Јавни позив за мала и средња предузећа из текстилне и модне индустрије
Развојна агенција Републике Српске позива мала и средња предузећа (МСП) из области текстилне и модне индустрије да се пријаве за учешће у пилот програму у оквиру пројекта „Унапређење циркуларности у текстилним и модним ланцима вриједности“ – TEX-DAN.
Циљ пројекта је усвајање технологија у МСП за побољшање циркуларности у текстилној и модној индустрији, а суфинансира га Европска унија у оквиру Интерег Дунавског регионалног програма.
Предузећа која буду изабрана за учешће у пилот програму добиће бесплатну савјетодавну подршку из одговарајуће области.
Циљ пилот програма
Циљ пилот програма је пружање подршке МСП из текстилне и модне индустрије у њиховој транзицији ка циркуларној економији, кроз савјетодавну помоћ у развоју пословања, унапређењу дизајна производа и могућност сарадње и размјене искустава са предузећима и партнерима из Дунавске регије.
Право учешћа
Јавни позив је отворен за сва МСП из текстилне и модне индустрије, чије је сједиште у Републици Српској, а која немају имплементиране циркуларне технологије или пословне моделе, као и за МСП који су у почетној фази имплементације циркуларних технологија или преласка на овај пословни модел.
Пријава на Јавни позив
Сва заинтересована предузећа се могу пријавити на Јавни позив попуњавањем обрасца који се налази на сљедећем линку:
Поред попуњавања наведеног обрасца, сва заинтересована предузећа потребно је да на имејл: info@rars-msp.org доставе рјешење о регистрацији или актуелни извод из судског регистра, са назнаком „За учешће у Јавном позиву за мала и средња предузећа из текстилне и модне индустрије“.
Kрајњи рок за пријаву је 14. март 2025. године.
Оцјена и избор предузећа
Kритеријуми за избор предузећа укључују:
– Да је предузеће регистровано најмање годину дана.
– Да је предузеће предузело одређене кораке ка преласку на циркуларну економију.
– Да је производња предузећа заснована на принципима одрживог пословања.
Предност приликом избора имаће она предузећа чије активности у пилоту програму укључују дизајн у области текстилне и модне индустрије.
Након истека рока за подношење пријава, вршиће се провјера и селекција поднесених пријава.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.
Сва предузећа који испуњавају услове Јавног позива биће накнадно контактирана.
За све додатне информације, можете контактирати Развојну агенцију путем имејла: info@rars-msp.org или телефона: +387 51 247 516.
Објављен јавни позив за културне и спортске манифестације
Начелник општине Млађан Драгосављевић расписао је данас јавни позив за финасирање и суфинансирање пројеката (програма) културних и спортских манифестација из буџета општине Србац у 2025. години.
Право учешћа имају физичка и правна лица регистрована код надлежног органа за обављање дјелатности која је предмет пројекта, а имају сједиште на подручју општине Србац или реализују пројекат (манифестацију) на подручју општине Србац и то:
Јавне установе културе чији је оснивач општина,
Јавна предузећа која у свом дјеловању доприносе развоју културе и спорта на општини,
Струковна културна и умјетничка удружења,
Удружења која имају утврђен статус да су од интереса у области културе или спорта за општину Србац,
Спортске организације које дјелују на подручју општине Србац,
Удружења грађана чија је програмска оријентација и основни циљ искључиво културна или спортска дјелатност, дјелатност туризма и очувања културно историјског наслијеђа,
Културно умјетничка друштва,
Предшколске установе, основне и средње школе које дјелују на подручју општине Србац, а које доприносе културном или спортском уздизању и образовању младих,
Удружења регистрована ван територије општине Србац а чији ће се програми и пројекти дијелом или у цјелини реализовати на територији општине Србац,
Вјерске организације,
Физичка лица која се баве културним стваралаштвом и спортом,
Рок за подношење пријава је 15 дана од дана објаве, а текст јавног позива и апликационе форме за подношење пројеката могу се подићи у Центру за пружање услуга грађанима (зграда општине) на шалтеру број 1, или на нашој интернет страници ОВДЈЕ, а пожељно је да се доставе и у електронској форми Одјељењу за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности.
У обзир ће се узети само потпуне и благовремено поднесене пријаве а предају се на шалтеру број 1. у административној служби општине Србац или путем поште на адресу : Општинска управа Србац, са назнаком „КУЛТУРНЕ И СПОРТСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 2025“, Трг бораца број 1, 78420 Србац. Приспјеле пројекте вриједноваће посебно именована комисија од стране начелника.
Све додатне информације можете добити у Одјељењу за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац или на контакт телефон: 051/740-001, локал 134.
Комисија неће разматрати непотпуно попуњене апликације, апликације без тражених прилога, као и апликације организација или удружења које су добилe средства у 2024. години, а нису доставилe извјештај о утрошку средстава.
Општинска управа Србац континуирано ради на унапређењу квалитета услуга које пружа привредницима а резултат тога је и данашња сједница Привредног савјета општине Србац на којој је за заинтересоване пословне субјекте одржана презентација актуелних јавних позива који могу бити од значаја у њиховом пословању.
Презентацију је одржала Оливера Радић, руководилац Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори Републике Српске, која је изразила задовољство што је Општина Србац добила БФЦ стандард и прикључена програму сертификованих јединица локалне самоуправе за повољно пословно окружење, а један од захтјева овог стандарда управо и јесте да привредници буду редовно информисани о актуелним јавним позивима.
„Данас смо представили програм кога Привредна комора проводи у оквиру Европске мреже предузетништва, EENergy, који је посвећен малим и средњим предузећима са циљем да привредна друштва кроз своју пројектну апликацију докажу да ће унаприједити енергетску ефикасност за пет посто и смањити трошкове електричне енергије. Овим програмом требало би да буде подржано 1800 предузећа која испуњавају услове а на располагању по предузећу су средства у износу од 20 хиљада KМ која се могу користити за различите сврхе“, рекла је Радић.
Средства, између осталог, могу бити искориштена за набавку одређене опреме која је енергетски ефикасна, односно за замјену столарије, подне и зидне изолације, ЛЕД расвјету, климатизацију, гријање, постављање соларних панела и електрана и слично, а рок за аплицирање је до петка, 28. фебруара.
Радићева је рекла да ће наредних мјесеци бити актуелни и други јавни позиви, који су углавном посвећени подршци одрживом развоју, попут програма прекограничне сарадње фирми из Хрватске, БиХ и Црне Горе, гдје је прошле године највећа вриједност појединачног гранта износила 400 хиљада KМ а на располагању је укупно било четири милиона KМ. Такође би јулу би требала бити оперативна средства и преко њемачког ГИЗ-а, а крајем године и преко швајцарског Kаритаса.
Чланови Привредног савјета данас су разматрали и приједлог годишњег плана рада начелника и Општинске управе Србац за 2025. годину, као и приједлог Одлуке о доношењу измјене и допуне Регулационог плана индустријске зоне Црнаја и дали подршку овим документима који ће се наћи на сутрашњем засједању Скупштине општине Србац.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да су својим одзивом привредници показали заинтересованост за суфинансирање одређених инвестиција кроз актуелне јавне позиве и додао да ће оваква пракса бити настављена и у наредном периоду.
Он је додао су чланови Привредног савјета подржали и приједлоге Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења грађевинског земљишта за 2025. годину и Одлуке о утврђивању просјечне коначне грађевинске цијене квадратног метра корисне површине стамбеног и пословног простора за подручје општине Србац, који се такође налазе на дневном реду сутрашњег скупштинског засједања.
„У овом смислу биће извршена одређена корекција, односно повећање цијена, али то ће и даље бити далеко повољније у односу на локалне заједнице у окружењу. Имамо у том смислу и одређене бенефите у односу на привредне капацитете, али и у односу на повлаштене категорије становништва“, истакао је начелник Драгосављевић.
Данашњој сједници Привредног савјета присуствовали су и стручни сарадник Центра за управљање пројектима и анализе у Привредној комори Републике Српске Свјетлана Kевић-Зрнић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелници општинских одјељења Марко Михољчић и Дарио Kресојевић, чланови Одсјека за локално-економски развој и други представници Општинске управе, Агенције за развој малих и средњих предузећа општине Србац и Бироа рада Србац.
Одобрени подстицаји за запошљавање и самозапошљавање 56 радника
Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је коначну ранг листу привредних субјеката којима су одобрени подстицаји за запошљавање за 2024. годину.
На листи се нашло 39 привредних субјеката којима ће бити исплаћени подстицаји из општинског буџета у износу од 60.500 КМ за 56 радника, као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.
За самозапошљавање 16 лица и то жена старости до 30 година за покретање предузетничке дјелатности и лица старости до 40 година за прво покретање предузетничке дјелатности, а која су своју дјелатност регистровала у периоду од 01.01.2024. године до 31.12.2024. године издвојено је 25 хиљада КМ.
За запошљавање код послодаваца 40 лица са високом или средњом стручном спремом, која су засновала радни однос у периоду од 01.01.2024. године до 31.12.2024. године, издвојено је 35.500 КМ а ради се о лицима са и без радног искуства.
Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту износио је пет хиљада КМ.
Јавни позив за додјелу подстицаја за запошљавање за 2023. годину био је отворен до 31.01.2025. године.
Србац добио нови храм културе: Отворена Градска галерија “Рајко Петковић”
У присуству бројних љубитеља културе и умјетности из цијелог региона вечерас је у Српцу свечано отворена Градска галерија “Рајко Петковић” у којој ће бити трајно сачувано 741 умјетничко дјело из фундуса Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац”, као једне од најстаријих на овим просторима.
Галерију су пресијецањем врпце отворили начелник општине Млађан Драгосављевић, директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић и академски сликар Борис Еремић из Приједора, чиме је отворена и изложба 40 најзначајнијих умјетничких дјела која су настала у протеклим деценијама на бардачкој колонији.
Поставку изложбе су припремили предсједница Управног одбора Центра за културу и спорт, Бранка Санчанин и дугогодишњи секретар колоније Миладин Вукашиновић, а међу посјетиоцима су били бројни кустоси и историчари умјетности, академски сликари и представници културних и јавних институција. Позиву на отварање галерије одазвали су се и епископ марчански Сава, архимандрит Теофил Димитрић и свештеници србачке парохије.
“Ово је драгоцјен тренутак за Србац, Републику Српску, БиХ и регион јер је отворен храм културе кога смо чекали деценијама. У Бардачи је до сада стварало преко 400 умјетника који су фундусу подарили преко 700 умјетничких дјела, што представља неизрециво благо огромне вриједности. Вечерас смо приказали само дио слика насталих од 1984. до 2004. године, али смо изабрали оне најрепрезентативније. Међутим, фундус је довољно велик да сваког мјесеца у наредних годину дана можемо постављати најмање по двије различите поставке”, рекла је Санчанин.
Она истиче да је депо слика у новоотвореној галерији довољно простран да прими око двије хиљаде слика великог формата, а тренутно је испуњена трећина депоа.
“Можемо слободно рећи да се историја умјетности Републике Српске налази у овој галерији. Ово је најљепше што се Српцу могло десити а тиме је остварен и мој велики сан. Поводом 35. годишњице рада колоније написала сам есеј под називом “Некролог за Бардачу” и мислим да је након отварања галерије дошло вријеме и да се Бардача почне ревитализовати, а драго ми је што се ствари одвијају у том смјеру”, истакла је Санчанин.
Директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, рекао је да ће градска галерија дјеловати као једна од три организационе јединице њихове установе, поред Дома културе “Угљеша Kојадиновић” и Спортске дворане “9. јануар”.
“Идеја о отварању галерије постоји већ дуго, али се указала потреба за тим када је број слика у старом депоу премашио број од 600. Морали смо наћи адекватан простор за чување јер смо били свјесни њихове вриједности и значаја, будући да је ово друга најстарија колонија у БиХ. На крају нам се испунила жеља да имамо галеријски простор са сталном поставком и по свом изгледу и функционалности могле би нам позавидјети и много веће локалне средине”, рекао је Митраковић.
Према његовим ријечима, галерија ће радити сваким радним даном и викендом, а грађани Српца и љубитељи ликовне умјетности из региона моћи ће погледати сталне поставке слика, како са бардачке колоније, тако и са других простора.
Адаптацију објекта Дома младих за потребе градске галерије у износу од око 280 хиљада KМ финансирали су Влада Републике Српске и Општина Србац, а радове је изводила компанија “МТ Модерне технологије” из Бањалуке.
Начелник општине Млађан Драгосављевић захвалио је министру финансија у Влади Републике Српске, Зори Видовић, која је препознала важност овог пројекта и одобрила средства за ову инвестицију јер је била дубоко свјесна значаја умјетности и културе као покретача развоја и идентитета заједнице.
“Упућујем захвалност и свима другима који су учествовали у реализацији овог, за мене једног од најдражих пројеката у досадашњем мандату начелника општине и тиме омогућили да ово буде истински храм умјетности. Посебна симболика је у томе што је на данашњи датум прије 50 година почео са радом и Дом младих чији простор је данас претворен у галерију”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је исказао поштовање сликарском доајену Рајку Петковићу, по коме галерија носи име и који је оснивач бардачке колоније, истичући његов огроман допринос сликарству и промоцији Српца у свијету, те изразио жаљење што због здравствених разлога познати умјетник, који живи и ствара у Новом Саду, није могао доћи на вечерашњу манифестацију.
Академски сликар Борис Еремић из Приједора долази дуги низ година на бардачку колонију а са посебним емоцијама је испратио и вечерашње отварање галерије.
“Kада се било гдје отвара институција културе то је за мене празник. Велика је ово ствар за Србац и цијелу Републику Српску и у овим незгодним временима овакав подвиг заслужује све похвале”, нагласио је Еремић.
Свечаности у Српцу присуствовао је и директор Пољопривредног института Републике Српске, Војислав Тркуља, који је поријеклом из Kукуља. Тркуља каже да је проводио као младић лијепе тренутке у некадашњем Дому младих а сада је истински одушевљен новим изгледом и намјеном овог објекта.
“Неизмјерно сам срећан што је Србац добио овакав простор и поставку слика и захваљујем на томе начелнику општине и његовим сарадницима. Вјерујем да то исто осјећају сви они који Србац носе у срцу и души, који су овдје похађали школу и увијек се враћају у завичај са задовољством. Нема сумње да ћемо се на овом мјесту још дуго дивити умјетничким достигнућима која су настала и тек ће настати на бардачкој колонији”, истакао је Тркуља.
Отварању градске галерије у Српцу присуствовао је и предсједник Скупштине општине Дејан Девић, одборници Скупштине општине, начелници општинских одјељења, директори јавних предузећа, установа и организација из Српца и Републике Српске, привредници, донатори, просвјетни радници, студенти Академије умјетности, талентовани ученици и други љубитељи ликовне умјетности.
Својим наступом вечерашњу церемонију увеличао је и “Brillante duo” у саставу Наталија Тодоровић, виолина и Вања Трубајић, виолончело.
Продужен јавни конкурс за формирање листе правних и физичких лица за обављање послова техничког прегледа објеката
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Општине Србац обавјештава јавност да је до 25. фебруара продужен јавни конкурс за формирање листе правних и физичких лица за обављање послова техничког прегледа објеката за које грађевинску дозволу издаје ово одјељење.
Јавни конкурс је расписан за пријаву физичких лица одговарајуће струке и профила и то: дипломирани инжењер грађевинарства, електротехнике, машинства, саобраћаја, архитектуре и технологије и правних лица.
Листа правних и физичких лица за обављање послова техничког прегледа утврђује се из реда пријављених лица која испуне прописане услове на период од двије године.
На јавни конкурс могу се пријавити правна и физичка лица одговарајућих струка и профила која испуњавају услове из члана 142. Закона о уређењу простора и грађењу ( „Службени гласник Републике Српске“ број:40/13,106/15 и 3/16), односно која у складу са чланом 110.,112. и 116. закона посједују лиценцу за ревизију или израду техничке документације или грађење.
Више информација може се пронаћи у тексту јавног позива на нашој интернет страници ОВДЈЕ, гдје се може преузети и остала потребна документација.
Расписан јавни конкурс за формирање листе правних и физичких лица за обављање послова техничког прегледа објеката
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Општине Србац расписало је јавни конкурс за формирање листе правних и физичких лица за обављање послова техничког прегледа објеката за које грађевинску дозволу издаје ово одјељење.
Јавни конкурс је расписан за пријаву физичких лица одговарајуће струке и профила и то: дипломирани инжењер грађевинарства, електротехнике, машинства, саобраћаја, архитектуре и технологије и правних лица.
Листа правних и физичких лица за обављање послова техничког прегледа утврђује се из реда пријављених лица која испуне прописане услове на период од двије године.
На јавни конкурс могу се пријавити правна и физичка лица одговарајућих струка и профила која испуњавају услове из члана 142. Закона о уређењу простора и грађењу ( „Службени гласник Републике Српске“ број:40/13,106/15 и 3/16), односно која у складу са чланом 110.,112. и 116. закона посједују лиценцу за ревизију или израду техничке документације или грађење.
Пријаве на Jавни конкурс подносе се у року од 15 дана од дана објављивања јавног конкурса а више информација може се пронаћи у тексту јавног позива на нашој интернет страници ОВДЈЕ, гдје се може преузети и остала потребна документација.
Позив привредницима да присуствују презентацији актуелних јавних позива
У организацији Привредног савјета општине Србац у понедјељак, 24. фебруара у згради Општинске управе у Српцу одржаће се презентација актуелних јавних позива пословним субјектима са подручја србачке општине.
Презентацију ће одржати представници Привредне коморе Републике Српске у сали број 5 са почетком у 11 часова, па се позивају заинтересовани пословни субјекти да узму учешће јер се ради о јавним позивима који могу бити од значаја у њиховом пословању.
Након презентације биће настављена радна сједница Привредног савјета на којој ће се разматрати приједлог годишњег плана рада начелника и Општинске управе Србац за 2025. годину, приједлог одлуке о висини накнаде за трошкове уређења грађевинског земљишта за 2025. годину, приједлог одлуке о утврђивању просјечне грађевинске цијене квадратног метра корисне површине стамбеног и пословног простора за подручје општине Србац и приједлог одлуке о доношењу измјене и допуне Регулационог плана индустријске зоне Црнаја.
Објављен правилник о новчаним подстицајима: За развој пољопривреде и села 180 милиона КМ
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске донијело је Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за 2025. годину.
Правилником је предвиђено је да буџет од 180 милиона KМ буде распоређен кроз подршку текућој производњи, капиталним инвестицијама и руралном развоју, те системске и остале мјере.
Право на подстицајна средства имају физичка лица, предузетници и правна лица са пребивалиштем, односно сједиштем у Републици Српској, који обављају пољопривредну производњу на територији Српске и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, као и остали субјекти у складу са Законом о пољопривреди који су уписани у Регистар корисника подстицајних средстава.
Премија за узгој стеоних квалитетно-приплодних јуница износи до 250 KМ по грлу за оне који су произвели и узгојили најмање двије у равничарском или једну у брдско-планинском подручју у властитом запату или најмање три јунице за даљу репродукцију од набављене телади у доби до шест мјесеци.
Премија до 500 KМ предвиђена је за оне који су произвели и узгојили најмање три уматичене стеоне квалитетно-приплодне јунице у властитом запату, а чије су мајке у контроли производности и за које овлаштена организација за узгој уредно води помоћну и главну матичну евиденцију.
Премија за узгој крава у систему узгоја крава–теле износи до 600 KМ за кориснике који посједују најмање 12 грла чистих месних раса, а које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета, односно до 350 KМ по грлу за кориснике подстицаја који посједују најмање седам грла комбинованих раса /осим крижанаца са холштајн расом/, које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета.
Премија за узгој квалитетно-приплодних крмача износи до 400 KМ по грлу чистих раса и хибрида познатог поријекла, за уматичена квалитетно-приплодна грла у властитом запату, а за која постоји доказ о поријеклу, главна и помоћна матична евиденција, односно до 200 KМ по грлу за она која нису уматичена и за које се не води узгојна документација.
За узгој квалитетно-приплодних оваца и коза премија износи до 70 KМ по грлу чистих раса, за уматичене квалитетно-приплодне овце и козе у властитом запату, а за које се уредно води узгојна евиденција, те до 25 KМ по грлу за овце и козе које нису уматичене и за које се не води документација.
Право на премију за узгој квалитетно-приплодних кокица и пијетлова родитељских карактеристика минималне старосне доби од 18 недјеља остварују корисници подстицаја који узгоје најмање 3.000 кљунова, а премија износи до 3,6 KМ по кљуну за тешку линију, односно до три KМ по кљуну за лаку линију.
Мљекари за произведено и продато кравље млијеко остварују премију у износу до 0,28 KМ по литру, а за овчије и козје млијеко до 0,65 KМ.
Право на премију за музно грло – краву остварују корисници који имају најмање два музна грла који су у систему откупа млијека или који прерађују млијеко на пољопривредном газдинству, а премија износи до 500 KМ по музном грлу, а за кориснике подстицаја из јединица локалне самоуправе које су изнад 1.000 метара надморске висине обрачунава се додатна премија од 200 KМ по музном грлу.
Право на премију за утовљену јунад имају корисници који су утовили најмање пет грла у обрачунском периоду, односно који остваре минималан прираст од 300 килограма по грлу, са најмање 200 дана у тову и ако грло није старије од 30 мјесеци, а премија износи до 300 KМ по грлу.
Право на премију за утовљење свиње могу остварити корисници који у току године утове и продају најмање 50 товљеника, минималног прираста од 70 килограма по товљенику са максималном улазном тежином до 35 килограма и старости свиња до три и по мјесеца и излазном тежином од минимално 90 килограма у једном турнусу, са најмање 80 дана това ако грло није старије од девет мјесеци, а премија износи 60 KМ по грлу.
До 12 KМ премије по пчелињем друштву остварују удружења пчелара и пчеларске задруге који посједују најмање 30 кошница.
Висина премије за произведено и продато воће износи до 0,20 KМ по килограму јабуке, крушке, шљиве, брескве, нектарине, трешње, вишње, купине, јагоде, грожђа, маслине и смокве, а 0,40 KМ по килограму малине, љешњака, ораха, боровнице и рибизле, те до 0,10 KМ по килограму индустријске јабуке и крушке.
За произведено и продато поврће и гљиве премија износи до 0,20 KМ по килограму за све врсте поврћа, осим бијелог лука за који је једна KМ по килограму и гљива за који износи до 0,70 KМ по килограму.
Право на подстицајна средства у износу од 500 KМ по хектару за производњу меркантилне пшенице имају пољопривредни произвођачи који су извршили јесењу сјетву у 2024. години, односно који засију минимално хектар пшенице и примијене препоручене сјетвене нормативе од минимално 200 килограма сјеменске пшенице по хектару.
До 500 KМ по хектару остварују корисници подстицаја који засију минимално хектар уљане репице и примјене препоручене сјетвене нормативе од минимално 500.000 сјемена уљане репице по хектару.
Kада је ријеч о регресираном дизел-гориву за извођење прољећних и јесењих радова утврђен је износу од 0,80 KМ по литру, а право остварују регистрована пољопривредна газдинства која од 1. марта до 15. новембра текуће године купе дизел-гориво у количини до 100 литара по хектару са минималном површином од једног хектара, односно до 50.000 KМ за некомерцијална газдинства, 100.000 KМ за комерцијална газдинства и 200.000 KМ за предузетнике и правна лица.
Висина премије за органску биљну производњу и производњу у периоду конверзије за ратарске културе износи до 600 KМ по хектару, за повртарске и воћарске до 700 KМ по хектару, а за културе у заштићеном простору до 300 KМ по сто метара квадратних.
Kада је ријеч о подршци руралном развоју, између осталог, предвиђена је подршка самозапошљавању, економском оснаживању жена, пословању пољопривредних задруга, али и откупу пољопривредних производа гдје је утврђен износ до десет одсто од вриједности уговорених количина домаћих пољопривредних производа прерачунатих на бази референтне цијене и не може бити већа од 50.000 KМ по кориснику у текућој години.
Право на подстицајна средства за суфинансирање премије осигурања примарне пољопривредне производње имају корисници подстицаја који осигурају производњу у обрачунском периоду, а висина подстицајних средства исплаћује се у износу до 60 одсто износа осигурања и не може бити већа од 50.000 KМ по кориснику.
Комплетан текст Правилника можете прочитати на интернет страници ресорног министарства ОВДЈЕ.
