Министарство привреде и предузетништва Републике Српске позива све привредне субјекте, који су повећали плате радницима у периоду од јануара до јуна 2024. године, да поднесу Захтјев за додјелу подстицаја за повећање плате радника.
Захтјев се подноси путем апликацијe „е подстицај”која се налази на интернет страници Министарства привреде и предузетништва, а која је активна од 1. јула до 29. августа 2024. године када истиче рок од 60 дана за подношење захтјева.
За обрачунски период јануар-јун 2024. године, привредни субјект може остварити право на подстицај за повећање плате само за раднике са којима је засновао радни однос најкасније до првог дана за мјесец почетног износа плате, односно најкасније 1. децембра 2023. године.
Наиме, за обрачунски период јануар-јун 2024. године, за мјесец почетне плате примјењиваће се износ плате исплаћен за децембар 2023. године. Према законском рјешењу, у случају да је раднику за мјесец почетног износа плате исплаћена плата нижа од важеће најниже плате у Републици Српској, при обрачуну износа подстицаја узимаће се тренутно важећа најнижа бруто плата у износу од 1.344,26 КМ (нето плата 900 КМ).
Након што апликација аутоматски потврди да је захтјев исправно попуњен и успјешно електронски достављен, привредни субјект штампа, потписује и овјерава дио захтјева који се односи на опште податке, те врши његову доставу Министарству привреде и предузетништва у писаној форми. Захтјев у писаној форми садржи бар-код који се додјељује након успјешне електронске доставе, а сматра се поднесеним када се Министарству достави одштампани дио захтјева са бар кодом.
Подсјећају се привредни субјекти да је крањи рок за поднешење захтјева електронским и писаним путем до 29.08.2024. године, те се позивају да захтјеве доставе у прописаном року.
Буџетом Републике Српске за 2024. годину за подстицаје за повећање плате радника, планирана су средства у износу од 15.560.000,00 КМ.
Потписан Споразум о братимљењу између Српца и Моршанска
Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић и градоначелник Моршанска Алексеј Викторович Бањиков, потписали су данас Споразум о братимљењу ове двије локалне заједнице чиме су створене могућности за реализацију заједничких пројеката на пољу економије, културе, спорта, образовања, туризма, здравства и других области.
Потписивању су присуствовали замјеник амбасадора Руске Федерације у БиХ Андреј Морозов, аташе Сергеј Панов, министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, игуман манастира Осовица архимандрит Теофил Димитрић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић, секретар Скупштине општине Срђан Бркић, одборници Скупштине општине Србац, начелници општинских одјељења и директори јавних предузећа и установа.
Церемонију су увеличали и координатори сарадње братимљења између Русије и Републике Српске, Денис Кочетов и Бранко Савановић и директор средњошколског центра из Моршанска, Александар Плаксин.
Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да је ово историјски дан за нашу локалну заједницу и круна добре сарадње коју већ годинама имамо са Тамбовском области у којој је смјештен град Моршанск.
„Ово је требало и раније да се догоди, али су нас у томе спријечили пандемија вируса корона и друге околности и само смо чекали погодан тренутак да то озваничимо. Наша очекивања су велика а постоји обостран интерес да нарочито радимо на економској сарадњи“, рекао је начелник Драгосављевић.
Градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, рекао је да нас на потписивање данашњег споразума није обавезала само братска љубав коју наши народи његују већ годинама него и кости наших предака који су се борили да данас живимо у миру, слози, пријатељству и љубави.
„Ово је инструмент којим потврђујемо нашу будућу сарадњу и размјену искустава на свим пољима, а у плану је и потписивање Споразума о сарадњи између Борачке организације општине Србац и Удружења ратних ветерана из Моршанска, те успостављање сарадње између културно-умјетничких друштава из наша два града“, рекао је Бањиков.
Министар финансија Зора Видовић рекла је да је изградња пријатељских веза са Руском Федерацијом веома важна за опстанак српског народа на овим просторима и да треба радити на томе да се повезују региони и градови у економском и политичком смислу.
„Ових дана смо свједоци великих притисака на Републику Српску, највећих до сада и подршка Руске Федерације нам значи за живот и опстанак на овим просторима. Ово је наставак сарадње коју су започели предсједници Русије и Републике Српске, Владимир Путин и Милорад Додик, који се састају по више пута годишње и надам се да ће бити још оваквих споразума између наших градова“, рекла је Видовић.
Замјеник амбасадора Руске Федерације у БиХ, Андреј Морозов, рекао је да дијалог између градова и општина у Руској Федерацији и Републици Српској чини темељ јачања пријатељских веза руског и српског народа и настојаће се да што већи број локалних заједница из Српске успостави братске односе са неким од руских градова.
„Ово је важан дан јер се проширила мрежа побратимских веза између руског и српског народа и ово је логичан наставак сарадње која траје већ годинама. Надам се да ће и у наредном периоду бити успостављене везе између наших региона и градова“, рекао је Морозов.
Денис Кочетов, координатор пројекта братимљења Српца и Моршанска испред Руске Федерације, рекао је да су путем интернета већ организоване заједничке књижевне вечери и предавања установа културе из Републике Српске и Руске Федерације а успјешно је одржан и „онлајн“ турнир србачких и московских шахиста.
„Оно што је за нас јако важно је да смо успјели спојити Тамбовски државни технички универзитет са Универзитетом у Источном Сарајеву и наставићемо и даље радити на пољу образовања, а у том погледу ускоро очекујемо сарадњу између средњошколских центара из Моршанска и Српца“, рекао је Кочетов.
Бранко Савановић, координатор пројекта братимљења Српца и Моршанска испред Републике Српске, данас је награђен посебном Плакетом од градоначелника Моршанска за досадашње заслуге на успостављању пријатељских и братских веза између Моршанска и Тамбовске области са општином Србац и Републиком Српском. „Успјешно смо завршили пројекат братимљења и веома сам задовољан и поносан на досадашњу сарадњу која ће се од данас почети развијати на свим пољима, што ће бити, надам се, на обострано задовољство и да ће то додатно развити руско-српске односе“, рекао је Савановић.
Након потписивања споразума, у свечаној сали Скупштине општине је одржан пригодан коктел и краћи музички наступ сопрана Албине Смајловић Томић уз музичку пратњу Дејана Јанковића на клавиру.
Током посјете Српцу, делегација Руске Федерације обишла је манастир Осовица и Храм Васкрсења Христовог а сутра је планирана посјета Српско-руском храму у Бањалуци који је у изградњи, док ће у петак присуствовати парастосу за погинуле борце Војске Републике Српске из Српца и Петим коњичким играма у Бајинцима.
Више о јучерашњој посјети руске делегације општини Србац можете прочитати ОВДЈЕ.
Делегација Руске Федерације у петодневној посјети Српцу: Сутра потписивање Споразума о братимљењу између Српца и Моршанска
Општина Србац потписаће у сриједу, 26. јуна Споразум о успостављању братских односа са Градом Моршанск у Тамбовској области у Руској Федерацији чиме ће бити створене могућности за реализацију заједничких пројеката на пољу економије, културе, спорта, образовања, туризма, здравства и других области.
Ово је потврђено на данашњем пријему кога је за руску делегацију организовао начелник општине Млађан Драгосављевић, а том приликом утврђени су детаљи протокола сутрашње церемоније која ће бити организована у свечаној сали Скупштине општине Србац.
Данашњем састанку у згради Општинске управе присуствовали су градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, директор средњошколског центра из Моршанска, Александар Плаксин, координатори пројекта братимљења Моршанска и Српца, Денис Кочетов и Бранко Савановић, предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић, секретар Скупштине општине Србац, Срђан Бркић и начелници општинских одјељења Душко Митрић, Ненад Билановић и Марко Михољчић.
Потврђено је да ће свечаном потписивању Споразума присуствовати и амбасадор Руске Федерације у БиХ, Игор Калабухов, уз републичке званичнике, одборнике Скупштине општине Србац и директоре јавних предузећа и установа.
Братимљење између Српца и Моршанска резултат је вишегодишњих договора који су вођени између ове двије локалне заједнице са циљем јачања пријатељских односа између руског и српског народа, а потписивањем Споразума отвориће се низ могућности за заједничку сарадњу.
“Свечани чин потписивања биће круна наших настојања да успоставимо братски и пријатељски однос и већ смо покушали на данашњем састанку утврдити смјернице наше будуће сарадње и установили да постоји обострани интерес да поред развоја културе, спорта и других области радимо и на привредној сарадњи. Руска делегација боравиће неколико дана у Српцу, упознати наше ресурсе и потенцијале а ми смо их дочекали отвореног срца и са великом радошћу због свих дешавања која предстоје”, рекао је начелник Драгосављевић.
Након пријема у Општинској управи, гдје је за њих одржана презентација о природним, географским и привредним карактеристикама Српца, делегација Руске Федерације посјетила је Центар средњих школа “Петар Кочић” гдје је обишла неколико кабинета, увјерила се у процес рада у овој установи и чула примјере добре праксе. Том приликом је констатовано да средња школа у Моршанску функционише искључиво на принципу припреме ученика за наставак образовања на високошколским установама, док средњошколски центар у Српцу има и различита занимања која ученицима омогућавају запошљавање по завршетку средње школе.
На састанку са руководством ЦСШ “Петар Кочић” Србац договорено је да се оствари контакт између њихових средњошколских центара како би размјенили искуства и договорили заједничке пројекте.
Организована је и посјета Храму Васкрсења Христовог у Српцу гдје је протонамјесник Александар Кустурић говорио гостима о историјату храма, његовој изградњи која је трајала 17 година и чину освећења који је обављен у септембру 2022. године и активностима на реконструкцији Храма Покрова Пресвете Богородице.
Први дан посјете Српцу окончаће се обиласком манастира Осовица гдје ће руска делегација присуствовати вечерњем богослужењу.
Градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, рекао је да је са задовољством прихватио позив начелника Млађана Драгосављевића да дође у Србац гдје је, како каже, лијепо дочекан. “Осјећам се као код своје куће и радујем се нашим будућим сусретима. Идеја о томе родила се на отварању православног центра у Моршанску гдје сам обавио разговор са представницима Тамбовског државног техничког универзитета који са Центром за изучавање руског језика у Српцу има дугогодишњу сарадњу”, рекао је Бањиков.
Додаје да је с њим у пратњи дошао директор средњошколског центра из Моршанска како би се на лицу мјеста увјерио у образовни систем у Српцу и Републици Српској.
“Видјели смо да постоји разлика и да код вас ученици по завршетку средње школе могу да стекну звање техничара и одмах почну радити у привреди, што код нас до сада није био случај, тако да ћемо се потрудити да нека од ваших искустава примјенимо код нас”, рекао је Бањиков.
Церемонија потписивања уговора између Српца и Моршанска почиње у сриједу, 25. јуна у 12 часова.
Протоколом посјете општини Србац предвиђено је да у четвртак руска делегација отпутује у Бањалуку гдје ће обићи културно-историјске знаменитости овог града а у петак ће присуствовати парастосу за погинуле борце Војске Републике Српске из Српца и Петим коњичким играма које ће бити организоване у Бајинцима.
Србачки пољопривредници кроз АГМентор центар добијаће корисне савјете о производњи
Пољопривредни кластер ГЛС (Градишка-Лакташи-Србац) покренуо је АГМентор центар за едукацију у пољопривреди, чији је циљ повећати знање пољопривредних произвођача о савременим производним праксама, а једно од предавања одржано је јуче за србачке пољопривреднике.
Тема је била “Производња поврћа у заштићеном простору”, а предавачи су били проф. др Вида Тодоровић и дипломирани инжењер пољопривреде Драшко Башић.
Менаџер пољопривредног кластера “ГЛС”, Бојан Ћикић, каже да је ово једна од нових активности која за циљ има пружање подршке и преношење нових сазнања пољопривредницима о пластеничкој производњи поврћа.
“Са овим предавањем кренули смо са радом центра за едукацију пољопривредника, првенствено у биљној производњи. Кроз овај циклус предавања обезбиједили смо стручњаке из области узгоја поврћа, који су објединили праксу и науку, а желим да истакнем и добру сарадњу са Општином Србац и подршку ИФАД пројекта који је започео ову активност заједно са општином, са циљем подршке пољопривредницима који желе да производе храну за себе и за тржиште. Подршка се огледа и у пластеницима који су додијељени на подручју регије Градишка, Лакташи, Србац”, рекао је Ћикић.
Он је додао да су циљна група произвођачи који су поставили пластенике од 50 до 100 квадрата и који узгајају поврће за себе, али и који би били спремни да буду тржишно орјентисани.
Професор др Вида Тодоровић је изјавила да су пољопривредни произвођачи добили праве смјернице о правилном распореду биљака и начину узгоја, како би њихова производња била што успјешнија, истичући да је за поборнике здравог узгоја поврћа ово веома корисно сазнање.
“С обзиром да су присутни произвођачи који се баве производњом поврћа у малим заштићеним просторима као што су пластеници од 50 до 100 квадрата, говорили смо о могућностима и начинима да својој породици у тим просторима обезбиједе здраво поврће током цијеле године, а, између осталог, како правилно распоредити врсте како би имали што успјешнију производњу”, рекла је Тодоровић.
Дипломирани инжењер пољопривреде, Драшко Башић, каже да се његово предавање односило на проблеме са којима се произвођачи могу сусрести и савјете како их превазићи.
“Приказали смо примјере из праксе, као што су симптоми недостатака макро и микро елемената, симптоми болести и штеточина, а с циљем како би произвођачи знали све то препознати и правовремено дјеловати, што ће им обезбиједити боље приносе. Базирали смо се на најчешће гајене културе, а то су парадајз, паприка и краставац”, рекао је Башић и додао да Србац има потенцијал за озбиљнију производњу поменутог поврћа.
Пољопривредник Славиша Сувајац каже да се бави пластеничком производњом краставца, паприка и купуса. Сувајац додаје да се раније бавио узгојем поврћа на отвореном, али да је због већег приноса прешао на пластеничку, јер је било тешко имати успјешну производњу због инсеката и временских услова. Истиче да су овакве едукације значајне, јер од стручних људи добију корисне савјете.
Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да општина Србац има потенцијал за успјешну пластеничку производњу, а локална управа је пољпривредницима пружила подршку за набавку пластеника. Додале да ће тај вид помоћи бити настављен и у наредном периоду.
“Наша локална заједница која је оријентисана према области пољопривреде пружа огромне потенцијале када је у питању производња поврћа у затвореном простору и на подручју наше општине имамо неколико већих пољопривредних произвођача. Препознали смо тај потенцијал и добрим дијелом се посветили том аспекту, тако да смо у протеклих неколико година омогућили суфинансирање набавке преко 200 пластеника или око 20 хектара могућности производње у затвореном простору. Код већих произвођача постоји жеља за даљим проширењем производње и надамо се да ће њихов развој ићи узлазном путањом”, рекао је начелник и похвалио одржану презентацију на којој су пољопривредници чули многе корисне информације и добили одговоре на разна питања.
Јучерашњем предавању је присуствовао и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
Општина Србац међу три локалне заједнице са највећим напретком у оквиру МЕГ пројекта
Захваљујући транспарентности у раду, двосмјерној комуникацији са грађанима и учешћу јавности у процесу одлучивања, општина Србац се нашла међу три јединице локалне самоуправе у БиХ које су оствариле највећи напредак у свим областима управљања, у склопу друге фазе Пројекта општинског и околишног управљања животном средином у БиХ – МЕГ 2.
Са индексом остварења напретка од 73,33 одсто, Србац се нашао на трећем мјесту од укупно 20 локалних заједница из цијеле БиХ, а за свега пет општина и градова биће одобрена и финансијска подршка у виду грантовских средстава усмјерених у изградњу комуналне инфраструктуре.
На првом мјесту је Источно Ново Сарајево, на другом Илијаш а Србац, који је трећи на овој листи, добиће грант у износу од 140 хиљада америчких долара који ће бити усмјерен за побољшање комуналне инфраструктуре.
Међу пет најбољих општина по пласману су још и Шамац и Широки Бријег.
Замјеник начелника општине, Владимир Гужвић, који је био координатор МЕГ пројекта за општину Србац, рекао је да је пласманом међу пет најефикаснијих локалних заједница, наша општина показала да може да се ухвати у коштац са захтјевним пројектним задацима.
“Сви задаци које смо обавили били су подијељени у четири сегмента а оцјењивани су кроз 14 индикатора, међу којима је, само један од њих, који се односи на управљање средњорочним акционим планом, имао властитих 45 индикатора. Из тога се види колики смо посао морали обавити у протеклом периоду да побољшамо управљање нашом локалном заједницом, што је заслуга комплетне Општинске управе која је вриједно радила на МЕГ пројекту, као и екипе Комуналног предузећа “Водовод” која је такође била укључена у све активности”, рекао је Гужвић.
Он је додао да наведени грант у износу од 140 хиљада америчких долара представља 40 одсто од укупне вриједности инвестиције која ће бити реализована, а у наредном периоду биће сагледани приоритети и одређен комунални пројекат који ће бити реализован.
Један од начина унапријеђења комуникације са грађанима, који је реализован кроз МЕГ пројекат, јесте увођење веб и мобилне апликације e-Citizen кроз коју је грађанима омогућено да пријаве комунални проблем, упуте притужбу, приступе материјалима са скупштинских засједања или учествују у јавним расправама.
“У посљедње вријеме све је већи број порука које упућују грађани који нам указују на одређене проблеме, којих можда ни сами нисмо били свјесни, а што доприноси брзим одговором и рјешавањем. То је у значајној мјери убрзало и олакшало комуникацију са грађанима који у свега пар кликова могу упутити жалбу и добити одговор управе”, рекао је Гужвић и додао да је један од важних сегменaта у склопу друге фазе МЕГ пројекта било и анкетирање о приуштивости водних услуга у којем је учествовало 230 домаћинстава, што ће бити од значаја у погледу побољшања услуга водоснабдијевања и одводње на територији општине Србац.
Пројекат МЕГ 2 финансирају Влада Швајцарске, Шведска, Влада Републике Чешке, те подржава Делегација Европске Уније у БиХ, а проводи Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ).
Укупна вриједност МЕГ 2 пројекта, који се имплементира од 2021. до 2025. године, износи 23 милиона КМ.
Предавање о производњи поврћа у заштићеном простору у уторак, 18. јуна у Српцу
Пољопривредни кластер ГЛС (Градишка-Лакташи-Србац) покренуо је АГМентор центар за едукацију у пољопривреди, чији је циљ повећати знање пољопривредних произвођача о савременим производним праксама.
Једно од првих предавања, у оквиру центра, одржаће се у Српцу на тему: “Производња поврћа у заштићеном простору”.
Предавање ће се одржати у уторак, 18. јуна у скупштинској сали са почетком у 18 часова. Предавачи ће бити проф. др Вида Тодоровић и дипломирани инжењер пољопривреде Драшко Башић.
Позивају се заинтересовани пољопривредни произвођачи да узму учешће у овом предавању.
Србачким привредницима презентована европска мрежа предузетништва и подстицајне мјере
Привредни субјекти из Српца, а нарочито они који су извозно оријентисани, добили су могућност да се на данашњој сједници Привредног савјета општине Србац, која је одржана у згради Општинске управе, из прве руке информишу о европској мрежи предузетништва и републичким подстицајним мјерама.
Сједницом је предсједавао начелник општине Млађан Драгосављевић, као предсједник Привредног савјета, а о наведеним темама говорили су представници Развојне агенције Републике Српске и Министарства привреде и предузетништва.
Александар Вуковић, руководилац Одјељења за подршку развоју предузећа и предузетништва у Развојној агенцији Републике Српске и координатор европске мреже предузетништва Републике Српске, рекао је да се ради о највећој мрежи за подршку малим и средњим предузећима која послује на међународном тржишту. Покренута је 1987. године и дјелује на 600 локација у 60 земаља, а у њој је ангажовано око три хиљаде стручњака.
“Формирана је са циљем јачања конкурентности малих и средњих предузећа, бољем приступу иновацијама и подстицању иновација и изградњи иновативних капацитета. Нудимо међународна партнерства и савјетодавну подршку а база пословне сарадње мреже садржи хиљаде пословних профила за проналажење савршеног споја између два предузећа. Актуелне мјере подршке предвиђене су кроз јавне позиве, пословне сусрете, припрему профила у бази пословне сарадње и анализу базе пословне сарадње”, рекао је Вуковић и додао да дјелују и у земљама ван Европе, попут Русије, Кине, САД-а, Јапана, Аустралије и других.
Милка Латинчић, начелница Одјељења за развој малих, средњих предузећа и предузетништва у Министарству привреде и предузетништва, рекла је да су омогућене разне врсте подстицаја као што је дигитална трансформација која подразумијева набавку и увођење софтверских и пратећих хардверских рјешења, набавку и увођење дигиталних платформи за унапређење пословања, савјетодавне услуге и обуку запослених.
“Максималан износ за нове и пројекте који су у току износи 24 хиљаде КМ, што подразумијева да пројекат није почео прије расписивања јавног позива или је дио реализован а дио није, а нудимо такође и финансијску подршку за потпуно завршене пројекте до расписивања јавног позива”, рекла је Латинчић.
Према њеним ријечима, омогућена је и подршка техничкој иновацији за набавку нове или кориштене опреме која није старија од 10 година, а у том погледу подршка за нове или пројекте који су у току је 48 хиљада КМ а за завршене пројекте 30 хиљада.
“Ту је и подстицај за организацију сајма, односно изложби, у шта улази закуп, уређење и опремање простора, промоција, закуп опреме и слично. За нове пројекте и оне у току, издвајамо 24 хиљаде а за завршене 15 хиљада КМ. За учешће на сајму, односно изложби, што подразумијева закуп и опремање штанда, промотивни материјал, транспорт производа и експоната и слично омогућене су четири хиљаде, и то за нове и пројекте који су у току, а за завршене пројекте 2500 КМ”, рекла је Латинчић.
Једна од мјера подстицаја је и очување старих, умјетничких заната и домаће радиности. За нове пројекте и оне у току намијењено је пет хиљада а за завршене пројекте 2500 КМ.
“Од 2021. до 2023. године додијељено је око 2,6 милиона КМ за 155 пословних субјеката”, истакла је Латинчић.
Директор Развојне агенције Републике Српске, Маринко Ђукић, рекао је да је њихова агенција отворена за све услуге за које привредници сматрају да су битне и додаје да се пружају бесплатно, а отворени су за посјете, мејлове и било каква питања.
“Преко међународних пројеката додијелили смо одговарајућа средства и бесповратне грантове а имамо и разне нефинансијске могућности да помогнемо привредним субјектима. За сваку помоћ обратите се вашој локалној развојној агенцији у Српцу која је спона са Развојном агенцијом Републике Српске”, истакао је Ђукић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је организација овог састанка потекла од локалне развојне агенције у Српцу а реализацију је омогућио Привредни савјет општине Србац и изразио задовољство што је пружена прилика да се у Српцу разговара о овим темама и што су привредници показали интерес да сазнају нешто више из ових области.
Данашњој презентацији присустсвовали су и замјеник начелника општине Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Милош Будић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић, директор Агенције за развој малих и средњих предузећа Јордан Куваља и бројни привредници.
Министар Саво Минић на Данима поља у Кладарима: Очекивани приноси пшенице и до девет тона по хектару
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић посјетио је данас традиционалну манифестацију “Дани поља стрних жита” у Кладарима.
На имању домаћина Ђуре Цвијића приказан је оглед са 37 сорти пшенице, пет тритикалеа и 14 јечма. Поред бројних ратара, манифестацији су присуствовали начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
Оглед је постављен у организацији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди ресорног министарства, које помно прати ефекат примјењених агротехничких мјера.
Констатовано је да су усјеви пшенице у веома добром стању што буди наду произвођачима да ће квалитет и приноси бити на високом нивоу.
“Када је ријеч о некадашњим пшеницама које смо ми узгајали, имали смо родове који су се кретали око 4 тоне по хектару, па 5 до 6 тона, а сада тражимо неке родове од 7 и 8 тона, па и више. Ако не уложиш, онда не можеш ништа очекивати. Ево примјер су ови огледи, имам негдје 20 хектара под пшеницом, за сада добро изгледају и надамо се неком пристојном роду”, каже Ђуро.
Код ратара који су примијенили комплетне агротехничке мјере, очекивани приноси ће износити и до 9 тона по хектару.
“Мислим да би требало овдје приноси да буду 8 до 9 тона, причамо о пшеницама. Када причамо о жетвама, то зависи од временске ситуације, ако би се продужио кишни период који је добар за пшенице и за јечам гдје се врши задња фаза налијевања зрна гдје добијамо хектолитарску масу и принос, могли бисмо очекивати и приносе изнад просјека”, рекао је Александар Мајкић, стручни сарадник за огледе у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Комплетно примјењена агротехника знатно је поскупила трошкове производње. Ратари очекују да цијена пшенице овог рода буде око 40 фенинга по килограму, а уз подстицаје од 500 КМ по хектару, који су већ исплаћени, производња пшенице постаје рентабилна, иако ресорно министарство не може да утиче на тржишну цијену.
“Када је у питању цијена пшенице, свјесни смо да је ми не одређујемо, али тенденције које су добре је да се приближава износу од 40 фенинга а ми се искрено надамо да ће бити и већа”, рекао је министар Саво Минић.
Јесенас засијане површине у Републици Српској у границама су вишегодишњег просјека. Пшеницом је засијано нешто мање површина од планираних, али су повећане површине под уљарицама.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да манифестација “Дани поља стрних жита” има велики значај за развој пољопривреде на подручју општине Србац.
’’Ова манифестација се традиционално одржава сваке године на огледима пољопривредних произвођача гдје се размјењују искуства и знања у ратарској производњи. Пољопривредна производња много значи општини Србац а и данашња активност говори о томе колико су пољопривредници заинтересовани да науче нешто ново’’, рекао је Драгосављевић.
Позив за исказивање интереса за куповину трактора Беларус
Министарствo пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске објавило је Позив за исказивање интереса за куповину трактора из Бјелорусије, на који се могу пријавити сви заинтересовани пољопривредни произвођачи.
Пољопривредници на интернет страници министарства ОВДЈЕ, могу пронаћи и образац изјаве коју морају попунити и послати на мејл адресу назначену у Позиву.
Пољопривредни произвођачи који искажу интерес за куповину наведеног трактора учествоваће са 40 одсто средстава, а преосталих 60 одсто средстава сносиће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Рок подношења изјаве за куповину трактора „Беларус“, траје од данас 27.маја до 3.јуна, до 12 часова.
Изјаве се достављају искључиво путем назначене мејл адресе службеника у Агенцији за аграрна плаћања: b.smiljic@mps.vladars.rs
НАПОМЕНА: Након изражавања интереса, Министарство ће донијети Правилник на основу којег ће бити расписан Јавни позив на који ће се пољопривредници и формално моћи пријавити.
Презентација за привреднике о електронском систему управљања подацима и подстицајним мјерама у четвртак, 30. маја
Привредни савјет општине Србац организоваће у четвртак, 30. маја осму радну сједницу на којој ће бити одржана презентација за сва заинтересована предузећа која обављају привредну дјелатност на подручју општине Србац, а нарочито за извозно оријентисана предузећа, на теме електронског система управљања подацима и подстицајних мјера.
Презентација ће бити одржана у сали број 5 у згради Општинске управе са почетком у 11 часова а организатори су Привредни савјет општине Србац, Одјељење за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности и Агенција за развој малих и средњих предузећа Србац.
О актуелним темама говориће представници Развојне агенције Републике Српске и Министарства привреде и предузетништва Републике Српске са циљем афирмације привредника и стварања што бољег привредног амбијента на подручју општине Србац, па се позивају заинтересована предузећа да присуствују презентацији.
