У оквиру пројекта ЕУ4АГРИ, који финансира Европска унија, објављен је Јавни позив за дођелу бесповратних средстава за мјеру подршке увођењу стандарда и цертификацији у пољопривредно-прехрамбеној производњи.
Kроз овај јавни позив Европска унија ће подржати пословне субјекте у пољопривредно-прехрамбеном сектору да уведу одређене стандарде у своје пословање или изврше цертификацију својих производа, услуга и производних процеса. Циљ овог јавног позива је јачање пољопривредно-прехрамбене индустрије, унапређења квалитете, хигијене, сљедивости и сигурности хране, повећања конкурентности и олакшавања приступа тржиштима.
Kо се може пријавити на овај јавни позив?
На овај јавни позив моћи ће се пријавити микро, мала и средња предузећа, обрти/предузетници и задруге које се баве производњом, прерадом или производњом и прерадом пољопривредних производа за људску исхрану, те удружења која окупљају произвођаче/прерађиваче за њихову групну цертификацију.
У оквиру овог јавног позива на располагању је 1 милион KМ, а средства подршке по једној пријави могу износити од 5.000 KМ до 50.000 KМ. Обавезно финансијско учешће подносиоца пријаве износи 30% укупне вриједности прихватљивих трошкова пројекта.
Пријаве се могу поднијети од 01. аугуста 2022. године, а крајњи рок за пријаву је 02. септембар 2022. године, до 17:00 сати.
Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава http://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио ЕУ4АГРИ пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (е-маил, пошта, фаx и сл.) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.
Више о јавном позиву прочитајте у смјерницама за подносиоце пријава у којем се налазе све информације о критеријима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве. Сви заинтересирани могу приступити јавном позиву путем официјелне wеб странице пројекта, eu4agri.ba .
Прва онлине ИНФО сесија бит ће одржана у понеђељак, 01. аугуста у 14:00 сати, путем Фацебоок странице ЕУ4АГРИ.
Поред тога, у наредном временском периоду бит ће организован низ инфо сесија у шест (6) градова БиХ, Сарајево, Мостар, Бања Лука, Бихаћ, Брчко и Добој, те информације о тачном термину и мјесту одржавања истих, бит ће објављене путем wеб странице eu4agri.ba .
Додатна питања у вези овог позива могу се доставити путем формулара за питања на wеб страници пројекта http://eu4agri.ba/postavi-pitanje у периоду од 01.08. до 22.08.2022. године. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока неће се одговарати.
Више информација о овом јавном позиву, као и документацију за преузимање можете пронаћи на еу4агри.ба.
ЕУ4АГРИ је четверогодишњи (2020-2024) пројекат Европске уније вриједан 20.25 милиона еура чији је циљ модернизација пољопривредно-прехрамбеног сектора у Босни и Херцеговини. Пројекат проводе и суфинансирају Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у БиХ и Чешка развојна агенција (ЦзДА).
Развојна агенција Републике Српске расписује јавни позив за провођење стандардизоване услуге менторинга за микро, мала и средња предузећа и предузетнике у Републици Српској.
Јавни позив се расписује у складу са Стратегијом развоја малих и средњих предузећа Републике Српске 2021 – 2027. године и Програмом рада са финансијским планом Развојне агенције Републике Српске за 2022. годину, а у оквиру пројекта „Јачање и проширење менторинг услуге за мала и средња предузећа у земљама Западног Балкана“.
Услуга менторинга намијењена је микро, малим и средњим предузећима и предузетницима који се баве производњом или пружањем услуга с циљем подршке несметаном развоју и смањењу броја неуспјешних предузећа, кроз пружање свеобухватне и благовремене подршке корисницима.
Стандардизовани сет услуга (ССУ), реализују сертификовани ментори које су претходно кандидовале локалне развојне агенције (ЛРА) или јединице локалних самоуправа (ЈЛС).
Пружаоци услуга, ментори својим знањем, савјетима и пословним приједлозима кроз анализу пословања, развојни план и стандардизоване алате унапређења, указују власнику и менаџменту, на шта треба и како да се фокусира у текућем пословању, а у складу са расположивим људским и другим ресурсима.
Менторинг услуга, на тај начин доприноси унапређењу како ефикасности коришћења ресурса, смањења трошкова пословања, боље организације, тако и ефективности, односно фокусираности на оне пословне циљеве и пројекте који обезбјеђују боље и сигурније приходе.
Процес менторинга одвија се према методологији Развојне агенције развијеној у сарадњи са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу (ЈИЦА). Методологија одређује кораке које стручно лице – ментор проводи у директном контакту и раду са одговорним лицем предузећа (или другим лицима које овласти одговорно лице у предузећу), одређени број сати (највише до 50 сати по кориснику) и то у просторијама корисника (не мање од 75% од укупног броја предвиђених сати).
У процесу менторинга проучава се актуелно пословање, разлози тренутних проблема или сметње за даљи развој, најважнији потенцијали за раст, те на основу констатованог стања ментор и корисник услуге припремају акциони план који су ментори, након проведене анализе, дужни да доставе Агенцији на одобрење након чега ће почети са његовом реализацијом. Након усвојеног акционог плана, предузећа заједно са менторима уводе стандардизоване алате унапређења и друге активности које ће побољшати пословање.
Менторинг чини скуп сљедећих услуга:
Провођење заједничке припреме и савјетовање за анализу тренутне ситуације у предузећу и савјетовање за даље самостално идентификовање проблема и дефинисање приоритета према расположивости ресурса;
Провођење припреме и савјетовање за израду ефикасног акционог плана и стратегија унапређења пословања са фокусом на ефикасност и продуктивност;
Стручно савјетовање у области маркетинга и продаје, анализе тржишта, управљања људским ресурсима и слично;
Стручно савјетовање за увођење стандардизованих алата унапређења, као што су јапански алати 5С, гемба, принцип препознавања кључних 8 губитака, каизен картице и каизен састанци унапређења, креирање корпоративне културе унапређења;
Помоћ за припремање апликација за програме подршке за мала и средња предузећа које укључује стручно савјетовање за приступање фондовима, доступним изворима финасирања (домаћим и страним), новим технологијама и друго, како би се подстакао развој и унапређење пословања;
Помоћ у проналажењу пословних партнера, изласка на страно тржиште и других потребних информација за пословно повезивање.
Услуга се односи на бесплатан менторинг за микро, мала и средња предузећа и предузетнике који се налазе у критичном тренутку за њихов даљи развој или опстанак на тржишту.
Заинтересовани кандидати подносе пријаву у двије категорије:
Новооснована мала и средња предузећа и предузетници – не старији од 3 године од дана објављивања Јавног позива;
Мала и средња предузећа и предузетници – старији од 3 године.
УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ
Право учешћа на Јавном позиву за пружање менторинга имају:
Микро, мала и средња предузећа и предузетници који испуњавају сљедеће услове:
Регистровани су на територији Републике Српске;
Имају измирене обавезе по основу пореза и доприноса;
Не обављају дјелатност у оквиру војне индустрије и не организују игре на срећу/лутрију.
Право учешћа на Јавном позиву немају предузећа којима су пружене менторинг услуге у претходним годинама.
Агенција ће одбацити пријаву уколико током процеса оцјене, селекције и уговарања утврди да је Подносилац пријаве:
у сукобу интереса;
дао лажне информације, или није дао све потребне информације које је Развојна агенција захтијевала, а које представљају услов за учешће на Јавном позиву.
ТРАЈАЊЕ
Kрајњи рок за завршетак пружања стандардизоване услуге менторинга је 28. фебруар 2023. године.
ПОТРЕБНА ДОKУМЕНТАЦИЈА
Скенирана документација у ПДФ формату која се обавезно доставља приликом пријављивања на Јавни позив:
За новооснована предузећа и предузетнике не старије од 3 године од дана објављивања Јавног позива:
Попуњена пријава;
Рјешење о регистрацији или Актуелни извод из судског регистра или потврда надлежног органа из које се види да је привредно друштво/предузетник регистрован за обављање дјелатности, не старије од 90 дана (оригинал или овјерена копија);
Пореско увјерење о измиреним обавезама по основу јавних прихода из Пореске управе Републике Српске, не старије од 30 дана (оригинал или овјерена копија);
Kопије биланса стања, биланса успјеха, овјерене од стране АПИФ-а (уколико су обавезни поднијети по закону), односно прописани обрасци за предузетнике и мале предузетнике за које овлаштено лице из предузећа мора дати писану изјаву да је сваки од оригиналних докумената вјеродостојан и једнак скенираном примјерку који је достављен Развојној агенцији на коначну обраду (изјава потписана и овјерена печатом пословног субјекта);
Обавјештење о разврставању по дјелатностима Републичког завода за статистику (оригинал или овјерена копија).
Напомена: Документацију под тачком 1.3 и 1.4 нису обавезни да доставе предузећа и предузетници регистровани у 2022. години. Умјесто ових докумената, треба да доставе упрошћен пословни план за 2022. годину.
За мала и средња предузећа и предузетнике старије од 3 године:
Попуњена пријава;
Рјешење о регистрацији или Актуелни извод из судског регистра или потврда надлежног органа из које се види да је привредно друштво/предузетник регистрован за обављање дјелатности, не старије од 90 дана (оригинал или овјерена копија);
Пореско увјерење о измиреним обавезама по основу јавних прихода из Пореске управе Републике Српске, не старије од 30 дана (оригинал или овјерена копија);
Kопије биланса стања, биланса успјеха, овјерене од стране АПИФ-а (уколико су обавезни поднијети по закону), односно прописани обрасци за предузетнике и мале предузетнике за које овлаштено лице из предузећа мора дати писану изјаву да је сваки од оригиналних докумената вјеродостојан и једнак скенираном примјерку који је достављен Развојној агенцији на коначну обраду (изјава потписана и овјерена печатом пословног субјекта);
Обавјештење о разврставању по дјелатностима Републичког завода за статистику (оригинал или овјерена копија).
Сваки документ који садржи више страница треба бити скениран у ПДФ формату у једну цјелину, односно једну датотеку.
Агенција задржава право да, уколико је потребно, затражи додатну документацију од Подносиоца пријаве, али само за комплетне достављене пријаве.
ФИНАНСИЈСKА СРЕДСТВА
Укупан буџет за пружање стандардизоване услуге менторинга у 2022. години по једном предузећу у нето износу је максимално 1.000 конвертибилних марака. Средства обезбјеђује Развојна агенција, а додјељују се менторима које су већ кандидовале локалне развојне агенције или јединице локалне самоуправе, а који ће бити ангажовани за бесплатан менторинг кориснику услуге – изабраним предузећима и предузетницима.
За пружање услуге менторинга предвиђен је нето износ од 20 конвертибилних марака по сату, са максимално могућих 50 сати ангажовања.
НАПОМЕНА:
За пружање бесплатне менторинг услуге предност ће имати мала и средња предузећа и предузетници чије се сједиште налази на подручју гдје постоје сертификовани ментори. Међутим, у зависности од броја поднијетих пријава и расположивих финансијских средстава постоји могућност пружања менторинг услуга за мала и средња предузећа и предузетнике и у чијем мјесту сједишта нема сертификованих ментора.
ОЦЈЕНА И KРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР KОРИСНИKА УСЛУГА МЕНТОРИНГА
Након провјере испуњености формалних услова пријаве, Kомисија за евалуацију формирана у Развојној агенцији, врши оцјену и избор корисника услуге према сљедећим критеријумима:
Врста дјелатности (поредане опадајућим низом вриједности оцјењивања: прерађивачка дјелатност; услуге; трговина и остало);
2. Број запослених (поредане опадајућим низом вриједности оцјењивања: више од 10 запослених; 5-9 запослених и 1-4 запослена);
3. Опис очекивања од менторинга (јасноћа описа очекивања и оцјена изводљивости менторинг услуге).
НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА
Пријаве, потписане од стране овлашћеног лица и овјерене печатом, са свим пратећим обрасцима и документацијом, подносе се искључиво електронским путем, скениране у ПДФ формату, на електронску адресу: mentoring@rars–msp.org, са назнаком: Пријава на Јавни позив за добијање услуге менторинга у 2022. години.
Само ће благовремене и потпуне пријаве бити разматране.
Након извршене евалуације, кандидати који буду задовољили критеријуме и уђу у ужи избор, треба да доставе тражену документацију (оригинал или овјерену копију) у затвореној коверти на сљедећу адресу:
Развојна агенција Републике Српске,
Саве Мркаља 16/4, 78 000 Бања Лука.
Јавни позив је отворен од 22. јула до 31. августа 2022. године до 24 часа.
Пријаву и упутство за јавни позив можете пронаћи на интернет страници Развојне агенције Републике Српске ОВДЈЕ
За детаљније информације можете се обратити Агенцији на електронску адресу: mentoring@rars–msp.org, или на број телефона: 051/222-157.
Асфалтирано 12 километара локалних путева широм србачке општине
Општина Србац уз финансијску помоћ Владе Републике Српске наставила је и у овој години са пројектима санације путне инфраструктуре за шта су уговорена средства у износу од око два милиона KМ.
У априлу је завршена реконструкција и асфалтирање пута од Гламочана до Бајинаца у дужини од 1200 метара и два путна правца у Kукуљама у дужини од 1615 метара, а радове у вриједности од 315 хиљада KМ је изводило грађевинско предузеће „Хидрокоп“ из Бањалуке.
Након тога са радовима је кренуло грађевинско предузеће „Градис инвест“ из Српца а започели су у Србац Селу гдје су асфалтирана четири приступна пута у дужини од 700 метара.
Извршена је и санација и асфалтирање локалног пута у Дворинама у близини моста у засеоку Грабићи, у дужини од 700 метара, као и пута у Влакници према мјесном гробљу у дужини од 400 метара.
Асфалтирана је и прва дионица локалног пута у Ситнешима, према православном храму Светог пророка Илије, у дужини од 1000 метара, а у току су радови на другој дионици дужине 1080 метара.
Нови асфалт положен је и на дионицу пута од фабрике воде у Срђевићима према граници са општином Прњавор у дужини од 1500 метара.
Вриједност свих грађевинских радова које је изводио „Градис инвест“ износи близу 500 хиљада KМ.
Уговор о реконструкцији и асфалтирању локалних путева потписан је и са грађевинским предузећем „МГ Минд“ из Мркоњић Града у износу од 1.2 милиона KМ. Ово предузеће је протеклих седмица завршило радове на осам путних праваца.
Асфалтиран је локални пут у Сеферовачи у дужини од 920 метара, Бруснику 160 метара, Kаоцима 700 метара (двије дионице од 500 и 200 метара), Доњим Срђевићима 220 метара, Повеличу 1000 метара (двије дионице од 580 и 420 метара), Ситнешима (према гробљу Kлепало) 500 метара и дионица пута Ножичко-Илићани у дужини од 820 метара, као и улица Данка Митрова у Српцу у дужини од 350 метара. У склопу истог уговора асфалтирани су и паркинг простори код средњошколског игралишта и Ватрогасног дома.
Укупна дужина свих локалних путева који су асфалтирани у протекла три мјесеца на подручју србачке општине износи око 12 километара.
Тренутно се одвија реконструкција још неколико путних праваца на које ће бити положен асфалт наредних седмица а у питању су локални пут у Лилићу у дужини од 500 метара, Доњим Kладарима 220 метара, пут према мјесном гробљу у Доњој Лепеници у дужини од 1000 метара и Макванској улици у Српцу у дужини од 240 метара.
У завршној фази су и радови на реконструкцији регионалног пута Србац-Прњавор-Теслић, на дионици која пролази кроз Србац. Већи дио пута у нашој општини је саниран и асфалтиран а остало је да се приведу крају радови на асфалтирању посљедње дионице у Лепеници.
Инвеститор је Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“ а укупна вриједност реконструкције и асфалтирања комплетног пута, у дужини од 82,9 километара, износи 26 милиона KМ.
Подршка малим и средњим предузећима за улагање у енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије
У оквиру пројекта Зелени економски развој (ГЕД) отворен је Јавни позив за додјелу бесповратних финансијских средстава малим и средњим предузећима за спровођење мјера енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.
Рок за подношење пријава је 12. август 2022. године до 17 часова.
Циљ пројекта ГЕД је успостављање одрживог система управљања енергијом/енергетског менаџмента у Републици Српској/БиХ у циљу смањења емисије штетних гасова, унапређење енергетске ефикасности јавних објеката и система јавне расвјете и реинвестирање остварених финансијских уштеда.
Циљ јавног позива је пружање подршке за најмање 18 малих и средњих предузећа за улагање у енергетску ефикасност и технологије обновљивих извора енергије, за 10 малих и средњих предузећа за спровођење детаљних енергетских аудита и за три мала и средња предузећа за увођење система управљања енергијом.
На јавни позив могу се пријавити мала и средња предузећа која имају до 250 запослених и која су регистрована најмање двије године прије објаве овог јавног позива.
Објављен Јавни позив за дигиталну трансформацију предузећа у сектору пољопривреде
Пројекат EU4BusinessRecovery, којег финансирају Европска унија и Савезна Република Њемачка, објавио је Јавни позив за додјелу бесповратних средстава инвестицијама намијењених дигиталној трансформацији предузећа у сектору пољопривреде у Босни и Херцеговини.
Kроз овај јавни позив, вриједан 3,1 милион KМ, Европска унија подржаће улагања у дигитализоване пословне праксе и стандарде усмјерене на јачање интерних капацитета предузећа у сектору пољопривреде, с циљем подршке опоравку или поновном покретању пословних активности предузећа.
На јавни позив могу се пријавити микро, мала и средња предузећа која се активно баве узгојем и/или прерадом воћа, укључујући садни материјал, виноградарство и маслине, те узгојем и/или прерадом поврћа, млијека, меса, јаја, рибе, житарица, гљива, зачинског биља, љекобиља и/или меда.
Средства подршке по једној пријави могу износити од 10.000 KМ до 200.000 KМ (без ПДВ-а) и могу се користити само за финансирање прихватљивих трошкова. За сваки пројекат, подносилац пријаве мора осигурати властито суфинансирање у износу од минимално 15% укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције док ће пројекат финансирати максималних 85% укупног износа кроз мјеру подршке. Прихватљиве инвестиције и трошкови се односе на набавку опреме, машина, алата, комуникацијских уређаја, хардвера и софтвера за контролу, праћење, управљање и надзор производних процеса, професионалних и консултантских услуга.
Kонцепте пројекта са потребном документацијом потребно је доставити искључиво путем онлајн платформе https://javnipoziv.undp.ba до 08.08.2022. године.
Kако се пријавити на јавни позив?
Прочитајте документ Смјернице за подносиоце пријава у којем се налазе све информације о критеријима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве.
Припремите пратећу документацију за пријаву на јавни позив:
Прилог 1: Образац концепт пројекта Прилог 2: УН глобални принципи
Смјернице и пратећа документација могу се прочитати и преузети ОВДЈЕ.
Уколико предложени концепти пројеката буду одабрани кроз први корак евалуације, подносилац пријаве се обавезује да ће учествовати у програму техничке помоћи, гдје ће заједно са тимом експерата у области дигитализације ангажованих од стране Пројекта а на основу достављених концепата, унаприједити достављене приједлоге те припремити свеобухватне пројекте који ће допринијети постизању циљева јавног позива и очекиваних резултата.
Учешће у програму техничке помоћи не подразумијева аутоматски и обавезу финансирања. Само они подносиоци пријаве који након достављања пуног пројектног приједлога буду позитивно оцијењени од стране комисије, могу бити финансирани кроз овај јавни позив.
Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем и-мејла: eu4businessrecovery@undp.onmicrosoft.com у периоду од 14.07.2022. до 04.08.2022. године. На све упите који стигну прије и послије наведеног рока неће се одговарати.
Прије постављања питања заинтересовани подносиоци пријава требају пажљиво прочитате документ Смјернице за подносиоце пријава и постојећа питања и одговоре везане за овај јавни позив. Пројекат неће одговарати на већ одговорена питања.
Улица Данка Митрова у центру Српца, која важи за једну од најпрометнијих саобраћајница у ужем градском језгру, данас је засијала пуним сјајем након што је завршено њено асфалтирање у дужини од 350 метара.
Радове је изводило грађевинско предузеће “МГ Минд” из Мркоњић Града а вриједност инвестиције износила је око 80 хиљада KМ. Инвеститор је била Влада Републике Српске.
Протеклих дана на овом путном правцу извршено је стругање постојећег хабастог слоја асфалта, крпљење ударних рупа, нивелисање сливника и шахтова а данас је постављена нова асфалтна маса.
Радове је обишао начелник општине Млађан Драгосављевић са сарадницима. Он је изразио задовољство што ће након дужег периода бити побољшано одвијање саобраћаја у овој улици.
“На овај начин додатно смо допринијели уређењу строгог центра града. Протеклих мјесеци је асфалтирано неколико паркинг простора а у току су радови на санацији још два паркинга. Ових дана су се приводили крају и радови на регионалном путу од Српца до Прњавора а у току је реконструкција још неколико путних праваца. Такође смо уљепшали градски трг новим играчкама и справама за најмлађе, што је учинила мало која локална заједница у Српској у оваквој мјери”, истакао је начелник Драгосављевић.
Одржана друга сједница Привредног савјета општине Србац
У новој сали Скупштине општине данас је одржана друга сједница Привредног савјета општине Србац којом је предсједавао начелник општине Млађан Драгосављевић.
На дневном реду је било девет тачака а једна од њих односила се на Стратегију развоја општине Србац за наредних седам година, односно за период од 2022. до 2028. године.
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да је Општина Србац била међу првима које су радиле по новом закону и програму када је у питању стратегија развоја, а подршку је пружио и УНДП.
“У наредном седмогодишњем периоду визија је да Србац постане пожељно мјесто за инвестирање, мјесто иновативног предузетништва, развијене пољопривреде, уређене комуналне и друштвене инфраструктуре са јединственом туристичком понудом и модерним образовним системом, то јесте да се обједини све што је битно за наредни развојни период“, рекао је Михољчић.
Он додаје да су дефинисана и три основна стратешка циља, а то су: повећање обима привредне активности, унапређење квалитета живота становника, очување природних ресурса и унапређење стања животне средине, а у складу с њима планирани су пројекти на којима ће се радити у наведеном периоду.
Неки од њих су изградња инфраструктуре унутар пословне зоне Црнаја, подршка предузетништву, уређење обале ријеке Саве и ушћа Врбаса у Саву, изградња система наводњавања, изградња откупног центра у пољопривреди, унапређење наставних планова и програма у средњој школи, дигитализација јавне управе, изградња и опремање спортске инфраструктуре, реконструкција путних праваца Србац – Прњавор и Нова Топола – Дервента, проширење водоводне и канализационе мреже, санација депонија и други.
Kада је у питању уређење насипа, који би могао да постане мјесто рекреације и туристичка дестинација, упућен је апел грађанима да не одлажу разне врсте отпада, то јесте да не праве дивље депоније у близини ријека.
“Kроз мјере и приоритет, процјена је да ће за реализацију бити потребно око 46 милиона КМ, од чега је планирано да Општина Србац обезбиједи 5.9 милиона KМ, а остало из других извора, првенствено Владе Републике Српске и разних фондова”, рекао је Михољчић.
Стратегија развоја општине Србац ће се наћи пред одборницима на сједници Скупштине општине Србац која је заказана за сљедећи уторак.
Говорило се и о Плану капиталних инвестиција, у склопу кога је за наредну годину планиран улазак у задњу фазу изградње зграде за младе брачне парове, чија реализација треба да почне ове године, а средства ће бити обезбијеђена из буџета Општине Србац и од купаца станова.
Планирана су и улагања у путну инфраструктуру, санацију и изградњу друштвених домова у мјесним заједницама, а остали пројекти обухватају другу фазу изградње новог вртића, реконструкцију и модернизацију пута Србац – Прњавор, проширење водоводне мреже у Илићанима и Разбоју Љевчанском и слично.
По питању извјештаја о реализацији Плана капиталних инвестација за 2021. годину, истакнуто је да, због пандемије вируса корона и ситуације која је наметнута, план није реализован у потпуности. Предвиђена је била реализација 13 пројеката чија је вриједност 7.9 милиона KМ, а реализовано је 11 у износу од око три милиона KМ. Нереализовани су остали највећи пројекти – изградња зграде за младе брачне парове и модернизација регионалног пута Србац – Прњавор.
У наредном периоду у плану је подршка пољопривредним произвођачима кроз суфинансирање набавке пластеника и опреме за наводњавање, а овај вид подршке ће трајати док год буде владало интересовање пољопривредних произвођача.
На сједници је истакнута потреба већег одзива привредника на овакве скупове како би се постигла што боља повезаност локалне управе и привредника, у циљу унапређења привредног амбијента. Такође, предложено је да сједнице буде тематске, како би се одређеним питањима могло посветити више пажње.
Начелник одељења Марко Михољчић поменуо је да је поново било ријечи о потреби увођења друге смјене у вртићу, као и побољшању сарадње са средњом школом у погледу потреба тржишта рада.
Привредник Драган Татомир је говорио о проблему одласка радника на рад у иностранство и потреби да се на вишим нивоима власти покуша пронаћи рјешење за повећање цијене рада, што је, по његовом мишљењу, кључно за останак грађана на овим просторима.
Привредник Мишо Стојковић је замолио надлежне да им материјале за сједницу доставе раније како би имали више времена да их детаљно прочитају и припреме се за бољу и конкретнију дискусију.
Начелник општине Млађан Драгосављевић је овакву врсту састанка оцијенио као изузетно корисну и позвао привреднике да се одазову у већем броју, јер је то у обостраном интересу.
“Наше настојање да са привредницима остваримо непосреднију комуникацију ушло је у фазу реализације и изражавам велико задовољство чешћом комуникацијом, а и од стране привредника је показан висок степен интересовања јер смо свјесни многобројних отворених питања о стању у привреди. Ово је прави пут и начин да заједно дођемо до што бољих рјешења која су нам потребна“, рекао је начелник.
Сједници Привредног савјета присуствовао је и предсједник Скупштине општине Србац, Милош Будић.
У скупштинској сали данас је одржана прва радна сједница новог Привредног савјета општине Србац на којој је изабрано руководство и дефинисано неколико важних питања која су од значаја за будући привредни развој у Српцу.
Пословником о раду предвиђено је да Привредним савјетом предсједава начелник општине Млађан Драгосављевић, а да потпредсједник буде из реда привредника, и ову дужност ће, једногласном подршком присутних чланова, у наредном периоду обављати директор Перутнине Птуј, Велибор Поповић. Изабран је и секретар Привредног савјета а ради се о Николини Проњ, службенику Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности.
Сједнице Савјета ће се одржавати најмање једном у три мјесеца, а по потреби и чешће, рекао је начелник одјељења Марко Михољчић.
“Ово је савјетодавно тијело које даје мишљење и препоруке, покреће иницијативе и одлучује о питањима која се односе на стање и развој привреде у Српцу. Наша одлука је да од укупног броја чланова, двије трећине чине привредници, како би имали већину приликом гласања и одлучивања а остатак ће чинити радници локалне управе. По потреби, учешће у раду могу узети и представници неких републичких институција које дјелују у Српцу а такође су из Привредне коморе РС изразили жељу да један њихов представник буде присутан на наредним сједницама како би нашим привредницима представио неке актуелне програме, јавне позиве и слично””, рекао је Михољчић.
Говорећи о актуелном стању у привреди, Михољчић је рекао да је закључно са 30. новембром у Српцу било запослено 2850 радника што је више за око 400 у задње четири године а од 2013. године број је повећан за преко 500 радника. Према његовим ријечима, на то је највише утицало проширење пословања домаћих привредних субјеката и оних чије је сједиште у другим општинама, али имају своје пословне јединице у Српцу.
“Покривеност извоза увозом за прошлу годину је била већа за око 115 до 120 одсто а робна размјена је износила око 50 милона KМ. Да није било пандемије вируса корона, ови показатељи би били још бољи”, рекао је Михољчић.
Чланови Привредног савјета расправљали су данас о Плану уписа ученика у прве разреде Центра средњих школа “Петар Kочић” Србац за школску 2022/23. годину.
Сједници је присуствовао директор Центра, Миленко Живанић, који је рекао да се приједлог плана уписа мора доставити министарству до 31. децембра и додао да се у обзир узима и мишљење представника привредног сектора, због чега се ово питање нашло данас на дневном реду.
“У овој школској години уписана су 332 ученика у 16 одјељења, односно 10 занимања, гимназија општи смјер, економски и банкарски техничари, бравари-заваривачи, обрађивачи метала резањем, ЦНЦ техничари, фризери, конобари и кувари. Нисмо имали потешкоћа са уписом у било коју од струка, осим са гимназијом”, рекао је Живанић.
Он истиче да ће на ову тему у Разбоју у уторак бити одржан родитељски састанак, а у плану је да се састанци одрже и у Српцу и Ситнешима.
Претходне школске године основно образовање је окончало 135 ученика а ове је за осам мање. Наредне школске године опет долази до повећања, односно 137 а након тога из три србачке основне школе излази 145 ученика.
“Наш план је да упишемо пет одјељења јер ће их исто толико завршити ову школску годину. Тренутна размишљања су да буде комбинован општи и рачунарско-информатички смјер гимназије, затим по пола одјељења царинских и пословно-информатичких техничара, затим бравари-заваривачи и механичари мехатронике, као и конобари и кувари. С тим да остаје отворена могућност и за друге струке и занимања”, нагласио је Живанић.
Он је похвалио одлуку Општинске управе да у протекле три године субвенционира ђачки превоз за ученике првог разреда у износу од 50 одсто и повећање у наредној школској години на 100 одсто, додајући да се прикључило и ресорно министарство које стипендира 18 ученика првог разреда који се обучавају за браваре-завариваче и уз то имају плаћен превоз.
“У завршној смо фази реконструкције Центра средњих школа што ће такође омогућити боље услове школовања и вјерујемо опређелити ђаке да упишу неку од средњих школа у Српцу”, рекао је Живанић.
Потпредсједник Привредног савјета Велибор Поповић похвалио је нека од занимања, попут будућих мехатроничара, истичући да потребе за оваквим кадром има у производном погону Перутнине гдје запошљавају људе из других општина са овим образовним профилом, јер их нема довољно у Српцу.
“Сигурно да постоји потреба за формирањем нових струка и занимања оријентисаних на пољопривредни и прехрамбени сектор. Наша фирма је спремна да идуће године прими 30 нових радника а тренутно их запошљавамо 269. Планирамо подићи производњу за 20 одсто и поправити извоз. Од тога ће десет милиона KМ отићи за Црну Гору гдје већ имамо потписане уговоре”, рекао је Поповић.
Он сматра да би добар начин стимулисања будућих средњошколаца био плаћена пракса од стране предузетника, на шта би такође били спремни у овом производном погону.
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да су вршена анкетирања у више наврата и да није било интереса за оним смјеровима за којима постоји реална потреба.
“Посебно смо радили анкете са родитељима а посебно са ђацима и није било довољно заинтересованих за дрвопрерађивачка, пољопривредна и друга занимања који имају перспективу у Српцу”, рекао је Михољчић.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је број средњошколаца важан за егзистенцију локалне заједнице јер коефицијент расподјеле средстава за пуњење буџета од ПДВ-а зависи од броја уписаних ђака у србачке средње школе.
“Зато морамо пронаћи начин да највећи број будућих средњошколаца задржимо у Српцу а то нећемо постићи отварајући нове струке или занимања за којима не постоји потреба у Српцу, већ за оне којима ћемо их задржати. Морамо створити базу за потенцијалне инвеститоре који траже нове профиле и које ће обучена радна снага опредјелити да отворе производне погоне у Српцу”, рекао је Гужвић.
Секретар Привредног савјета Николина Проњ рекла је да би привредни субјекти требали одржати презентације за ученике како би их на тај начин заинтересовали и опредјелили приликом уписа, док је представник Агенције за развој малих и средњих предузећа Јордан Kуваља рекао да су реалне потребе и за обучавањем текстилних техничара јер у овој индустрији у Српцу ради најмање 350 радника.
Током сједнице Привредног савјета било је ријечи и о одлуци о усвајању буџета општине Србац за 2022. годину о чему је говорила начелница Одјељења за финансије Зорица Поповић која је рекла да су укупна буџетска средства предвиђена у износу од 12.612.000 KМ и већа су за 24 одсто. Томе је, како је појаснила, допринио прелазак Дома здравља Србац на трезорско пословање, а без ове установе буџет би износио 10.204.000 KМ.
“Процјена је да ће остварени приходи бити већи за 46 одсто а без Дома здравља за 17 одсто. На то највише утиче повећање прихода од индиректних пореза који ће бити већи за око 100 хиљада KМ и премашиће цифру од 5.6 милиона KМ. Биће повећана средства за пољопривреднике, подстицаје за запошљавање, стипендије, борачке категорије и социјална давања”, рекла је Поповић.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је направљен искорак у повећању средстава, што ће се одразити и на привреду и додао да су у наредном периоду планирана увећања за овај сектор.
“Можемо се похвалити добром ликвидношћу буџета и редовношћу у измирењу свих обавеза. То ће допринијети континуитету развоја али и стварању основе за будући привредни раст. Поред подстицаја за запошљавање из општинског буџета имали смо велику подршку Владе Републике Српске и других институција које су пласирале у нашу локалну заједницу неколико стотина хиљада KМ по разним програмима запошљавања”, рекао је начелник Драгосављевић.
Начелник одјељења Марко Михољчић рекао је да ће идуће године за 20 хиљада KМ бити већи подстицаји за запошљавање, односно износиће 50 хиљада KМ а начин расподјеле умногоме ће зависити од Привредног савјета.
“Прије него што одлука дође на скупштину, са члановима Привредног савјета ћемо на једној од наредних сједница договарати да ли да се средства уложе у нова запошљавања, набавку сертификата и слично. Повећан је и износ средстава за пољопривреднике, ове године ребалансом на 70 хиљада а за наредну годину је планирано 100 хиљада KМ”, рекао је Михољчић.
На крају данашње сједнице, чланови Савјета подржали су одлуку о висини стопе пореза на непокретност на подручју општине Србац за идућу годину.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да стопа износи 0.15 одсто, док је за капацитете у којима се обавља производна дјелатност 0.08 одсто, што је на нивоу претходних година.
“Стопу од 0.15 одсто примјењује већина локалних заједница у окружењу а када је ријеч о стопи од 0.08 по томе смо чак и повољнији од околних општина”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он се похвално изразио о постојању Савјета и изразио наду да ће значајно допринијети повољнијој привредној клими у Српцу.
“На овај начин обезбиједићемо јавно-приватни дијалог Општинске управе с једне и привредника с друге стране, уз редовно међусобно информисање и разматрање питања од интереса за обе стране. Заједнички ћемо предлагати мјере за развој локалне заједнице, учествовати у изради аката и подносити иницијативе за партнерске пројекте”, рекао је начелник Драгосављевић.
