутиновић и додао да преговарају и о извозу на тржиште Холандије.
Истакао је и важан искорак у области енергетске ефикасности. Перутнина је, као један од ријетких прехрамбених погона у БиХ, потпуно прешла са угља на еколошки прихватљивије гориво (CNG), што је значајан допринос заштити животне средине.
У извјештају о раду начелника и Општинске управе и Плану капиталних инвестиција, начелник општине Млађан Драгосављевић је нагласио важније пројекте који су реализовани у прошлој години и најавио нова улагања.
„Иако смо планирали капиталне инвестиције у вриједности од 20 милиона KМ, реализовано је нешто више од четири милиона. Главни разлог је што су инвестиције у реконструкцију магистралног пута према Дервенти, које су чиниле значајан дио укупног плана, реализоване у мањем обиму него што је било планирано, умјесто очекиваних 16 милиона, утрошено је свега један милион у 2024. години. Међутим, позитивно је то што су радови сада у пуном јеку, а рок за завршетак је три године“, рекао је начелник Драгосављевић.
Посебно је истакао отварање новог дјечијег вртића и обнову друштвених домова, међу којима се издваја примјер Горње Лепенице, гдје су мјештани прикупили значајна средства, а општина их додатно подржала. Такође је наглашено учешће општине у међународним пројектима, као што је МЕГ, што доноси резултате, јер су обезбијеђена додатна средства за улагање у комуналну инфраструктуру.
„Укупна вриједност капиталних инвестиција планираних за текућу годину износи око 13,5 милиона KМ, од чега се око 10 милиона KМ односи на реконструкцију магистралног пута према Дервенти, што је тренутно најзначајнија појединачна инвестиција“, рекао је начелник Драгосављевић.
Представници јавних предузећа су такође дали своје извјештаје о пословању. Живко Тодоровић из комуналног предузећа “Водовод” је нагласио да ово предузеће одржава висок ниво квалитета услуга.
„Наш водовод се већ осам година налази међу најпоузданијима у БиХ. Ниједан узорак воде није био микробиолошки неисправан. То није случајност, то је резултат континуираног рада и улагања. Тренутно радимо на модернизацији водоводне мреже у више насеља. Имамо спреман пројекат за реконструкцију дијела мреже у индустријској зони Црнаја, гдје се, услијед ширења индустријских капацитета, јавља потреба за модернизацијом система. Планирано је да се у наредних годину дана замијени око 1.500 метара главне трасе. Највећи изазови с којима се суочавамо односе се на застарјелост мреже и недостатак техничких средстава за одржавање. Ипак, трудимо се максимално да корисници не осјете посљедице, а сви послови се обављају стручно и одговорно“, рекао је Тодоровић.
Драшко Момић, директор „Kомуналца“, истакао је да предузеће послује позитивно, али уз растуће изазове.
„Kоличина отпада који прикупљамо је троструко већа у односу на 2022. годину, када смо имали 1.100 тона, а сада већ прелазимо 3.300 тона. То захтјева нову стратегију управљања отпадом. У сарадњи с Општином Србац, тренутно радимо на пројекту изградње постројења за сортирање отпада у близини Перутнине, гдје бисмо могли вршити раздвајање и продају дијела отпада. Планирамо постављање неколико “зелених острва” како би грађани могли да одвајају картон, пластику, стакло и метал. Грађани су све свјеснији потребе за очувањем животне средине, а ми желимо да их подржимо конкретним рјешењима“, рекао је Момић.
Додаје да тренутно имају 32 запослена, а због повећаног обима посла, нарочито у сектору одвоза отпада, разматрају и додатно запошљавање.
На сједници је представљен и план за проширење индустријске зоне Црнаја. Дарио Kресојевић, начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности, појаснио је да је предвиђено проширење на додатних 44 хектара земљишта, што је више него тренутна површина индустријске зоне од 32 хектара.
„Намјена ће бити идентична, индустријска, али флексибилна за потребе инвеститора. Ово је стратешки пројекат за будућност општине и вјерујемо да ће донијети нове шансе, нова радна мјеста и додатне приходе“, рекао је Kресојевић.
Додаје да десна страна зоне већ биљежи прве инвестиције, у току је изградња објекта инвеститора „Перутнина Птуј“, а ускоро се очекује почетак градње и објекта фирме „Дрвосервис“, која планира производњу дрвених амбалажа.
На сједници је представљен и Програм подстицаја за развој пољопривреде. Марко Михољчић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности рекао је да се програм доноси сваке године и усваја на сједници Скупштине општине, након чега начелник општине доноси правилник и расписује јавни позив.
„На позив се могу пријавити физичка лица – пољопривредни произвођачи и регистрована газдинства. Ове године за подстицаје је из општинског буџета издвојено 140.000 KМ, а програмом је предвиђено укупно 14 различитих мјера подршке, од сточарства и ратарства до пластеничке и перадарске производње. Посебно истичемо мјеру субвенционисања живинарских фарми, коју смо увели прошле године и која је показала добар одзив. Ради се о подршци за набавку нове опреме, а пољопривредници могу остварити средства и преко ресорног министарства и путем општине. Мјера је поновљена и ове године. Поред тога, субвенције обухватају широк спектар, трактори, комбајни, прикључне машине, системи за наводњавање и друго. Укупна средства која су у протеклој години повучена на територији општине Србац из свих извора износила су готово 6 милиона KМ, што потврђује озбиљне помаке у пољопривредној производњи и опремљености“, рекао је Михољчић и нагласио да се јавни позив очекује на јесен и биће отворен до новембра.
Владимир Гужвић, замјеник начелника општине, рекао је да општина Србац биљежи значајна улагања у сектор пољопривреде и навео да велики број грађана учествује у пољопривреди, било као примарној, било као додатној дјелатности.
“Међутим, ти подаци често нису видљиви у званичној статистици о запослености, јер многи произвођачи нису регистровани као запослени већ кроз пољопривредна газдинства. Kроз анализу броја осигураних лица, посебно оних који уплаћују доприносе за себе и чланове породице путем газдинстава, можемо добити реалнију слику. Ови подаци су важни за планирање будућих мјера и реалну процјену ефеката досадашњих субвенција. Захваљујући подршци институција Републике Српске и средствима локалне заједнице, евидентни су помаци, у механизацији, опреми и уопште у продуктивности“, истакао је Гужвић.
Представљен је и Нацрт средњорочног плана рада начелника и Општинске управе општине Србац за период од 2026. до 2028. године. Овај план је израђен на основу важеће Стратегије развоја општине Србац и у потпуности је усклађен с њеним циљевима и правцима дјеловања.
„Нацрт је објављен на званичној интернет страници општине Србац и доступан је свим заинтересованим грађанима и институцијама. Позивам све да доставе своје сугестије, коментаре и примједбе, посебно ако се односе на конкретне и примјењиве приједлоге. Kроз заједнички рад и одговорност сваког актера из свог домена, можемо доћи до најбољих резултата у реализацији овог плана“, рекао је начелник Драгосављевић.
Сједница Привредног савјета општине Србац још једном је показала снагу партнерства између локалне управе, привредног сектора и грађана. Kроз отворен дијалог и анализу резултата, препознати су и изазови и потенцијали који ће бити фокус рада у наредном периоду.
“Наша снага је у заједништву. Привредни савјет није формалност, већ мјесто гдје се доносе конкретне идеје и рјешења. Србац има потенцијал, људе и визију, а то је најбољи основ за будућност“, рекао је начелник Драгосављевић.
Данашњој сједници Привредног савјета присуствовао је и предсједник Скупштине општине Србац, Дејан Девић.
Обавјештење о Нацрту Средњорочног плана рада начелника и Општинске управе Србац за период од 2026. до 2028. године
Општинска управа Србац обавјештава грађане да је у складу са Уредбом о спроведбеним документима у Републици Српској “Службени гласник Републике Српске бр.8/22” израдила Нацрт Средњорочног плана рада начелника и Општинске управе Србац за период од 2026. до 2028. године, те је исти објавила на званичној општинској страници и интернет страници намијењеној привредницима и инвеститорима ИНВЕСТИРАЈТЕ У СРБАЦ.
Овим путем позивамо све грађане да своје приједлоге и сугестије на спроведбени документ доставе писменим путем у року од 15 дана од дана објављивања, на e-mail адресу: ler@srbac-rs.com или писменим путем на адресу: Трг бораца 1, 78 420 Србац.
Постављене нове играчке у дјечијем парку на градском тргу
Општина Србац наставља са улагањем у боље услове за најмлађе суграђане. У дјечијем парку на градском тргу ових дана су обновљене дотрајале играчке, а укупна вриједност изведених радова износи скоро 15.000 КМ.
Средства су обезбијеђена из буџета општине Србац а радове је извела фирма „Топ спорт“ из Бијељине.
У оквиру обнове, постављена је нова кула са пењалицама и инокс тобоганом, двије клацкалице, вртуљак кружног облика, као и осам нових љуљашки – од чега су двије намијењене за бебе, специјално дизајниране и израђене од квалитетне гумиране подлоге, док је преосталих шест ојачано металним оквирима и такође пресвучено гумом ради веће безбједности.
Све дотрајале играчке су уклоњене, а нове су прилагођене дјеци узраста од 3 године и више, осим специјалних љуљашки које су намијењене млађој дјеци.
Подсјећамо да је на овом локалитету већ раније постављен видео надзор, а биће посвећена додатна пажња очувању јавне имовине. У случају евентуалног уништавања или вандализма, починиоци ће сносити законске посљедице.
Службеници Општине Србац обучени за примjену принципа циркуларне економије у оквиру ЕУ пројекта CETAP
У оквиру пројекта “Техничка помоћ за побољшану искористивост материјала из отпада кроз одвојено прикупљање, поновну употребу и рециклажу засновану на принципима циркуларне економије (CETAP)”, који финансира Европска Унија, службеници Општинске управе Србац присуствовали су дводневном тренингу посвећеном темама циркуларне економије и транзиције ка моделима одрживог управљања ресурсима.
Циљ пројекта CETAP је унапређење система управљања отпадом кроз техничку помоћ и промоцију одрживих пракси, с посебним фокусом на повећање искористивости материјала и смањење негативног утицаја на животну средину.
Тренинг који је одржан кроз модуларни приступ, обухватио је кључне аспекте циркуларне економије, укључујући стратегије за ефикасно управљање отпадом, моделе поновне употребе и рециклаже, примјере најбоље праксе кружне економије Аустрије, Бугарске, Шкотске, Хрватске и Румуније, као и регулаторне и институционалне аспекте транзиције ка циркуларном систему.
Својим активним приступом, службеници су дали значајан допринос реализацији пројектних активности и размјени знања и искустава, чиме се додатно јачају капацитети за имплементацију принципа циркуларне економије на локалном нивоу.
Обновљен друштвени дом у Горњој Лепеници након више од 70 година
Након више од седам деценија, мјештани Горње Лепенице, уз несебичну подршку бројних донатора, обновили су друштвени дом у свом селу, који ће убудуће бити средиште друштвених збивања и окупљања, дајући нови живот заједници и подстичући повратак у завичај.
Тим поводом у понедјељак, 21. априла окупило се више стотина Лепеничана из села и дијаспоре, уз бројне госте, како би прославили завршетак радова и озваничили почетак рада дома који је по свом изгледу и функционалности један од најквалитетнијих на подручју србачке општине.
Свечаности су присуствовали начелник општине Млађан Драгосављевић и замјеник начелника Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, потпредсједник Драшко Момић и секретар СО Срђан Бркић, начелници општинских одјељења, посланик у Народној скупштини Републике Српске Радојица Видовић, свештенство и монаштво Српске православне цркве, директори јавних предузећа и установа, одборници Скупштине општине Србац и друге званице, међу којима и велики број донатора и пријатеља села из Њемачке, Србије и Хрватске.
Освећење реконструисаног дома обавили су протојереј Жељко Сарић, јереј Ненад Ђурић и јеромонах Иларион, а претходно су га свечаним пресијецањем врпце отворили начелник општине Млађан Драгосављевић и један од главних организатора и чланова грађевинског одбора, Мирослав Брезовац.
У обраћању присутнима, Брезовац, који је био међу иницијаторима обнове дома, подсјетио је да је овај објекат направљен у периоду од 1948. до 1951. године и тада је служио као школа коју је и сам похађао пет година и тог периода се врло радо сјећа. Kада је 1971. направљена нова школа, овај објекат је почео служити као дом за окупљање и разне скупове и било је очигледно, како каже, да неће вјечно потрајати јер је с временом све више пропадао.
„Лично сам још од дјетињства маштао да на неки начин помогнем свом родном селу и оставим трајан печат, тако да сам дошао на идеју да се обнови дом, у чему сам прво добио подршку властите породице а онда и других мјештана. Имам чак осморо унучади од којих је најмлађе имало свега шест година када су почели радови и чак је и свако од њих одвојио понешто из својих касица за дом. Добили смо подршку од преко 150 мјештана и донатора, у финансијама и извођењу радова и свачији допринос нам је био подједнако важан“, рекао је Брезовац који је радни вијек провео у Њемачкој.
Први састанак грађевинског одбора одржан је у фебруару 2022. године и тада је пао договор да се не одређује рок завршетка радова, како се то не би одразило на квалитет градње. У његову реконструкцију у протекле три године уложено је око 300 хиљада KМ, од чега су двије трећине средстава обезбиједили мјештани и донатори а једну трећину Општина Србац уз помоћ Министарства финансија Републике Српске, на чему је упућена искрена захвалност министру финансија Зори Видовић, као и начелнику општине Млађану Драгосављевићу који је, како каже, испоштовао све што је обећао.
„Посебно ме одушевила подршка наших пријатеља из Њемачке са којима пословно сарађујем и који су се финансијски одазвали а и својим личним присуством су увеличали ову церемонију. Занимљиво је да сам приликом акције прикупљања средстава наишао и на младића из Модриче који ми је првобитно дао прилог од 50 евра и обећао да ће поново помоћи. Од тада сам га срео чак 14 пута и сваки пут је дао по 50 евра што је за сваку похвалу. Мислим да су сви они који су изградили овај дом велике патриоте јер ће све ово остати будућим генерацијама а тиме смо одужили и дио дуга према нашим прецима који су у оно доба и без помоћи тешких машина изградили овакав објекат кога смо данас обновили“, истакао је Брезовац.
Максимални капацитет сале је око 170 сједећих мјеста а поред главне сале, располаже још и са канцеларијом за рад Савјета мјесне заједнице, кухињом, хладњачом, роштиљницом и два тоалета.
„Посједујемо и посуђе за око 150 особа а у плану је да ускоро поставимо и клима уређаје. Остаје нам још да опремимо канцеларију за рад Савјета и таван који располаже са огромним простором. Након завршетка свих радова, не планирамо да одмарамо већ ћемо наше ресурсе усмјерити како бисмо изградили и капелу у мјесном гробљу и очекујемо да добијемо за то зелено свјетло од нашег лепеничког пароха“, рекао је Брезовац.
По броју становника, Горња Лепеница је међу мањим мјесним заједницама на подручју наше општине, али посљедњих година предњачи по броју уложених инвестиција, нарочито када се ради о реконструисаној путној, водоводној и електро мрежи, а сада и друштвеног дома, што ово село чини угодним мјестом за живот а свој допринос у томе је имала и Општина Србац.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да мјештани требају бити поносни на себе јер су довели у функционално стање овај велелепни објекат.
„Оно што је вриједно поред материјалног дијела је ваша сложност и саборност коју сте показали како бисте завршили радове на жељени начин и то је јако значајно с обзиром на вријеме у којем живимо. У задњих неколико година смо ставили акценат на овакве и сличне акције и сматрам да је дом у Лепеници круна свих дешавања када је у питању обнова друштвених домова на подручју србачке општине јер се ради о врхунском објекту по питању квалитета и функционалности“, истакао је начелник Драгосављевић.
Међу гостима церемоније био је и Свен Луц из Њемачке који је рекао да му се веома допада овај крај и да је срећан што је са својим радним колегама и пријатељима учествовао у акцији.
„Познајем Мирослава Брезовца већ деценијама и упознали смо се на градилишту. Нисам се двоумио ниједног тренутка да се одазовем његовом позиву да подржим акцију. Јако сам одушевљен гостопримством локалних мјештана и свиђа ми се тај осјећај њиховог заједништва. Природа је јако привлачна и мислим да ово мјесто може остварити значајан напредак у развоју сеоског туризма“, рекао је Луц.
Јереј Ненад Ђурић је истакао да су преци данашњих мјештана Лепенице градили овај објекат с великом љубављу и посвећеношћу и додао да је сада добио још љепши облик.
„Наш задатак је да у сваком мјесту заједнички градимо и обнављамо оно што је потребно и искрено се надам да ће ово бити саборно мјесто за најмлађе да се друже и стварају здраве животне навике. Оно што је важно је да гдје год да нас пут одведе, треба увијек да носимо у срцу мјесто из кога смо пошли“, рекао је Ђурић.
Протојереј Жељко Сарић рекао је да су и претходне локалне власти које су градиле овај објекат биле свјесне значаја друштвених домова и да ће обновљени дом добити свој смисао ако се као народ још више сложимо и умножимо.
„И у вашој парохији, код Храма Светог пророка Илије, гради се сличан објекат који ће убрзо бити покривен а лијепа је и идеја да се подигне гробљански храм у вашем мјесном гробљу и желим вам да то остварите на челу са вашим свештеником“, рекао је Сарић.
Богдана Брезовац, која води поријекло из Лепенице а данас живи у Штутгарту гдје обавља дужност предсједника Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ за подручје Њемачке, каже да је пресрећна што се окупио велики број мјештана, а нарочито младих.
„Велики број нас који живи у расејању све више се враћа својим коријенима и међу нашом дјецом дијелимо све добробити које смо понијели из нашег малог мјеста – српски национални идентитет кроз српску православну школу и српске допунске школе и у сваком тренутку смо спремни да се вратимо овдје и укључимо у нашу српску националну заједницу“, нагласила је Брезовац.
Свечаност у Лепеници увеличали су и чланови Фолклорног удружења грађана „Мотајички вук“ са својим члановима из Ситнеша и Kаоца који су извели неколико сплетова народних игара а за све присутне организован је заједнички ручак.
Више фотографија погледајте у фејсбук групи Општине Србац.
Општина Србац почела са имплементацијом CAF алата за управљање квалитетом
У Општини Србац започела је имплементација CAF алата /Common assessment framework/Заједнички оквир за процјену/ за управљање квалитетом у јавној управи уз подршку Агенције за државну управу Републике Српске, а у сарадњи са Министарством управе и локалне самоуправе и Савезом општина и градова Републике Српске.
Тим поводом, данас су прву радионицу у Општинској управи у Српцу одржали Сања Таисић, стручни сарадник за унапређење и пружање услуга у Агенцији за државну управу РС, Далибор Ћопић, начелник одјељења у Агенцији за државну управу РС, Драган Мишић из Одсјека за локално-економски развој и европске интеграције општине Теслић као стручни консултант Савеза општина и градова РС и Сања Крунић, координатор пројекта МЕГ испред Савеза општина и градова Републике Српске.
Закључком Владе Републике Српске, Агенција за државну управу РС и Министарство управе и локалне самоуправе РС задужени су да имплементирају CAF у јединицама локалне самоуправе у Републици Српској.
“Ради се о алату којим именована радна група врши самопроцјену у Општини Србац. У наредна три до четири мјесеца, кроз рад у три радионице, биће донесен акциони план кога ће усвојити начелник општине чиме ће рад Општине Србац сигурно бити унапријеђен”, рекла је стручни сарадник за унапређење и пружање услуга у Агенцији за државну управу РС, Сања Таисић.
Путем CAF-a, запослени и руководиоци процјењују сопствену организацију, утврђују предности и потенцијал за напредак, а потом примјењују мјере за побољшање рада. У коначници, CAF је и средство којим се ствара ентузијазам и инспирација међу службеницима јавног сектора и њиховим укључивањем у процес побољшања квалитета.
Данашњој радионици присуствовао је замјеник начелника општине Владимир Гужвић који се захвалио присутним представницима Агенције за државну управу и Савеза општина и градова на подршци у реализацији пројекта и изразио увјерење да ће на овај начин бити значајно унапријеђена ефикасност рада локалне управе, што је предвиђено Стратегијом развоја општине Србац и другим планским документима.
Општина Србац ће бити осма јединица локалне самоуправе у Републици Српској која ће имплементирати овај алат за управљање квалитетом у оквиру МЕГ2 пројекта (Пројекта општинског околишног управљања) којег заједнички финансирају владе Швајцарске и Чешке Републике, Шведска и Европска унија, а проводи га Развојни Програм Уједињених нација (УНДП) у БиХ.
